Коментар Сокола са Велебита: Тако ће бити и у наредних тисућу лета
Коловрат – Стари Словен
Коловрат је симбол кретања,
Коловрат је наша путујућа галаксија,
Коловрат су ПриРодни закони,
Коловрат су годишња доба,
Коловрат је добро и зло у људима,
Коловрат си Ти и Ја, и наша Љубав вечна,
Коловрат је пут од детета до човека/или жене,
Па све поново кроз животне токове…
Кроз вечност…
Драган Симовић: ПОСВЕЋЕНО И СВЕТО
Кад смо будни и свесни, тада је све посвећено и свето у нама и око нас:
Свети Простор, Свето Време, Света Реч, Свето Дело, Света Поезија, Света Уметност, Света Наука.
Љубав је посвећена и света ако јој у будности и свесности приступамо.
И сам чин телесне љубави, такође, бива посвећен и свет, када том чину приступа двоје – мушко и женско – у будности и свесности.
Све што није посвећено и свето, бива отужно, бљутаво, одвратно, одурно, прљаво и грозно.
Све што није посвећено и свето, гле! то нас понижава до скота, и, враћа уназад, међу нижа бића и небића.
Нека наш брак буде посвећен и свет; нека наша породица буде посвећена и света; нека наше пријатељство буде посвећено и свето.
И, надасве, нека и наше Србство буде посвећено и свето!
Драган Симовић: Песме и снови
Једино што бих могао назвати својим
у овоме свету,
то су моје песме и моји снови.
Све друго –
како у материјалном тако и духовном –
није било моје,
чак и ако се привидно чинило
да је моје.
Кад кренем са овога света,
на мојим звезданим пропутовањима
кроз овострана и оностранства пространства
пратиће ме,
гле!
само моје песме и моји снови.
Славиша К. Миљковић: СРБ или СРП?
Једначење сугласника по звучности јесте правописна лекција где се је наше (да ли наше?) званично језикословље прописно обрукало!
Ова језикословна брука (као и све остале многобројне језикословне бруке!) проистиче са две стране:
– упорно неприхватање чињенице да у србском језику није реч најмања језичка јединица са значењем, већ да је то слово/глас;
– антисрбство дубоко уграђено/утемељено унутар САНУ.
Да сагледамо неколико примера где се једначење сугласника по звучности не врши.
Ако би у речи ПРЕДСЕДНИК (онај који напред/испред седи) вршили ову гласовну промену, добили би облик ПРЕТСЕДНИК, тада би -ТС- морало да пређе у Ц, па би ПРЕДСЕДНИК постао ПРЕЦЕДНИК (онај који напред/испред нешто цеди). Пошто би се гласовном променом битно променила суштина/ значење речи/основе, гласовна помена се, оправдано, не врши!
Ако би у речи ХРВАТСКА вршили ову гласовну промену, -ТС- би прешло у Ц и тако би ХРВАТСКА постала ХРВАЦКА. Пошто Хрватска почива на појму ХРВАТ а не на појму ХРВАЦ, гласовна промена се, оправдано, не врши.
Ако би у речи ГРАДСКИ вршили ову гласовну промену, преко облика ГРАТСКИ дибили би ГРАЦКИ. Пошто се тиме битно мења основа, и пошто би облик ГРАЦКИ могао бити довођен у везу са именом града Грац, гласовна промена се, оправдано, не врши.
Међутим, све ово се не поштује када је у питању србска национална одредница СРБ!
Иако се спорном гласовном променом битно мења Срб-суштина основе (јер је СРП жива србска реч са значењем!), гласовна промена се овде, противприродно, мора/има вршити!
Дакле, наши (да ли наши!) званични језикословци не поштују правила која су сами донели/утврдили/васпоставили!
Хрват не сме постати Хрвац, али Србин може/мора постати Српин!
Међутим, ово је само површинска, свима видљива, недоследност која не мора упућивати и на злонамерје нашег (да ли нашег?) званичног језикословља.
.
Дубоку антисрбку суштину откривамо када основе СРБ и СРП сагледамо кроз значења србских слова и двословних одредница!
СРБ = с р б = слови/закони кретањем Божјим (а кретање Божје јесте ради творног спајања!). Одавде следи да је Србин творан и писмен и да поштује Божје законе.
СРБ = с рб = слови/закони истурено. Одавде следи да је Србин истурен телом и духом усправан човек!) и да је вођа (јер су вође најистуренији).
СРБ = ср б = истурен Богу. Одавде следи да је Србин у служби србског Врховног Бога, познатог по томе што је Добри/Бели/Творни Бог који је дао Србима реч ради истине и кретање ради творног спајања. Срби јесу истинољубиви, творни, вредни…
Кад Србин постане Српин, он постаје своја сушта супротност!
