Док садим семенчице у бајковитој башти
И док градимо кров на ведској дрвеној кући
Ти са осмехом зготови јело за нас мајсторе
Помешај у бокалу планинско и домаће цвеће
И стави везени прекривач на астал за руштук

.

И пецни у рерни црвене папричице љутице
У међувремену читај Веде Перуна и Дајбога
Повремено нас похвали да смо врло вредни
Од твојих милоречи светиљка се пали и њише
И послужи нам по три срка сока стваралајка

.

Ах наш Творче! Ово је моја жеља и машта!
Она живи у К… и има многоватрене обавезе
Али ја ипак знам да ће ускоро сигурно доћи
Једног велечесног набујалог дана после кише
То ми потврђује једно од многобројних чула

. . .

Ево нас испод храста Мансанмана Оствареног
Витез Мансанман је мој врли предак и потомак
Са Овчара тече изнад и кроз нас дејствена струја
Недалеко – тихо шуми пољовита речица Тијана
Хеј Творче! Нека све што постоји расте у срећи!

Записати извор, сећање, нежност.

Записати у обично писмо које ће бити пепео.

Није то чин стварања, рећи ћеш.

Ни поезија није, кажем, ни филозофија.

Све су књиге тек велико писмо,

неко бдење што се довија, тражи адресу.

И мудрост је надигравање с болом.

Зато записати овај тренутак:

Провидни сумрак и капање с крова.

И то, како је добра ова случајна нежност,

помисао на југ, на отапање леда.

 

.

збирка песама -Пејсажи у огледалима –

Суштаства се играју сред поља од мисли
пламеном и муњом бел-сјактеће луче.
Повезнице, речи, стихови сви чисти
везу нашу потку све док живот хуче.

Дал’ је песма она животница
та што даре теби сипа?
Вешто нити животне сад преде.

Поновила благослове,
повезала род звездани…
Засијала у вечности.

АСТАРТА је врло древна Богиња плодности, љубави и рата. Била је са људском расом од почетка. Астарта је приказивана као Висока свештеница, врло лепа са плавом косом. Њени родитељи су Нингал и Нанна. Астартине боје су црвена и плава.

.

Била је знана Канаанцима и Сиријцима као АСТАРТЕ, Сумеранима као ИНАНА, Вавилонцима је била знана као ИШТАР, Асирцима и Акађанима – ASHTART, ASHTORETH; ASHERAH, Египћанима као ИСИС, АСХЕТ и АСЕТ–, Феничанима је била знана као ТАНИТ-АСХТАРТ и АСХТАРОТХ. Њено Угаритско име је било АНАТ.

.

Заједно са Еа-ом или Дагоном  и  Баалом, када је јудео-хришћанство ступило на сцену, Астарта је демонизована и завршила је као једна од вховних принцеза Пакла. Ова три Божанства су била најпопуларнија бића на Блиском Истоку. Њихова репутација је уништена, злобно су клеветани,  демонизовани и етикетирани као „зло“.

Као сумерска Богиња „Инанна“ била је знана као моћан ратник и њена света животиња била је ЛАВ. Скулптуре лавова су чувале њен храм у граду Нимруду.Њен свети град био је Урук, један од најстаријих градова Сумера где је имала свој храм. Имала је храмове и светишта у многим градовим Древног Блиског Истока. Њен сумерски назив „Краљица Небеса“ су украли хришћани и искористили га за своју „Девицу Марију“.

„Иако се Астарта у Сидону поштовала, не сме се заборавити да је њено име било Аштарт, име које Израелци пишу са пет сугласника ‘стрт, и изговарају вокалима сличне хебрејске ријечи „срамота“, чинећи Сидонску богињу да се појављује у нечистој форми Асторет“

 (Izvadak iz „Recovering Sarepta, A Phoenecian City by James B. Pritchard, 1978).

Астарта је такође била вавилонска Богиња. Вавилонски списи је називају „Светло Света“ и „Делитељка Снаге“.

