Гледам ноћас свој лик у стаклу
чаше у којој Вранац пенуша.
Боли као да већ сам у паклу
и да је из мене одлетела душа .
.
Док се гомилају испијене чаше
тражим онај посебан укус вина
којим смо сладили пољупце наше
и питам се је л’ у вину истина!?
.
Ако јесте ја бих да је некако нађем,
и сазнам зашто си ме оставио.
Као Сунце ноћу у таму ћу да зађем
прочитана новина коју си пресавио.
.
Немарно бацио што даље од себе
не марећи хоће ли ме шта болети.
Чаше вина ми мисли вуку до тебе
и знам да те таквог не могу волети.
.
Знам да вино није тек за туговања
већ за љубав,здравице и од срца смех,
за крштења,причест и радовања…
Горког је укуса кад те задеси пех.
.
Ипак те молим попиј ме још једном
па као чашу бесно смрскај о под.
Сломљена надаћу се недогледном
док ме покрива мекани небески свод.

Фото: Фототека Србског Журнала

Њему
Све твоје страхове у ноћи
док је твоја глава у мом крилу,
превазилазим ја.
Твоје преморе одмарам у
своме срцу.
Ране видам својим речима.
Пољуљам надом твоја уверења
да нема излаза, да је за све касно.
Твој дах је скривен међу зидовима наше собе.
Соба је без прозора и све
што је међу њима пада на моја леђа.
Али, ми крећемо с краја.
Знам да ће наш корен порасти до неба.
Ми не припадамо никоме,
припадамо нама самима.

Фото: Манастир Јежевица; Википедија

Поменице
Уместо воштаница
.
Сенима
врлих Трнаваца,
уместо да палим воштанице,
исписујем ове воштанице.
.
Пишем
као да ик појем опела
у њиховој и мојој Трнави.
.
Пише моја дрхтава рука
речи поменице
да их, немртве, слави.
*
Божи Савић

Сава Божисавић
из Трнаве
платио 100 златника
Бог да га прости
амин.
.
Платио
(чујем умног Радомира Станића
уроњеног у векове земље Србије),
платио Сава Божисавић
да се
ослика свецима
под Бањицом цркве Јежевица,
посвећена Светом Николи,
задужбина
краља Милутина Немањића.
.
Био трговац,
богатији вером у Свевишњег и Исуса Христа,
него златницима
и каквим другим малом.
.
Крштен именом Светитеља Саве,
живео као Божи Савић.
.
Само Господ зна где је погребен.
Божи Савић.
.
Са зида светог храма,
Бог да га прости,
јавља се
и нама,
и нама.
.
Јавља фрескама,
вековима,
молитвом свештеника,
не хвалом да га славе …
.
Молитвом живи у нама,
Он,
Божи Савић из Трнаве.
.Р.М.М:Посвећенице

Фото: Дајбог; Википедија

НАШ СВЕТ ЈЕСТЕ СВЕТ
БЕЛИХ БОГОВА

Будимо оно што нам је самим
Стварањем, од Творца и Васељене,
дано да будемо – Бели Богови и
Беле Богиње.
Ништа мање од тога, а ка
вишем да тежимо!
Узмимо Судбину у своје руке,
узмимо Стварање Света у своје
руке, узмимо Стварност
у своје руке!
Не дозволимо да нам рептили и
паразити, интелектуални дебили и
духовни дембели, разни
осредњаци, безвезњаци,
бескичмењаци и безвертикалци
намећу некакву своју стварност, јер
њихова стварност јесте стварност
жабе из дубоког бунара.
Ми смо створени и рођени за
највиша, најплеменитија и
најузвишенија дела Љубави и
Стварања, и наша Стварност
превазилази све стварности људи
што свет посматрају из жабље
перспективе.
Наш Свет јесте Свет Богова, Свет
Белих Срба и Белих Србкиња.
Гмазовски медији, те гуштерски
политичари и рептилске владе,
гле! Све време се упињу да нам
наметну своју гмазовску и
предаторску опсенарску стварност,
а то је стварност телесног, умног и
духовног робља, стварност
медиокритета и корисних идиота.
Творац и Васељена и сви наши
Бели Богови желе да узрастемо до
звезда, да пловимо кроз сазвежђа и
звездана јата, да стварамо све нове
и нове како овостране тако и
оностране светове.
Свакога јутра, када се пробудмо,
говоримо себи тихо, али јасно и
гласно: ја сам Бели Бог, ја сам
Бела Богиња, и ја остварујем све
оно што Творац и Васељена од
мене очекују.
То је наша силница, то је наша
соколница.

