Над свим што постоји, што јесте и бива, што је настало или створено – не само на Земљи, већ и у Васељени – влада Бојжи Ум.

А то значи, да и над интернетом, над свим друштвеним мрежама, над свом овом савременом дигиталном космичком технологијом, такође, царује Велики Дух Стварања.

Све се управља према нашем уму, духу и свести, све очитава и прати нашу ауру, нашу енергију, само што огромна већина људи није свесна тога.

Није свесна тога, зато што су им поробљени и ум, и дух, и свест!

Наша духовна моћ – уколико смо повезани са Извором Живота, Извором Светлости и Стварања – превазилази лажне и умишљене моћи свих нападача и ометача, свих осматрача и ботова, свих паразита и рептила који представљају владаре из сенке.

Долази време – а то време је веома близу! – када ћемо све ове дигиталне уређаје, сва ова техничка и технолошка а  космичка помагала моћи – само ако смо пробуђени и освешћени – сами да програмирамо спрам својег светлосног записа, спрам своје енергије и ауре, спрам својих мисли, наума, намера и жеља.

То ће бити ера космонета, ера божанске духовности, свесности и свести.

Сва ова дигитална космичка технологија дејствује преко Етра, а Етар је Ум, Дух и Свест Стварања.

Етар је Божје Дејство, а без Божјег Дејства сва би ова космичка технологија, сва ова дигитална помагала која тренутно користимо, била мртва.

Свако је од нас Творчевим Наумом и Дејством створен за Божанство, свако од нас има дарове и моћи Белих Божанстава, али те дарове и моћи не користимо из једног простог разлога – нисмо их свесни!

Од наше свесности и свести све зависи.

Ево вам песничког разјашњења за ово.

Замислите да имате моћну машину, машину која има чудесне могућности, али, све док је ви не ставите у погон, она је мртва!

Тако бива и са нашим даровима и моћима које смо примили од Творца, Васељене и Белих Божанстава.

Све док не постанемо свесни божанских радова и моћи, све док се не пробудемо и не освестимо, све док сами себе не ставимо у погон, ми бивамо мртви баш као и та моћна а чудесна машина о којој говорим.

У Васељени је Све Ум, Дух и Свест.

Нема ничега изван Ума, Духа и Свести.

Ни Материја у Васељени не би постојала без Ума, Духа и Свести.

Све је духовно, свесно и самосвесно у свим како овостраним тако и оностраним световима.

Колико смо свесни себе, колико верујемо у своје божанске дарове и моћи, толико смо, уистини, и моћни!

Драган Симовић: НАШ МИТ

Опремио: Стари Словен

Давно, негде у праисконији ове планете која некад бејаше Звезда, негде на средини Атланског океана налазило се кристално острво саздано од бљештаве светлости у коме бејаше кристални град! Око река које су проносиле сребрни и златни прах живог светла, летеше мале виле звончице које су тај прах шириле далеко около кристалног града! У највећој палати у огромном светлосном холу, око извора живота састајао се сабор чаробњака! Имали су ту моћ да делују на целу Васељену и шаљу спремне младе виле и вилењаке изузетних способности у разне светове кроз плави портал! И дан данас то раде…

Угледах себе у плавој хаљини, покривена плавим плаштом на белом једнорогу од светлости саме, како се поздравих са једним од најстаријих вилинских старешина. Он ме отпрати до краја времена и посла у свет људи . У руци сам држала жезло белога кристала, који у себи носи све остале боје.  „Иако ми не познајемо време,  морамо штитити  ову плаву Звезду која ће постати планета и која ће се поново активирати у Звезду, у своју суштину!“, рече ми плави чаробњак на вилинском језику!

Сада смо обоје овде , и мој плави чаробњак и ја, који ме некад отпрати до самог краја временских капија! Сада знам да је време да Земља поново постане Звезда и да се Антлањ поново споји са светом људи!

Моја визија  коју добих читајући песму Милорада Максимовића о  Антлању!

Благословен Творац наш!

23.гумник 7525. године

 

 

НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Већ по завршетку другог разреда основне школе, научио сам да гађам из пушке и пиштоља.

