Драган Симовић: О ЈЕЗИКУ СУШТОМ


Језик је усаображен са титрајима и трептајима, са мислима и осећањима као и са стваралачким програмом наших богова и богиња, наших светлих суштастава из Вишњих светова, наших божанских чувара и водича.

Језик којим говорите и на којему пишете и стварате јесте ваш судбински, кармички, животни и космички програм, а истовремено и ваша улазница за вишње духовне и божанске светове који су саобразни са даним програмом.

Језик је потка вашег бића и суштаства, ваш светлосни и генетски запис.

Зато је веома битно чување и неговање језика који сте примили од ваших предака богова, јер преко петог ступња узрастања, преко петог ступња културног, душевног и духовног развоја не можете ићи даље уколико сте заборавили или запустили језик ваших божанских предака.

Они Срби и Србкиње што у туђему свету запусте, занемаре и забораве србски језик никада неће моћи да пређу пети ступањ душевног, умног и духовног развоја, јер без језика својих предака богова они никада неће моћи да приме тајна, битна и сушта знања својих светлих суштастава.

И, надаље, они никада неће моћи да изграде и развијају своја најтананија, онострана и невидљива тела, као што су тело славе, тело свести, тело звезда и сунаца.

Они су сами себе закочили и замрзнули на петом ступњу Творчевог Постања и Стварања.

Такви ће, у овом животном току, остати заробљеницима материјалистичких и позитивистичких лажних учења и знања, али у пространства вишње духовности и свесности неће имати приступа.

Којим језиком говориш, пишеш, ствараш, мислиш и сневаш, тим језиком и узрасташ до звезда, сунаца и аватара.

Твој умни, душевни, духовни и свесни програм скривен је у језику којим говориш, мислиш, пишеш, ствараш, сневаш и певаш.

СИРИЈА – Владимир Шибалић


30712187_645089302498861_9008989720411204971_n

О древности твојој реч је забрањена,
А тек о части и дрскости тебе.
Лежиш у крви сва пуста, разорена,
Када те се сетим, к’о да видим себе.

Мученице античке јалове пустиње,
Дрвље и камење ка теби лети.
Ја верујем у те, и у твоје светиње,
И да ћеш овом паклу одолети.

Негда је страдао и народ мој
Као што данас страдаш и ти.
Сиријо драга, и сав народ твој
Мора победити, или ће нестати.

Док ово пишем у ноћи тихој,
Чуде ми се и осуђују ме сви.
Није ме брига, исказујем свој
Револт против света и душа злих.

У крви се калила нација свака
Вредна поштовања и помена.
Постојање твоје увек биће јака
Злотворима адским опомена.

https://hajducija.blogspot.rs/

Саша МИЋКОВИЋ – ЉУБОМОРА


vile14.jpg

Опасна је болест, призор неизлечив,
Када срж разједа усклик туђе среће.
Љубоморан човек по ватри се креће,
А говор му лукав, увек слаткоречив!

Злокобне су мисли које се упуте,
Пријатељу ради подмуклога чина,
То је ко очима труње и прашина;
Љубоморни хвале, а сујетно слуте!

Тај вирус огавни срдито стропошта,
На пакосне људе и мира их кошта,
А тешко се лече духовне болести,

Љубомора гризе изнутра полако,
То је измењено стање ниске свести,
Што раздире нерве и душе опако!

Владан Пантелић – Т и ј а н и ј а з е н


403020118-images-wallpapers.jpg

Широм отворених срца и очију
Гледам кроз прозор на снену улицу
Чекам да пројаше моја коњаница
На моћном белом Пегазу Крилану
Нећу трепнути да ми не промакне

.

Моја душо -где иде она а где идем ја?
Путеви нам се правоугло секу
Када бисте знали њену чаролију
Знали бисте снагу невезаности моје
И созерцали тишину вриштуће боли

.

И њен и мој пут су велики путеви
Већи од сто других што капије имају
Забацујем разум потражујем милост
Ходим жедан кроз прашуме и пустоши
Али усправан као мач осмице – правде

.

Тајинство путева само Бог разуме
Он је и скројио све светске кривине
Расушених очију гледим у облаке
Гуку саможивог отрова порађам из срца
Зашто не видим циљ а чисти су видици?

