Предводнице словенског јата

У венцу пурпурног обзорја тишине

 

Дивотом душе заносна Чаробнице

Ти што у сну призиваш

Три Сунца Поноћна

 

И што имаш глас и стас

Виле језеркиње Оране Свамиле

 

Осом Вечности узведи Род наш

И потом сиђи у свет сенки и утвара

И мачем својим лучезрачним

Распрши таму од векова

 

И снова роди Саму Себе Сербона

 

 

Један будући језик

Мора бити песнички

(Језик вилински и вилански)

 

Језик који неће бити

Усмерен на речи

Већ на преискуствено

И надискуствено Суштаство

Иза и изнад речи

 

То мора бити Све-Језик

Подједнако разумљив и јасан

Људима и вилењацима

Тицама и звезданим јатима

Водама и ветровима

Дрветима и дивљим зверима

Свим дусима знаним и незнаним

 

Све-Језик разумљив и јасан

Свему што дише и обитава

У свету и иним световима

 

Један будући језик

Мора бити Све-Језик и Раз–Језик

Истовремено бити Све и не бити Ништа

 

Језик на којему ће да се твори

И језик који ће у исти мах

И сам да твори у себи и око себе

 

Биће то језик који ће сви разумети

Али ће само неки бити у њему

Бити Суштаство и Сушти Све-Језика

 

И ако се то догоди

(А што се не би догодило!)

Један будући језик

Мора бити лучезрачан и прозрачан

Сав бити од даха и у дихању

Сав од Воде и сав од Ватре

 

И ако се то уистини догоди

(А што се не би уистини и догодило!)

Један будући језик

Мора бити животворан и живодајан

Мора бити језик Самог Суштаства Живота

(Све-Језик Велике Душе Мајке Земље

 

Лирски записи

 

01

Галактички Стваралачки Дух који је повезан са Душом Словена полако се низводи на Земљу.

У овоме трену само велики посвећеници осећају да се Галактички Стваралачки Дух Новога доба већ низвео на Земљу, док ће кроз десет или дванаест година присуство Галактичког Стваралачког Духа осећати сви људи на Земљи.

Ново доба биће у Знаку Словенске Душе.

Ново доба биће Мисија Словена.

До тада мора да нестане англосаксонска и англорептилска декадентна и дегенерисана цивилизација која је вековима, у сарадњи са Ватиканом, спутавала и осујећивала свеколики духовни развој човечанства.

 

02

Све освешћене и високе душе на Земљи, захваћене и запљуснуте Галактичким Стваралачким Духом, твориће таква дела љубави, лепоте и доброте каква су некада била својствена само Боговима!

Човечанство је данас у знаку планетарне вододелнице.

На једној страни имамо светлосне душе које раде за Ново доба, а те су душе окренуте према Словенском Истоку, а на другој страни постоје оне душе које раде за таму а противно Новоме добу које су окренуте према Англорептилском Западу.

Тајни и онострани рат између Истока и Запада препознатљив је на сваком кораку.

Најжешће битке воде се управо на највишим галактичким и космичким ступњевима.

Звездани рат између Светлости и Таме ускоро ће бити видљив и на Земљи.

Лирски записи

 

Када из свог унутарњег бића сазерцавамо збивања у свету, онда ћемо запазити да се већ неко време, на вишим ступњевима бивања и присуства, води невидљиви, метафизички и онострани рат између сила светла и сила таме.

Силе светла су, у овоме тренутку галактичке вечности, оличене у Русији, на једној, док су силе таме оличене у  Америци као и са свим оним што иде уз Америку, на другој страни.

Мисија Русије и Мисија Словенства (а Русија већ вековима представља Стожер Словенства) јесте изузетна и велика у Новоме добу.

Ако ствари сазерцавамо са једне више галактичке и космичке равни, онда ћемо схватити, да, у овоме добу,  Русија не представља само себе, и не брани само себе, већ је Русија оваплоћење свеколиког слободарског човечанства.

Бранећи себе, Русија брани цео слободарски свет, брани све мислеће и освешћене људе, брани цивилизацијске и културне тековине Словесне Ведске Расе.

Да није Русије, светом би завладала тама од века.

Да није Русије, Империја Зла би успоставила такву тиранију каква није виђена ни запамћена у тусућлетној повесници човечанства.

Русија је планетрна тврђава пред најездом англосаксонских и англорептилских човеколиких звери.

У овоме трену очи свеколиког слободарског света упрте су у Русију, јер судбина свеколиког слободарског света као и Планете Земље, у овоме часу, зависи од Русије.

Ако падне Русија, пало је мислеће и слободарско човечанство, пало је све оно што је кроз векове творио и градио Стваралачки Дух Човечанства.

Кроз твоје срце путујући,

драгана моја,

стигао сам и до најудаљенијих звезданих јата,

где сам у тишини бескрајних векова

 упознао једног давно изгубљеног себе.

 

У твојему срцу,

невесто моја,

био сам, и остао,

твој најдражи гост.

 

Кроз многе животе путовах многим путевима,

узалудно трагајући за нечим не знајући чим,

све док не крочих на пут твојега срца

 и постах посвећени путник путујући

 што вечно путује кроз твоје срце.

 

У твојему срцу,

 љубави моја,

нађох све оно за чиме сам –

пролазећи кроз многа рођења и смрти,

 и селећи се из света у свет –

све минуле векове узалуд тражио.

 

Кроз твоје срце путујући,

драгана моја,

стигао сам и до најудаљенијих звезданих јата,

где сам у тишини бескрајних векова

 упознао једног давно изгубљеног себе.