Мој отац, прекаљени ратник и, по чину, мајор из резервног састава, био је, у једном банатском селу на граници са Румунијом, а у време летњег распуста, задужен за сваконедељну војничку обуку.

Тих година су војничке обуке биле устаљено правило, поготову у пограничним местима.

Свако је од мушких глава, и пре и после служења војног рока, морао редовно да иде на војничку обуку – једног дана у седмици, а најчешће недељом.

Тада је у нашему дому било седам тешких пушака –  „маузерки“ и М-48 – као и два пиштоља званих „кратка деветка“.

Када би недељом поподне узео пушке и пиштоље, кренувши на гађање, отац би и мене са собом повео.

Мајка се томе противила, али би отац увек успевао да је убеди.

 Мора сваки мушкарац ово да зна, дужност му је да научи како се рукује оружјем, а што пре научи, тим боље по њега. Какав је то Србин који не уме да користи оружје за одбрану?! Никакав! Залуд му све знање и умеће, ако не уме себе и друге да брани!

Када бисмо изишли у несагледно поље које бејаше одређено за бојево гађање – са грудобранима, метама и заставицама – отац би залегао на грудобрану привукавши уза се и мене, ставио би метак у цев, придодао ми пажљиво тешку „маузерку“ те смирено говорио: зажмири на десно око, наслони десни образ на кундак, и што чрвшће стегни пушку; диши уједначено, гледај да ти у истој равни буду мушица и нишан и, када изједначиш мушицу и нишан са метом у даљини, повуци пажљиво ороз: имаш прво колено и друго колено. Између првог и другог колена заустави дах, отвори уста и, повуци ороз…

Кад је опалила пушка, сав сам се затресао. Вероватно је да је нисам чврсто држао, јер сам имао осећај да ми је одвалила раме. Отац је гледао у мене, сав озарен, и смејао се.

Сад ћемо да видимо какав си стрелац!

Кад је из рова иза мете изишао војник задужен за праћење, почео је да диже црвену заставицу. Бројали смо заједно отац и ја: један, два, три, четири, пет, шест… и, нема више!

Погодио си шестицу – одлично, сине, за почетак, ускликнуо је отац! Биће од тебе прави војник и ратник.

До краја тог летњег распуста научио сам да пуцам како из пушке тако и из пиштоља.

Отац би говорио: има једно правило, сине, што мораш и ти да знаш:

Када пуцаш из пушке, тада цев подижеш одоздо нагоре, а када пуцаш из пиштоља, тада нишаниш одозго надоле. Пре но што ћеш повући ороз, заустави дах, посве се умири и, чист погодак!

Када сам са деветнаест година отишао у војску, на свим гађањима био сам најбољи стрелац. Могао сам да погодим новчић у лету, а држећи пушку само једном руком!

Зашто вам ово пишем?

Зато што је дужност сваког оца, да научи сина да користи оружје за одбрану.

Отац који љуби сина, пренеће на њега своја ратничка искуства, знања и умећа.

Какав је то Србин који не уме себе и своје ближње да брани?! – говорио би мој отац.

И данас благодарим оцу, за сва знања која од њега примих!

Нисам ја створио песму,

она је створила мене.

Нит сам угледао сунце,

Оно је озарило мене,

угрејало, из таме извукло,

срце ми подарило.

Ветрови ме обликовали, ковачи ме

исковали,

из ватре ме створили.

И борба ме је снашла, као ваљак ме ваљала,

у цвет ме створила,

па у камен претворила.

Нити сам овај живот тражио, он је нашао мене,

и на велика искушења ме ставио.

Ништа нисам тражио, а све сам добио.

Сви душмани и врази Србства долазе из Света Таме.

Они су тамна бића, бића Таме.

Они су Тама!

Тами припада и Сенка Србства.

Шта је Сенка Србства?

То су они Срби који су од Таме убачени међу Србство; Срби који имају србска имена, србске претке, али само једно битно и сушто немају – немају Србски Светлосни Запис!

Такви Срби, Срби Таме, бивају, по правилу, отпадници и издајници Србства.

Они су од Таме убачени међу Србство, да би Србство растурали изнутра.

