Лирски записи

 

Ми се разумемо само са оним душама које су из нашег звезданог јата.

На прилику, моја душа осећа, препознаје, појима и схвата само оне душе које су из оног звезданог јата из којега је и моја душа.

Предуслов за разумевање двеју душа јесте звездано, галактичко прапорекло.

Ако су две душе из истог звезданог јата, оне ће се вазда и увек разумевати.

За њихово разумевање није важно никакво земаљско знање и образовање, нису важне верске, идеолошке, расне, националне, племенске, крвне и родовске одреднице – оне су једно звездано јато, оне се осећају и препознају као једно, и оне су блиске и сродне у свему, и у сваком погледу, и у сваком мишљењу, и у сваком осећању.

То сам ја још у младости схватио и освестио.

Бракови између душа из истог звезданог јата јесу бракови у којима супружници, у којима животни сапутници бивају једно другом духовни учитељи, духовни чувари и водичи, не само у овоме животном току, већ кроз многе животне токове.

Колико има звезданих јата у Правасељени, толико има и јата душа на Земљи.

Душе из истог звезданог јата не пројављују се – како неки мисле – у једном те истом  народу, у једном те истом племену, већ се расеју по свим народима и свим племенима.

Отуда су ретки сусрети душа из истог звезданог јата.

Захваљујући томе што сам песник, ја сам упознао и препознао доста душа из својега звезданог јата.

Признајем, да нисам песник, вероватно никада не бих срео и упознао многе од тих душа из својега звезданог јата.

Упознао сам их преко поезије, и кроз поезију.

Зато је поезија, зато је уметност – и велики дар и велико чудо!

Најсавршенији брак јесте брак између двеју душа из истога звезданог јата.

Тада су уистини муж и жена једно тело, једно биће, једна душа и једно суштаство.

Такви супружници настављају заједнички да путују, и да се духовно образују, и на оностраном путовању, низа духовна звездана јата, и по завршетку овоземаљског живота, и по завршетку овог животног тока.

Најпресудније је звездано, галактичко прапорекло, звездано и галактичко сродство.

То је јаче од сваке друге овоземаљске везе, сродности и сличности.

Можда нећу успети да вам посве пренесем оно што осећам у самом језгру, у самом суштаству својега унутарњег бића, али ћете, ипак, надам се, наслутили о чему вам овде песнички приповедам.

Душе из истог звезданог јата дејствују на истим галактичким таласима, на истим галактичким титрајима и трептајима, на истим галактичким фреквенцијама, на истом галактичком флуиду и етеру, а то не може да објасни и разјасни ниједна земаљска наука, ниједна земаљска школа, ниједна земаљска религија, ниједна земаљска философија и поетика.

Најјача, најснажнија веза између душа из истог звезданог јата остварује се у браку и кроз брак.

И, управо стога (знајте и памтите!) све тамне силе овога света, сви црни владари овога света, сви глобалисти и мундијалисти, све црне ложе, сва црна братства, све мрачне религије и идеологије овога света, смерају да сруше и пониште светињу брака – светињу брака између мушкарца и жене – јер се кроз брак двеју сродних душа, двеју душа из истог звезданог јата, досеже галактичка и космичка светост, галактичко и космичко посвећење.

http://chirb.it/Hvm5sx

(Кликни горе!)

 

Снимљено у панчевачком студију Синише Кокерића, у пролеће 1996.

http://chirb.it/nkdI1x

(Кликни горе!)

 

Снимљено у панчевачком студију Синише Кокерића, у пролеће 1996.

Напомене Песникове

Ови су стихови рођени у тренутку кад сам душевно тешко боловао, када сам био скоро на граници потпуног распада личности.

Благодарећи овим стиховима, које сам казивао и по стотину пута на дан, ја сам излечио и исцелио самога себе.

Живи ме Бог излечио и исцелио преко ових стихова које сам од Њега примио!

Касније сам сазнао, да ову моју поезију редовно слушају монаси и монахиње у многим србским манастирима, а слушају их, на својим заједничким медитацијама, и полазници разних духовних школа – од Србије преко Русије до Индије.

Не знам зашто вам све ово казујем, али сам осећао потребу да вам кажем!

Лирски записи

 

Ми смо дужни да сарађујемо са Природом.

Да, наша је Дужност, наш је Задатак, да припомажемо Природи.

Да ослушкујемо Срце Природе, да живимо усаображено и усаглашено са Мајком Природом.

Ми не смемо да се боримо против Природе, ми не смемо да кротимо Природу, ми не смемо да повређујемо Мајку Природу!

Ово је време, ово је тренутак, кад Мајка Природа покушава да нас уразуми, да нас освести.

Ово је време, ово је тренутак, кад Мајка Природа прочишћава како Саму Себе тако и све нас – Водом,  Живом Водом!

Жива Вода прочишћења, Жива Вода буђења, освешћења и посвећења.

