Лирски записи

 

Када бисмо могли да се спустимо у само Језгро Бића Стварања, онда бисмо видели, да ми својим сновима и мислима стварамо све, па и непријатеље своје.

Све што нас сналази, све што нам се дешава, све оно са чиме се сусрећемо, све оно што нас окружује и што чини нашу судбину, да, заиста, све смо то ми сами у  својим мислима и сновима створили.

Ми смо све то стварали, у сновима и мислима својим, кроз многе животне токове, кроз многе векове и светове, а да се ничега од свега тога не сећамо.

Али, то што се не сећамо, није разлог да не поверујемо, да смо за све – буквално за све – одговорни.

Све што се односи на појединце, односи се и на породице, на родове, на племена, као и на народе и расе.

Сви смо, истовремено, и градитељи и рушитељи, и створитељи и разоритељи; како у видљивоме свету,  тако и у свеколиким оностраним а невидљивим световима.

 

 Лирски записи

 

Тајни пролаз низа звездана јата чини да песник вазда  буде повезан са Акашом и Галактичким Језгром, одакле пристижу све објаве и поруке од духовних и божанских бића из виших светова.

Све оно што је преточено у стихове и лирске записе долази отуд и прослеђује се преко Језика-Мајке онима који разумеју тај Језик.

Ово је, без сумње, намењено само онима који и разумеју и живе Језик-Мајку.

Ништа од овога није за превођење, а још мање за препевавање.

Стварано је само за ВедСрбе и Галактичке Србе.

Нисам за то да ишта од ових радова буде објављено на туђинским језицима, а још мање на језицима наших душмана.

Још сам пре двадесет година одлучио (боље рећи да сам добио поруку из Акаше), да ништа од овога што стварам не преводим и не препевавам (проза се преводи а поезија се препевава) на туђинска писма и туђинске језике.

Зашто вам ово пишем?

Зато што овај сајт може бити (изненада) или срушен од душмана или, пак, укинут из ових и оних – а вама, свакако, јасних – разлога, будући да се на овоме сајту објављују радови каквих нигде другде нема.

Зато преузимајте и штампајте све оно што вам се од мојих радова чини вредним, да бисте имали за себе, као и за своје потомке, јер ја ништа од овога што сам писао и објавио не бих ни умео ни могао (а не бих ни желео!)  да поновим.

Мени до славе овога света уопште није стало.

Славу овога света нисам прижељкивао ни са двадесет година, а са овим песничким искуством и овим  духовним познањем још мање бих је пожелео!

Све што сам имао, предао сам вама, те ви чините онако како вам је воља.

Или узмите, или одбаците!

Лирски записи

01

Сврха сваке духовности, сваке посвећености па и сваке религиозности јесте уздизање и узрастање до Божанске Свести, до Божанске Свесности, до Божанске СамоСвесности.

Божанску Свест можете звати и Космичком Свешћу,  ако вам је тако воља, ако је то вашем унутарњем бићу ближе и јасније.

Песнички речено, сврха је свега онога што умно, словесно и освешћено чинимо, да се уздигнемо понад ове жабокречине, понад ове мочваре, понад ове каљуге неосвешћеног и бесловесног живота и живљења којим владају моћне узрочно-последичне силе, које нас вазда вуку надоле у безнађе и бесмисао, у таму и ништавило.

 

02

У овоме се свету, на Земљи, води непрестани рат – рат за Живот са Сврхом и Смислом.

За овај наш живот, за овај наш животни ток, будност је битна.

Нисам рекао да је будност важна, већ управо тако – битна!

Зато што је битност понад важности; битност је највиши ступањ важности.

Бити будан, значи: бити повезан са Свешћу, бити Биће Свести.

Надаље, бити будан, значи: бити одговоран.

Одговоран пред Створитељем који је у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу, бити одговоран пред Духом Стварања, бити одговоран пред Божанском Свешћу.

 

03

Побеђен је само онај непријатељ којега смо победили у Пољу Свести.

Ако то знамо, онда нам је јасно зашто су се све србске победе на ратничком пољу, после кратког времена,  преобраћале у србске поразе.

Зато што Срби већ вековима ниједног свог непријатеља нису победили у Пољу Свести.

Сваки онај непријатељ којега не победимо у Пољу Свести, лукаво се прикраде и (заобилазним и невидљивим путем) ушуња, потуљено увуче, у наше унутарње биће – свеједно да ли у Биће Личности, или, пак, у Биће Народа.

