Фото: Слика срце; Википедија

У СРЦУ БУДИ
и ту са пар речи
незадовољство у себи спречи
не дозволи да душа ти јечи
у срцу у срцу се излечи
У СРЦУ БУДИ
ту време проводи
то је једини пут ка слободи
и само њиме треба да се ходи
у срцу ту ствари угоди
У СРЦУ БУДИ
тешко је време чудни су људи
свако о свакоме суди
и само у лошем се труди
зато се ти пробуди и пробуди
у срцу срце десна половина груди

Фото: Поморавље; Википедија

Већ деценијама у граду ја живим

али ме срце у трену завичају врати,

Врбама крај Мораве тужним и кривим

па се године учине као да су сати.

.

Расла сам у селу крај широке реке

у коме је грумен земље био суво злато.

Оранице црне,дугачке до неба а меке

од засађених зрна изобиље буде дато.

.

Морава је нас,децу шапатом привлачила.

Скелеџија нас јурио да не скачемо у воду.

Најлуђи провод и дружење нам је значила

и страшне приче кад одрасли на спавање оду.

.

Ноћу смо морали да се искрадамо кришом

и отрчимо на обалу где друштво чека

Једино смо могли бити спречени кишом

јер је гром знао уз воду да убије човека.

.

Река као увек тече лагано својим током.

Не окупљају се уз њу нека друга деца.

Бедемом су је учинили мирном а дубоком .

Понеко тек од одраслих загази да пеца.

.

Село је празније увек кад одем.

Вест је и кад ко упеца повеликог смуђа .

Три пута ми се окрене трн у срцу забоден

од погледа на скелу која напуштена рђа.

Фото: Песникиња Радица Игрутиновић Матушки

У језивом рату, где жеводан листа,

и где сваки цвет се претвори у свело.

Где те за бол срца нико и не пита,

јер све док дах дишеш, браник си и тело.

.

Ту се болна душа не лечи већ слама,

гледајући небо и чађаве кише.

Из распуклог тла се порађа и тама.

Песник о слободи сања, машта, пише…

.

А, где ћеш пронаћи искрицу од наде,

док из сваке травке дим оловни тиња.

Kад ту око тебе, мртвилом се каде…

И дан сав постане јад и чамотиња!

.

Гледаш борце храбре – чуваре доброте,

сваки од њих спреман да у боју страда…

Спашавајућ’ смело невине животе

од сатанских слуга изашлих из Хада.

.

И сутра ће неко ратницима рећи,

да је све то прошло, да је сада боље…

А, у њима самим река крви тећи,

рањене их груди сећањем заболе!

.

Не дирајте никад у те тешке ране,

ако нисте мелем, не будите ни со.

Таласи се болом од доброте хране…

Не стварајте бујицу, вришти Ахерон.

 

Фото: Били Кид; Википедија

2. певање

ОДМЕТНИК

Замутио сам им очи
и погасио луле,
опљачкао сам им замке,
и срушио куле,
све док не почеше да ме хуле.
А онда сам на њих испалио топовско ђуле,
и увезао их у ланце,
и, што је типично за нас особене самце,
ставио сам их у ранце
да труле.
Ето, то је била моја бесна песма,
која није свесна,
да је особа која је пише тешко болесна,
или можда само чудесна.

Фото: Фототека СЖ

Ништавна ће ти, човече, сва слава овога света бити

ако по силаску са славољубиве сцене живота

вратиш се у дом свога срца и тамо ти буде хладно.

.

Јер кад расплине се дух, у мисли у осећања,

и у радост привремну, тад у туђини својих

бекрајности потопи себе душа.

.

Лебдећи над паклом, и над рајевима журним,

живот ко сенка промине.

Из двокњижја: „Псалми у свили душе“

Фото: Свети Ђорђе -Ђурђиц: Википедија

Да вам од Ђурђица крене на боље,
овим речима се помолите СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ

.
Данас славимо Ђурђиц, дан кад су
пренесене мошти Светог Георгија.

.Фото: Фб страница -Janice Rosinski

Ова слава важи за једну
од најраспрострањенијих у Србији.

.
Помолимо се Светом Георгију
за љубав, здравље, веру и снагу!

Муке страшне избегао није,
дивни Великомученик Свети Георгије.
Све земаљско он презре и одрече,
да Царство Небеско вечно стече.
Видело је у тами што нам свима сија,
слава дивног Великомученика Георгија.
.
Душа наша смерно благодари,
заступника таквог што нам Бог подари.
Сваком ко помоћ и спас од њега затражи,
име светога љубав и веру оснажи.
Зато се теби у муци молимо,
и твоје помоћи вапијући просимо.

Фото:Из фототеке СЖ

Фото: Акаша записи; Википедија

РИЗНИЦА АКАШЕ
Акаша је васељенска свевремена
Ризница: свезнања, свестварања и
сведешавања.
Можемо је назвати васељенском
библиотеком, као и васељенском
кинотеком или видеотеком, зато
што је све унутар Ризнице Акаше
представљено у више
пространстава, у више димензија –
од речи до слике, од знања до
догађања.
Све оно што нас, на прилику,
занима о Белом Србству у
Праисконији, у најдревнијим
временима, можемо, истовремено,
и читати и чути и видети; можемо
нашу повесницу добити у виду
књиге, али и као документарни
играни филм.
Онај ко је повезан са Ризницом
Акаше, не осећа више никакву
потребу да чита земаљске
материјалне књиге, поготову
уџбенике из свестране повеснице о
Великој Раси, будући да све то већ
прима у живим сликама, као
уметнички, играни или
документарни филм, као
телевизијски програм уживо.
У Акаши је све у садањем тренутку
вечности.
Све је програм уживо, пренос
уживо, из сваког кутка Васељене.
Пренос уживо – не само из
прошлости, већ и из будућности.
И заиста, у Ризници Акаше може се
видети – у садањем тренутку
вечности – чак и оно што ће се на
Мидгарду, или на ма којој од
мноштва земаља Стварања,
догодити ко зна где и када – у
некој далекој звезданој
будућности.

Фото: Песник Драган Симовић; Фототека СЖ

Фб страница – Flowers of all kind. And the beauty of Nature

Господе мој
.
Ти си Једно.
Једнина постаје множина.
Јединство је природа твоја,
разноликост је слава твоја.
Онај си који зрачи,
зрачење које се зрачи,
сјај који блиста.
Ти си
.
господ мој
.
сам живот свега.
У свему ти си,
све-прожимајући ти си.
.
Господе мој боже
.
ти си све.
Овде, онде и свуда
твоја се слава налази –
преобилна.

Фото:Фб страница – Fractal Multiverse

Не, ништа није вредно далеких снова и маште
која је присутна. Волим своје уздрхтале тренутке
вечности и пролазности златокрилих момената.
Није ништа тако као што се чини. Све је само
тренутак који у часу прође и не зове поново
назад него те упорно тера да му се препушташ
све више када се следећи пут појави. Тренутак и
вечност једно су јер тренутак се дешава вечно.
Док траје, његово време се не може измерити и
докучити, а ни за вечност никада не можемо
време израчунати. И то довршава пут почетка и
почиње новим крајем који има свој нови почетак
и мисао препуштена сама себи да поново почиње
и убрзава ритам нових стварања која дају борбу
и смисао лепоте живљења, а унутрашња снага
остаје запечаћена да се развија и грана у
широкој лепези осећања.

Фото: Фототека СЖ

Док на хоризонту нестајеш,

појавиш се рађањем сунца.

Увек ми се вратиш у лику војника.

Радоваше се деца игри бесмртника.

Мој си орден на грудима

Савски и славски.