Купало


35815097_2143140029276937_73696914335334400_n.jpg

Купала или Купало је митолошко божанство у србској митологији где представља
богињу плодности, обиља и весеља.
Прослављање богиње купала се одигравало у летњег солстиција . Тог дана се од сламе или дрвета правила лутка одевену у женску одећу која ја представљала Купалу (Купало). Лутка је у свечаној поворци доношена до реке и бацана у воду или у ватру. У том обичају важну улогу има купање, скакање преко кријеса, плетење цвећа и бацање цвећа у воду. Веровало се да је ово једина ноћ у години у којој папрат цвета и да тај цвет има магичну моћ, да може уништити
демоне , подарити успех или велико богатство.
Тог дана, древни Срби су веровали да се може опрати свака нечистоћа, излечити свака болест и одагнати свако зло.

Легенде планине Цер


Са планине Цер потиче легенда о Тројану и његових пет кћери – Косани, Ковиљки, Види и Соки. Петој се не зна име а самим тим ни град! Од ове четири потичу Соко град, Косанин град, Ковииљача и Видин град.

Тројан је иначе и локални Српски термин који се користи често паралелно са термином Триглав указујући  врсту светог тројства.

Тај неки Тројан, овај Церски, имао је козије уши и звао је бербере да га шишају и свакога, након шишања питао да ли је нешто приметио. Наивни људи, када би му рекли истину били би сасечени све док му није дошао шегрт неког берберина који му рече да није приметио НИШТА! Тај је постао његов дугогодишњи берберин али и сам, уз све већу муку долазио до Тројана јер никако није могао у себи да крије оно што ЈЕСТЕ видео – КОЗИЈЕ УШИ!

Како је приметио да младог шегрта нешто мучи, мајстор га упита о чему се ради и каже, ако не може о томе, нека ископа рупу у земљи и тамо три пута каже шта жели па нека закопа те речи земљом! Овај га послуша, уради све како му је речено, закопа своје гласно изговорене речи – “У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗИЈЕ УШИ” и миран оде и настави да обилази Тројана!

На месту где је пустио речи у земљу, након неког времена, никне врба а чобани од ње почеше да праве фруле. Како је који засвирао тако је из ње изашао стих – У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗИЈЕ УШИ све док се није прочуло до самог Тројана. Овај позва шегрта да га упита о чему се ради, а овај, поштено му каже и покаже место на коме је изговорио речи у земљу па их затим закопао! И сами направише фрулу од врбе, комада који је остао на том месту и када се уверио у истинитост његових речи, Тројан га помилова и призна целом свету оно што је била највећа тајна – У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗИЈЕ УШИ!

Извор PLANINE / LEGENDE / MITOVI / PRIČE | PLANINA BLOG | foto: Orlovica

https://planinablog.wordpress.com/2015/03/26/planine-legende-mitovi-price/

 

 

 

 

 

 

Драган Симовић: Вилењакови Звездани Увиди из Акаше


Свет Етра јесте Сварогов Златни Ириј.

Сварогов Златни Ириј јесте Извор Живота.

Наша најтананија, најсуптилнија, најсуштаственија тела у Свету Етра заувек обитавају.

Никада се и не низводе у Физички Свет.

Низводе се једино дејства наших најсуптилнијих, најтананијих и најсуштаственијих тела, док Бит и Сушт наших најтананијих тела може вечно да борави у Свету Етра, под једним јединим условом: да у Физичком Свету творимо  племените мисли, племените науме, племените намере, племените речи и племенита дела.

У Свету Етра обитавају све узвишене, знамените и племените Душе – Душе Великих Посвећеника, Душе Аватара.

Видовити Посвећеници – они који су у Видовитим Знањима – могу и одавде, из Физичког Света, да успоставе изравну духовну, дејствену и енергетску везу са Великим Душама из Света Етра.

