Ненад Максимовић: Химна Љубави (I/1)
Бог је Љубав
Постојање, Закон и Владалац свега.
Пунина Свепрозирне Свести,
Љубав је Свест Која Доживљава Себе,
и у Доживљају Зна Себе,
јесте Свесна Свест, Бог Живи ЈА ЈEСАМ.
Она је Сопство и Вечни Живот свега,
Постојање свег Постојања,
Свесна, Жива Вечитост
Која је Сâма Стварност.
Бог је Стварност и Постојање,
јесте чиста Љубав,
Апсолутни Закон свих закона.
Он не чини ништа друго осим да Љуби.
Љубав је Његова Властитост,
Његово Бивство и Живот,
Његова Суштина.
Знали то или не,
желeли то или не,
веровали у то или не,
Љубав је наша једина истинска потреба,
једина истинска чежња душе.
Она је Место,
Стање одакле долазимо, и куда идемо,
Она је Оно ко смо,
због чега смо ту,
због чега се све догађа.
Она је једино Оно што се уистину догађа.
Непросторност из просторности
излази и у њега уходи,
Безвремље из времена извире
и у њега се улива
чинећи га златном Вечношћу Сада,
Невидљиво у видљивом сија и грли га,
чинећи га Невидљивим.
То је Љубав, Песма Стварања
Која је Стварност.
Безмесност је Њено место,
Незначеност Њен знак,
Безобличност Њен је облик.
Живот Њен је Духовно Озбиљење свега што Јесте.
Све што постоји Израз је Божје Љубави,
јесте Њено Постојање, Живот,
Бог Живи Световид.
Видело и Вид, Љубав је Свесна Свест,
Знање Свести Себе ЈА ЈEСАМ
у свему вечита и истинита.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 