Узалудне су све наше победе на војничком и ратничком пољу, ако своје душмане нисмо победили тамо где се једино и побеђују – у Пољу Свести.

Штавише, дешава се да непријатељ којега смо победили само на војничком пољу, после неког времена, гле, бива још јачи и жешћи!

 

04

Зашто Срби ниједног свог непријатеља, у последњих десетак векова, нису победили у Пољу Свести?

Зато што је србски народ давно остао без словесног духовног племства, без онога што се зове културна елита.

За опстанак Рода и Народа битне су две касте – каста ратника и каста духовника.

Народ без тих двеју суштих каста и није више Словестан Народ, већ најобичније крдо за кланицу.

Ми смо све време у последњих десетак векова имали из самог Бића Народа самониклу и самобитну касту ратника, али, нажалост, никада нисмо имали самосвојну и самобитну касту духовника.

 

05

Хајде, сада, у овоме трену, да песнички и сликовито разјаснимо како су се све србске победе после кратког времена преобраћале у србске поразе.

Да би непријатељ био истински поражен за сва времена, онда морају усаглашено и усаображено (усаглашено и усаображено са Галактичким Језгром) да дејствују обе касте – каста ратника и каста духовника.

Каста ратника побеђује непријатеља на војничком пољу, што је нижи ступањ победе, а потом каста духовника тај исти рат наставља, али на једном вишем ступњу, и тако у Пољу Свести коначно (коначно!) побеђује непријатеља.

Тек тада је (и само тада!) непријатељ побеђен за сва времена.

 

06

Срби, данас, у овоме часу вечности, немају више ни касту ратника ни касту духовника.

То је истина, сушта истина, коју морамо да освестимо.

Колико могу, и шта могу, Срби да учине без тих двеју суштих каста – када знамо да управо те две касте и држе Биће Народа – видећемо!

Лирски записи

 

01

Ма где год да се затекнемо, ми смо на Пупку Света.

Ми смо сами собом Пупак Света.

Ми смо сами собом Срце Космоса.

Повезани са Свешћу, и преко Свести, ми бивамо Стожер Света, бивамо Срце Космоса.

Свест је Вечност, а у Вечности је свака тачка –

 Средиште.

У Бескрају и Вечности Свести постоји само Средиште, постоји само Пупак Бескраја и Вечности у Свести.

Повезани са Свешћу, и преко Свести, и сами постајемо и бивамо Свест.

Јер све је Свест.

Све што бива и јесте – бива и јесте само у Свести.

Створитељ, Бог, Дух Стварања, Постојање, Присуство, Живот – све су то имена Свести.

Заиста, све је Свест.

Свест је – Све!

И Све је у Свему – Све!

 

02

Наши су преци оно што су наши снови.

Какви су нам снови, такви су нам и преци.

Преци су управо онакви каквим смо их ми сами у сновим својим створили.

Ако смо у Пољу Свести, онда смо повезани са својим прецима.

Ако смо у Пољу Свести, онда смо повезани и са потомцима својим који још рођени нису.

Са потомцима нерођеним, са потомцима који ће у једној далекој будућности морати да се роде.

Све што сневамо, све што маштамо, све што замишљамо, то ће једном морати да се роди.

 

03

Сви су наши снови једна виша стварност.

Виша стварност – то је свет снова.

И Сам Створитељ јесте Велики Сневач.

Створитељ је све у сновима својим створио.

Док је стварао, Створитељ се нимало није мучио.

Он је то, радујући се, као песму стварао.

Сневање и певање – то је стварање Створитеља.

Кад сневамо и певамо, ми смо тада најближи и најдражи Створитељу.

Јер, кад сневамо и певамо – ми стварамо.

А Створитељ – ствара!

Шта ће друго Створитељ да чини, него да вечно ствара!

Стварање је живот.

Па и више од живота.

 Стварање је живот у Животу.

 

04

Походи ме данас, изненада, Соко са Велебита.

Унесе радост у дом мој.

Кад год се сретнемо, вазда ме нечим обрадује.

А највише ме задиви и обрадује својим дивотним песничким причама.

У његовим сликовитим кажама и причама, из детињства подно Велебита, звоне и жуборе праисконе речи.

Праисконе речи Језика- Мајке.

Соко са Велебита и Владан Пантелић вазда ми унесу радост у дом.

После сваког сусрета с њима, роди се дивотна песма, роде се дивотни лирски записи.

И не само то, већ и ово: после сваког сусрета с њима, осећам како моја духовна крила бивају још моћнија и јача.