Они који у Физичком Свету чине зла дела, по одласку из Физичког Света немају ни снаге ни моћи ни енергије да допру до Света Етра, већ остају на неко време – никад се не зна колико ће то потрајати, мада увек зависи од наших дела – заточени, залеђени, замрзнути, успавани у МуђуСвету, у МеђуРазини – то је Празан Простор између Физичког Света и Света Етра, који се у јудео-хришћанству зове Чистилиште, у тибетанском ламаизму БардоРаван, у Предању ВедСрба Нав, односно, Свет Сенки и Утвара.

Од наше повезаности са Светом Етра зависи како ћемо и колико и каква ћемо све дела творити у овом Физичком Свету.

Дешава се, да они који су поробљени Материјом – а уз то, још чине и грозна дела у Физичком Свету – прекидају (некада и на више утеловљена, инкарнација, животних токова) везу са Светом Етра, са Извором Живота.

Љубав и Племенита Дела творе наш Вертикално-Спирални Пут, Пут ка Извору Живота, Пут ка Свету Етра.

Ово су моји (само моји!) Увиди из Акаше, а они који имају другачије Увиде, нека слободно пишу о томе!

(Велики Гај, на дугодневицу, лета 7527.)

Драган Симовић: Ми смо вечити путници на пропутовању


Ми смо вечити путници на пропутовању.

Путујемо и путујемо: из света у свет, из времена у време.

Путујемо, учимо, освешћујемо и узрастамо.

Немамо времена за бес, гнев, љутњу и мржњу.

Заиста, за све те глупости и приземности – немамо времена!

Ко ради на себи, нема времена за споредне и небитне ствари овога света.

Знање и Љубав нека буду наши водичи кроза све светове!

Само Знањем и Љубављу можемо све препреке савладати и све душмане победити.

Ако Знања и Љубави немамо, онда ничега и никога немамо!

Сви тугујемо, сви патимо, сви болујемо и сви стрепимо од смрти, но, све су то омаје и опсене ако живимо у Знању и Љубави.

Знање и Љубав чак и смрт побеђују!

Та Древна Знања Белих Богова бејаху столећима и тисућлећима скривена од нас.

Ово је Време Буђења и Откровења, Време Знања и Љубави.

Ко то не схвати у Овоме Трену Вечности, тумараће још дуго Тамним вилајетима Васељене.

(У Великом Гају, на дугодневицу, лета 7527.)

Драган Симовић: Посвећени Сневачи Мајке Земље, једно древно предање записано у Књизи Кедровој


32.jpg

 

Песникова посвета
Радосаву Дурковићу, Дробњаку са Жабљака,
потомку Белих Срба Стриборјана.

Они што су се низвели низ Небо, у Огњеном Коловрату Сваруне Перуна, на Бели Пупак Стриборије, њих ја називам ВедСрима.
Они су Велики Преци свим СрбРусима, који се размножише Великом Родином, чије се границе простиру од изласка до заласка Сунца.
Велика Родина у којој Сунце никада не залази!
Они су веровали, и знали, да су потомци Духовног Сунца, кога су звали Сварогом, а то Духовно Сунце јесте Наспрамно Огледало овог Појавног Сунца.
Сварог је ПраСунце, и Творац свега видиљивог и невидљивог, појавног и непојавног, свих бића и битија, и свеколиког живота у свим световима.
ВедСрби, Велики Преци потоњих СрбРуса, бејаху посвећени сневачи Велике Мајке Земље.

У својим сновима, које су будни сневали, Они су творили и обликовали све видљиво на Мајци Земљи.
Стварали су и обликовали пределе на копну и на води –
горја и равнице, шуме и поља, изворе и реке, потоке и језера.
Били су истинити сутворци са својим Оцем Сварогом Створитељем, те стога себе прозваше Сварожићима!

