Ти

што корачаш кроз мисли

и разбијаш тишину глувих дана

што се саплићеш о мртве снове

и луташ слепом улицом надања.

.

Ти

што кидаш Месец са усана

цепаш ноћ из нечијих недара

и пелином китиш свадбарске кочије

а јад милошћу називаш.

.

Ти

што усудом зовеш земаљска страдања

а саплићеш се о сопствене слабости

док грал ти стално измиче

и ехом твој глас једини одзвања.

.

Ти

што вером машеш

а у срце је не стављаш

понизност у бусање претвараш

и образ за аплауз продајеш

.

Застани…

.

Није ти дато да сечеш косе

да би блатњаве ноге опрао

ни знамење да би неуке

у хорде своје стављао.

.

Ни огањ да би у њему

невине жртве палио

и под велом ума и речи

его свој пали хранио.

.

Јер дрхтаћеш од истог крста

којим си друге крстио

али биће касно тада

јер твој те је Бог напустио.

.

Фото –  Photos Stock, Des Images & Images

Лепота је потка испод и видног и невидног

Најгушћа је у Чојку који циља небо високо

А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој

.

Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења

Јасновидо гледам танано лепототреперење

.

Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања

Лута ко сеоска самсара животом и светом жеља

Самокажњен – самозаробљен – мислима везан

.

Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке

Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу

.

У среди Круга посвећења подижем обе руке

Повезујем се са Душом и са тачком стварања

Силницама мудрим призивам пламени вртлог

.

Енергију Свеспасења поливам на свест света

Да се у Души појача и покрене извор осећања

.

Светлоплодовито учовечење силне благодети

Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе

Кроз њену средину као реку златне светлости

.

Светлило – златило развејава силу смутипроспи

Унутарње јединство са свиме испуњава груди

Рад за свест света – отвара сва закриљена врата

Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Мисли моја посејана у голубијем небу цветном

У недра дана кад ветар оплоди семе кроз етар

Кроз тебе ми љубави

у златне стазе залазе

У гласну тишину латицом жутом

док сни та звезда живота на облаку прелетном

То даљине утиснуте у прашину звездану прелећу

Светлости чедне зароне у плавет и у гроздове небне

Мисли моја заробљена под стидљивим скутом

ја опет кроз тебе Сунцу певам

јер плодне пропланке мамим док сневам

сапета у пупољу жутом

кроз једну љубав благу у тај вечни час

У мору панонском док бдим над жртвом цветном

мирисом што зри у перју лета изнад ватре и цвета

воћа што ме оком рођења згоди жртвом једном

кад сине преко листа дана лептировог крила журни лет

И тако дозовем јутро, вруј воде да у небо тече

и раширим руке перјем лаке

у те боје дуге

у облаке

Да обгрлим часак кад се плоди жуто море

трагом зоре

где сневане сени оплоде време птица у мени

Где су плугом сунца заоране те пучине

У причине

у омиљу

с пољупцем на усни

трагом у том биљу

То пругом далеких видика

клија моја вечна јава

Јер дахом душе оставим траг у букету

док љубим небо нежно и лако

Поље што злати у лету

Док у мене

утачу се

мора жута и мора плава

.

Из двокњижја: “Псалми у свили душе“

Фото 1,2,3: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Ево опет ћу да ти пишем неку причу из
тренутка у тренутак,
ево стојим и пишем ти крај свог прозора
(жалим што није и твој прозор)
док се све гушћа ноћ спушта на улице града,
мир нека чудна тишина
као да је потпуно заспао град,
можда би и Теби требало речи лаку ноћ.

.
Ја ћу још који тренутак да останем
крај тмурних облака,
пружићу им руке,
ако треба дозиваћу их,
речи ћу им,
да морају да се склоне,
да се лепо разиђу,
јер желим да се моја Драга
пробуди са изласком Сунца,
да Облаци,
она је део мог Сунца,
она је јутро у мом оку,
она је дар живота кад је видиш.

.
Видиш драга моја,
човек кад је сам мора да се нечим бави,
да би био бољи човек
ипак ми је боље да нешто пишем
јер не могу више тако касно
лутати безбрижно и страшно.

.
Још не знам, каква ноћ чекања ме чека,
мркла тешка ноћ.
Њена уска стаза пуна мрака
и некаквог чудног страха,
а страх ме хвата.

.
Каква ноћ, не могу у таму у ништа,
тишина и самоћа у мени плаче,
пијем…
Када би чула шта у мени чути,
знала би, да си птица
која лети небом мојим,
отворићу врата града
ако чујем твој лет.

Фото 1, 2: Фб страница – World Around Us

Фото: Кондор; Википедија

Скупило се све под мојим бором

Ти и Пријатељ у теби

мирише јутро, већ раном зором

на дуње лањске и врапца, под прозором.

.

Да ли то чежњи само се чини

скочих на прозор, да сласт испијем

капи ме кише, босиљком шкропе

много ћу снова у привид да снијем

.

Трже ме шкропац, памет без свести

одреши руке, око себе што свијах

тад жена проради у мени

скрхана маштом, на трептај,

сузу окамени.

.

