Лирски записи

 

 

Већ четврт века медијски мрак влада на Западу.

 Сви су званични медији, како писани тако и електронски, под строгом цензуром бриселских и вашингтонских комесара.

Што се слобода и људских права тиче, Запад све више подсећа на Совјетију из времена највећих и најгрознијих бољшевичких чистки.

Сви су западни медији у власништву рептилије и црног лихварског племства, које спроводи најстрожу цензуру у свим медијима, у свим културним, државним, општим и друштвеним установама.

Поништава се свака слобода, свако право, свако мишљење, свака разлика, свако људско достојанство у свеколиком западном свету.

Сви су западни медији један једини медиј!

Сви листови, сви часописи, све новине, све телевизије једно те исто пишу и објављују, једно те исто говоре и коментаришу; сви новинари, сви уредници, сви дописнци и јавни посленици, такође, имају једно те исто мишљење, један те исти став, један те исти поглед на свет.

Орвелијанаска диктатура, орвелијански медијски мрак од века влада на Западу.

Свеколики Запад живи у страху од ватиканско-бољшевичке и бриселско- вашингтонске инквизиције.

Западни човек није више слободна и самосвојна личност, већ персона чији су ум и дух посве поробљени.

 

Моја поезија –

то није само судбина моје душе,

већ је то сва моја душа.

 

Ја нисам желео да стварам поезију,

 већ сам морао да је живим.

 

Да нисам живео поезију,

 ја не бих уопште ни живео.

 

Пре него што сам дошао

на овај свет,

мене је моја поезија већ чекала

крај постеље моје мајке.

 

Још пре рођења мојега,

моја поезија и ја

 делимо судбину моје душе.

 

Ако желите да упознате моју душу –

упознајте моју поезију!

Лирски записи

 

Дошао је тренутак када словенски народи морају да се усредсреде на себе, на развијање свог културног, духовног, војног и економског језгра, на уздизање националне и расне самосвојности и самобитности, те да се више уопште не обазиру на предаторски и варварски Запад.

Словени, као освешћен и самородан род, као словесна и самоникла раса, морају да верују у своје умне, стваралачке и духовне моћи.

Запад је одувек био непријатељски настројен према Словенском Бићу.

Сваки освешћен Словен мора бити свестан тога, да на Западу никада неће имати ни једног јединог пријатеља.

Докле ћемо ми, Словени, умишљати да је Запад – цивилизован свет?!

Кад Запад уопште није цивилизован, а није ни свет, није ни полусвет; Запад је тек петина света!

И шта то има тако вредно, значајно, важно, племенито и мудро на Западу?!

Све је празно и пусто у том предаторском и варварском полусвету.

Све је отуђено и обесмишљено, све је бездушно и безбожно.

Будућност припада словеснким народима.

Ново доба (а то је шеста епоха од потопа Атлантиде) – како је у древним књигама записано – припада словенској раси.

 

 

Истинито је само оно

што си открио и препознао

у свом унутарњем бићу.

 

Све истине

изван твог унутарњег бића,

за тебе немају

никакво значење.

 

Оне су, можда,

за свет,

 мање или више,

 важне и значајне,

али за тебе нису!

 

Пут до Истине,

гле! 

кроз властито срце

води. 

Лирски записи

 

Ми, из часа у час, стварамо и обликујемо – својим делима, својим мислима, својим осећањима, речима и сновима – како своју будућност тако и властиту прошлост.

Све се ствара у садашњем тренутку, а садашњи тренутак је повезан, истовремено, и са прошлошћу и са будућношћу.

Садашњи тренутак садржи све тренутке, како прошлости тако и будућности.

Са становишта садашњег тренутка, не постоје ни прошлост ни будућност, јер за садашњи тренутак не постоји време.

Зато садашњи тренутак и јесте вечни тренутак, јесте сама вечност.

Вечност није бескрајно мноштво тренутака; вечност је само овај тренутак, само један једини тренутак!

Са становишта садашњег тренутка, ми, у исти мах, сазерцавамо и претке и потомке; истовремено видимо и једне и друге – и најдаљи преци као и најдаљи потомци јесу наши савременици.

Ми их осећамо, видимо и препознајемо у својему унутарњем бићу – у садашњем тренутку!

Садашњи тренутак – то је језгро унутарњег бића; а језгро унутарњег бића јесте повезано са Језгром Свести.