Морамо да се узнесемо на више ступњеве Космичке Свести, Галактичке Свести, Божанске Свести.

Не смемо више да се понашамо неодговорно и бесловесно.

Не смемо више да уцвељујемо и повређујемо Мајку Природу.

Не смемо више да обитавамо у незнању, да обитавамо у пространствима таме.

Природу сагледавајмо и сазерцавајмо као нашу Галактичку Мајку, па ће нам онда и Мајка Природа припомоћи да превазиђемо све муке и невоље овога света.

Ово вам пишем загледан одозго са терасе у свој врт под Водом.

Вода се већ примакла мојему кућном прагу.

Дунав, који се још зове Истер и Фисон, и даље нараста, и све моћнији и све силнији бива.

Мој дом је на четири стотине метара од Дунава.

Ако престанем да пишем, знајте да сам био принуђен да напустим свој дом.

Лирски записи

 

Сва догађања, све појаве, сва збивања, и све што нас снађе у овоме свету, морамо да сазерцавамо из свог Унутарњег, и да освешћујемо.

Ако не сазерцавамо из Унутарњег, и ако не освешћујемо, онда се и не развијамо – умно, душевно, духовно, и свакојако – нити, пак, живимо са Сврхом и Смислом.

Нема казне, нити од Створитеља нити од духовних бића из виших светова, већ постоји само учење и узрастање кроз Љубав и Милост на вечном Путу Светлости.

Србија је ових дана под Водом; Србија је у знаку Воде; и Вода жели нешто битно да каже Србији.

Вода је један од наших духовних и божанских Учитеља.

Вода нас опомиње; Вода нас подсећа на нешто суштаствено и битно, што смо ми, у овоме свету омаја и опсена, давно заборавили.

Не само што нисмо имали Љубави према Води и за Воду, и што смо заборавили да је Вода у нама и да смо ми у Води – да смо Вода! – већ смо се према Води опходили неодговорно и бесловесно: прљали смо је, загађивали смо је, тровали смо је.

Вода је дуго и предуго стрпљиво чекала, да појмимо, да схватимо и освестимо своје грешке, те да се у Љубави окренемо према Води, да се покајемо, да јој се извинимо, да је замолимо за опроштај, онако како се то чини у вишим духовним и божанским световима.

(Вода зна све тајне наше од Праискони, и садржи светлосни и божански запис о нама.)

Дуго је, и предуго, Вода стрпљиво чекала да се пробудимо и освестимо и, кад се то није догодило, Вода је морала (напросто је била  принуђена!) да нас на овај начин продрма, пробуди и освести.

Овај поводањ, ове поплаве, гле, јесу почетак нашега буђења и освешћивања, почетак нашег препознавања и упознавања Бића Воде.

Немојте ове поплаве у Србији схватати и доживљавати као проклетство, као казну, као несрећу, као трагедију, као катастрофу – не, нипошто!

Ово нам је опомена, ово нам је наук, ово нам је жетва, ово нам је Милост и Љубав од духовних бића из виших светова.

Управо сада и јесте прави час, прави тренутак, да се упознамо са Водом, да благодаримо Води, и да Воду у себи препознамо.

И, да после овога, после буђења и освешћивања, никада више не прљамо, не загађујемо, и не трујемо Воду!

Јер ми смо (ми, ВедСрби!) и послати у овај свет, да будемо чуварима Воде, чуварима Ватре и Воде, чуварима Природе, чуварима Мајке Земље.

Лирски записи

 

За Ј. М.

 

Слушај унутарњи глас, и корачај својим путем!

Не обзири се на свет, јер ти си Пупак Света.

Ма да си најбољи од најбољих, вазда ће се наћи неко ко ће нешто ружно рећи о теби.

Такви су људи.

Има људи и људи.

Има људи гмазова, људи шакала, људи хијена, људи лисица, људи зверова.

Али, има и оних дивних и дивотних људи који су истински Божји весници, који су водичи твоји и пратиоци из виших духовних светова.

Има људи који ће се радовати свакоме добру твојему, и оних који ће исмејати и на спрдњу окренути сваку доброту твоју.

Има људи који ти ништа замерити неће, и опет, има оних којима смета и само присуство твоје.

Велики човек у свакоме човеку препознаје величину, док мали човек, јадо и никоговић, у свакоме човеку види оно најружније и најбедније.

Бедан човек види ругобу и тамо где је нема.

Узвишен човек налази лепоту и тамо где је никада било није.

Мед Србима, и у Србству, има и једних и других.

Има ратника светлости, а има и ратника таме.

Ко је ко – одмах се препознати може!

Узвишени Срби – виде узвишено Србство; јадни и бедни Срби – виде јадно и бедно Србство.

Свако од нас сазерцава свет из своје пећине.

Свако од нас ствара свет у којему обитава.

Каква је коме душа, такав му је и свет у окружењу.

Радуј се, када ти се племенити радују; и радуј се, када ти се бесловесни смеју!

