Владан Пантелић: Санија


Упутство вили пред отелотворење на Мидгард земљи

.

Две – три цмиздрице склизнуле су јој низ лице.

Уморна је била, и безвољна, бледуњава и безциљна

И застрашена је била. Први пут је у свету, овосвету,

први пут мора да пази шта ће рећи, шта неће рећи,

шта сме осећати, шта не сме осећати, и, по први пут,

мора бити оно што н е к о жели да она мора, или треба, бити.

Дошла је из бајке, света сна. Она је у прошлом сну била

вила бајковница, вила сноваткачница, вила срећница,

вила радосница. У прошлом сну била је вила предводница,

вила врховница.

.

-Ићи ћеш у свет опсене, друкчији од света вила, –

сећала се шта јој је наредио разнаности водич, Дух свих вила.

– Ја ћу увек бити с тобом, као што сам увек са другим вилама,

твојим из-видницама. Чућеш ме у свим својим приликама

и неприликама, кад год будеш у тихом стању свести.

Непрекидно ћу бити с тобом и буди-ти ти сећање праисконо.

Непрекидно ћу ти дошаптавати поуке – сећнице, како да нађеш

пут за Тијанију, док Ти-ја-ни-ју не нађеш. Онда ћеш ме в и д е т и!

.

И још те упућујем на душе које ће ти помоћи, које ћеш пре -познати,

и које ће тебе пре-познавати, када се нађете, а наћи ћете се сигурно.

То су: Вила Мала Језера из Манитог вира и других језера,

Танија Поток Планинлица са Стеновитих Врхова, Славица –

анђелица из Високог Неба, Анак Шива Анак Шива – јунак,

Витез Праисконог Реда, Лара Доброчинка од Египта Пирамидалног,

Сабина Сијено Истанчана – од Мача искована, Љубиша Сабон –

Ловац на аждахе црвене, Буљубша Златна Нит, вилан

суптилни са Хомоља – Витез Невидљиви, Лула Доброчинка –

у љубицу скривена, Ананда Вавилонка у Кулодворце узидана,

Сурђон Невидљиви Велики Играч – учитељ Витеза Праисконог Реда,

Дијана Језикзналка од Ватрене земље, Херцег Вера Белогорац –

Знања чуварица, Седмотујна Милица Скиталица Неоткривеница

,м-лекарица…

.

Иди храбро, Санија, и никада се немој плашити! Праисконци

су разапети између умља и безумља. Ући ћеш у Праисконију

кроз оранжило Трећег жив-вира. Носиш радост, носиш дарежљивост.

Немој никада подлећи опсени љубоморе и похлепе, и немој

крити осећања. Твоја вилинска природа треба много да научи

у том свету опсене, јер је он Пут – врата за Тијанију.

И богови разноликих Трепет светова морају да се отелотворе

у том свету, пре него што се упуте у Тијанију. И још ти дајем

Румен Облак, облак друкчији од других облака.

Он је твој водич и увек ће, као путоказ, бити окренут ка твоме циљу.

Кад твој ум буде миром о-владан, облак ће бити в а т р а праискона.

Сви смо ми ј е д н о, Сан-и-ја, мила.

.

(Из књиге – “Проискон Једнослова“)

Ника – Никола Стојић: Благослови


Бог те поживео

Бог те благословио

Бог ти срећу дао

Бог те чуо

Бог те позлатио

Бог ти здравља дао

Бог те од зла сачувао

Бог те на прави пут извео

Бог те видео

Бог ти памет дао

Од Бога ти берићет

Бог ти платио

Бог ти стоструко вратио

Бог ти дао и у кући, и у тору, и у кошу

Бог ти дао рајско насеље

Што молио, Бога домолио

Здрав ми био

Жив ми био, велики порастао

Жив био, срећан био

Што рао, све вајдио

Добротом и лепотом нови дом закитила

Увек те у прву сосовру стављали

Сунце те грејало

Руке ти се позлатиле

Млађи ти руци прилазили

Сви те братимили

НС: “Драгачевске приче и предања“

Стеван С Лакатош: Раздвојено море


Путујем кроз време као ходочасник

 згужване младости и Истину дадох

 том узбурканом мору. Гле!

.

Раздвоји се море

снагом слатке боли хтења.

Пођох корацима храбрим

и молитва заискри на лицу,

као кап по кап

као сат по сат.

.

Усахните гиљотине пред раздвојеним морем!

Хоћу да чујем Пророке вечне! Хоћу!

Хоћу да жањем небеске њиве

Јер сузе твоје ка Творцу ме воде.

Раздвоји се море и усиса ме

светлост будућности лепше.

Верица Стојиљковић: Виле дар


Убрзала се река јесени, загледана

у небески свод!

Радосно ишчекује облак снежни,

брата свог!

На обали њеној  дрво ћути,

чува вилин траг!

То она је драгом оставила,

нар црвени, од срца му дар!

Још трава је ту зелена, жива,

и слеће ту често и птица жар.

Одједном, проломи се јелена зов!

Застаде река, насмеши се дрво!

То Он стиже, по виле дар!

Хелена Шантић: Љубавни обред


Од жиле змијске до коже људске

пут ваља прећи путени

у вино прст без нокта умочити

очи мале пољупцем увећати

и веђе због урока очистити

одбацити недирнуту младост

а страснике виђати

у сељчким кожуцима

и ћутати с ветром у лице недочекано.

.

Да ли је самоћа прамен њене косе

у мом месу што иште њено месо,

или говорим о сови

у ноћну слику када улази

и пожурујем рам да јој направим

резбарим нити по њему па каменим

осећај по осећај.

Самоћа ме присећа

да сам ту ради судбе њене

и усне јој пресликавам

четкицом са палете.