Они бејаху виша посвећена раса Синова и Кћери Духовнога Неба.
Будући да су једини словили са Оцем Сварогом, они су се још и Сварожићима Словенима звали.
Сварожић Словен јесте ВедСрбин који слови са Створитељем Сварогом.
Ниједна ина врста, ниједна ина раса, није ни умела ни могла да слови са Оцем Сварогом.
Стога ВедСрби бејаху посвећени учитељи свим иним расама, свим иним врстама, свим иним бићима на бескрајним и девичанским просторима Велике Мајке Земље.

Од ВедСрба се изродише СрбРуси, а од СрбРуса потом и РусСрби, и расејаше се по Шару Дивотне Мајке Земље, прожимајући се и стапајући са иним расама и бићима, губећи неприметно дејства и својства својих Великих Предака Сварожића.

После толиких векова лутања и расипања, ВедСрби се изнова рађају од СрбРуса и РусСрба, будући да Огњени Коловрат Сваруне Перуна, сишавши до најниже тачке Великог Витла, снова узлази навише ка Пупку ПраВасељене.

Драган Симовић: О љубави, лепоти и доброти


15107285_382924408711882_173526975723594298_n

Лирски записи

01

Само револуција стваралачког духа и божанске свести може да спасе човечанство и планету.

Све друге револуције, сви други преврати и ратови, воде човечанство и свет ка самоуништењу и нестанку.

Ако стваралаштво, љубав, лепота и доброта не завладају светом, онда је са овим светом свршено, али заувек!

У бесловесном и рушилачком свету, какав је овај свет данас, нема места за племените душе и божанске ствараоце.

02

Али, ми морамо знати и ово: револуција стваралачког духа и божанске свести дешава се и одвија у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу и суштаству.

Ништа се не дешава и не одвија у спољноме свету, већ у тајинственим унутарњим световима.

Не чекајмо да се други мењају; мењајмо се ми!

Кад се ти промениш, и свет се променио.

03

Многи су животни токови иза мене, многи су животни токови испред мене.

Кроз многе своје животе, од Постања и Праискона, лутао сам и трагао за собом, за битијем и суштаством својим.

Не бих желео да ишта од пређеног и проживљеног поново прелазим и преживљавам.

Не бих желео да се поново инкарнирам, да се поново родим, овде на Земљи, и у оваквоме свету.

У свету у којему сви ратују против свих.

Доста ми је ратовања бивало у многим ранијим животима!

Ако се не крећемо напред и навише, онда је, уистини, све бесмислено.

04

Питају ме људи, добронамерни пријатељи: да ли верујем у реинкарнацију?

А ја им одговарам: нема потребе да верујем у реинкарнацију, кад реинкарнацију знам и видим.

Не верујем, већ знам!

Реинкарнација се одвија, без престанка, у нашему бићу, битију и суштаству.

Сви смо ми кроз многе животне токове и инкарнације – којих има на тисуће тисућа – бивали све, само је важно да се пробудимо, освестимо и присетимо.

Али, од свега што је било, као и од свега што ће бити, најважнији је, и најбитнији, управо овај тренутак!

05

Из својих ранијих живота, једнако као и из својих минулих животних токова у овоме животу, присећам се само љубави, лепоте и доброте.

И сад, могу рећи пуним срцем: само ме љубав, лепота и доброта и држе у овоме свету.

Да тога нема, ни мене одавно не би било!

Саша Мићковић – ХИМНА ЖЕНИ (2)


 

Танана се светлост из душе расипа,
Којом обасјаваш моју полутаму.
Натопила кожу мирисима липа –
Ноћу се огледаш у звезданом пламу!

.

За тебе се музо надахнуто свира,
Уплићу се ноте, мелодије ведре.
Под прстима вештим огласи се лира
И најлепши звуци титрајем изнедре!

.

Мазна и питома, храбра чим затреба,
Чуваш своју лозу као нежну биљку.
Моје си парченце насушнога хлеба,

.

Носим те ко ватру на крвном ожиљку.
Симбол доброчинства, даровна владарка,
Венерина кћери искричаво-жарка!

