Милица Бела Србкиња са Радан-планине: ВЕЋ ДУГО СЕ ВОДИ БОРБА ИЗМЕЂУ СВЕТЛА И ТАМЕ


Милина, милина јачина, јачина у истини дивотна -како је све лепо записано и пренешено кроз реч, а све путем осећаја срца и душе, све ово осећам, препознајем, видим,и доживљавам кроз своје срце и своју душу, исти се препознају!
А Будите будни, будни, будни! Тачно!
Све насрће, све је подивљало по хоризонтали, страхови, бесови, мржње харају по хоризонтали, тако да желе много здраве и племените душе да заробе и да им затворе пут вертикале, желе да те увуку у тај круг опсене-где све врти у вртлогу незнања, али само свесно и будно уткани у своју душу. Спољни свет (стари-почиње да се мења)а то осећају ови невидљиви који су у њему па би да поробе док још могу по коју душу у овом хаосу; видимо да Будни почињу да пресликавају свој унутарњи свет Лепоте, тако да долази до спољног раздешавања и припрема се наш свет душе да се пренесе  видљиво, тако да они то осећају – и ово је сад Буђење Душа високо, велики духовни рад и успостављање новог доба – Златног Доба у Дану, тако да све будне душе треба одлучно да држе свој ослонац у себи и будну вертикалу да одрже и пренесу, уреде и уведу свој свет Светли и на јаву! Будно, Будно! Здраво Живо наш Бели Србине! Благослов велики у Творцу! 

НАПОМЕНА И РАЗЈАШЊЕЊЕ
Прожимају се и води борба између светла и таме – већ дуго, али сада се баш пресликава и борба и на видљиво ( света буђења и успаваности (незнања) смисао и  безсмисао, тако да су све душе племените на МидгардУ јако битне и велика подршка за Небеса у Буђењу!
Зато је све у хаосу, а све треба издржати и одржати сваки тренутак у будности и лепоти, ојачавати себе кроз себе и градити за све свет љубави!
Тако да та искрена светлост унутарње промене може да  додирне  сваку племениту и здраву душу, за даље, а то је много битно!

Словенка Марић – ПЕСМА ШТО МИ СЕ НЕ ДĀ


30729254_644732805867844_238561496460723339_n

 

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Заведена, гласом је не могу,

дубоку од сенки зашапталих.

Кроз грање ка сунцу надолази,

смолом, пчелама и ветром пијана.

Гласу ми се не да,

а надолази у грању,

у струјама ми се слути,

из очаја у песму зове,

песма заводна

што међу боровима пева.

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Не могу је гласом,

а струјама ме заводи.

Не могу је гласом,

а сва почињем њоме.

Не могу је,

њоме и Златибором уклета.

Владан Пантелић – Биљка небрига


ved_rus_velika слика 1

Јутро је ускомешало тисућу јесени у мени
Намах нестаде та далеко отровна неактивност
Изрезао сам вешто три праве и дугачке црте
Назване Поднебесна Небесна и Наднебесна
Богојављенским вечним водокршћем залих
Посејану траву у разореном замку предака

.

Док се на крову чују отисци корака мог оца
Који се вековима никоме није подсмејао
Улазим у танано и истисно поткино коло
И отварам сто векова стару аријску адресу
Која се у рукама душмана откинула контроли
И хоћу брзо да уберем небригу биљку кантиру

.

Одгурнух једну једину и неизвесну будућност
Коју нуди ошамућена пијана и несвесна доњица
Поправићу и водоопасати замак чукун претка
Посвећеним синовима поверићу путеве и вртове
И сећања и занате и Златну књигу прамудрицу
И усмено заветно предање које размножава путеве

-2013.година

Драган Симовић: Ко не верује, увериће се!


Пробуђен и освешћен човек види све обмане, преваре и лажи, све илузије, омаје и опсене овога света којим од почетка Ноћи Сварога владају космички паразити и рептили преко својих верних послушника на Земљи, а то су хазаро-кршћански АнглоСаксонци и Германи.

