Лирски записи

 

01

Желим да вам пишем о љубави, лепоти и доброти, зато што једино још то може да нас спасе.

Не знам шта је од љубави, лепоте и доброте остало у свету, али у нашим срцима, у нашим душама, верујем и знам, има и љубави, и лепоте, и доброте!

Када у нашим срцима, када у нашим душама не би било ни љубави, ни лепоте, ни доброте, онда бисмо ми били ходајући мртваци.

 

02

Свет је у потпуном расулу.

Све оно што је вековима стварано и грађено, преконоћ се руши, пали и уништава као да никада ни постојало није.

Људи су напустили вертикалу, човечанство је изгубило компас, те сви тумарају слуђени и пјани у црним рупама ума и свести.

Себичност, саможивост, равнодушност, безнађе и бесмисао свуда и на сваком кораку.

Човек је човеку постао највећи душманин, дивља и крвожедна звер.

Такав је свет, такав је спољни свет.

Све оно чега нема у свету, морамо потражити и открити у својему унутарњем бићу, у својему срцу и у души својој.

Ако љубав, лепоту и доброту не пронађемо у себи, онда ћемо пресвиснути од туге и боли.

 

03

Нека се цео свет руши и гори, ви ходајте достојанствено својом стазом попут тибетанског ратника и инока, што у стању дубоког тиховања смирено корача средином бојног поља између двеју зараћених војска.

У сваком трену, на сваком месту, свако је дужан да обавља свој задатак због којега и дошао на овај свет.

Неко је дошао да руши и пали, а неко да ствара и гради; неко је дошао да злоставља и убија, а неко да спасава и васкрсава; неко је дошао зарад мржње и зла, а неко да ствара дела љубави, лепоте и доброте.

Божански је редитељ свима доделио одговарајуће улоге.

Ви знате напамет своју улогу, и свој задатак који је  записан у вашему срцу.

 

04

Кад погледам спољни свет око себе, чини ми се да више нема никаквог смисла да чиним ово што управо  сада чиним.

Нема смисла ни за поезију, ни за лирику, ни за уметност, ни за духовност, ни за љубав, ни за доброту, јер свако свакога прогони, јер све се руши и нестаје.

Али, то, срећом, траје само тренутак!

Јер већ у следећем трену, схватим да све, ипак, има неког вишег смисла, а тај виши смисао јесте записан у језгру наше душе, у суштаству наших срца.

 

05

Из сваког хаоса рађа се нови космос.

Рађа се у нашим срцима, у нашим душама.

Ми смо божански ствараоци, ми смо божански градитељи, и од наших дела зависи судбина и рода и племена, и света и човечанства.

Ако ми посустанемо, верујте, срушиће се свет.

Срушиће се и Земља и Небо!

 

06

Не смемо да посустанемо, најпре због себе, а потом и зарад ближњих својих, и зарад оних који ће после нас доћи, а који морају доћи!

Није лако никоме од нас, али биће нам још теже ако посустанемо и одустанемо.

Биће нам теже, и биће нам тако тешко да то ни описати не можемо.

Не смемо да посустанемо, и не смемо да одустанемо.

Одустати од борбе, значи – одустати од живота!

И не само одустати од живота у овоме свету, већ од живота у свим будућим световима.

Нећемо пропасти, јер не можемо пропасти!

Лирски записи

 

01

Једно Будуће Ново Србство мораће да дејствује у складу за Вишим Законом.

 

02

Сваки Србин мора да развије Свест да је одговоран за Свеколико Србство.

Сваки Србин и свака Србкиња!

Сваки Србин мора да се бори за чистоту Рода и Расе.

Сваки Србин и свака Србкиња!

Сваки Србин мора да ради на својему духовном развоју, те да својим племенитим, узвишеним и божанским делима оплемењује и обогаћује Свеколико Србство.

Сваки Србин и свака Србкиња!

 

03

Нека Света Дужност свакога Србина и сваке Србине буде узвишена и племенита брига за Будућност Србства.

Србство мора да живи у свим будућим вековима, у свим будућим тисућлећима, у свим будућим еонима!

Да би Србство живело у свим будућим вековима, тисућлећима и еонима, дужност је сваког Србина и сваке Србкиње да ваљано обављају свој Природни, свој Духовни и свој Божански Задатак.

Природни, Духовни и Божански Закон јесу Три Закона сливена у Један Закон: Опстанак и Будућност Србства!

 

04

Дужност је свакога Србина да брине о Свеколиком Србству, те да се несебично жртвује за Србство.

Сваки Србин мора да освести, да је он Личност само унутар Србства, те да изван Србства нема ни њега као Личности Суште.