Морамо бити будни и освешћени, а будни и освешћени не можемо бити ако смо се везали за материјалистичке науке, религије, цркве и идеологије.

Дан Сварога јесте Дан духовних знања, духовних наука, духовних религија.

У материјалистичким наукама и религијама нећете наћи суштаствене одговоре за наступајући Дан Сварога, нећете разумети шта се око вас дешава, шта се дешава у свету и у Васељени.

Сенка Србства припада Тами: храни се Тамом, а против Србства ратује за Таму.

Да разјаснимо: постоји Светло Србство, Србство Видела – што ја зовем Белим Србством – и Сенка Србства, Србство Таме.

Светло Србство чине они који долазе Одозго – и њих зовем Аватарима илити Изаласницима, Посланицима Белих Божанстава, док Србство Таме чине тамна бића, или небића, што су од Таме послата да вечно ратују против Светлог Србства.

Србство Таме нема Душу, већ само Психу.

Психа није Душа, но Сенка Душе.

Психа је испод Душе, Психа је Под-Душа.

Психа је згрчена и скврчена, тескобна и несуштаствена.

Материјалистичке и позитивистичке науке настале у Ноћи Сварога, у Ноћи крајње сужене Свести и Свесности, немају благе везе о томе, па тако Душу поистовећују са Психом, што је крајње несувисло, да не кажем бесловесно.

Психологија није Наука о Души!

Наука о Души – то су Ведска Знања, Ведско Православље.

Онај ко покуша да преко психологије открива Душу, само ће се још више удаљити од Душе.

Сликовито речено, а поређења ради: Психа је величине наше песнице, док је Душа пространа, свеобухватна и несагледна попут Васељене.

У Дану Сварога Србство Светла, илити Бело Србство, на свим пољима и ступњевима, те у свим земљама и световима води Свети Рат против Таме, против Сенке и Таме Србства.

У нашем окружењу свуда је присутна Тама.

Сви они који данас арлаучу, урлају и пенушају, као чопори дивљих зверова – а поготову је то уочљиво, јасно као Дан Сварога, у дукљанској, монтенегринској Црној Гори и Хрватској – против Белога Србства, знајте, да припадају Тами, да су од Таме послати, да се хране Тамом, и да су да ли бића или небића Таме која ће се на крају свих крајева вратити Тами.

У времену долазећем таквима нема праштања!

Јер, праштати Тами, значи: радити за Таму!

(На левој обали Ведског Истера, лета 7527.)

НеШколовање“ је начин СЛОБОДНОГ ОБРАЗОВАЊА потпуно ван Рокфелеровог глобалног школског система индоктринације, које се невиђеном брзином шири светом, па је ред да захвати и наше, србске просторе. На милионе породица већ нешколује децу извлачећи их из школа, или их уопште не уписују у њих.
Једини начин да се „легално“ образују деца потпуно изван школског система је стварањем законских услова за такозвано НЕШКОЛОВАЊЕ (у свету познато као unschooling, учење ван школе). То се може постићи подношењем иницијативе за оцену уставности Закона о образовању које присиљава родитеље да децу испоруче држави на дводеценијско обликовање. Иницијативу може поднети појединац, или то може учинити одређени број људи, формално или неформално удружених, који ће се изборити за то природно или основно људско право на слободу мишљења и избора, између осталог гарантовано и Уставом Републике Србије.
Родитељи морају повратити своје природно право да сами формирају личности своје деце, без уплитања и надзора државе (Великог брата).
Што пре започнемо тај процес, то ће више деце бити спашено од менталног сакаћења, индоктринације и испирања мозгова које се спроводи у Рокфелеровом глобалном школском систему.
Што више људи спремних да се боре за слободе своје деце окупимо на овој Фејсбук групи са датим циљем, пре се може доћи до жељеног резултата.
Колико је вакцинација, на пример, доказано штетна за тело детета, толико је и школски систем разоран за његов ум. Спречимо, да не бисмо покушавали да лечимо неизлечиво.

Изборимо се заједно за слободу мисли наше деце!
https://www.facebook.com/groups/neskolovanje/