 

ИШТАРИНА ВРАТА

.

Иштарина врата саграђена у око 575. године пре Христа, и била су главни улаз у Вавилон. То су осма од осам врата.Био је то један од најимпресивнијих споменика на Блиском Истоку. Иштарина врата, као део Бааловог храма саградио је Набукодоносор ИИ. око 575. пр. Хр.. Врата су била троструко украшена с 575 рељефа који приказују лавове као Иштарине симболе, змајеве, као Мардукове бикове као Ададове симболе. Ликови су беле и светлосмеђе боје на плавој подлози. Град је био опасан двоструким зидом с 8 великих врата од којих су свака била посвећена једном богу. (Иштарина су била северна).

 

 

Извод из текста Астарта – Извор – Завештање предака- Весна Радојловић –

 

 

 

 

(Посвета Белим Србкињама:

Јадранки, Драгани, Верици, Лоли, Вери и Радмили.

Слава им и Част!)

Има Срба и Срба; има свакаквих и никаквих Срба; има никојих и ничијих Срба.

Није Србин свако ко има србско име!

Србин је Раса и Каста!

Србин је само онај ко је и Одоздо и Одозго рођен да буде Србин!

Само Двапут рођени Србин јесте Бели Србин.

Прво рођење је расно (по Крви), потоње рођење је кастинско (по Духу).

Србију и Србство највише разарају и уништавају управо они Срби који су само једном рођени!

Једном рођени Србин не може бити Бели Србин, већ само Србин који ће се пре или доцније окренути против Србства и Србије.

Само је питање тренутка када ће се такав Србин сврстати на страну ВедСрбских душмана и крвника!

Србија је разорена, Србство расрбљено.

Таквој Србији и таквом Србству нема више никакве помоћи, ни Одоздо ни Одозго!

Ово је завршница, последњи чин србске траги-комедије.

Но, ми, Бели Срби и Беле Србкиње, сневамо о једној Новој Србији.

О једној Новој Србији, свој у Светлости Божјега Стварања, која неће бити у Простору него у Пространству, која неће бити у Времену већ у Вечности.

Ми такву Србију морамо да створимо, и – створићемо је, зацело!

(У Србском Банату, лета 7527, месеца липња, дана осмог.)

Плаветна горја у даљини

 и сетна свирка ветра

 из поља од мака рујна.

Тугују у сутон борови вити

под небом пурпурним,

свем од смиља!

Туга ме и сета од века

тишти;

 тишти и стиска –

 а не знам што!

Один је врховни бог у нордијској митологији. Често се назива и Свих-Отац Один је бог рата и мудрости, а чини се да је био и бог поезије, лова и чаролије.

Према једној причи, мудрост је стекао жртвујући своје око стављајући га у Мимиров извор у подножју светског дрвета Игдрасила као залог да би смео да пије из њега (према овој причи Мимирова је глава чувар врела). Да би сазнао тајну руна жртвовао је себи самог себе висећи разапет на Игдрасилу прободен копљем девет дана и ноћи без хране и пића. Проникнувши тајну руна, пао је с дрвета, а када је ускрснуо из мртвих знао је многе ствари скривене од људи. Фреја га је научила посебној врсти магије коју су практиковали сви богови Вани, тзв. сеидр. Могао је да предвиди будућност, посећује подземни свет и мења своје обличје у неку од животиња или у старца па би тако често лутао Мидгардом, светом људи, наплаћујући доброту богатством, сусретљивост мудрошћу, а окрутност осветом. На рамену му седе два гаврана, које свако јутро шаље у свет како би му донели вести о човечанству. У његовом друштву су и два вука Гери (Похлепни) и Фреки (Прождрљиви) и осмоноги коњ Слеипнир, син Локијев. Поседује две драгоцености: копље Гунгнир које нкада не промашује свој циљ и прстен Драупнир који би сваке девете ноћи створио осам истих прстенова.