 

У твојему срцу,

невесто,

љубави моја,

ја сам твој, заувек,

најдражи гост.

Лирски записи

 

01

Важно је да ми знамо ко смо, чији смо, какви смо и колико вредимо.

Али, да ми знамо ко смо!

Туђинци не морају ништа да знају о нама.

И боље је да ништа не знају!

 

02

Наш пут навише, наша божанска оса, наша вертикала – то мора бити наша тајна.

Оно што нас чини оним што јесмо, што је извор наше снаге и моћи,  што је наш виши божански смисао – и то мора бити наша тајна!

Све битно и суштаствено наше – нека буде наша тајна, наша велика тајна!

 

03

Будимо тајанствени, будимо велика непознаница за све душмане наше.

Што мање знају о нама, све ћемо јачи бити.

Не откривајмо се пред њима, не будимо болећиви према њима.

Ми смо ми, а они су они!

Нека тако буде, и нека тако остане.

 

04

Све оно што од нас отпадне, и требало је да отпадне.

Не жалимо за оним што је од нас отпало.

Све оно што је од нас отпало, то одавно нема никакве везе са нама!

То што је од нас отпало, није више са нама, и није више у нама.

 

05

Нека Знања Древних живе у нама.

Нека Вера Древних живи у нама.

Ни Знања ни Веру не откривајмо туђинцима.

 

06

Имена својих Богова не казивајмо туђинцима, јер су туђинци заувек туђинци.

Нити ми икада можемо бити они, нити, пак, они икада могу бити ми!

 

07

Говоримо језиком који само ми разумемо, пишимо писмом које само ми знамо.

Ни језик ни писмо не откривајмо туђинцима, заклетим душманима нашим!

 

08

Ко не говори нашом језиком – није наш; и ко не пише нашим писмом – није наш!

Нека тако буде, и нека тако остане.

 

09

Србска Дика!

Само расни и освешћени Срби знаду шта је Србска Дика.

И то нека буде, и остане, наша велика тајна.

Лирски записи

 

Милутину Игњатовићу, посвећенику душевне и духовне лепоте.

 

01

Никада нисам памтио своје песме.

Никада их напамет нисам учио.

После толико испеваних, написаних и објављених песама, ја ни три своје песме не знам напамет.

Не желим да их учим напамет.

Не желим да их памтим.

 

02

Моје су песме посве слободне од мене.

Слободне од света.

Слободне од свега.

Оне су слободне тице које слободно лете и певају у гори зеленој.

 

03

Оне се саме собом певају.

Оне саме себе певају.

Оне своју песму певају.

Јер оне су бића по себи, и оне су бића за себе.

 

04

Песме нисам певао и писао за себе, већ сам их певао и посао самих њих ради, самих песама ради.

Зато моје песме одавно нису моје.

Нису, а јесу моје!

 

05

Зашто не памтим своје песме?

Када бих памтио своје већ написане песме, тада би престале да ми дотичу неке нове још ненаписане песме са звезданих извора поезије.

Памтећи једне, пропустио бих и испустио друге.

Док бих се ја бавио учењем напамет већ написаних песама, одлепршале би ми песме које се још нису низвеле у свет.

 

06

Стварање је највиши ступањ исцелитељства и посвећења.

Стварање као сам чин стварања.

Стварање као непоновљив тренутак вечности.

Оно што следи после самог чина стварања, то за песника уопште није битно.

 

07

После стварања, песник поново улази у једно ново стварање.

Он је увек и вазда у стварању.

Он вечно ствара.

Он ствара и онда када не ствара!

 

08

Када пожелим да се присетим неке своје песме давно испеване и написане, ја се тада присетим неке нове песме која се у трену дешава.

То више није она песма давно некад написана, већ нека нова песма која се у томе трену кроз биће песника низводи.

 

09

Песник није дошао на свет да памти и учи напамет своје песме; песник је дошао на свет да пева и пише песме.

 

10

Као што већ рекох, песме нисам писао за себе.

Те као што песме нисам писао за себе, тако ни децу нисам рађао за себе.

Моја су деца посве слободна од мене, као и моје песме што су слободне од песника.

 

11

Децу нисам рађао себе ради, већ њих ради.

Какав однос имам према својим песмама, такав однос имам и према својој деци.

 

12

Када бих своје песме сместио у свој ум, то је као када бих слободног славуја из горе сместио у крлетку и тражио од њега да ми поје песме.

Из дубине Воде,

из дубине Ватре,

из дубине Земље,

из дубине Духа

рађа се Душа Светлости

 у Бићу Трију Сунаца,

иза Обзорја Времена,

с ону страну Свега.

За Ленку

Плешем на водама светог Истера,

 и са мном плешу звездана јата.

 Ништа и Све у трену бивам;

 Ништа не бивам, а Све јесам.

Око мене снежна тишина,

плаветнобела и све дубља;

све тиша тишина у дубини,

 и све јаснија на висини.

Плешемо јасике сетне и ја;

плешу оскоруше и борови вити;

и модре јелике, у даљини,

плешу на ветру од пурпура.

У сутон вечерњи плаветнозелен,

све плеше, гле! титра и трепери,

од Милине и Дивот-Дивоте,

што се на Земљу, с висина, низводи.

Што се на Земљу, с висина, низводи!

 

У песмама се, и у кажама, приповеда,

како је виђен

последњи Вилењак

Белих Ветрова,

далеко негде на Северу словенских земаља,

где прште брезе и јасике оковане ледом и снегом,

и, где се у ноћи, подно звезданих јата,

чује сетна вилинка,

праискона свирка,

уз гајде и свирале

последњег Племена

Белих Вилењака.