Не би ваљало да је обрнуто!

Никада се не труди да бесловеснима по вољи чиниш, јер ће те бесловесни, у знак благодарности, низ литицу гурнути.

Слушај унутарњи глас, и корачај својим путем!

Лирски записи

 

Мржња према Словенима рођена је међу јудео-кршћанским калуђерима и жрецима.

Ватикан је творац и средиште антиславизма.

Сви западни јудео-кршћани већ вековима негују у себи, и међу собом, мржњу према Словенима, а превасходно, непојмљиву и болесну мржњу према Србима и Русима.

Све лажи о Словенима потекле су из Ватикана.

Ватикански су калуђери и жреци писали лажну повесницу о Словенима, коју смо ми, Срби и Руси, без размишљања, прихватили као истиниту и званичну историју о нама.

Словестан и освешћен човек не може чудом да се начуди, како су, и зашто су, Срби и Руси прихватили ватиканско-германску историју као истиниту повесницу о себи!

На Западу је и дан-дањи, као и минулих векова, распрострањен антиславизам, који Западњаци, штавише, одвећ и не скривају.

Они сматрају да је сасвим природно, рецимо, да се негује мржња према Србима и Русима!

Да се ниподаштава, презире и одбацује све што је словенско, све што је србско и руско, а да се, истовремено, свим могућим земаљским законима и прописима штити све што је њихово јудео-кршћанско, све што је њихово ватиканско и језуитско, све што је њихово германско и англосаксонско.

Истина је сушта, да свеколики Запад болује од антиславизма, те да се од те бољке никада и неће излечити!

Очекујем, да Србија и Русија, као и друге словенске државе, усвоје закон против антиславизма, управо онако како су се Јеврији изборили за закон против антисемитизма.

Да подједанко буде кажњив – макар у словенским земљама – антиславизам као и антисемитизам!

И да нико не сме да вређа Србе и Русе, као и ине Словене, на расној и националној основи.

У двадесетом веку, Срби и Руси бејаху највеће жртве антиславизма.

Више од стотину милиона Срба и Руса побијено је, у минулом столећу, само зато што су расни Словени, само зато што су изворни ПравоСлавци!

Ово је тренутак буђења и освешћивања Словена.

Лирски записи

 

Држим се Лепоте, јер је Лепота – Вертикала Света.

Без Лепоте не бих опстао у Свету, не би могао усправно да корачам кроз Живот, не бих умео да живим са Сврхом и Смислом.

Лепота ме држи, па се и ја за Лепоту држим – да не паднем, да не треснем, да се не сурвам, да се не суновратим!

Морам да тражим Лепоту и тамо где је нема, јер и тамо где је нема – наћи ћу је у свом Унутарњем.

У Свету је све мање Лепоте, али се ја понашам тако као да је у Свету све више Лепоте.

И у људима је све мање Доброте, али се ја понашам тако као да су сви људи само оличење Доброте.

Призивам Лепоту, па ми се Лепота и одазива.

Лепота и Доброта корачају упоредо.

Нема Лепоте без Доброте, нити Доброте без Лепоте.

То су два имена Једног-Те-Истог.

Држим се Лепоте, јер је Лепота – Вертикала Света!

ОБЈАВЕ ИЗ АКАШЕ

 

Давно је најављена Ера Словена.

Отуда велико таласање у свету, отуда дивљи крици и повици са Запада, отуда паника и расуло на Западу.

И западни посвећеници знају за те објаве, знају да будући векови припадају Словенима, знају да почиње Мисија Словена.

Запад покушава да спречи и осујети оно што је из виших светова најављено, оно што мора да се догоди.

И што се Запад више бори против тога, све дубље тоне и све брже пропада.

Речено је, и одлучено, да Дух Словена преузме водство  Човечанства у Новоме добу.

А што је у Небу одлучено, то се на Земљи спроводи.

Показало се, да западни човек није дорастао да води Човечанство, због своје себичности и саможивости, те су духовна бића из виших светова, те су Галактички ВедСрби, Космичку Духовну Мисију у Новоме добу поверили Словенској Души и Словенском Духу Стварања.

 

 

Има тренутака, гле! кад ми се чини, да сам, не знам чијом омашком, залутао у овај свет.

Да сам се обрео у погрешном свету, на погрешном месту, и у погрешно време.

Те да сам, од најранијих дана па све до дана-дањега, погрешно све чинио.

 

Било је много туге и патње у мојему животу.

Било је много младалачких заблуда и опсена.

И било је много душевних боли.

 

А знам, да је све то морало тако бити.

 

Искрено жалим, у срцу и суштаству својему, што сам толико грешака починио на свом животном путу!

Жалим, због оних племенитих и дивотних дела, која нисам стигао да учиним према ближњима својим, а желео сам то, заиста, свим бићем својим.

 

Желео сам да чиним само дела љубави, лепоте и доброте.

Желео сам, а није ми се дало!