Језгро Свести – то је Вечно Суштаство Стварања.

Свест и Стварање јесу пројаве Живота, као што је и Живот пројава Свести и Стварања.

Лирски записи

 

Запад је без Душе.

Без Духа Стварања.

То је цивилизација лажних вредности.

Цивилизација медиокритета и дегенерика.

Нема ни културе, ни уметности, ни књижевности, ни философије, ни науке на Западу.

Метафизичка студен влада Западом.

Метафизичка студен космичких црних рупа.

Све је празно, све ништавно, све бесмислено.

То је умни, душевни и духовни пакао на Земљи.

Ми смо за Србску, за Словенску цивилизацију.

Ми смо за цивилизацију Србских и Словенских вредности.

За Србску и Словенску културу, за Србску и Словенску духовност.

За Србски и Словенски поглед на свет.

Нас Запад, нас дегенерисана и декадентна Европа више уопште не занима!

Ми нисмо Европљани.

Ми смо Хиперборејци.

Ми смо галактичка, ми смо звездана раса.

Европа никада и није имала своју културу, своју уметност, своју духовност.

Оно што називамо европском културом и духовношћу, то је култура и духовност Истока.

Поезија, уметност, алхемија, философија, математика, астрономија – све је то у Европу дошло са Истока.

Европа је цивилизација имитатора, компилатора,  предатора и паразита.

За словестан свет, за освешћено човечанство –

 Европа није битна!

Ово је Ера Србске и Словенске мисије.

Будућност је Србска и Словенска!

 

Лирски записи

 

 

Од твоје Свести зависи и твоја Судбина.

Свест је Творац светова, и свих бића у свим световима.

Истина се открива у Свести, а Свест пројављује у Истини.

Постоји мноштво светова које су други стварали, а ти се потруди да створиш свој свет.

Ти немаш шта да тражиш у туђим световима; ти можеш бити Ти само у својему свету.

На свом Путу од вечности до Вечности, на Поткама  Свести путуј са онима који су из твојега Духовног Звезданог Јата.

Само твоја Свест може превазићи и укинути твоју Судбину.

Лирски записи

 

Свако ће од нас морати да избавља и спасава самога себе.

Ни братство, ни племе, ни народ, ни раса одвећ не постоји.

Све је растурено и уништено.

Људи су изгубили божанску светлост.

Не светле, и не зраче више из свог унутарњег бића.

Ни светлости ни топлине у њима одавно нема!

Ми нисмо од света, и зато смо мањина у свету.

Велика мањина, највећа мањина.

Никада у свету није било такве мањине!

Зло је завладало светом, и зато је данас човек чудо над чудима.

На тисуће људи, а тек један човек!

Путујеш данима кроз умну и духовну грозоту пустоши, да би се срео са човеком!

Људи су постали грознији и ужаснији од звери.

Човек бива све самљи у свету.

На Земљи му више нема ни прибежишта ни уточишта.

Постоји само Пут навише – ка Првобитној Светлости, ка Духовном Језгру унутар тајносаних и тајинствених звезданих јата.

Човечанство више није кадро да спасе себе и свет, да спасе Мајку Земљу.

Људски је род изгубио божанско лице.

Ни бића из виших духовних светова одавно не бдију над човечанством.

Свако ће од нас морати да избавља и спасава самога себе!

БОГ СРБ ГОВОРИ:

 

Ниједан расни, освешћени и посвећени Србин није никада умро, већ је само прешао у упоредне светове, наставивши свој живот у вечности.

У овоме светом рату, који ће се ускоро догодити, сви расни Срби, из упоредних светова, повратиће се,  накратко, у овај свет, да бране, спасу и васкрсну  Србство.

Биће на стотите тисућа, биће на милионе Срба који ће се борити у светоме рату против Звери и Таме.

Биће!

Јер расни, освешћени и посвећени Србин никад не умире. 

 

 

Кретање ка Будућности

 јесте повратак у Праискону Прошлост

 

 завојитим тајинстевним путем

на поткама вечности

између црних рупа

и звезданих јата.

 

Преко потки времена и вечности,

простора и бескраја,

вођени делима својим

из минулих животних токова,

 

 хитамо ка давно догођеној Будућности,

тамо негде иза свега посталог и бивајућег,

с ону страну, гле!

 

сваке мисли,

 свег сневања

 и сваког познања.