Родноверје у Белорусији
![]() |
Особености
Прва особеност белоруског родноверја је то, што у градовима није до краја заборављено сећање на претке и исконску традицију народа. Томе у прилог иде много сведочанстава. Сачувана су села и насеља која су видела скоро целу историју Белорусије. У таквим местима живе људи, који нису сачували само традиционалан (природан) начин живота, него и богату ризницу усменог стваралаштва, као што су народне песме (у којима се неретко спомињу имена древних богова, богиња и обредних радњи), бајке, билине (народне епске песме), молитве… У дотрајалим кућама још се могу видети громовити знаци и други симболи, а у самим домовима велики број ткачких производа са старим белоруским везом, укључујући и соларне симболе.

Друга особеност је та, што су владини и социјални програми почели да раде у корист поновног рађања и враћања у друштво традиционалних народних вредности. Народни празници (Купало, Масленица, Дожинке) светкују се у свим градовима као општенародни. На изучавању дохришћанске историје и традиције ради велики број историчара, археолога, филолога и етнографа. Огромну улогу игра Катедра за историју и теорију културе Белоруског државног педагошког универзитета, Институт етнографије и фолклора, Научно-истраживачки центар фолклора Белоруског државног универзитета и други. Из ових зидина настаје много јединствених радова. Није тешко у свакој књижари пронаћи књиге о белоруском родноверју, међу којима су најинтересантнији радови А. Ненавидјеца, Н. Никифорског, П. Демидовича, Ј. Крука, В. Орлова. Врх изучавања родноверног наслеђа чини енциклопедијски зборник „Белоруска митологија“ (2004.), која представља фундаменталну књигу. Средства масовног информисања дају немали допринос ширењу родних традиција. На националној телевизији неретко се могу видети предавања о историји и животу предака и наступи фолклорних друштава. Такође, у Белорусији се непрестано одржавају фестивали (витешки, природног стваралаштва, народне музике, позоришта), конгреси и скупови посвећени словенском питању. Све ово иде у прилог томе, по мом мишљењу, да народу Белорусије није потребно поновно рађање Родне вере. Очигледно је због тога овде слаб покрет.
Знање младих
Талас повратка својим коренима захватила је омладину Белорусије у периоду од 1995 до 2001. године. Стварали су се историјски клубови, општине и организације. Покрет се посебно развио у војним и културно-историјским клубовима. Међу многобројним клубовима реконструкције народне културе, су и клубови Бјаловешки барјак, Радегаст, Ојра из Минска, Браслава из Гомеља. Делује и организација Гегорух, ослоњена на литванској народној традицији. Следбеници знања Богумила-Гољакова у Минску створили су словенско-патриотски блок, који наставља традицију општине Схорон Еж Словен. Према непровереним информацијама у Белорусији делује општина инглиста.
Запажена је делатност В.А. Сацјевича. Под његовом координацијом је одржано Друго словенско родноверско веће, организовао је предавања Тулајева и Лозке… 2003. године био је покушај стварања организације под називом Удружење родновера Белорусије, али то се није остварило. Главни разлог томе су политички мотиви, који су једна од главних препрека у уједињавању родновера, који се деле на националистичке и интернационалистичке мислиоце, а такође и на страсну опозицију (који добијају велику подршку са запада) и људе који проповедају словенску заједницу. Нико од многобројних није начинио ни корак ка обједињавању, чак ни унутар Белорусије: свима је добро у свом месту. По мом мишљењу, то једноставно мора да се промени у скорије време, а будућност родноверског покрета делује обећавајуће.
У славу Богова и предака!











Драги пјесниче Драгане, тешко је наћи ријечи за осјећаје које будиш у мени кроз додире наших Душа.
Са првим прочитаним стиховима пјесника Драгана Симовића постала сам Твој вјерни читалац и ученик.
Касније, нашим дописивањем, промјене су постале још и веће, и не престају…
Уз то све, постао си Род мој најрођенији, тако Те доживљавам, а нисмо једно другом очију видјели ( у овом животном току).
Теби моја душа се радује, теби се вјерује, тебе осјећам и разумијем, храбриш, лијечиш и љубав ми шаљеш, а километри између нас…
Благодарим Вишњим на овом дару, на додиру са Твојом пречистом Душом, свјетлости и радости коју непрестано осјећам кроз Твоје Стваралаштво и Родну Љубав, какву нити један пјесник није пробудио у мени.
Ово је нешто што се носи са собом и по одласку са овог свијета…
Благодарна за све…
Драгана из Приједора.
(Драгана Медић на Козари.)