СРП = с р п = слови/закони кретањем мирним/
пасивним/мртвим. Пошто је творност заснована на активном кретању/делању, следи да Српин не може бити творан.
СРП = ср п = истурен миру/пасивности/покоју. И одавде следи да Српин не може бити творан.
СРП = с (слово-/закон) + рп (рпа/хрпа = гомила људи или животиња скупљених на једном мету без реда) = слово/закон рпа = слови/закони неуређено = словом/законом неуређен. Одавде следи да је Српин неписмен, без закона и било какве уређености.
Пошто је СРП крива/грбава алатка којом људи увек раде повијених леђа, схватамо да Србин (духом и телом усправан, одважан, поносан, слободљубив и истинољубив!) постаје СРПин – човек покоран, повијених леђа, човек вечито крив и човек вечити кривац.
Бог је Србима дао реч ради истине. Видимо да творци ове противприродне гласовне примене циљано иду на то да се васпостави лаж на србску штету.
Реч од Бога носи велику/високу енергетску вредност. Називајући себе Српима, Срби своју божанску творну и истинољубиву енергију претварају у робску, пасивну, неактивну, тј. постају туњави/никакви/безлични/сервилни…
Позивам све Србе да се боримо против лажи, само тако можемо остати Срби!
Драган Симовић: Тамо далеко иза свега
Тамо далеко иза свега,
иза ветрова,
киша и снегова,
иза планета,
сунаца и звезда,
с ону страну свих видљивих
твари и светова,
с ону страну туге,
патње и боли,
тамо је наша Прародина,
наша Прадомаја,
наш Празавичај,
тамо је наша Плава Планета,
наша Плава Звезда,
наше Плаво Сунце,
тамо је наш Дом,
тамо је, гле!
наша Вечна Љубав,
тамо је Срце наше,
тамо је Душа наша,
тамо је наш Бог!
Владимир Шибалић · ПОЕМА БЕЗ НАСЛОВА
Седи, драга, покрај мене,
Расрђена де се смири,
Нека бес ти сад увене,
Спокој нек’ ти се распири.
Причу једну стихом тешким
Казаћу ти, осмехни се.
Нико невин, сви смо грешни,
Разлог свему има све.
Не памтим баш, давно беше,
Изнедрила земља ова
Сеоскога је младића
Од чуднога нека кова.
Село беше пусто давно,
Пут ка њему липе красе,
А дуж пута све је равно,
Е, у њему он одрасте.
Мати ниска, тамне косе
Повезачом скривала је,
Мучила се да не просе,
Ретко кад би оскудице.
Отац питом, човек радан,
Живот он је њиви дао.
Јануар му, месец хладан
Сина јединца подао.
А син кротак, косе плаве,
Растао је скромно, тихо,
Са све златом поврх главе
И са детињастим ликом.
Заволео душу сродну,
Из суседна села беше,
Лепотицу риђу, згодну,
Да га воли она рече.
Но се усуд поиграо
Лета једна о сабору,
Да је само онда знао
Да за друга већ је дају.
Жалост оба срца смрви,
Замукла је љубав прва,
Погинуо је без крви
Када виде за ког стрва
Њу ће дати, сину газде,
Тако мора бити ваљда.
За сироте нема правде,
Правду дели само газда.
У јесен ће зазвонити
Прапорци дуж пута равна,
Он је неће прежалити,
Туговаше седам дана.
Осмога се путем истим
Оним што је одведоше
Запутио оком бистрим,
На уму му мисли лоше.
До реке је пристигао
Хитрим ходом, сав задихан,
Града кад се домогао
У њем’ беше сав небитан.
Селио се бесан често,
Од самоће разболе се,
Никад њу ни родно место
Заборавио, ето, није.
Године су текле тешке,
Све кафане већ га знаше,
У љубави горке грешке
Све се у чокању збраше.
Женио се много пута,
Ништа вредно није било
Једна скромна њена скута
У младости што је снио.
Спаса не би ни у чаши,
Ни у вину и женама,
Тешише га тамбураши
Неким тешким песмама.
У тучи ће ноћи једне
Нож бритак, ал’ судија,
Заривен бити у груди ледне,
Наста тиха погибија.
Лежао је млад у локви,
Очи још од вина сјаше,
Свако стоји да осмотри
За шта млади живот даше.
Тако љубав непризната
Сврши попут песме тужне
Живот млађан из ината
Због успомене ружне.
Је те нећу дати мила,
Схвати што испричах сада.
Уморна се глава свила
На бедра док киша пада.
