Човек се рађа с Вером и са Знањем!

Још пре рођења нашега, наше је Суштаство било у Вери и у Знању, и Ту Веру и То Знање, примивши, понело је на Пут без почетка и свршетка, не само у овај, већ кроза све ине, прошле и будуће, светове.

Вера се не може научити, Знање се не може научити, и ништа се од Суштаственога, никада, не може научити!

И Вера и Знање, гле, у нашему су Суштаству, Зраком Светлости Створитеља уписани!

Наш суштаствени Задатак у овоме свету јесте да се присетимо Вере и Знања Зраком Светлости Створитеља уписаним у Суштаству нашему.

Сва земаљска суштинска учења имају само једну једину сврху – да се пробудимо, и присетимо, Тог Суштаственог Задатка!

Ниједна од вера овога света не могу бити Та Вера; ниједно знање овога света не може бити То Знање!

Нови Човек, илити Човек Новога Доба, јесте Пробуђени Човек!

То је Онај који се пробудио, и присетио и, надасве, Онај који је освестио, шта јесте једина битна сврха Његовог бивања и бивствовања у свету и у световима, у Бићу Времена, у Присутности и Вечности.

Човек се, уИстини, рађа с Вером и са Знањем!

Сврха и смисао сваке Србске Владе, у последњих стотину година, јесте уништење Државе и затирање Србства.

Ниједна Србска Влада, у последњих стотину година, није била Србска, нити је ишта за Србство чинила.

Све Србске Владе, у последњих стотину година, имале су један једини задатак – да распродају Србију, да поткопају и разруше Државу, да посве ослабе и, на концу, да сасвим униште и затру Нацију.

Ниједну Србску Владу, у последњих стотину година, нису ни бирали нити стварали Расни Срби, они Срби који имају Србски ДНК и Србски Светлосни Запис, већ су све Србске Владе, у последњих стотину година, бирали и стварали НеСрби, они који имају само србска имена и привидне србске родослове.

Ово је веома важно да схватимо и освестимо, како не бисмо и даље лутали и улудо распршивали животну енергију, покушавајући да разрешимо нешто на разини политике и друштва што се, превасходно, разрешава само на пољу Свести и Свесности, односно, само у пространствима Духа и Наслеђа.

Напросто, дошао је тренутак када морамо почети да уважавамо духовне науке, те да не лутамо више од једне до друге позитивистичке, илити лажне материјалистичке науке, обмањујући, успут, како себе тако и ближње своје.

Ми морамо да схватимо и освестимо, да је огромна већина Расних Срба изгинула у Првом светском рату; да је велик део Расних Срба затрт у Другом светском рату; као и да је она мањина преживелих Расних Срба, после Другог светског рата, или расејана по беломе свету или посве скрајнута и ушуткана у Србији.

Ако је пред Први светски рат, рецимо, било осамдесет посто Расних Срба, сада их нема ни петина!

Више од осамдесет посто од овога што се данас Србима зове, нема никакву свест о Србству и Словенству, о Пореклу и Предању, о Прецима и Традицији.

Надаље, више од осамдесет посто оних који се Србима зову, нема Србски ДНК, нема Србски Светлосни Запис, нема Србску Етику, нема Србску Вертикалу.

Они су, напросто, нешто посве друго, и они, уистини, желе да буду то нешто друго (што осећају и верују да јесу!), и то, свакако, јесте њихов избор, који се мора уважавати и поштивати.

Ако неко нема Србски ДНК, и нема Србски Светлосни Запис, а има само србско име, не може нико од њега створити Расног Србина!

 То је Закон!

Она мањина Расних Срба, ВедСрба, Стиборјана, ПраАријеваца, мора да пређе на Есотерно Поље, на Поље Духа Стварања, да васпостави своје Духовно Језгро, да се повеже са Великим Прецима, и да ствара Државу, не у Простору, већ у Времену, у Бићу Времена!

Заиста, није важно Пространство, није значајна Територија, већ је значајан, и битан, Дух Стварања, Биће Свести и Свесности.