На камену видим грабљиву птицу

у оку поглед пожудан и оштар

то Он жели, сласт и ковитлац

Кондоров лет, пуцањ и празан хитац.

Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

У топлом сјају ваше цветне зоре
Губе се ко и врхови мачева
И звезде, смртно блед им лик не снева.
Но зоре ваше док још ватре горе
.
Из запада крвава се разлева
Ко зора ваша ведрог плама море.
И два та плама лепши плам још творе:
Са зором вашом запад ваш се слева.
.
Најдивније блистање сад се расу,
И једна ружа тек небеса сва су –
А звезде две у њима се не губе:
.
Ваша се, ево, златна звезда спаја
Јутарња са вечерњом сред тог сјаја,
Ко врхови мачева да се љубе.

Фото: Фб страница – Josien’s World

Фото: Голубови; Википедија

Гордан Гордану горди:

-Гукни голубице грлата

Грубост грдну гурни гласом гугутке,

Гугучи,

Гуди грудима,

Гибај гузове гола, грациозна газело,

грудоболко гиздава,

глади галамџије& грмаље глином, гавезом& гладиолом,

Гарнирај гибаницу, гамон, гауду,

гргеча грил,

градиштанац,

гулаш,

големе гроздове грожђа,

газдарице,

грудоносна господарице града.



Го гледам,

Гордост гушим, голобрад,

голуждрав,

Голуб гаћан голубицу гу

Фото: Фб страница – Love @ love

Форо: Добрица Ерић, књижевник; Википедија

На небу, 22. Авуста 1936.
.
Анђео
У земљи Србији, у гдужанском селу
рођен је дечачић са звездом на челу.
.
Хор анђела
Даривали смо га и знаком и словом.
Круниши га, о Оче, благословом!
.
Усуд
Данас баш нисам за благу реч кадар.
Желим да тај мали буде виноградар
снова, сејач звезда, берач јоргована
и одметник с рулом место јатагана.
Да буде рибар у језеру сузе
и да јури своје музе кроз кукурузе.
Да испроба тринаест чекића и длета
док не пронађе пут до Тамног вилајета.
Да има дом и пород као и сви други
ал’ да реку живота пређе сам по дуги.
Стрелицом трепавице да падне погођен
сто година млађи него што је рођен!
.
Анђео

О, круно света, главо узвишена

 наша је кротка молба услишена!
.
Хор анђела
Биће онако како жели владар неба и земље!

Биће виноградар снова, берач јоргован

и одметник с фрулом место јатагана.

 Рибариће у разним језерима суза

и јуриће музе преко кукуруза.

Испробаће тринаест чекића и длета

док не нађе пут до Тамног вилајета.

Имаће и дом и врт као и сви други

ал’ ће реку живота прећи сам по дуги.

Стрелицама трепавица умреће погођен

сто година млађи него што је рођен!

Фото: Фб страница – Beautiful Roses

Фото: Милош С. Милојевић; Википедија

(Поводом 180 г. од рођења)

Црна Бара покрај Богатића

дала српству силног задужбинара.

Изњедрила светлог Црна Бара

паметара и јуначког тића.

.

Србољупче и истинољупца

свештеничка семја васпитала.

Велик наук Русија му дала.

Школовала моћног књиготворца.

.

За рођину српску крварио.

Увек испред својих устаника.

К’о див јунак на челу јунака

устанике моћно предводио.

.

У Громаде бројна су одличја:

-Пет степени „Таковскога крста“

-Споменице два Балканска рата

-Медаље му од сребра и злата

и за храброст и за часну службу.

.

-Освешта га орден Светог Саве.

-Доби потом Савину медаљу.

-„Црвен крст“ му окачи медаљу..

-„Румун крстом“ Румуни га славе.

.

Свој је народ с прапочетком свез’о

доказима који се не споре.

Немоћни да доказе оборе

клеветали да је обмањив’о.

.

Предњачили српски језуити

а из рода што Црног посече

у завету кумовске погаче.

Не дадоше истину општити.

Фото: Фб страница – Art empire

(Свим драгим, милим и врлим пријатељима – Белим Србима и Белим Србкињама, ма где и камо где су, те ма у којим год световима да пребивају, с љубављу посвећујем ове лирске записе.)

СВИ СЕ МИ ОДНЕКУД
ЗНАМО…

Сви се ми однекуд знамо, а уопште
не знамо да се знамо.
Не знамо да се знамо, зато што су
многи овоји таме заборава
прекрили наша сећања.
Кроз колико су животних токова
путовале наше душе, да би се,
после силних звезданих кругова,
препознале негда и некамо на
даљину, кроз многе мрене и
копрене непрозира.
Сви смо ми једни другима одавно
знани, из неких минулих живота
што сежу у дубине векова и
светова, а да се тога ни сетити не
можемо.
Сви давнашњи сусрети наши у
језгру су наше душе белим
божанским зраком записани, а на
нама је да се свих тих сусрета
давнашњих у сновима
својим присетимо.
У сновима својим, које будни
снијемо, у праскозрје неких
будућих животних токова.
Заиста, сви смо ми једни другима
својта и род, те, ако ми не знамо,
онда то наши снови, зацело, знају
још пре рођења нашега.

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers