Димитрије Николајевић: Лето


Зри воће у пејзажу. Данас је светло. Зри лет

птице што високо ровари плавет. Све јача

помама улази у ниску грану. Ватра и један цвет

пију ме оштрицом мача.

Сад неко далек и безкрајан као свет

све брже

ка мени корача.

.

Ломе ме сокови. Пијанство плода сенчи ми вид

извијен до сунца у свом лету.

Ко да попије ово небо? Чујем: руши се зид

од мене до тебе, даљино,

коју видим, као и увек, сном занету.

О, како је тренутак наг и не зна за стид

док љуби

лепоту неначету!

Зри воће у пејзажу. Данас је светло. Зри кост

моја коју глође задихано лето. Низ реку

отиче неко чудно бродовље. Коре и један мост

диме се и лице ми пеку.

Сад на благодет мисли долазећи гост

и слуша

овог лета јеку.

 

 

 

 

 

 

 

Снежана Ђинђић: Благовест


Чула су моја обдарена,

ветрови су у мојој служби

мириса из далека ми доносе,

ја их распознајем.

Истрчах пред колибу

да га дочекам.

Нарамк се шарени од цветова

са четири брда и два потока.

Ритуал захваљивања потраја.

И ја носим благовест:

утроба се моја обдарила

са два плода оплодила.

Ловчеве ме руке обмоташе,

три ме сата миловаше.

Словенка Марић: Сновиђење


 

 

Са будаластим речима
ходим по неким чудним пределима,
а не знам
јесу ли или нису моји.
Заводи ме нежно биље,
и слутим га, и жудим
ко предсказани лек и спас.
А оно, светло и зачарано
ко Стриборова шума,
и болесно од лепоте,
прораста кроз мене
и растаче ме,
а чини ми се да певам с њим.

.

Однекуд чујем глас
и слутим неку реч,
реч једну међу свима,
немушту реч откровења
између рођења и смрти.
Слутим глас или реч
без које је живот узалудан,
и клечим, и молим се,
и опет ходим
по пределима без друма.
И глас лепотом уречен
зове кроз мене,
и разноси ме,
а чини ми се да певам с њим.

.

Са будаластим речима,
обезнањеним,
ко од богојављања милости,
ходим по неким чудним пределима,
а не знам варају ли ме.
Ходим, а стрепим
има ли оног биља.
има ли оне речи,
и има ли трага иза мене,
или ми се само сновиди лепота
до које из своје низине не могу.

-1994-

Колодар Срб: Руне, Буквица и писменост старих Словена – 2


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Мистерија система знакова

Истраживачи старословенског писања готово једногласно кажу да су слова старословенске буквице посебна криптографија која има и религиозно и философско значење.

Занимљива карактеристика слова је да представљају сложен логичко-математички систем. Истраживачи првих старословенских натписа дошли су до закључка, да симболи у почетку нису настали као засебно формирани текст, већ као јединствени изум.

Након кратке анализе старословенског писма, можемо мање-више тачно идентификовати два дела, која се међусобно значајно разликују.

Први део је „највиши“, који обухвата слова „аз“ – „Ферт“, а други – „нижи“, који почиње са „ша“ и завршава са „Ижица“.

„Доњи“ део нема семантичко значење, али има негативно значење. Да бисмо разумели тајно значење слова, није довољно само погледати буквицу, јер свака буквица од њих има посебан подтекст – почетно писмо или тајна порука потомцима.

Ако помно погледате слова старословенске буквице, сва су слова велика.

    „Веди Глагол“ – ведај учење;
    „Твердо Ук“ – ојачати закон;
    „Рци Слово Твердо“ – изговорите истините речи.

Ред и стил писања

Лингвисти који се посвећују проучавању Буквице, посебну пажњу посвећују „вишем“ делу, из два угла.

Прва перспектива је склапање појединих ликова у смислене изразе. Такав приступ је занимљив по томе, што је лакше и брже памтити буквичну азбуку.

Друго гледиште је перцепција симбола са становишта нумерологије, у којој свако слово одговара броју. Вредно је рећи да чак и присутност образаца и монограма у старословенским писмима не отежава њихово писање – успешно су кориштени за брзо писање.

Наши преци, велики народи беле расе, потичу из четири славне звездане  породице, Да’Аријске, Ха’Аријске, Расенске и Светоруске  и мада су се као Род користили истим језиком, методе записивања говора су биле различите.

Да’Аријци су користили Тарге,  Ха’Аријци користили Каруну, Расени Молвицу, а Светоруси су користили венедске руне из којих је рођено буквично писмо.

Тешко је рећи колико је карактера обухватало првобитно буквично писмо, али нема сумње да је почетком 6408. лета од С.С.З.Х. (одговара савременој хронологији 900. године) Словени су користили буквично писмо, које садржи 49 знакова- буквица.

Поставите себи питање – „Који је најлакши начин  покоравања једног народа?“ Одговор је „Уништите сећање на његову древну културу и заборавите његов древни језик заједно са азбуком.“

Тако се све догодило на територији древних земаља Расе. До данас, као резултат сталних „реформи језика“, имамо ћирилицу, абецеду,  и ко зна колико варијанти словенског језика.

Па је и то било мало , сада се ради на уништењу ћирилице која највише пподсећа на буквицу, нарочито у Србији.

Словенска буквица је највеће складиште мудрости на свету, што је савршен облик преношења дубоке суштине универзалних процеса. Ово је посебан програмски језик нашег универзума, који је написао Род.

Свако слово оваплоћује слике које су нам предали Преци.

Комбинација слова у речима им даје одређено значење.

Замена почетног слова у речи мења семантичку слику, мада фонетика те речи може да остане иста или блиска њој.

Свака реч носи своју слику, која поприма облик, боју, звук и мирис у свету Нави. Вербалне слике у њиховој употреби (изговарање, писање, одраз) испуњене су животном снагом (енергијом) која утиче на говорника, слушаоца или читаоца.

Лоше мисли, речи, слике деструктивно утичу на његов ум, добре лече, оплемењују, уздижу и помажу у усавршавању тела, душе и духа.

Опширније на страницама: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Радица Матушки: Kако да те зовем


Kако да те зовем:
ватра или вода,
море или галеб,
небо или облак?

Kако да те зовем:
да не кажем име,
душа или срце,
стена или камен,
месец или сунце?

Kако да те зовем,
а да није мање
од љубави ове
и од осећања,
да срчано звучи,
то пренежно звање…
А да буде јако,
да светом одзвања?

Само кажи како…

Гордана Петковић, Вид Вукасовић: Речи из седефа (2)


Точак

Мељући зрневље

Воденични точак

Обликује време

.

У пољу звезде

Точак живота

Мак

.

Плес

Плес ратника

Јата белих птица

Одлећу на исток

.
Стојим нага

Покрет латица

Плес

.

Белина неба

Белина неба

Јату ждралова

Колевка

.

Ка вратницама

Живота ходам

Пут белине неба

Г.П, В.В: “Свет ниоткуда“

Милорад Максимовић:Богиња и Бог


Ко ће да објасни тајну ватру живота?

Ко има знање и стрпљења кроз плејаду живота?

Само они који воле.

Кад бих ти рекао:

„Ја сам Бог, Творац Свемира!

Кључ вечности је у мојим грудима!“

.

Тад видео бих сјај у оку твом.

Рекла би ми мислима:

„Молим те, додај ми зреле јагоде…“

А уснама: „Волим кад ми их

Бог лично додаје.“

.

Ах тај сјај у оку твом!

Спусти ме са престола 

па подигне по своду небеском.

.

Само Богиња може волети Бога

и само Богињу може волети Бог.

.

А очи сијају гласно, ватром живота,

само на ту помисао.

 

Душица Милосављевић: Моћ љубави


Тајна невидљива размрсује пламе
дубоко увијене у наше постојање,
биће упија сваку искру, гори
пламти свако сећање што је љубав створи!
.
Оваплоћује се из нас усред ноћи дуга
изнад старих храстова док грлиш ми биће
све је помешано, и срећа и туга
и љубав што отвара душама откриће!
.
Прапредачка ватра у нама засија
физичким видом из нас се у ноћ вину
огласише се душе из светова Права
благослов нам послаше у овом свету Јава.
.
Још увек чекамо трен у трену што је
да белом обасјамо постојање своје
чекамо поново руку да ти дам
и винемо се више света као један плам!

Рефик Мартиновић: Црвени бршљан


Бићу ноћас бршљан

око твога тела

а ти буди моја

ноћна фрајла бела

нека млади лахор

љубављу замирише

нека похота цури

целе ове ноћи

нек те ноћурак пробуди

ја ћу теби доћи

нека трешње зрију

на грудима твојим

нека бесне олује

нашим венама струје.

.

Буди немирни славуј

што компонује песме

у шљивику

испод старе чесме

и јутарња роса

из недосањане маште.

.

Бићу твоја залутала ноћ

која шета градом

и млади месец што вири

у авлије крадом

нека горе тела

у дивљим чезњама

нека вриште јутра бела

међу изгубљеним звездама.

.

Једном кад останеш сама

разумећеш драга

шта је било међу нама

не желим да будеш

истрошена љубав

да моја надања

буду твоја казна

не заборави никад

оне што ти једном

додирнуше живот.

.

Буди ноћас мила

ноћна фрајла бела

а ја црвени бршљан

око твога тела.

Велика Томић: Ових дана пишем теби


Позови ме
„и ја ћу ти сигурно доћи“
да оживим воду у сасушеним токовима.
Дно корита поплочаћу белим облуцима
да потечем твојом увалом на грудима.
И удавим се
у мирисима раскопчане ти кошуље.