Сергеј Јесењин – ЖИВИШ!
„Ој, Русијо, драга моја,
Свака кућа ризу вије…
Бескрајна су поља твоја –
Плаветнило очи пије
Ако викну свеци с неба:
„Нека земље, у рај ајмо!“
Ја ћу: „Мени рај не треба,
Отаџбину хоћу само.“
ОБИЛАЖЕЊЕ
“Kружно, опкољавање (circumvenire) у народном животу има неколико верских функција. Кућа се обилази да би се магијски везало за њу. Доведену невесту скину с коња пред улазним вратима, па ручни девер објаше коња трипут око куће, да би младенце заштитио од набачених чини; свекрва прихвати невесту код огњишта, опаше је својим појасом, обиђу трипут око огњишта и тако је уведе у домаћи култ. Приликом поступаонице дете се води трипут око куће. У Подрињу, изјутра на Божић, гола нероткиња обиђе око куће, да би постала гравидна. У Братоножићима, на Божић изјутра, домаћин обилази око куће и гласно тражи од Бога све што зажели, а чељад у кући понавља његове речи. У селима Босанске Крајине купљено говече трипут се проведе око куће да би за њу било „као венчано“ (везано). На Бадње вече домаћица обиђе кућу, да јој кокошке носе јаја у своја гнезда. Уместо куће, понегде се обилази домаће огњиште или сто. Први божићни полазник трипут обиђе огњиште, а домаћа чељад трипут обилазе око постављеног ручка на Божић па онда седну да ручају. Младенци приликом венчања трипут обилазе око стола у цркви; тим чином су се венчали (везали). У босанским селима обилази се око болесника да би оздравио. Мајка обилази око болесног детета и лупа у металне предмете да би из детета истерала болест. Пред залазак сунца одведе се болесно дете под крушку жутицу (која има жут плод), обиђе се трипут око њена стабла и говори: „Сунце за горицу, крупа (болест) у жутицу!“ — па се детињом главом туцне о стабло крушке. У Црној Гори болесник, са запаљеном свећом, обиђе врбу и легне под њу да би оздравио. У селу Бућићима, код Травника, болесници на коленима обилазе гроб неког веома побожног фратра. Болесни коњ води се око гроба, негде око гробља, да би оздравио, а у косовским селима се стока гони око црквине да би се заштитила од епидемије. Магијско обилажење има заштитну улогу сличну магијском кругу. Уочи Ђурђевдана и Спасовдана сточари обилазе торове са стоком да би се
заштитили од чињарица. На Божић изјутра обилазе се кошнице са пчелама да не би бежали ројеви. Уз Младу недељу (седмицу) обилази се њива са пшеницом противу снети (кукоља). Крстоноше обилазе око култног дрвета. Појединачно магијско обилажење прешло је у општи обичај. У Босни пред појаву епидемије изаберу се три младића и три девојке, који за три ноћи по трипут обиђу село, да би га заштитили од болести. После обреда младићи и девојке сматрају се као браћа и сестре.“ – Српски митолошки речник (Аутори, Ш. КУЛИШИЋ · П. Ж. ПЕТРОВИЋ · Н. ПАНТЕЛИЋ)
Драган Симовић: НЕ ВЕРУЈТЕ ЗМИЈАМА И ЈАКРЕПИМА!
Срби с ону страну Дрине!
Једна сте Раса и један Род, једна Крв и једна Свест са Србима с ову страну Дрине!
Будите будни ових дана, и бдијте, јер су наши заједнички душмани и врази, наши заклети крвници и злотвори – лукави, потуљени и подмукли – наумили да вас од нас, Срба с ове стране Дрине, разделе и расрбе, те тако расрбљене и обезглављене у ланце и окове баче!
Не верујте им ни кад вам медним речима слове, ни кад вам дарове бесцене носе; не верујте им ни кад се у ватри пеку и у води топе, јер су од соја змијскога и јакрепскога!
Срби с ону страну Дрине, не верујте змијама и јакрепима, но бдијте и стражите,
ових и, свих будућих дана!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Када би ти песниче живео и тисућу лета и овако стварао а ја читао твоја дела, сигуран сам да би непрестанце имао шта да читам, спознам и научим, да се образујем да се уздигнем, задивим и да ти на свему од срца Благодарим.
Колико знам, сваки стваралац временом лагано посустаје и замисли су му све блеђе и блеђе а код тебе, све је обрнуто.
Твоја снага и моћ стварања се свакога дана умножава у сваком погледу.
То ме неизмерно радује, као и спознаја да ће то тако бити и у наредних тисућу лета, да ћеш ти стварати а ја учити твоја дела!
Благодарим ти на свему!