(ЛИРСКИ ФРАГМЕНТИ)
01
Жена је за мене била, и остала, велика тајна.
Велика тајна, у оном праизворном,
праисконом значењу речи.
Што сам више откривао душу жене,
то сам све мање знао о њој.
02
Што више знања, то више и незнања.
Како нараста сазнање и знање, тако нараста и незнање.
Једино што знам, што поуздано знам, јесте сазнање да је овај мој живот, ово моје рођење, почетак учења мојега.
Почетак учења које се никада неће окончати, и које никада не сме да се оконча.
Желим да се ово моје учење настави и у наредном животном току, као и у свим наредним животним токовима.
03
Ја сам песник ведске, хиперборејске културе; песник који размишља, мисли, осећа и живи срцем и душом.
Мој Пут јесте Пут срца.
04
Када говорим о жени, онда то говорим из срца, из душе, из ведсрбске душе која је сетна и онда када је најрадоснија.
05
На србским се свадбама, у времену када су Срби још били Срби, истовремено играло, певало и плакало.
Највећи србски ратници нису скривали своје сузе.
Умели су да заплачу, без стида и срама, и они ратници који се никога и ничега нису плашили.
Они ратници који су кроз живи огањ јуришали.
06
Сви древни спевови казују о плачу ратника.
У свим древним митовима и бајкама сасма је природно и да се највећи јунак заплаче.
07
Само је западна атлантистичка цивилизација (антицивилизација!), загађена јудео-кршћанством, створила лажни мит о мушкарцу тврда срца, о ратнику без љубави и милости.
Западни култ ратника-мушкарчине није ништа друго до култ човеколике звери.
Култ робота, киборга, зомбија.
Култ космичког чудовишта.
И зато та цивилизација мора да нестане, јер је неприродна и противприродна.
Цивилизација која је противна свим природним и космичким законима.
08
Србски патријархат није никада био јудео-кршћански патријархат.
Србски патријархат никада и није био патријархат у изворном појимању речи.
Србски је патријархат био ведски, хиперборејски, аријевски патријархат.
У ведсрбском патријархату жена је, поготову жена мајка, слављења као Божанство.
Жена је, напросто, обожавана.
Жена је била поштована, цењена, брањена и чувана, онако како се Лепота и Дивота брани и чува.
09
Када сам имао двадесет година, посетио сам деда (звали смо га ђедо!) горштака и ратника, који је, попут орла самотњака, боравио у високим стенама, и који никада није пожелео да сиђе у низину, јер је веровао да су људи који живе у низини и у градовима људи слабог карактера и никаквог морала, да су мекушци, љигави и никакви; да њима ништа не значи вертикала, већ да им је само важно да бауљају и гамижу по хоризонтали, и да пуне своје стомаке.
Деда је био сав у ранама и ожиљцима из трију ратова.
Упитавши ме, да ли имам ђевојку, па кад сам ја потврдно климнуо главом, отпочео је, шкрто као и сви расни горштаци, да беседи.
Ако си одлучио да се жениш, бирао је ђедо речи, онда мораш да знаш, и да памтиш, да је жена светиња.
Жена мора да се заслужи, а када се већ заслужи, онда мора и да се чува.
Ако ниси кадар да погинеш за своју жену, боље ти је да се и не жениш!
Онолико колико ти будеш поштовао и чувао своју жену, толико ће и жена тебе поштовати и чувати, а вас ће обоје онда и Небо и Земља чувати.
Жена се чува због Лепоте и Доброте, а за Лепоту и Доброту човек мора бити спреман и да погине.
10
Прошле су многе године, минувши као песнички сан, а ја у многим књигама које сам даноноћно читао, не нађох овако мудре речи.
Мудре речи мог ђеда, орла самотњака, који се давно преселио међу Галактичке ВедСрбе.
Не, ђедо није умро, он се само преселио из света у свет.
Преселио, зато што је Ведски Србин, Хиперборејац, Аријевац.
Колико Срба, данас, сме да изговори ове ђедове речи?
Колико Срба сме да стане иза ових ђедових речи?
Колико сам се пута, у глуво доба ноћи, иза сна будио, питавши се, да ли сам следио ђедов Завет?
Како ме ђедо види, и шта мисли о мени?
Једно знам, поуздано знам.
Када будем напуштао овај свет, и када будем стајао пред дверима Свароговог Ирија, да ће ме ђедо први сачекати.
И, мада је мене, из не знам којега разлога, од тридесет и троје унучади своје највише љубио, знам да ће, управо према мени, бити и најстрожији.
Да ли ће ме сачекати речима:
Добар си живот живео, соколе мој!
Поносим се тобом!
Или ће рећи: Срам те било, изроде ниједан!
Због тебе и у Ирију морам да се стидим!
11
У последње време, незналице и бесловесни, пишу некакве научне књиге о србском патријархату.
Толико сам се пута запитао, како може да пише књиге онај који мрзи свој род, своје племе, свој народ?!
Како уопште може да живи човек који мрзи?!
О србском патријархату пишу књиге они који појма немају о србском бићу, о ведсрбском аријевском бићу, али зато упорно пресликавају јудео-кршћански декадентни патријархат на србско биће.
Праизворни ведсрбски патријархат јесте Јин-Јанг ранотежа између космичког патријархата и правасељенског матријархата.
12
Мушкарац који би ошамарио жену, није више сматран за мушкарца.
Такав се одмах брисао из књиге аријевских ратника.
Силовати и тући жену, то може само последњи изрод.
Таквога су отац и браћа одмах убијали.
Није требало нико други да му суди; одмах би му, по племенском преком суду, пресудили отац и браћа.
Такав је Закон важио мед ВедСрбима Аријевцима.
Тај Закон су и моји преци, горшатаци, Херцеговци, следили, поштивали и чували.
Ово данас што је од Срба остануло, то је скоро све сам стид и срам!
13
Жена је за мене била, и остала, велика тајна.
Тако на почетку записах.
И не само тајна, жена је за мене била, и остала, Божанство.
Жена је оличење Лепоте на Мајци Земљи.
Оваплоћење Лепоте у ПраВасељени.
Нема лепшег створа, нема лепшег бића, у свим световима, од жене!
Онај ко је рекао, да ће Лепота спасити свет, слутим и осећам, да је мислио на жену.
Мислио је на жену, зато што је и њега жена спасавала.
И мене је вазда, на путима мојим, жена спасавала.
Да није било жене (а имам на уму све оне жене које су ме увек спасавале), многа племенита дела, можда, никада не бих учинио!
Ово је Истина, а Истина је Бог.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 