По Предању Стриборјана, ВедСрбима се то већ једном догодило, пре 7520 година, и тада су они створили Државу у Времену, тако што су, из Духвног Језгра,  ширили своја Света Знања преко Светог Језика по васцелом свету.

Ово искуство је веома важно, и у овоме Времену, за преостале ВедСрбе који су остали без своје Државе.

Само ће улудо трошити драгоцену животну енергију, на буђење и освешћивање оних Срба Натуршчика, оних што, уистини, нису од Србскога Рода.

Има још Древних Народа, који су духовно ојачали и оснажили тек онда када су остали без властите Домаје.

Зато не смемо очајавати, нити Духом клонути, већ да есотерно, тајинствено и тајанствено, дејствујемо из Духа Стварања усаображени са Бићем Времена.

Уосталом, боље је сачувати Језик и Предање, него ли земље и градове!

То је Наук наших Великих Предака.

Наши нас врази чине још јачим!

Што је више врага и душмана, ми смо све јачи.

Гле, ми смо Народ који је дошао из Будућности, из Срца Звезданих Јата!

А они су одувек били само сенке и утваре.

Зато су тако узнемирени, слуђени и бесловесни, зато нас мрзе, нападају и убијају, јер осећају да им се ближи кончина, да се враћају у Прошлост (тамо одакле су и дошли!), да заувек нестају са Позорја Светске Повеснице, да се исписују из Божанске Књиге Живота.

Срби, ви сте ПраАријевци, ви сте Хиперборејци и Стриборјани.

Лажни аријевци двадесетог века, бејаху, уистини, прикојасе из ватиканско-германских лабораторија, човеколика сподобија стварана под надзором Аримана и Црнобога, са сврхом и намером да осујете Расне ПраАријевце, ВедСрбе Стриборјане.

Сада је битно (заиста, битно!), да будемо будни и свесни, да будемо самосвесни!

Да знамо ко смо, и чији смо!

Да знамо одакле смо пошли, и куда и зашто идемо!

Да знамо своје Претке, да будемо једно са својим Прецима, да будемо једно са својим Потомцима!

Да се Поново Родимо, али у Духу Стварања!

Да се Родимо Одозго!

Србски ДНК, србски Светлосни Запис, гле, то и јесте србска Вертикала, србска Божанска Усправница, србски Пут у Вечност!

Само је важно (кажем, заиста је битно!), да се, као Словестан Народ,

Поново

Родимо,

Одозго!

(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)

Данас наш Род виси разапет наглавачке

Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца

Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца

Лепенаца Винчанаца Динараца и иних

Проширених кроз васцелу земљину куглу

Ја – некад обешењак добровољно заробљен

Од сила Мрака и ратника не-свести

И Специјалац од кога Светлост победу иште

Висим први у реду окачен за једну ногу

И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште

Од протеривања уцена мучења убијања

У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти

Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!

Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу

У снази онострањења због којег сам изабран

За задатак свих задатака нашег Светог Рода

И покрећем свих дванаест дванаестица

Осећам и знам – отварају се велика врата

Окренута централном унутарњем небу

Свих седам мојих тела затитраше силовито

Данас проричем победу РодаСветла над Тамом

Проглашавам славље и нек вечно траје!

Да ли знате шта значи смучање?

Будући да су ову реч користили сви ваши Преци, до пре само стотину година, ваљало би, заиста, да се те речи присетите, јер како ћете беседити са својим Прецима, ако сте њихов Свети Језик заборавили!?

Смучање је прасрбска, ведсрбска реч за скијање.

Постоје само две речи, само два израза, у свеколиком свету, што осликавају ову радњу –то је прасрбска реч смучање, и норманска илити нордијска скијање!

Реч смучање су употребљавали сви КолоВени, ПраСрби, ВедСрби, ПраАријвци, и та реч је, у оно Златно Доба Стриборије, била знана свим народима.

А да бисте могли да се смучате, морате да имате смучке!

Језик је с ону страну ДНК, у прасећању и у прапамћењу, те стога и происходи из Светлосног Записа.

Рекли смо већ да је ДНК Мала Вертикала, а Светлосни Запис – Велика Вертикала.

