Драган Симовић: ДОБА ГАЛАКТИЧКЕ СВЕСТИ
Лирски записи
Ново доба јесте Доба Свести.
Доба Стваралачке Свести.
Прошло је време религија.
Све прошле религије су прошлост, али су и све будуће религије прошлост.
Нема више ни старих ни нових религија.
Ово је време Галактичке Духовности.
Ово је време Галактичке Свести и Свесности.
Галактичка Духовност јесте Духовност овога тренутка.
Овај тренутак јесте Тренутак Будности и Свести.
Посвећеник Новога доба није религиозан, већ освешћен, свестан и самобитан човек на Путу Светлости.
Посвећеник Новога доба није религиозан, већ Пробуђени чија Вера происходи из Свести и Свесности.
Религије су имале свој смисао и своју сврху у Староме добу, и ми их поштујемо као нашу духовну и културну заоставштину, као баштину, као ризницу, као традицију.
Ново доба јесте уздизање на виши ступањ Бивања и Присуства, а што значи – на виши ступањ Свести и Стварања.
цифрен и неће се надокнадити. Непогода, на чијим је крилима Добрица Ћосић постао академик од калемара , а од политкомесара отац нације, захваљући управо Ћосићу, траје и дан данас. Фабриковани национализам и лажно дисидентство Добрице Ћосића исфабриковало је у Србији појаву коју је он назвао „православни атеиста“! Његова дела, штампана су у милионским тиражима. Уводећи их у обавезну лектиру фабриковани су нови православни атеисти, који нису смели да читају дела Јована Дучића, Милоша Црњанског, Светислава Стефановића, Григорија Божовића…па је за њих, мало начитаније од самог Добрице Ћосића, Добрица Ћосић постао највећи живи српски писац. Остали су побијени, забрањени или непопуларни, па су издавани милицији и народу у малом тиражу. Ћосић се често јавно хвалио да је он једини писац који остаје на слободи, а чије читаоце хапсе. Народ каже: оно на шта се ватају муве. И још се ватају. Она поплава која је изнела калемара за академика, за разлику од ове временске непогоде, још увек нема известан крај. Њен утицај је за нацију много погубнији и штетнији од ове која је начинала материјалну штету која се може израчунати и жртве које се могу побројати. Штета непогоде Добрице Ћосића је немерљива, а жртве његове револуције и књигописања су ненабројане. Извештај о сахрани оца нације приказан је у Дневнику после скоро једно сата од дневниковог почетка. Поплави се у премештању оца нације у овај тајминг придружила евробугарка која обећава Србији паре да подмири штету од природне непогоде, уз присуство српског премијера.