Ако нестане Србство, а он преостане, онда ће и он изгубити сваки смисао бивствовања.

Он је Личност само унутар Србства, јер колико је јако и велико Србство, толико ће и он као Личност бити велик и јак.

Изван Србства ниједном Србину нема истинског духовног уточишта – он ће тада бити само туђинац на земљи туђинској којега ће као таквог одасвуда изгонити и прогонити.

 

 

05

Они богати Срби који остају равнодушни према гладној деци србској, нису достојни живота.

Они богати Срби који не помажу образовање и васпитање деце од сиромашних родитеља србских, нису достојни живота.

Сваки онај Србин који мирно гледа на муке и невоље  брата својега Србина и сестре своје Србкиње – и који каже, шта је мене брига за њих! – није достојан живота.

 

06

Богати Срби морају да схвате и освесте, да им је богатство од Бога дано, да помажу и спасавају оне племените Србе који у оскудици и сиромаштву живе.

Јер дужност Свакога Србина јесте да дели свеколика добра своја у Роду и Племену својему.

 

07

Ако Србин Србина не спасава, онда нико од нас Срба неће бити спасен!

 

Прозаични записи

 

01

Ми обитавамо у свету корисних идиота.

Савремена западна цивилизација јесте цивилизација корисних идиота.

Кажем савремена западна цивилизација, зато што је данас свеколико човечанство, из свог унутарњег бића,  усмерено према Западу, онако како је некада, у давно минулој прошлости, то исто човечанство, душом и духом, било усмерено према Истоку.

Вас од рођења припремају за корисне идиоте.

У вртићима и обдаништима дресирају вашу децу да буду корисни идиоти.

Систем школства и образовања јесте, такође, за будуће корисне идиоте.

Свеучилишта и факултети јесу алхемичарске лабораторије за техничку и технолошку интелигенцију корисних идиота.

Све јавне, друштвене и државне установе, све фирме и све корпорације, од најмањих до највећих, јесу установе, фирме и корпорације корисних идиота.

Све државе и све владе јесу државе и владе корисних идиота.

Савремени бракови и савремене породице јесу бракови и породице корисних идиота.

Сви јавни медији, штампани и електронски, јесу медији за корисне идиоте.

Свеколика поетика живота и живљења јесте поетика корисних идиота.

Пожељан и идеалан човек савремене западне цивилизације јесте супер-робот– корисни идиот,

који никада неће имати своју мисао, своје осећање, своје становиште, свој поглед на свет, своју љубав, свог брачног и животног друга, своју децу и своју породицу.

Савремена западна цивилизација јесте један планетарни електронски концентрациони логор корисних идиота; компјутеризовани логор у којем ником ни на ум неће пасти да размишља, машта и снева о вечној и бескрајној слободи.

Е, видите, зато овај и овакав свет мора заувек да нестане; мора да се до темеља сруши и уништи, те да почне да се ствара и гради један нови свет по замисли божанских градитеља и стваралаца.

 

02

Нисам желео о овоме да вам пишем, већ се овај текст, некако изненада и у трену, сам од себе наметнуо.

И добро је што се наметнуо, да бисте схватили и освестили куда нас и камо воде мундијалисти, глобалисти, либерали, сатанисти и сви ини корисни идиоти, послушници и чиновници Великог Инквизитора.

Уистини, желео сам да вам пишем о нечем лепом и дивотном, о нечем што је божанска поезија љубави и живљења, али ћу вам о томе писати други пут, јер у овом тексту, поред ових варварских речи и израза, то што сам желео да пишем, верујте, изгубило би и сваки смисао и сваку лепоту.

Лирски записи

 

01

Сваки је човек пун страхова.

 И свако је биће пуно страхова.

То су страхови који су таложени кроз многе нараштаје, кроз многе векове и тисућлећа.

Разлика између најхрабријег човека и највеће кукавице јесте само у томе, што први из страха креће да дејвстује, а други страхом бива укочен и залеђен.

Једна је те иста количина страха и у најхрабријег и у највеће кукавице, само што први не оклева, не размишља о страху, већ креће у напад, док други, препуштен размишљању о страху, страхом из ума бива обхрван и спутан.

Зато велики ратници никада не размишљају.

Они се из ума низводе у срце, подајући се осећањима срца, душе и унутарњег бића, и тако побеђују страх.

Онај ко остаје у уму бива поражен.

Ум је ратнику највећи непријатељ.

Рећи ћу вам, да је и песнику ум највећи непријатељ.

Ниједан песник из ума није никада ништа створио.

Из ума се не може написати ни један једини стих.

У томе је велика тајна и ратника и песника.

 

02

Вода нас и ватра чисте и ослобађају страхова.

