Моја је душа са душом птице
што се над пољем са ветром носи,
са криком гаврана на сувој грани,
и гаком вране проклетнице.
.
Моја је душа у коврџи реке
са душом брвна што обале спаја,
у светлу истока, утихнулој ноћи;
предана мислима, крају приче неке,
моја је душа источно од раја.
.
Моја душа сања тихи лет лептира,
просторе далеке, бескрајне лепоте,
широке видике, звукове свемира.
У бојама дуге границе отвара
моје душе, душа нема нигде мира.

Фото: Птица-душа; Википедија

°сећања на Десанку Максимовић

Не, немој ми прићи,
то је само за оне који
су храбри само кад гину.
.
Пролећем си опијена.
И страх и чежња
и бол и стрепња
на растанку рађају
слово љубави.
.
Не, немој ми прићи,
дружићу се са сунцем.
Биће то опомена,
молба младости,
да сутрадан будем неко
ко хоће да доживи чудо.
.
//Немам више времена//

Фото: Песникиња Десанка Максимовић; Википедија

Срећа је кад ме прати добра воља
Срећа је што сам данас више него јуче боља
Срећа је што сам пронашла себе
Срећа је и кад обрадујем тебе.
.
Срећа је неког загрлити
Срећа је са извора пити
Срећа је срећан бити
Срећа је срећу дијелити…
.
Срећа је носити Љубав
Срећа је Сунца сјај
Срећа је само у нама
Јер тада нема крај.

Фото: Фб страница – Flawers and Nature

Јутрос је моја душа чистуница поносница
Изашла на реку која се дообро оштипала
Обасјавам свесност где сам на своме Путу
Осећам кроз себе моћно живљење живота
.
Срдито је и тврдо ово место идем на Извор
Гледаћу у њега помно да му угледам Срце
Високо изнад планине кроз плаветно небо
Сто орлова клизи по силницама невидним
.
Из неутро вертикале нечворујем осећања
Рашчињујем прошлост и правим збирове
Миран сам одавно немам згуснуте болове
Збирови су исправни а болови разређени
.
Ослушкујем – меки ритам је пришао мени
Осећам Присуство и осећам Његову снагу
Правим многе изборе и одлуке бирам путеве
Живот је безброј начина наших испољавања
.
Долазимо на овај свет изнова много пута
Долазимо да прођемо све Сциле и Харибде
Да прозремо кроз демоне богиње и богове
Враћамо се да досањавамо недосањани сан
И кроз Истину дођемо до коначног буђења

Фото: Фб страница – Flawers und nature

Оплођени слузом прилепљивим
Изродили хајкаче китњасте
У чопоре букача блејећих

Семењаци шанкром окрастани
Извајаше бојнике оловне
У јаловце с чутурама празним

И тирана лавине јездеће
Обвијене осјајем светачким
Благослова братије безбожне

С панцирима од рђе прозуклим
Упрљани несојем пљунутим
Омотани невиности пасом
И угнаше уке у неуке
Развезаше учкуре умнима

Распасане под бич их повише.

Фото: Фототека Србског Журнала

Ја сам дете,
чујеш ли ти велики свете?
Зато не волим ауторитете,
не волим што лажете,
због ситница лудујете,
за глупости се натежете.
Стално децу опомињете,
псујете, злобом се трујете
и стално нешто препирете
а живот заборављате и одлажете.
И зато вам опет кажем,
ја сам дете!
Немојте да ме расплачете.
Ја волим да се играм и правим пируете.
Волим када се звезде по небу разлете,
када ми мириси цвећа на нос слете,
и волим са другарима сусрете,
када се наши погледи залете,
и идеје полете,
па постанемо чаробњаци, чудаци, акробате,
природњаци, чике и тете,
или неко страшно чудовиште.
Ја сам дете.
Зато немојте да се чудите,
на мене вичете или косу чупате,
када паднем или ми руке нису чисте,
или су ми мисли чукнуте,
речи чворасте, а жеље чудновате и ћакнуте…
Чикам вас да се сетите,
како је то било када сте ви били дете.
Да ли сте имали идеје блескасте,
или замишљали чаробне светове
и далеке планете?
Какве сте имали догодовштине
или сте можда писали докторате?
Какво сте ви били дериште?
Реците ми сада, сетите се,
док мени филозофирате,
слободу и радост ускраћујете,
безбрижност ми крадете,
снове ми успављујете!
Чикам вас, сетите се!
Ја сам дете!
И молим вас престаните да галамите,
да ме фрустрирате,
да ме гањате и гњавите,
да ми говорите и намећете ваше гледиште,
снове гушите.
Пустите ме да будем дете!
И волите ме, грлите,
са мном сањајте,
и играјте, живите…
У детињство се вратите, и гласно реците,
ЈА САМ ДЕТЕ!