Са моћнијим и јачим крилима све лакше путујем, све лакше летим, све лакше пловим низа далека звездана јата.

Ка Суштаству и Језгру Дивот-Светлости у Вечноме Сада.

Тамо где Све одувек – јесте и бива.

Лирски записи

 

01

Они који на време не схвате, да је освешћивање једини пут избављења и спасења, биће последње робље злих владара овога света.

Без освешћивања, без достизања високог ступња Свести, нема живота, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима.

За освешћивање, за високо и посвећено освешћивање, нема школе, нема факултета, нема наставника, нема професора.

Ти самоме себи мораш бити властити, и једини, божански учитељ освешћивања и посвећења.

Та Звездана Знања не могу се примити преко спољног, но само, и једино, преко дубоког унутарњег бића, из највиших и најдубљих унутарњих светова.

 

02

Све школе овога света, од најнижих до највиших, имају један једини задатак: да те што више слуде и заглупе лажним учењима и још лажљивијим знањима, да би ти био у опсени како си, тобож, школован и образован, а устини си, самим системом образовања, годинама припреман за корисног техничког и технолошког  идиота, који ће покорно и верно служити црним владарима овога света, без икакве Свести и СамоСвести о себи и свету у којему обитаваш.

 

03

Пробуђен и освешћен човек схвата, да је глобализација друго име за потпуно и свестрано робство, за робство које није виђено и запамћено у последњих стотину векова.

Црни владари овога света – а они припадају најнижој врсти човеколких бића без душе и срца – преко своје Империје Зла и Звери, користе приче о демократији и демократизацији као мамац за ловљење успаваних и неосвешћених душа.

 

04

Запамтите, англосаксонска и англорептилска демократија јесте најпотуљенији и најприкривенији вид робовласничког друштва, у којему се укида, штавише, слобода мисли (мишљења и размишљања), слобода осећања, слобода говора, слобода кретања, слобода бивствовања, слобода живљења.

 

05

Твоја света дужност јесте да се узнесеш и уздигнеш изнад и понад свих опсена и омаја овога света, да надмудриш и превазићеш, на свим пољима и ступњевима Стваралачког Духа и Свести, све своје душмане и враге, те да образујеш, развијеш и изградиш себе у Божанску Личност, у Галактично Самосвесно Стваралачко Биће и Суштаство.

Лирски записи

Будите галактичко наспрамно огледало свакоме ко стоји наспрам вас.

А то значи, да се мисли, да се науми, да се намере  свакога оног ко покуша било шта против вас, одбију од вас, од вашега умног и духовног космичког наспрамног огледала, и врате њему као одраз најмоћнијег дејственог галактичког зрака.

Ма шта да је неко пожелео, намерио или наумио да учини вама – њему ће се вратити.

Ако је добро – добро се враћа; ако је зло – зло се враћа.

Нека се ваши душмани сами убијају властитим оружјем.

Ви само будите мирни и смирени.

Будите космичко наспрамно огледало.

Будите у најдубљем тиховању, будите у звезданој медитацији, будите у Језгру свих космичких збивања и дешавања.

Побеђујте своје непријатеље, своје душмане из свог најдубљег унутарњег бића.

Побеђујте их из Језгра звезданог јата.

Напросто, не примећујте ваше непријатеље.

Нека се ваши непријатељи сами између се примећују и препознају; нека се они сами између се поубијају.

Ви само будите мирни и смирени.

Ви ћете их својим миром, својом смиреношћу наводити да се сами између се поубијају.

Ваше мисли јесу ваш штит; ваша осећања јесу ваш штит; ваша дубока смиреност јесте ваш непробојни штит.

Упознајте космичку магију, упознајте најдубљу и најмоћнију космичку магију.

Тајна те најдубље и најмоћније космичке магије зове се Бити космичко наспрамно огледало.

То је магија над магијама.

Све друге магије, најцрње и најбеље у свету, немају ни десети део дејства ове космичке магије.

Будите космичко наспрамно огледало.

Будите галактички посвећени ратник, будите галактички самурај.

Самурај је онај који кроз најдубље унутарње биће путује сам-у-рај.

Нема непријатеља ни у свету нити у световима који ће ишта моћи против вас, ако ви уистини јесте живо космичко наспрамно огледало.

Када би у Србији било само триста Срба који су жива космичка наспрамна огледала, сви би се непријатељи Србства за мало или разбежали из Србије, или би се, пак, између се поубијали.

Против својих душмана не ратујте егзотерно, већ есотерно; не јавно, већ тајно; не из спољног, већ из унутарњег.