Свака река, сваки поток, сваки горски извор има исцељујуће дејство.

Зурење у ватру такође има исцељујуће дејство.

Запали ватру на обали реке с вечери у сутон, да се избавиш од страхова, да се излечиш и ослободиш од страхова!

Овако је говорио мој прадеда Перун једном човеку који му се пожалио на страхове.

Предај страхове води и ватри, упућивао је прадеда човека обхрваног страховима, јер ће те, у противном, страхови сатрти.

 

03

Још сам тада, са пет или шест година, схватио, да је страх највећи човеков непријатељ; да је страх узрок свих наших болести, страдања и смрти.

Ништа тако не разједа човеково унутарње биће као страх, и ништа тако не ствара грозну карму као страх.

Доцније сам схватио, и освестио, да се страх не побеђује једном засвагда, већ да човек мора из дана у дан, из трена у трен, да вазда изнова побеђује страх.

А најлакше га и најбоље побеђује онда када се из ума низведе у срце.

Ево сликовитог песничког виђења човека ума и човека срца.

Човек ума држи страхове над собом, а човек срца држи страхове под собом.

У првога страхови лебде над главом, док други ногама притиска страхове.

 

04

Страх од смрти јесте и отац и мајка свих страхова.

Када човек прихвати смрт као завршницу, као лабудову песму свог животног тока, тада смрт више нема никаквог дејства над њим.

Све док човек одбија, не само да прихвати већ и да чује за смрт, дотле ће и бити обхрван страховима.

Савремена западна цивилизација створила је човека који више и не живи, јер све време, од детета па до најпознијих година, страхује и стрепи од смрти.

Смрт је постала баук за савременог западног човека.

Све је више оних који из силног страха од смрти, чак одбијају и да иду на сахране својих ближњих, само да се не би срели са смрћу!

Свуда на Западу, кажу, није више пристојно, било где у друштву, ни споменути смрт.

Каква бесловесност!

Па живот и смрт заједно плешу међу планетама, сунцима и звезданим јатима.

Живот је почетак смрти, смрт је почетак једног новог живота.

 

05

Наравно, схватили сте, да ја све време говорим о себи, и само о себи.

О свом односу према животу и смрти.

О својој поетици, о својему погледу на свет, о својему животном путу.

О другима не говорим, јер немам права на то.

Одавно казујем себи, да моја смрт није страшна.

Сваке ноћи пред спавање разговарам са боговима и прецима, са Богом Створитељем и са Великим Духом Стварања.

И сваки пут им кажем, да радим на томе како бих, у свакоме трену, био спреман да умрем уместо оних који су ми најмилији и најдражи у овоме свету.

Да ја умрем, а да у овоме свету и даље живе они који су ми намилији и најдражи.

Каква дивота!

Лирски записи

01

Дужност сваког србског родитеља јесте да сам приреди својој деци уџбеник из историје.

На државу, коју тренутно немамо, не можемо рачунати!

У овом времену теслијанске технологије, сваки освешћени Србин може веома лагано, уз стваралачку игру, да приреди , те да на ласерском штампачу извуче, а потом у првој књиговезници и да укоричи, уџбеник из србске (једино истините!) повеснице.

Да нам деца од малих ногу уче Истину о Србству!

Такав уџбеник из србске повеснице, ниједног србског родитеља неће стајати више од тисућу динара.

 

02

Не смемо дозволити да нам децу уче и васпитавају југо-комунисти прерушени у глобалисте, мундијалисте и либерале.

После сваког часа из историје у школи, дужност нека буде сваког освешћеног србског родитеља, да са својом децом поново пређе градиво, те да исправи све грешке ватиканско-берлинске школе.

Ако нам је уистини стало до своје деце, онда ћемо се тако и понашати!

 

03

Ватиканци нису верници.

Они нису ни кршћани, ни хришћани, ни христијани.

Они су ватиканци!

Шта је одлика ватиканаца?

Одлика ватиканаца јесте да мрзе!

Да мрзе све и свја.

Није важно кога и шта мрзе – важно им је само да мрзе!

Без мржње за њих нема живота.

И нека их нека мрзе.

Нека мрзе што више и јаче.

Нека пукну и пресвисну од мржње!

 

04

Србин не мрзи.

Србин који мрзи и није Србин.

Висока Звездана Раса никога и ништа не мрзи.

Посвећени и неустрашини Сунчев ратник никога и ништа не мрзи.

Мржња је одлика нижих раса.

 

05

Не смемо бити млаки, млитави, преплашени и збуњени.

У сваком трену морамо бити будни.

Умно и духовно будни!

Морамо муњевито да разлучујемо битно од небитног.

А шта је за расног и освешћеног Србина битно?

Битна је Божанска Вертикала.

