Мит је Прошлост

која се вазда изнова дешава

у Садашњем Тренутку Вечности.

Из Садашњег Тренутка Вечности

преко Догођене Будућности

стижемо до Митске Прошлости

која ће тек

да се догоди

у Вечноме Сада.

Осећа се нека пометња-узбуркало се много тога-убрзање се у ваздуху осећа-промена нам стиже-али пре те промене може бити-хладно- у сваком смислу!

И птичице ужурбано лете, и лептирићи журе, и ево га Отац Сварог се пробија кроз наоблачено небо-док ти ово пишем-осветљава кровове, осветљава ваздух-шаље свој свети дух кроз Вечну светлост!

А Неке нове зоре свићу над Србством и Србијом-Истина -Огромна- Свака Част -много тога си склопио у једном запису-свака реченица је по једна тема-о којој се може -писати-писати

Што свевамо-то нам се и устини дешава-па када почне школа да те заглупљује-тешко и може доћи до тог светлог сневања-вечног живота-јер за такве помисли треба велика чистота, светли дух, чистота мисли, срца, душе и најважније чиста – отворена Свест-до Вертикале Творца- а сада у овом времену је поробљена-јер суровост спољног света влада са свих страна- исисавање- поробљавање- можда то јаке, здраве душе-толико и не осете-тај рат свеобухватни (и прошли и будући) који се сада раширио у овом времену.

Окрећу се и мељу,узрок-последицу-док упоредо они највиших висина преобликују сада прошлу будућност за Светлију Вечност-јер ми радимо за  Вечну Вечност!

Да се рат на овој планет води за душе-то је тако јасно-да јасније не може бити-барем мени-само посматрање нам на то указује.

Чини ми се да је наша планета тренутно јако осветљена неком великом планетом која је као Сунце-светли-док је наша планета јако тамна- и мања згуснуло се и сакупило све прљаво на њој-и кад се још више приближи та Планета Светлости нама као да жели да нас упије, осветли у себе, ослободи, може доћи до спољних страхота-као што видимо да се пометње дешавају-ужаси-све док могу да исисавају, испију нашу слабост-да искористе још преостало време -до коначног -Осветљења и Ослобођења у Светлости-(та Ноћ је све и свашта довукла и сада нам долази Дан; Дан-у Том мраку смо ипак сачували себе- и створили Мит. Ипак су и тада Душе Радиле за Бога Оца Творца-мучена су и тада и убијана наша тела-да би нам ослабили Дух из Вечности, али не -само смо ојачали (наша слабост је настала оног трена -када смо одвојени од Творца-а овај систем спољни то ради увелико и видљиво и невидљиво).

ГОРАН ШАРИЋ: ГЕНЕТИЧКО ПОРЕКЛО СРБА И ДРУГИХ ЕВРОПСКИХ НАРОДА

ПРЕДАВАЊЕ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Приметили сте,

свакако,

да је у људи

све мање самилости и саосећајности,

све мање смерности и чедности,

све мање радости и ведрине,

све мање свега оног,

божанског и дивотног,

што се негда,

у Златно Доба Праисконије,

у Етру и Ваздуху осећаше.

Од свега негда битног и суштог,

што је у Древности красило

свако сушто и словесно

божанско биће,

као да је још само љуштура,

без мириса и укуса,

остала.

Рат се против Србства непрестанце води.

Рат свеопшти, рат на свим пољима и ступњевима.

Рат видљиви и невидљиви, рат овострани и онострани.

Рат свих ратова!

Рат у којему се садрже сви србски прошли и будући ратови.

Рат за србску свест и будност, рат за србске душе.

Ко не верује – не мора ни да верује!

То је лична ствар, лични избор, лична судба и усудба.

Заиста, немамо времена да се бавимо онима који нам не верују, онима који више верују атлантистичким кловновима, пајацима и лакрдијашима неголи србским ведским посвећеницима.

У овом рату, за разлику од свих минулих ратова, најпресудније је знање и умеће, видовито знање и видовито умеће богова.

Наши непријатељи са јудео-кршћанског, ватиканског и рептилског Запада најжешће удару на нашу свест и свесност, на нашу културу и уметност, на наше предање и на  наш мит, на наш стваралачки, слободарски и ратнички дух.

Западњацима никада и ништа не верујте, јер су попут змија лукави и потуљени.

Ако им верујете, жедне ће вас преко воде превести како су то одувек чинили.

Прошло је доба србске наивности и небудности, доба у којему је Србство бивало кротко стадо што се на кланицу води.

Сада неке нове  свићу над Србством и Србијом, неке нове зоре у Дану Сварога.

Наравано да смо и мудрији и јачи од свих наших душмана и врага, само кад смо будни и свесни, кад бдијемо и стражаримо у срцу своме.

Победићемо и, гле, већ побеђујемо!

Наранџе и вино
мирис цимета који мами
мешају се слаткасто-опори укуси на непцу
са нектаром твојим

.

а ти сличан ждрепцу
убојите снаге
са пламеним језичцима у оку
ужареног даха у тами
пропињеш своју сенку 
у бездану моје жудње

(Србска Уметничка Вила Оливера Лола Аџић)

 

Уметничка Вила Оливера Лола Аџић: У СЛАВУ РОДУ

Лепота, красота и дивота светова,

сазвежђа, звезданих јата

 и свеколике хиперборејске,

аријевске расе,

пројављује се кроз душу,

 кроз очи,

кроз лик,

кроз стас,

кроз крет,

кроз осмех

Србкиње,

која представља

најлепши и најдивотнији изданак

 целога људскога рода

и свих духовних бића

 на Мајци Земљи.

 

Желим да видим неке нове Србе и Србкиње како побеђују на свим пољима.

На свим пољима и свим ступњевима као и у свим животним токовима и пространствима.

Да их видим у свој светлости србског стваралачког духа, да их видим озарене лепотом наднаравном, лепотом која није од овога света.

Да гледам самосвесне, самородне и самобитне Србе и Србкиње.

Срби су народ најлепши, најмудрији, најплеменитији и најузвишенији, народ мимо све ине народе и родове, народ сушт, битан и надмоћан.

Срби су рођени за господство, за дела самосвојног духа стварања, за дела која превазилазе и надилазе све вештаствене, појавне и видљиве светове.

Србин – то је господин витешкога духа; Србкиња – то је госпа богињи Лади налик!

Нека сваки Србин буде Сварогов свети ратник, и нека свака Србкиња буде дивотна богиња Лада!

Нека су дични, вечни и благословени сви свети и посвећени, сви племенити, узвишени и божанствени Срби и Србкиње!

Верујем у Љубав, Лепоту, Доброту и у Србство, заиста верујем!