Срби, дошао је тренутак када морате користити моћна галактичка знања, моћне космичке магије наше тибетанске и хималајске браће.

Сва она знања и учења, која сте од Западњака примили, одмах баците у воду.

Зато што вас та знања и учења ка коначној смрти воде.

Будите космичка наспрамна огледала, па ће ваши душмани почети сами између се да се убијају.

И, победићете, али заувек!

Лирски записи

01

Када с неким разговараш, лицем у лице, онда га гледај душом и слушај срцем.

Тада ће ваше речи, тада ће ваш разговор имати исцељујуће дејство.

Ваш сусрет биће, на неки начин, један вид узајамног душевног и духовног исцељења.

Кад гледаш некога или нешто, онда сазерцавај – гледај и види унутарњим видом, гледај и види душом.

Кад слушаш некога или нешто, онда слушај и чуј унутарњим слухом, онда слушај и чуј срцем.

То је пут оздрављења, то је пут душевног и духовног исцељења.

 

02

Када за ведрих ноћи зуриш у звездано небо, зуриш у звездана јата, онда зури из свог унутањег бића, зури из срца и душе.

Одабери једну звезду, било коју, и реци: ово је моја звезда!

Повежи се са том звездом, и та ће твоја звезда, увек када је угледаш, када се загледаш у њу, када је сазерцаваш, теби слати љубав, теби слати милост, теби слати своја најдивотнија дејства.

Тако се повежи са Сунцем, повежи са Месецом, повежи са било ким и чим.

Повежи се са дрветом, повежи се са биљком, повежи се са цветом, повежи са ружом.

Повежи се са тицом у лету, повежи се са јатом ждралова, са јатом галебова, са јатом врана.

Све си то ти сам!

И све је то у теби, у твојему срцу, у твојему унутарњем бићу.

 

03

Ако си дошао до тога ступња, да са сваким и са свиме можеш да се повежеш из својега унутарњег бића, из својега унутарњег сушстаства, онда над тобом ништа и нико од овога света неће имати никакве власти.

Живећеш у свету, а бићеш посве слободан, и заштићен, од света.

Ти си тада самосвојна и самобитна личност, ти си тада пробуђени, освешћени и самобитни посвећеник који властитим путем ходи, корача и лети ка Суштаству свих бића и светова, свих пространстава и звезданих јата.

 

04

Буди повезан са Суштаством, па ће се с тобом повезати сва бића у свим световима.

И сва ће та бића, и сви ће ти светови, гле, бити твоји савезници, бити твоји сапутници.

Лирски записи

 

БраниСлави Мишић, самосвесној Србкињи.

Одувек сам био повезан са тајинственим оностраним световима, и вишим духовним бићима из тих светова.

Био сам повезан са светом вила, вилана и вилењака.

Са вилин-светом, с ону страну обзорја тишине и шутње.

С ону страну јаве и сна.

С ону страну песме и вилинке.

То је, од детета, била моја стварност, она виша стварност, сушта стварност, која се не може разјаснити људима који нису из тих вилин-светова.

За мене су виле и вилани виша духовна бића; то су она виша духовна бића која јудео-хришћани називају анђелима.

Та бића, све време, бејаху моји водичи и чувари.

И данас су!

У овоме свету, гле, ја сам само гост и путник на пропутовању.

Вечити путник на пропутовању, без сврхе и смисла.

Вечити путник путујући.

Путник и пут јесу једно биће, једно суштаство.

Они се узајамно траже, и налазе.

 Колико сам ја тражио пут, толико је и пут тражио мене.

Када смо се срели, и препознали, онда је то била дивота једна неизрецива.

Дивота међу звезданим јатима, дивота у Небу.

Овај је свет за мене одувек био опсена.

Привид, варка, омаја и опсена.

Овај свет почива на омајама и обмана.

Почива на лажи.

Јер је и саздан од лажи.

Све је лажно у овоме свету.

Све је лажно, сем љубави, лепоте и доброте.

Али, ни љубав, ни лепота, ни доброта нису од овога света.

То су три златна божанска зрака која се повремено низводе из виших духовних светова.

Да нас подсете на ПраЗавичај, на ПраРодину, на Првобитни Дом.

Јер ми нисмо рођени на Земљи, већ у Срцу Неба.

Из Срца Неба, гле, ми смо се кроз Сан Великог Сневача на Земљу спустили, са сврхом и смислом.

Ту ћемо боравити неко време, а потом се, Путем навише, у Срце Неба вратити.