Фото:Ја сам дете; Википедија

Не преводите моје пјесме на друге језике.
Моја слова неће упити туђе очи
жељне неког другог знака,
који се није обременио
мојим сјеменом.
.
Не преводите моје пјесме
онима, који ће поред њих гладни остати,
а уткане мисли сирочад,
тражећи коријен
и мајчинско рухо,
у које би се огрнула
милошћу познања,
припадања.
.
Оставите моје пјесме на српској земљи
да се натопе ћириличношћу,
као насушношћу,
да се ријечи растворе,
поједниначним словом проговоре,
сагласјем искри свјетлости,
богорадости.
.
Слова су моје кремење,
небеско ордење,
што би да заискре,
и у огањ да претворе пјесме,
на којем се грије душа народа,
тражећи крстолики знак
на којем ће се наново родити,
и васкрснути.
.
Жуборе пјесме у мени,
уписане азбучним редом,
у незаборав.
Чекају, да их ишчитају
нерођена дјеца,
када их породи мајка земља,
и причестити Светим писмом,
ћириличним,
самом истином богопознања.

Фото: Србско писмо; Википедија

Под Банатом лежи, моје родно место,
и кад тело иде, душа ту је често.
У њему је свемир, запалио дане,
па се стари кравар, спрема за аманет.
Не немој да свираш, оне тужне песме,
пашњаци су ведри и ветар се веје.
Опрости ми село, сваки корак нови,
без тебе је живот, залуд да се бори.
Једне кобне ноћи, песму ја сам снио,
о љубави вечној и о сузи бистрој.
У њој се и тужни радују,
мртви још увек станују.
Када затворим очи и ноћи се предам,
и под ратном гором, тебе смрти не дам.
И кад сумрак вазда, под Иђошем сине,
родиће се песник, да о селу пише.
Болне своје ране, дижем у висине,
под Иђошким брегом, једна кућа дише.
У њој живот тече и песме искалише,
умрем ли и одем, Иђош ће да дише.

Фото: Иђош; Википедија

Кад се у оку нађе цвет,
Лепши ти је свет.
Кад неком поклониш цвет,
Улепшаш му свет.
.
Поклањајмо оно што се може
И Бог ће да помаже,
Па ћемо имати много више,
Тако у животним писмима пише.
.
Улепшајмо некоме бар један дан,
То поручује сан,
Ако умемо да улепшамо и ноћ,
Радост ће доћ!
.
Са срећнима, бићемо још срећнији.
Срећан је који добро чини.
Ко пружа, даје и друге весели,
Имаће све што пожели.
.
Улепшајмо свет свима око нас,
Нађимо начин за спас.
Свима који су тужни и незадовољни,
Помозимо да буду бољи.

Фото: Фб страница – Flawers and Nature

На Егини светли као порфира са трона
међу кедрима и биљем еденским,
тамо, сред мора, где буре смирују звона,
исцелитељ је међу зидинама келијским.

У храму, што је Сион земаљски,
животворан, фрескописан, блажен,
агнец Христов и Приснодјеве Марије,
почива Син Тракије, Свети Нектарије.

Ткиво земаљско болешћу морено
једино њен Сочинитељ лечи
и одабира најбоље међу једнакима
да проповедају Његове речи.

Свет у болезни, прелешћу гнојан,
иго му на плећима од срца већи,
клепала звуци, сузна многа лица,
ал’ им риза старца крепост, узданица.

Саркофаг сребрени, олтар за сабрање,
круна је мученика, из ког миро точи,
иконе у цвећу, вере то су клице,
радују се звезде, очи мироноснице.

На Егини светли као порфира са трона
међу кедрима и биљем еденским,
тамо, сред мора, где буре смирују звона,
исцелитељ је међу зидинама келијским.

Агнец Христов, лекар саноходац,
видалац многих позлеђених рана,
чувар молитве с позлаћеног свитка,
Свети Нектарије – напитак бесмртника.

фото: Свети Нектарије егински: Википедија