Столује у палати Валхали која има 540 двери од којих су свака толико широка да кроз њих може проћи 800 бораца. Њему припада половина ратника погинулих у борби (друга половина припада Фреји) који су му потребни за борбу кад дође време коначне борбе. Он шаље валкире на бојно поље да му доведу борце у Валхалу где ће боравити до коначне борбе.

Извор- Википедија-

Плавокоса, плавоока, прелепа Фрија је путовала у кочији коју су вукле мачке. Она је вођа Валкира ратница и Идиза (под именом Ванадис или Венедис).

Супруга бога Водана / Одина, у данашње време је углавном позната под именом ФРИЈА или ФРИГГА. (подсећа на нашу реч ПРИЈА)…

Најчешћа имена под којима се појављује у разним митологијама су: Фригга, Фрицк, Фрија, Фреја, Еортха, Ерце, Ерда, Ертха, Нертхус, Херта, Јорда (Frigga, Frick, Frija, Freja, Eortha, Erce, Erda, Ertha, Nerthus, Herta, Jorda).

Фрија је повезана са животом и смрћу, и после смрти, порођајем, а такође може да утиче на време и има јаку везу са Земљом.

Германска Богиња Земље (Earth Goddess) је била позната под различитим именима која су варирала у свакој заједници, која и даље изазива доста конфузије данас, јер многи извори користе различите називе за ову Богињу, а понекад чак и тумаче њена имена као више појединачних богиња, игноришући чињеницу да су наши преци често користи неколико имена за исту особу.

Фригг, Фрицк, Фрија, Фреја (Frigg, Frick, Frija, Freja)   и слична имена

У Скандинавији је Earth-goddess углавном позната као Фригг ( Фријо = „жена“); можемо наћи ову исту  титулу у западним германским митовима где се Earth-goddess понекад назива Фрик, или Фрија и Фреа.

Ова имена имају сличности са Фреја што значи „дама“. Еортха, Ерце, Ерда, Ертха, Нертхус, Херта, Јорд

Још једно име које се користи да означи  „богињу Земље“, што је на англосаксонском Еортха или Ертха која се помиње у неким магичним обредима.

У својој опери „Прстенови Нибелунга“ немачки композитор Рихард Вагнер користи назив Ерда који се односи на Еартх годдесс – богињу Земље.

Име Нертхус се помиње у Тацитовој „Германији“ и у преводима је једноставно преузета у том облику. Међутим, Тацитов ‘рад је на латинском, тако да је име Нертхус највероватније латинизовани облик германског имена као Ертхус или Ертха.

За Римљане су речи на страном језику често биле тешке за изговор па су имали навику да их ,,преобликују“ да би се уклопиле у латински изговор ( нешто што је познато као „nterpretatio Romana“).

Дакле, реч са почетним вокалом као што је име „Ертха или Ертхус“ може лако постати „Нертхус“ у латинском изговору, додавањем почетног Н, као и на крају речи додатак УС.

У неким германским дијалектима додавање почетних сугласника може резултирати сличним ,преобликовањем“, у том случају скандинавско име Њорд чини ЈОРД (земља) и западно- германско име Херта чини Ертха (Еартх)

У нордијској митологији богови су распоређени у две групе – богови Есира и богови Ванира. Слагали су се релативно добро све док се није појавила богиња Фреја!!!

Извор – Завештање предака, Весна Радојловић –

Мрак ми се шуња празнином погледа
И баш све лепоте што ум ми дотакну
Заборав их отме без икаквог реда
Да сећања само кроз мене промакну
.
И ништа тад не знам сем два ока њена
Што у тој празнини некад се појаве
И свог ме озаре као васељена
Грејући ме тако док ме не оздраве
.
Али где су сада те очи далеке
Док мрак ме узима као ђаво црни
Зар тек сан их крије – месец изнад реке
Кад у томе сјају ноћ се сва окруни
.
И тад више не знам сан је или јава
То што душу шкропи попут јулске кише
Светлост што ме такне пре свих заборава
Да никада тмине не погледам више

Збирка песама „Пијано праскозорје“