Највећи пољски песник Адам Мицкјевич у својим предавањима на Универзитету у Паризу о циклусу косовских народних епских песама, рекао је, између осталога да српски јунаци храброст сматрају као највећу врлину, држе заклетву као светињу, часну реч, боре се часним мачем и поштују жену као друга, мајку и сестру, за разлику од многих других друштава. Рат није за њих као за дивље Американце лов на људе, они поштују ратне заробљенике, не наслађују се над телесима палих непријатеља…
Адам Мицкјевич

Адам Мицкјевич: Из предавања на Универзитету у Паризу:

Једнако као грчки и словенски јунаци су обични људи, страствено наклоњени срџби, и надасве воле рат. Храброст сматрају као највећу врлину, поштују веру (религију), воле обиље и раскош, често су насилници али никад сурови.

Рат није за њих као за дивље Американце лов на људе. Напротив, они поштују међународна права, држе заклетву као светињу, часну реч, боре се часним мачем.

Њихов карактер диже хришћанство још више, ми не видимо у српском песништву нити страшну освету Грка нити дивљаштво Тројанаца. Овде влада веће човештво, појединци поштују ратне заробљенике, не наслађују се над телесима палих непријатеља…

И други пол (жена) се једнако показује у свом благом расположењу… Човек поштује жену као свог друга, као своју мајку и мајку своје деце. Нигде се у српској поезији не налази оно презирање женског пола, које се може наћи у песничким творевинама образованијих, али и покваренијих друштава.

Адам Мицкјевич

…

Адам Мицкјевич (1798—1855) је, према мишљењу многих, не само највећи пољски песник, један од великих европских романтичарских песника и интелектуалаца, већ и највећи духовни ауторитет, чије је свеукупно деловање било одлучујуће за формирање пољске колективне националне свести.

У својим предавањима о словенској књижевности у Паризу, Мицкјевич је користио и примере српске народне књижевности и трагедију „Обилић“ Симе Милутиновића Сарајлије.

Извор: Лазо М. Костић, Том 5, „Странци о српским народним песмама”, Књига II, (ЗИПС–СРС) Земун 2000, стр. 310.

http://www.rasen.rs/

Пратимо стазе рата 
Где снови сиjаjу као звезде, 
Ударамо мачем на штитове 
Богови нас позиваjу на борбу.

У светоj ватри 
Родила се наша душа 
Борбени дух народа 
Никада не могу сломити.

Ми смо витезови Перуна, 
Морана осветница пева песму смрти. 
Крв врагова попрскала jе наше оклопе 
Киша jе спира са наших груди.

Идеjа слободе – бесмртна jе 
Као планински врхови висока 
У знаку Коловрата 
Ратнику се отвараjу капиjе Права.

„Модел друштва: елита – руља показује поделу власти. Шта је то власт? Власт – то је право на управљање. Са тачке гледишта поделе власти (права на управљање), што се више по пирамиди уздиже човек, тиме он има више власти. Шта је то руља? Појам »руља« има неколико смисла. Руља – то нису само доњи слојеви друштва. Постоји добра дефиниција Висариона Бељинског: „Руља – то је скуп људи који живе по предрасуди и расуђују по ауторитету“. То јест човек руље – то је човек који није способан да самостално логички мисли и самостално се понаша. Он не мисли сам, он увек бира себи ауторитете и идоле, а даље гледа на то, како мисле његови ауторитети, и даље настоји да запамти те мисли и понавља те туђе мисли као магнетофон, као биоробот. Човек руље се труди да има мишљење већине. Он никада не може да издржи стања, када његово мишљење дели мали број људи, а још мање, када он има сам своје мишљење против свих. У пракси се то никада и не дешава, пошто човек руље није способан за оригинално мишљење. Он се труди да мисли (уствари претвара се да мисли) као сви! Човек руље – то је човек са јасно израженим мишљењем десне мождане хемисфере, то јест његово мишљење (емоције) десне хемисфере потпуно доминирају над мишљењем (логиком) леве хемисфере. Код човека руље логичко мишљење (леве хемисфере) је незнатно развијено, зато он слабо може самостално да мисли и расуђује. Код човека руље у глави (у левој хемисфери) је веома сиромашна база знања. Њиме је лако управљати помоћу емоција, он лако мења своје погледе, пошто не поседује никакав стабилан систем погледа и није способан да самостално
и озбиљно расуђује.“
Преузето из књиге: Ударац руских богова, В.А.Истархов

Волео бих поново да видим ратнике,
Kако улазе у бој, прса у прса,
Kао што сам гледао то много пута до сада у прошлим животима…

Волео бих поново да видим ту храброст и осећај србске надмоћи,
Да још једном одмеримо снаге с непријатељима…

Волео бих поново да видим мој Род, сложан и снажан,
Како се с осмехом на лицу смеши смрти уз божанске звукове гајди…

Волео бих поново да видим… да осетим…