Малу Вертикалу творе Биолошки Преци, док Велику Вертикалу стварају Духовни Преци илити Богови.

Преко Потке Простора и Времена ми смо повезани са Биолошким Прецима, а преко Потке Духа Стварања усаображени смо са Духовним Прецима, са Боговима и са Створитељем.

Ове две Потке се узајамно преплићу и прожимају, творећи тако Вечну Потку свих Бића и Битија, у свим световима, у свим вековима.

Реч је ДНК преточен у звук, у глас, у титрај и трептај, у волну и вал.

 У исти мах, Реч је и Светлосни Запис преиначен у светлосни талас, па, када се прожму звучни и светлосни талас, онда Реч, онда Слово, постаје Живи Бог, будући да Слово и јесте од Створитеља, али и Сам Створитељ.

Стога је веома важно, стога је битно, да чувате и негујете Свети Језик својих Предака!

По једном тајинственом илити мистичном предању ВедСрба Стриборјана, сваки ће Човек, по одласку са овога света, на тајинственом пропутовању кроз оностране светове и далека звездана јата, понети са собом десет суштих речи које је најчешће користио за својега земаљскога живота и битисања, и те ће му речи творити животну силу, која ће истовремено бити и његов заштитни дејствени овој, његов енергетски штит, кроз сеновита, мрачна и студена пространства ПраВасељене.

Ако је користио Речи Светлости, онда ће бити вођен и штићен Светлошћу; ако је, пак, користио Речи Таме, онда ће се и наћи у Пространству Таме.

Заиста, Реч је чудесна, зато што јесте од Бога!

А ви, Срби Словесни, чувајте и негујте Свети Језик својих Предака, да бисте се, после неког Времена, у Сварги Беле Светлости, срели са својим Великим Прецима!

Из упоредних доњих и сеновитих светова убачени су у Србско Биће тамни бесовни ентитети (а то су сенке и утваре), с намером да се посве разори и поништи ВедСрбство изнутра.

Убацивање палих душа у Србски Народ почело је одмах по свршетку Првог светског рата, а на том демонском пројекту и данас ради Тим ариманских лекара и научника под именом Принц Еуген Зомби.

У тајним лабораторијама, негде дубоко под Земљом, тамо где је по аријевском предању Тартар, стварају се ентитети, утваре и прикојасе, са србским именима и србским измишљеним родословима, под изравним надзором Црног братства званог Нови светски поредак.

Аримански лекари, психолози и ини научници у Тиму Принц Еуген Зомби, користе знања Древних Атлантиђана, који припадају раси Човеколиких Рептила, раси створеној у једном далеком звезданом јату и низведеној на Земљу у Црном облаку, у Времену Девичанства када је Звездана раса ПраАријеваца, ВедСрба Стриборјана, била у зениту славе и моћи, и када владаше свеколиким пространствима ЕвроАзије.

Док су ПраАријевци били усаображени са Божанским Језгром Светлости, радећи и стварајући за БелоБога, ПраСрба, дотле су Рептили илити Атлантиђани, тајно и скривено, негде на Вечерњој Земљи, а усаображени са Језгром Црног Сазвежђа, дејствовали за ЦрноБога, којега Ариманом зваху.

Атлантиђани су користили савршену технологију коју су примили из мрачних звезданих јата, с намером да униште свеколики Живот на Земљи, те и саму Мајку Земљу, и само снагом Божанског Духа ПраАријеваца, на Стриборији, Тибету и у Хималајима, у последњи час, избегнуто је оно најстрашније.

Мајка Земља је тада доживела велика разарања, много је бића страдало и заувек нестало, али је, ипак, сама клица живота на Земљи сачувана за неке будуће нараштаје, потомке ВедСрба ПраАријеваца.

Данас се поново, после 7520 година, води жесток рат између Светлости и Таме, између потомака ПраАријеваца и потомака ПраАтланта.

Једни имају задатак да спасу и сачувају Мајку Земљу, а други намеравају да је освоје и поробе, а потом и разоре, те, на концу, да униште свеколики живот на њој.