Већ више од двадесет векова паразити и рептили, преко хазаро-кршћанских АнглоСаксонаца и Германа – а пошто  освојише, опустошише и поробише земље и народе Звезданог Рода – владају Европом, а из Европе и Светом.

Успон АнглоСаксонаца и Германа поклапа се са почетком Ноћи Сварога, а то је Време Смуте, време кад паразити и рептили преко Ватикана – јер Ватикан столећима бејаше њихов стожер – преузимају од Хиперборејаца – Ведских Белих Срба – све полуге моћи и управљања на Мидгард-земљи.

Сви англосаксонски и германски језици јесу вештачки, компилацијски и хибридни језици које су, користећи као основу ведсрбски језик, створили паразити и рептили, предавши их потом дивљим англосаксонским и германским племенима.

Почетак потпуног поробљавања Човечанства поклапа се, такође, са успоном англосаксонског (енглеског) језика и англосаксонске културе.

Шездесетих година прошлога века – када сам имао између петнаест и двадесет година – био сам скоро до лудила надахнут и одушевљен рок-музиком и свеколиком рок-културом, као и већина младих тога доба.

Толико сам био опседнут том и музиком и културом, да сам помно пратио сва дешавања како на домаћој тако и на иностраној рок-сцени.

Куповао сам албуме Битл(и)са, Ролингстонса, Криденса, Цепелина, Скорпионса, Дорса, Боба Дилена, Џима Морисона, Џона Ленона; облачио се и понашао по последњој моди тога времена, као да боравим у Лондону или Паризу; био сам млад, наиван и посве слуђен хазаро-рептилском музиком и културом.

Због психоделичне и шизофрене рок-музике и хазаро-црноопсенарске културе прекинуо сам школовање у двема средњим школама, бежао од куће у свет, лутао и глуварио, дружио се са хипицима, медиокритетима, идиотима и дебилима, те и сам, на тренутке, бивајући раван њима.

Данас имам осећај, да су то године које су појели скакавци, године помрачења моје свесности и свести!

Верујте ми, да се, на тренутке, и сам гадим над самим себом  из тога времена, гадим се до повраћања!

Но, већ у двадесет и другој години, доживео сам прво истинско буђење, просветљење и потпуно отрежњење.

То се догодило у једном градићу на северу Немачке, између Хановера и Хамбурга.

Тада сам и буквално у само једној јединој летњој ноћи – ни дан-дањи не умем да објасним како се то и зашто догодило тако изненада и муњевито! – видео и схватио, да је то најцрња рептилска магија, да тамни владари из сенке руководе свеколиком рок-музиком и хипи-рок-културом, да су они истински креатори свеколике моде, свих модних трендова, идеологија, ратова и револуција, како у прошлости тако и у садашњости.

Моје буђење и просветљење поклапа се са мојим Другим рођењем, рођењем Одозго, рођењем из Духа.

После те летње ноћи буђења и просветљења, ја више нисам био онај који сам до тада био.

Напустио сам већ следећег дана фирму у којој сам радио, отказао стан у којему сам боравио, напустио старо друштво, прекинувши све везе са свим старим, и, започео Нови Живот, са Новим Ликом и Именом, са Новим Идејама, Новим Сновима, Новим Визијама.

И, ево вам, на концу, мојих пророчанских визија: владавина паразита и рептила престаће заувек онда када се на Мидгард-земљи не буде више чуо енглески језик, нити се више ишта буде знало о англосаксонској култури!

Све док је енглески први и главни језик у Свету, знајте да Светом још увек владају космички паразити и хазаро-рептили.

Ко не верује, увериће се!

Драган Симовић: Будите будни, будни, будни!


Будите будни, будни, будни!

Ових су смутних времена кренули жестоки и све жешћи удари одасвуда.

Све тамне силе овога света удржиле су се, као нигда раније, да сатру и униште све што је племенито, узвишено и божанствено у овоме свету.

