Ленка Симовић: Што ти треба злато, ако имаш срећу!

Срећа те ствара добрим
и поносним,
а злато богатијим и злим.
Шта ће нам злато,
ако имамо срећу!
Срећа нас весели,
а злато растужује
и кида нам срце.
Срећа чека тебе
да се усрећиш.



Срећа те ствара добрим
и поносним,
а злато богатијим и злим.
Шта ће нам злато,
ако имамо срећу!
Срећа нас весели,
а злато растужује
и кида нам срце.
Срећа чека тебе
да се усрећиш.


Бог Срб је ВедСрбима подарио Писмо.
Писмо се зове Србица.
Будући да је Бог Срб Творац Србског Језика и Србског Писма, онда се то Писмо не може звати Ћирилицом, јер се Бог зове Срб!
ВедСрби нису имали никога ко би се звао Ћирило!
Зашто би ВедСрби туђинска имена давали икоме своме од Рода својега?!
ВедСрби су имали ведсрбска имена.
Писмо, које се зове Србица, створено је пре стотину и осам векова.
Србица је постала пре свих писама.
Богови су Творци ведсрбске Србице.
Свако се име у Потку Народа и у Потку Звезданих Јата златним светлосним зраком уписује.
Име твори и Душу и Усудбу.
Име је звучни и светлосни запис у Суштом Бићу Рода.
Биће је Име, и Реч, и Слово.
Ако се нечије име преимени, преиначи или изокрене, онда се у Поткама Народа и Вечности нарушава звучна и светлосна равнотежа.
Нарушена ранотежа Звука и Светлости јесте узрок болести Душе и Бића Народа.
Болест Душе и Бића Народа ВедСрба јавила се онда када су ВедСрби преименовали Србицу у Ћирилицу!
Србица је од Бога Срба (од ВедСрбског Бога!), а Ћирилица је, вероватно, од (НеСрбског) Бога који се ирило зове!
У Речи и Слову све је Јасно и РазЈасно.
У Речи и Слову Бога Срба јесу све Тајне од Бога Срба за ВедСрбе!
Бог Срб, ПраОтац ВедСрба, Својим ВедСрбима, тајне и тајинствене поруке Своје, шаље преко Својега ТајноПиса, преко Својега Тајног Писма које се Србицом зове.
Ако је Србица већ у Бога Срба, онда Србица мора бити, и заувек остати, и у Роду Срба!
НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Борити се за Србство, где год је Србство угрожено.
Борити се храбро, достојанствено, самобитно и самосвесно; борити се попут наших Божанских Предака: ВедСрба Аријеваца.
Борити се и изнутра и извана.
Борити се без престанка.
Изродима и душманима нема више праштања!
Када је Србство сложно, нико му ништа не може.
Србство је непобедиво кад год је бивало сложно.
Не смемо дозволити белосветском олошу и шљаму, не смемо дозволити изрођеној и расбљеној фукари из окружења да вређа и понижава Србство, јер Србство је за нас светиња.
Има нас на милионе!
Има нас много више него што знаду наши душмани и врази.
Јачи смо и дичнији од свих њих, јачи смо и дичнији од све те људске погани затроване мржњом према Србству.
Ми смо ВедСрби Аријевци, ми смо Звездани Род.
Изродима и душманима нема више праштања!

ИЗ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Ведсрбски језик јесте језик мајка.
Сви ини језици родише се из ведсрбског језика.
Често користим реч ДИВАНИТИ, уместо разговарати, беседити.
Многи који нису посвећени ведсрбском језику, мисле да је та реч турцизам.
Не, није!
То је ведсрбска реч, стара око седам тисућа година, коју су Срби на својим путешествијима од Индије преко Персије и Русије, негде успут изгубили, али су је зато сачували Персијанци, наши Аријевци.
Од Персијанаца Аријеваца преузеше је Турци; будући да Турци не имађаху својега језика; јер турски језик је у основи персијски са једном трећином арапских речи.
Девет десетина такозваних турцизама у савременом србском језику у бити су ведсрбске речи из персијског језика.
Шта значи ДИВАНИТИ?
ДИВАНИТИ значи: БОГОСЛОВИТИ.
СЛОВИТИ СА БОГОВИМА, РАЗГОВАРАТИ ИЛИ БЕСЕДИТИ СА БОГОВИМА.
У ведсрбском језику старом више од седам тисућа година, постоје речи: ДИВ, ДИВИ, ДИВА, ДИВЕ.
ДИВ је БОГ; ДИВИ су БОГОВИ; ДИВА је БОГИЊА; ДИВЕ су БОГИЊЕ.
И данас, када Срби кажу ДИВ или ДИВА, они у својој необавештености мисле да су рекли нешто друго, а, уистини, рекли су: БОГ, БОГИЊА.
Толико, овом приликом, о језику нашем ведсрбском и суштом.
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Љубав и светлост могу да се настане само у слободном срцу.
Слободно срце јесте срце љубави и светлости.
У поробљеном срцу обитавају мржња и тама.
Од чега би требало да ослободимо срце?
Од поробљеног ума, од поробљених мисли.
Поробљене мисли нису наше мисли, већ су то мисли онога ко је поробио наш ум.
Душмани најпре поробе наш ум, а потом, преко ума и мисли, поробе и наше срце.
Ослободите срце да бисте осетили и познали љубав.
Љубав и светлост јесу једно те исто.
Не сродне, не сличнозначне, већ истоветне речи.
Две речи једног те истог појма.
Љубав у спољном јесте светлост, као што је и светлост у унутарњем – љубав!
Оно што је у видљивом свету светлост, то је љубав у невидљивим световима.
Човек је жив само онда када љубав обитава у његовом срцу.
Срце без љубави – то је срце мртвог човека!
Верујте у љубав!
Јер, верујући у љубав ви спасавате себе од смрти.
Верујући у љубав ви спасавате и себе и свет.
Да, спасавате и свет, као и све ине светове.
Само онај што верује у љубав може да победи свеколико зло овога света.
Само онај што верује у љубав бива јачи и од саме смрти.

Ох, Господе…
Нек је благословена Плавет
Под којом
Све што си створио
Расте и развија се
Бива спашено
По Твојој мери…


Родитељи!
пре него што упишете своју децу у школу,
упознајте будуће учитеље и наставнике.
Разговарајте са сваким понаособ;
упознајте и душу и биће
сваког оног којему ћете поверити своју децу.
Наставник мора да буде образован и моралан.
Није довољно само знање,
техничко и технолошко знање наставника,
већ наставник мора да буде личност од етике,
личност од вертикале,
личност од карактера –
високог катактера!
Наставник мора да зрачи духом!
Мора да буде оваплоћење вертикале!


Где год сретнеш Храст Лужњак, а ти га загрли…
Можда је оболео
Као што је овај,
На путу ка Шумару, близу Рађева камена…
Загрљај је увек лековит.
И за Дрвеће, и за Живуљке,
И
за Човека, за Човечицу…
И за Тебе, и за Мене…
Драги мој…