Оно што је једном бивало, то вазда изнова бива, кажу свети списи Ведских Срба Стриборјана.

Истина је у Предању скривена, а оно што зовемо Историјом Света, коју у школама изучавамо, то су само обмане и лажи.

Једно се питање, све време, свакоме освешћеном Србину, само од себе намеће: Зашто је свеколики Запад, са свим својим демонским војскама, кренуо да посве сатре и затре Србе?

Одговор је: Због духовног преумљења, илити менталног декодирања, да би преокренуо и замутио србски ДНК, а потом и Светлосни Запис из којега происходи ДНК.

Сликовито речено, ДНК је Мала Вертикала, а Светлосни Запис јесте Велика Вертикала; ДНК се односи на Биолошке Претке, а Светлосни Запис на Божанске Претке.

У Срба је, као и у иних потомака ПраАријеваца, усаображен ДНК са Светлосним Записом, док у НеАријеваца тог усаображња нема.

Шта то значи?

То значи, да ВедСрбин има Душу, Срце, Ум, Дух,  Свест и Божанско Знање, те да никада, ништа од тога, не користи против Реда и Поретка у ПраВасељени.

Песнички речено, ВедСрбин ПраАријевац јесте Стваралац и Градитељ, док су НеАријевци, кроз веове бивали, само Рушитељи и Разоритељи.

Када се сатру и затру ВедСрби, одмах ће потом пасти и ВедРуси, а са падом ВедРуса светом ће завладати Тама.

Тада ће, како стоји још у светим списима, Атланти ликовати над коначним поразом ПраАријеваца.

У овом времену (али неће још дуго!), Србством и Србијом владају они ентитети створени у лабораторијама Принц Еуген Зомби, па нам се отуда чини да је Србство поцепано, шизофрено и тешко насмрт болесно.

Заиста, није Србство расцепљено илити шизофрено (штавише, Србство је све време уједињено, потпуно и заокружено!), већ нам се, због убачених срба (овде се свесно користи мало слово!), само тако причињава, да би се створила још већа пометња међу нама.

Ово што овде писах, преузето је из Акаше илити Поља Беле Сварге, а ви ово толкујте свако на свој начин.

Ја ово и не писах због оних убачених срба, већ писах зарад оних, светих и посвећених, ВедСрба ПраАријеваца!

Боримо се!

И не предајимо се!

Само будношћу и свешћу ово се Зло побеђује.

Зло које жели да нас затре, да нас као личности и као Народ поништи, да нас учини слугама и робовима синова мрака.

Ако смо будни и освешћени, ништа нам не могу!

Ако чувамо своје Предање, своју Повесницу и Паметарницу, опет нам ништа не могу!

Ако славимо своје Претке, и молимо се својим Великим Прецима, тек тада нам ништа не могу!

Говорите својој деци, из дана у дан, о својим Прецима, и о својим Још Већим Прецима!

Приповедајте својој деци, из часа у час, ко смо, чији смо, одакле смо пошли, и куда и зашто идемо!

Ако ви не беседите својој деци, онда ће им врази празнословити, и ваша ће деца у вражје празнословље поверовати, па ће се одрећи вас, као и свега онога што их чини Народом Словесним.

Није довољно само родити децу и бринути се о њиховим материјалним добрима; јер тога ће вазда бити; деци се морају предати духовна оруђа и оружја, она духовна оруђа и оружја која смо ми од својих Великих Предака давно негда примили.

Наши се вековни врази највише тога плаше.

Они се највише плаше наше будности и наше свесности.

Наше самосвесности!

Ако останемо будни и самосвесни, онда се њихов Нови светски поредак распршује као суво лишће на јесењем студеном ветру.

Сврха свих ратова јесте отимање и преотимање деце.

Ово свагда имајте на уму!

Све док су ваша деца ВАША – нисте поробљени!

Али, онога трена (не дао Бог!), кад ваша деца престану бити ВАША, већ њихова (тамоњихова!), тада сте ви сасма поробљени, ма и да сте привидно слободни!

Срби, будите будни и свесни, и чувајте своју децу!

Боримо се!

И не предајимо се!