Будите смирени, стрпљиви, будни и свесни!

Прихватајте и освешћујете све што вам наилази!

Крените у сусрет, широм отворених очију и чула, свему што ће бити, свему што вам наилази, свему што према вама креће.

Не повлачите се и не скривајте!

Нема скривања и нема узмицања.

Сви хоризонтални путеви су затворени.

Отворен је само вертикални пут, само пут навише.

Будите будни, будни, будни!

Словенка Марић – ПОВРАТАК


Окупа ме јутро пред родним прагом.

У шљиваку око колиба

жубор птица

сличан оном из детињства.

И шибље сунца,

и румено море висине

слично оном старом.

.

Шумо трава рођена,

прорасти кроз моје свеле ливаде,

пусти ме јутрос

у твојим росама младим

да сперем и озеленим очи,

да мирисом опијем пусте дубине.

.

Росо, сузо моје планине,

залиј ми моје шеве,

да певам јутрос радости,

да болујем луда сећања.

збирка песама-Пејсажи у огледалима-

Владан Пантелић – Духовна размеђа


“Кадар сам стићи и утећи
и на страшном месту постојати“
Старина Новак

Тијанија мистична – увидарница
У разуме-варницу слажем увиде 
На страшном месту које је прелаз
Тихујем на претврду тему илузије

.

Препознајем лаки заводљиви ветар
На коме јаше јасно светло душе
Ветар непажљивог може да одува
А пажљивог – у блаженство води

.

Још ћу још да останем овде – будан
Самострелом циљам сумњу неравну
Унутарњим оком мирно непомично
Разабирам светло где неисвести нема

 

 

 

Купала


10440986_728584140542178_8480442962062827758_n.jpg
/
Прослава летњег сунцостаја односно дугодневице међу словенским народима испуњена је бројним обредима. За овај дан говори се да је толико важан да сунце на небу три пута застане. Већ изјутра пре свитања започиња се брањем биља које има посебне магијске особине, те се користи за гатања и врачања која су честа у овом дану. Такође верује се да ту ноћ цвета папрат чији цвет открива благо или дарује моћ немуштог језка. Битно је и обредно купање у реци како би се прочистили и заштитили, уз то девојке реком пуштају цветне венчиће као део љубавне магије. Увече при заласку сунца, пале се коре од дрвета – лиле како би се отерале нечисте силе али и велике ватре – кресови, око којих се људи веселе, играју кола и који се прескачу зарад прочишћења. Ово је свечаност у којој се спајају вода и ватра, дан и ноћ, мушки и женски принцип а небеска свадба пренета је на земаљску раван. Слични обичаји могу се пронаћи код мноштва индоевропских народа, и након христијанизације углавном бивају везани за дан рођења светог Јована. Као божанство, Купало се помиње тек од 17. века, када долази до грешке у тумачењу светковине.
Текст: Душан БожићЛитература:
James George Frazer, „The Golden Bough“, Macmillan and Cо., London, 1894
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић, „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Вера Соколова, „Весенне-летние календарные обряды русских, украинцев и белорусов”, Наука, Москва, 1979
Radoslav Katičić – „Zeleni lug“, Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика:
Максим Сухарев – „Купальская Ночь”

 

Верица Стојиљковић – Дај-Боже!


Боже, гора високих,
Врхова плаветних,
Долина зелених,
Огледај се у очима
Поља цветних, у очима
Вода изворских!
.
Прошетај се њивама
Златним, житним и
Шумама столетним и
Окити се птицама радосним
Јутром распеваним!
.
Осмехни се Боже, сновима
Девојачким, зачараним!
Помилуј образе им
Зрацима жарним, сјајним
И пољуби их уснама
Медоносним својим!
.
Насмеј Боже облаке,
Земљу сузама
Да поквасе, радосним!
.
Огреј Боже срца
Младићима што лутају,
Изворе Вилине што траже!
Поведи их – путеве
Жељене им покажи!
.
Дај Боже, радост и мир
Свакој травки, птици,
Срни, јелену, свима што
Земљом лете, ходају!