Образ јој у рукама мојим

попут мале Вечернице,

месец па одсјај на води додирујем

крај наслућујем,

а она ка небу главу окреће

кроз лелек сласни

са утехама од мене одлази.

Велика Шумска Мајка – Мума Падури


На земљи Срба Божанство живи

Владарица је свег шумског  света

Према злу нема милости док

Несрећне милује гласом детета

Мума Падури – Велика Мајка Шумска! В.С.

Богиња Велика Шумска Мајка/Мума Падури, влада земљом и са свим својим  одликама може се лако повезати са богињом Деваном.

Сматра се господарицом шуме и безпоговорном заштитницом својих миљеница – жена.

Замишља се као лепа жена развијених груди, расплетене дуге црне косе и дугих ноктију.  Живи у шуми, по којој хода понекад без одеће,  понекад у дугој белој хаљини, а понекад  зна да се појави и као ружна старица.

Може боравити у крошњама дрвећа, може се претворити у пласт сена,

ћурку, краву, свињу, пса, коња или козу.

Појављује се ноћу, али може се видети и током дана и у сумрак.

 

Власи североисточне Србије задржали су многе остатке религијских култова старобалканског становништва, па су тако сачували веровање у Шумску мајку, односно, Муму Падури на влашком. Ово име као и веровање, може се наћи и код Румуна.

Код божанских сила, па и код наше Шумске Мајке, може се уочити врховна моћ због онога што представља, а то је натприродна моћ – она је  господарица природе.

Она пуно даје смртницима, али им не дозвољава да се поигравају са природом. При сусрету са људима не жели им нанети зло

Како јој и име каже, она је мајка, па је као таква добра по природи, али понекад кажњава, јер и мајка казни дете кад учини преступ.

Строга је али праведна;  она исправља кад се греши и пружа помоћ када  је потребна. Кажњава злочинце и помаже људима у невољи, показује пут деци која се изгубе у шуми, у којој познаје свако стабло. . Њен плач сличан је дечијем плачу.

.

Слободна интерпретација текстова са нет страница: „Портал-Реч народа“-сторичар Милорад Ђорђевић и етнолог Александар Репеџић.„Мума Падури – Шумска мајка).

.

Текст приредила Верица Стојиљковић

Момчило Игић: По други пут .


Велико, одрасло, дете, постаје човек када постане налик

Небеском Оцу, сазданом од Знања у Знању.

Свезнање га чини налик Оцу

Свеприсутном и Свемогућем.

.

Мало дете долази у свет својих великих земаљских

родитеља, сазданих од Знања у материји.

И овде лагано расте.

Велико, одрасло, дете одлази у свет својих малих Небеских

Родитеља

И тамо се тренутно смањи.

Смањи се на величину Љубави која је најмања на овом

свету.

„Ваља вам се родити по други пут.“

.

На овом свету беба је мала и его овде воли да расте. На

оном свету беба је велика и тамо его воли да се смањује.

Обратите пажњу на кружни ток, на савршену хармонију,

на перпетуум мобиле.

Велика Томић: Детињци


Обрашчићи, медни рујни
окице им звезде сјајне
без лажи и без тајне.
Поседаше око стола деца
кикоћу се, задиркују једно друго.

Али, авај тугооо!
Стаде испред мрки Тата
у руци му веза од канапа.
Одмери их оком оштрим
и најмлађем `вако каза:
– Дај де руке, испружи их
да видимо кол`ко вреде?

Све их редом тако веза
од прстића до троношца.
(Шта смо сада погрешили
у цркви смо добри били?1)
Чудно деци — сва збуњена.
Шта се ово овде спрема
веза, колач и смоквица
каква ли је то игрица?!

– Срећан Празник, децо мила!
Овако се откупила
удвојте се, утројте се
нек се шири коло веће
до године на Косову
Бог — дао среће!
Рече мајка и обасја децу
пламеном свеће.

Драган Симовић: Расковник


– Ехеееј! Владанееее! Владанееее од праискони! Звао је

Расковник са врха стене подно облака, високо понад

облака, у праскозорје једно праисконо, док се Владан

пео присојем ка врху планине од праискони, ка самој

круни Прамајке планине. И сурваше се стене, и сорише

врхови брда уоколо; и бљескаху муње, и прашташе

громови, и заљуља се, и затресе се, земља праискона,

понад вртача и кланаца у тами праисконој.. И виде

Владан огањ живи, ватру живу од искона и паде на

колена, и пузаше на коленима према огњу, и

заблагодари Васељени и Праискони, и сусрете се, и

збратими, са Расковником праискони.

– Више не постојим! Р а с к о в н и к је ослобађајуће

стање свести, дивота над дивотама, – прошапта Владан.

Утонуо је у Васељену, а очи су му сијале као звезде

разјаснице.

 

Ненад Максимовић: Љубав је плес Духа


Дух Свети

је Универзални Принцип

ОтацМајка,

јесте Свети Однос Љубави.

.

Постоји веза између

звука, облика, боје,

значења, космоса,

кретања небеских тела,

гена, осећања, мисли,

откуцаја срца, догађања…

.

Плес је Песма

Божјег Стварања у материји,

јесте поезија

која је Свети Однос

прожимања и обухватања,

давања и примања,

Дисања Божјег

које Бог Живи – Љубав,

Апсолутна Лепота.

.

Свест ДОЖИВЉАВА Себе,

јесте Свесна Свест

у Апсолутној Лепоти

Која је Сунце Љубави,

јесте Реч Која је

Љубав Која Љуби,

Живућа Љубав.

.

Љубав је Живот,

давање и примање

је дисање Божје,

јесте откуцај Његовог срца,

Централног Сунца Свемира,

који је Стварање,

Плес Духа у материји.