Фото: Жена – витезица; Википедија

Наизглед мрша крхка духом чудесно јака
Гледа оком и срцем – призива Љубав света
Брани да црни и сиви – тупотроуглоглавци
Не продру силином у наше свете просторе
.
Она чува Јужну Капију славних предака
Носи златне кључеве за брзо отварање срца
Бедем непробојни – биће овијено Љубављу
У њеном свету слободе сна све расте и цвета
.
Муњице држи у десници белу ружу у левици
Узвраћа снагом и брзином Перунове муње
Она је његова лепа сестричина никад тугољуб
Будна вежба Савршенство – кључ за Безкрај
.
Јасновидац је лака и снажна витезица Паија
И нема препреке ка прошлости и будућности
Ослушкује ветре са Радана Ртња и Рудника
Свакодневно прави девет дугих искорака среће
.
Витезица Паија Чуварка живи под тим углом
Бере различак жиловлак чичак русу и јарич
Певајући плете венчиће и држи катану у руци
То је Паија Раданска- Животојасновидитељица

Учиш ме да ходам
По облацима по води…
Да се претворим
У трен свеобухватни
И … нестанем … свуда!
.
Осећам како ме пушташ
Као змаја по ветру
Са литице усамљене…
Канап одмотаваш
Лагано лагано…
.
Препушташ ме страху ледном
Који лепоти претходи…
Угледати праву лепоту
Граница је ка слободи…

На овај дан
.
пољско цвеће бих била
оно што у себи
дивљину чува
оно што у себи
мирисе искона
лагано пушта и шири
.
и ћути и ћути
.
На овај дан
.
Биље бих била
што ћути о тајнама
које су капале
на ливади
од детиње радости
која је туда трчала
са свих погледа
и пољубаца
од свих откуцаја
срца
заљубљених и радих
да љубав из грудију
на ливаду проспу.
.
На овај дан
.
венац пољског
цвећа бих плела
и у њега уплела
све своје
сада осушене латице
незаборављених љубави
и уплела све своје
чежње
и сву своју љубав
коју из грудију
кач папирног змаја
да пустим могу
.
на ливаду, на ливаду
да трепери са биљем
и латицама шареним.
.
На овај дан
.
лековите траве
бих била
и све своје пољима
.
ширила и ширила
.
И јесам. И јесам.
.
У рукама венчић
ивањског цвећа
милујем.

Фото 1,2: Цртежи Драгице Томке

Фото: Сабор Светог Јована – Јовањдан; Википедија

И пре Новог Завета
Нови завет почеће,
рођењем пророка –
Јована Претече.
.
Архангел Гаврило,
између два света,
радосно објави:
“Родиће Јелисавета!“
.
Захарије не верује,
наједном занеми,
до рођења сина,
молитвама стреми.
.
Када дете наврши
и свој осми дан,
Захарије написа:
“Зваће се Јован!“
.
Бог сачува Јована,
васељена прославља,
а Претеча Господу
земну стазу приправља.

Фото: Вожд Карађорђе; Википедија

Кроз Еденске стазе
Ка престолу Творца,
Јуначке ли ноге газе
А руке му главу носе.
.
Кад приступи грешан
Колено му једно клекну,
У руци му глава збори
Прости Царе дела моја.
.
Храбри вожде црни Ђорђе
Слобода је дело твоје,
Ти си понос рода свога
Бићеш радост царства Мога.
.
У небеско ти ћеш молитвено стадо
А земаљско биће малено ти царство,
Завет се дати изменити неће
А лоза ће твоја даривати цвеће.

Фото: Фототека Србског Журнала

Буди увек радостан
У ведром духу постојан
Сваком даху захвалан
Сваким треном очаран
Толико буди животу предан
Јер он је теби увек одан
Безрезервно он ти се даје
И никада не стаје
Буди му и ти тако посвећен
И бићеш узвраћен
Усадиће у теби срећу
Чаролију највећу
Он је ту само због тебе
И не зна за себе
Буди и ти због њега ту
И заборавићеш патњу сву
Нека ти се срце увек смеши
Тако не може да погреши
Благослов је лепоту видети
Милостивом Богу се свидети
Радуј се, срце моје,
И све ће увек бити твоје.