..
И Вуку кажи
Да буде будан,
Народу своме
На вечној да је стражи!
Дај – Боже! 

Драган Симовић: ЖАРКО ЛЕТО


Лирски записи из Акаше

20150531_154820

Жарко лето!

Лето и јесте Жарко.

Лето је у знаку Сунца, Светлости и Ватре.

Зашто Жарко лето?

Зато што је Жарко једно од многих имена Сунца.

Древни су Сунце звали Жарком.

Они су му тепали, јер су били веома блиски с њим.

Лично име Жарко јесте од имена Сунца.

Језик је чудо, речи су чудо!

Песник зна да су речи чудо; песник осећа и зна да су речи чудесна и тајновита духовна бића.

Лето је у знаку елемента Ватре, Живога Огња.

Лето је у знаку Првобитног Огња.

Из Првобитног Огња рађа се Првобитна Светлост.

Љубав обједињује и повезује Првобитни Огањ и Првобитну Светлост.

Љубав је истовремено и Огањ и Светлост.

Ако Љубав није Огањ и Светлост, онда је то мртва љубав која се пише малим словом.

Има оних надри-песника и надри-мудријаша који кажу да је Љубав пети елемент.

А ја кажем, опет, да греше!

Љубав је Првобитни Елемент; Љубав је Пра-Елемент.

Спој Мушког и Женског начела јесте у знаку Огња и Светлости.

Зато сам Чин Љубави између Мушког и Женског јесте призивање Првобитног Огња и Првобитне Светлости.

Сам Чин Љубави јесте Божје Стварање.

Зачеће је увек у знаку Огња и Светлости.

Изнад Огња и Светлости лебди Дух Стварања.

Лето је, такође, у знаку Зачећа, у знаку Оплодње.

У Доба Праисконије наши су Древни водили Љубав у Природи, јер су толико били срасли с Природом, да су посве подражавали и опонашали Природу, у свему.

Лети жене најлепше миришу.

Лети жене миришу на богиње.

Када се, на Жаркоме Сунцу, а негде у пољу или на пропланку, жање, коси и пласти, тада жене миришу на жито, на сено, на мајчину душицу.

Тај мирис опија и омамљује, тај мирис жена буди праискона чула.

Мирис зноја, када се у Природи на Жаркоме Сунцу ради, обједуњује и повезује све елементе.

Ко није водио Љубав у Природи, у пољу ражи, пшенице и кукуруза, по откосима, пластовима и сеницима, тај неће ни разумети о чему пишем, ни зашто пишем!

Деца су се некад рађала у знаку Огња и Светлости, зато што су се и зачињала у знаку Огња и Светлости.

Зачињала су се у Природи, и бивала су повезана са Природом, са Васељеном, са Космосом!

Наши су се савременици толико удаљили од Природе, да више ни Љубав не умеју да воде у Природи.

Љубав се води у замраченим собама, у здањима од бетона и челика, на свиленим душецима, у свиленим гаћама.

Зато су сви одреда свилени, метиљави, мрљави!

У четрдесетим – већ! – многи од њих нису више полно кадри и активни, нису способни за вођење Љубави.

Урниса их свила и кадифа, урниса их лажни раскош и сјај, урниса их спекулисање и философирање, урниса их бизнис-планирање.

Жарко лето!

Лето и јесте Жарко.

Не слушајте атлантистичке демонске медије који вас застрашују – жарким летом!

Лето и мора да буде Жарко!

Лето је Жарко Сунце; лето је Жарки Сварог.

Отворите се према Жарком Сунцу и Жарком Сварогу; отворите се према Првобитном Огњу и Првотној Светлости и – гле чуда! – тада вам више неће сметати ове жарке врућине, којима вас, из дана у дан, препадају и застрашују атлинтистички демонски медији.

Дајбоже, да се овога жаркога лета зачну многа дивотна деца у Србији и иним земљама србским!