На свим нашим путевима и путовањима прате нас верни водичи и чувари, прате нас виле и вилани, прате нас бели и плави вилењаци.

 

 

 

Лирски записи

 

Долази време, када ће Свест освешћених личности бити толико проширена и моћна, да никакви људски медији неће моћи да утичу на мисли, размишљања, осећања, речи и понашања освешћених и самобитних личности.

Већ сада, у овоме трену, никаква пропаганда, никакви медији немају никаквог утицаја на оне самобитне и самосвесне личности које су повезане са Галактичким Језгром Свести.

Западна рептилија губи на свим пољима.

У рату против Космичке Свести западна ће рептилија бити посве поражена.

У те њихове приче о тобожњем надзирању свих писаних и електронских медија, о праћењу и надзирању свих људи на Земљи, више ни они сами не верују.

Напросто, они нису на том ступњу ума, духа и свести, да би могли да се боре против Галактичког Језгра Свести.

У овоме времену остварују се све Теслине стваралачке визије, зато што је Теслина Свест, зато што је Теслин Дух с нама и међу нама.

Будућност ће бити усаображена са Теслиним стваралачким визијама; а у том будућем свету Духа Стварања и Свести, неће бити места за англосаксонску рептилију. 

Лирски записи

01

Срби су много што-шта преживели у својој стотину векова дугој повесници, али ова понижења, овај јад, ову духовну беду, овај стид и срам – неће преживети.

Ниједан народ у својој повесници није био тако понижен до скота, до последњег скота.

Оваква понижења могу да доживе, и преживе, само они који се више не рачунају у људе, не рачунају у словесне народе.

Са становишта духовне науке, са једног вишег ступња Свести, боље је да смо нестали, да смо заувек нестали са овога света, него што смо доживели сва та понижења.

Оно изабраних и одабраних Срба, оно расних и самосвесних Срба, знам, поуздано знам, неће преживети ова понижења Србства.

Одлазиће један по један, један за другим, или, пак, сви скупа, са овога света, а остаће само они Срби који у суштини, у бити, и нису Срби, већ само користе лажна србска имена, да би што више обрукали и понизили Србство.

Заиста, Србство је овога пута понижено и обрукано за сва времена.

После овога и неће више бити никаквога Србства на Земљи, већ ће опстати нешто што је ругање Србству, нешто што је спрдња са Србством.

 

02

Враћам се својим коренима, својим боговима и прецима, враћам се првобитном бићу звездане расе, враћам се прецима Стриборјанима, Хиперборејцима и ПраАријевцима, враћам се вери својих посвећених предака, јер са овим Србима који се ругају свему Србском, уистини, немам ничег заједничког, нити то може бити мој род, нити, пак, то јесте мој народ.

Не желим да ови лажни, да ови вештачки створени Срби брукају моје богове и моје претке који су и живели и умирали, и, опет, и умирали и живели држећи се Сварожнице, држећи се Галактичке Вертикале.

 

03

Ми смо од ПраВасељене, од Духа Стварања, од Свести, од Створитеља добили многе дарове, а један од тајинствених дарова јесте и тај, да смо ми кадри не само да мењамо и стварамо своју судбину, већ можемо – у својој стваралачкој машти, у сновима својим – да бирамо, да стварамо, и да обликујемо како своје потомке тако и своје претке.

 

04

Нека се свако од нас изјашњава како год пожели – јер свако од нас ствара своје претке – али, што се мојега бића и суштаства тиче, ја сам Стриборјанин, Хиперборејац, ПраАријевац, потомак посвећених божанских предака, који и данас живе у Галактичком Језгру и, који ми, све време, припомажу у овоме свету привида, варки и опсена.

 

05

Ови лажни и вештачки створени Срби нису моји Срби, нису Срби орлови и соколи, нису Срби летачи, већ су то пузавци и гмизавци који су Србство понизили до скота, до последњег скота.

Неће ме више ништа ни везивати ни повезивати са њима, нити у овоме свету нити у иним световима.

Кретаћу се усамљен као носорог, као степски вук, повезан са својим Галактичким Прецима, повезан Бесмртним Боговима.

 

06

Нека у овоме свету скончам као последњи просјак – јер сам међу овим лажним и вештачки створеним Србима одувек и живео као просјак (будући да су ме све време, од када знам за себе, вазда прогањали и кажњавали за све оно што сам, као песник, чинио за Србство) – али ћу до свршетка свог земаљског животног тока остати веран Светоме Завету својих Галактичких Предака.