Битан је Дух Сунчевог ратника.

Битна је Свест и СамоСвест.

Ово Србина чини Србином.

Без овога нема Србина!

 

06

Ово је Законик Сунчевог ратника.

И овај Законик мора да живи у Бићу Србинову.

Лирски записи

 

01

Све је више пробуђених Европљана који откривају Истину о Србима, и који освешћују да су једна Раса са Србима.

Буди се и устаје Првобитна Европа, Европа Звездане Расе, Европа Духа Стварања.

Све је више пробуђених и освешћених Европљана који схватају да је учињена велика неправда Србима, да је почињен велик злочин над Србима.

 

02

Европска унија није Првобитна Европа.

Није Европа Звездане Расе, није Европа Стваралачког Духа.

Европска унија јесте Антиевропа, јесте Глобалистан 2, док је Глобалистан 1 – што свакако наслућујете – Империја Зла.

 Европска унија јесте творевина англо-рептилије, тог лукавог, подмуклог и потуљеног мрзитеља Првобитне Европе.

Змијска гнезда англо-рептилије јесу Лондон и Ватикан.

Одатле се вековима рушила и спаљивала Првобитна Европа.

Одатле су вековима међусобно завађани европски народи који припадају једној те истој Раси.

Одатле су кренула два светска рата у двадесетом веку, у којима је изгинуло на десетине милиона Европљана.

Од ратова и револуција двадесетог века, иза којих стоји англо-рептилија као идејни творац, Срби се и Руси никада неће опоравити.

 

03

Појачана дејства Новога доба, уистини, буде и освешћују како појединце тако и народе.

Све је више пробуђених Европљана који се враћају својим коренима, својим митовима, својим предањима; те кроз митове и предања освешћују, да су сви они, зацело, једна те иста Раса – Велика Раса, Звездана Раса.

 

04

Урушавају се и Глобалистан 1 и Глобалистан 2, а англо-рептилија је у паници и расулу.

Веома је важно то, што је, после толико векова, откривена и прочитана англо-рептилија, јер вековима се није ни наслућивало да постоји англо-рептилија и да влада Европом, а преко Европе и васцелим светом.

И што се сада и Лондон и Ватикан препознају као змијска гнезда англо-рептилије.

На рушевинама Глобалистана, предосећамо то, родиће се и уздићи Нова Првобитна Европа.

 

05

Време је да се буди и освешћује Србство.

Да васкрсне Нова Првобитна Србија у Новој Првобитној Европи.

Пробуђени Срби морају, за почетак, да освесте ко тренутно влада Србијом.

Србијом тренутно влада англо-рептилија преко југо-комуниста.

 

06

Немојмо се заваравати, југо-комунисти и даље владају Србијом, само што су прерушени у мундијалисте, глобалисте и либерале.

Они су у медијима, у цркви, у невладиним организацијама, у политичким странкама, као и на власти у последњих стотину лета.

Њихови гласноговорници јесу југо-носталгичари.

Али, и њихово време већ полако истиче.

Откривени су и прочитани.

Богови могу само онда

 да нас виде,

 када стварамо дела љубави,

лепоте и доброте.

 

Што више наших дела љубави,

лепоте и доброте,

све је већа светлост из нас

 и око нас.

 

Богови могу само онда

 да нас виде,

када светлимо

 и у тами.

 

 

 

Живи Огањ

и Жива Светлост

Невидљивог

 а Вечног Створитеља

иза свих видљивих

Бића Суштастава;

иза, и даље, с ону страну,

где Живи Бози пребивају,

 у дубини СвеБоха Суштог;

 Тамо је, уистини,

Све Почело

Оно Што Никада

Није Почело,

 већ је Било

и Јесте

и Бива,

у Овом Трену,

гле,

Овде и Сада.

 

 

Ја видим Велики

Извор Живота,

као Белу Светлост

 у Најцрњем Језгру

ПраВасељене,

и осећам Топлину,

 и Милост

 и Блаженство,

свим Бићем својим;

и моје Сушто –

са Срцем мојим

и Душом мојом –

 однекуд слути и зна,

 да То јесте Онај и Она –

 гле! Двојна Једност

из које све,

 истовремено,

 извире и увире

 и снова навире,

да би  изнова

увирало,

 без почетка

и свршетка!

 

И да би Велики

Дух Стварања

творио све нове

и нове светове;

 све нова и нова

звездана јата;

и да Стварање

Унутар Самога Стварања

нема ни имена

 ни обличја;

и да је то

Празнина у Пунини

и Пунина у Празнини;

и да Све

прелази у Ништа

и да из Ништа

и само

 настаје Све

што Јесте и Бива,

Јесте и Бива!