Счовенка Марић – ПЕСМА О ПЕСНИКУ


Песник је хтео да испева песму

која мирише и зелени се као трава,

песму са тугом кише,

песму високу као планина и бор.

Хтео је песму која ћути као ноћ,

песму дубоку као небо,

песму саму и дивљу као извор,

као шума, као птица.

Песму неку звонку и далеку

као детињство и мати.

Хтео је, лудо је хтео

да испева макар само једном

песму који нико није умео.

Песму беспутну и болну

сличну самом себи,

песму страсну као љубав,

лепотом зачарану као девојка,

песму неку широку као песма.

Хтео је, а песма му измакла.

А кад је умро,

из тела његовог, кроз хумку,

зазелене и замириса трава.

И тако и он постаде зелен,

постаде трава, и мирис, и песма.

И тако песник испева песму.

-збирка песама – Пејсажи у огледалима-

Радмила Бојић: Потрага за својима у овоме свету је одувек присутна у мени…


КРАТАК ЛИРСКИ ЗАПИС

Драгане, мили брате!

И ја осећам од малих ногу да нисам од овога света…
Сав напор ми је био да се у тај свет уклопим…
Потрага за својима у овом свету је одувек присутна у мени..
Осећам је као потребу за Породицом…
.. е, па ко нас то пита..наше је да живимо пуним плућима у њему…
Узми или остави… нема друге… неће бити поправна шанса ако одемо незадовољни и болни са овога света…
Верујем и осећам да ово има своју сврху… да нисмо овде грешком..или залутали…♥
Ма како болно нам било… 
То што свет није по нашој вољи…
па ко нас то пита… то треба преболети… то је наша бољка смртоносна…
 ако јој се не отмемо…ако не продишемо  у овом свету таквом какав јесте..а бићемо само људи незадовољни творевином Творчевом..а то ће нас одвојити од Творца на дуг временски период. 

Драган Симовић: Пут Будности – Знања Белих Богова


Сва бића осећају, сва бића пате, и сва бића страхују од смрти.

Не мучи, не наноси боли, и не убиј ниједно биће, јер у сваком бићу бива присутно и твоје биће.

То су Ведска Учења примљена од Белих Богова.

Будизам није религија; будизам је Знање Богова.

Будизам је Будност (то је ведсрбска реч!); будизам је Унутарњи Пут, Пут Знања.

Сидарта Готама Буда није стварао религију, већ је само оживео Древна Ведска Знања.

Назвати будизам религијом, то је бесмислица!

У младости сам читао многе књиге о будизму, најчешће у тумачењима и коментарима западних и иних неведских знанстевника, философа и академика.

Одмах да вам кажем: све су то површна схватања и тумачења западног човека, прилагођена духу и свести западних читалаца.

Не кажем да су погрешна, већ површна, а свака површност води у приземност.

Сидарта Готама Буда није Дравид, није неаријевац, но Аријевац, Ведски Човек.

Будизам происходи из Перунових Веда.

Ко не разуме Веде, не може ни будизам схватити.

Говорим о изворном будузму, о изворном Будином Учењу, а не о прерадама и компилацијама западних и иних неаријевских теоретичара и тумача.

Тесла је осећао и схватао будизам срцем, зато што је Аријевац, Ведски Човек, потомак Белих Богова.

На почетку свих својих Беседа, Буда би наглашавао: незнање је највећи грех!

Болест, старост и смрт јесу последица незнања.

Незнање је наш највећи непријатељ!

Битна и сушта разлика између будизма и јудео-кршћанства јесте у овоме: будизам ставља нагласак на Знање, а јудео-кршћанство на незнање: блажени су нишчи духом, што у преводу значи: блажени су они који ништа не знају!

Нема греха који не происходи из незнања!

Буда не говори о знању овога света, већ о Знању Белих Богова.

Он је Ведски Човек и Знања Белих Богова примио је изравно од Белих Ура са Тибета и Хималаја.