.

Дали хоћу да јој видим лице насмејано?
Или хоћу да јој видим леђа исправљена?
Испред мене зацвили бремено безпуће
Видим да сам ушао кроз капију без врата
Полетно и слободно одох кроз светове

Драган Симовић: Чудесна дејства силница и соколница у садашњем тренутку вечности


Силнице и соколнице имају чудесно дејство искључиво у садашњем тренутку, зато што и сам садашњи тренутак по себи има чудесне моћи.

Никада не казујте:

ја ћу бити здрав и успешан, ја ћу бити радостан и срећан,

већ: ја сам здрав и успешан, ја сам радостан и срећан!

Све што сневате, маштате, мислите и замишљате у садашњем тренутку, то вам се у садашњем тренутку и остварује.

Силнице и соколнице повезујте са лепотом, добротом и љубављу.

Лепота, доброта и љубав имају и исцељујућа и васкрсавајућа дејства.

То је оно што ведски посвећеници, бели ури, називају божанственим лекарством, божанственим исцелитељством.

Лепота сваке врсте, сама по себи: лечи, исцељује, васкрсава и изнова рађа и препорађа.

Када сазерцавате ружу у врту, цвет у пољу или шљивин, трешњин, багремов и липов цвет, када удишете миомирисе тог цвета и цвата, ви тада упијате благородна, животодајна дејства и енергије, ви тада призивате живот и здравље што се кроз лепоту, красоту и дивоту пројављује.

Љубав је дејство над дејствима, енергија над енергијама.

Ко уме да љуби, тај уме и да живи.

Љубити значи живети, али, живети у вечности!

Само здрав, снажан, племенит, узвишен, храбар и освешћен човек уме, може и сме да љуби.

Но, човек који љуби није обичан човек, већ човек-бог, божанство!

Једино кроз љубав, лепоту и доброту узрастамо до богова, постајући и сами боговима.

 

Драгана Медић: О Дивоти кроз пој ријечи


Здраво живо драги Драгане!
Благодарим на Дивоти кроз пој ријечи.
Увијек и изнова ме изненадиш Дивотом која ме преплави са првим стиховима.
Колико знања, мудрости, примисмо од тебе, Високо Узрасле Божанске Душе, а све то упаковано појем Доброте, Љепоте и Велике Љубави.
Твоје Срце и Душа допиру тамо, гдје већина ни маштом не може, твоје знање је са Извора као и Љубав.
Па ипак, нигдје надутости, гордости код тебе.
Умјесто тога, топлина, милина, охрабрење, никада наметање, већ Велика Љубав према Роду свом.
Твој Живот у цјелости је Посвећен Роду, јединствен си по томе.
Већина у неким зрелим годинама, кад оду у пензију почињу озбиљније да се баве духовношћу (кад материјалну сигурност обезбједе).
Одрекао си се титуле Академика, и добрих новчаних примања, разних олакшица, скупљања поена…
Све си то још у раној младости одбацио, јер теби не треба ни слава, ни хвала, од овога свијета…
Много Топлине, Подршке, Радости и Љубави примих од тебе, и  често ме подсјетиш на мог драгог оца, који је скоро напустио овај свијет.
Благодарна на свему, свако добро ти жели
Драгана из Приједора.
ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА
Драгана драга и мила, самосвесна и самобитна Бела Србкињо!
Никаквих мојих дела не би било, да кроза ме не делају и не дејствују Творац, Васељена и Светла Суштаства из Вишњих светова.
Ја сам само један од вас, пробуђених и освешћених; један од вас који обавља своје свете Дужности и Задатке.
И гле! Ти си у мени видела и препознала управо оно што и Сама Собом одувек негујеш у Срцу, Битију и Суштаству својему!

Драган Симовић: СВАРОГ – ДУХОВНО СУНЦЕ


svarog1.jpg

Сварог је Бог Створитељ.

Он представља и Духовно Сунце.

Он представља и Унутарњу Светлост, Светлост унутар Светлости.

Да разјаснимо: Духовно Сунце, а не Материјално Сунце.

Сварог је, дакле, Врховни Бог Створитељ.

Сви други богови подређени су Сварогу, и управљају се према Сварогу.

Перун је изравно подређен Сварогу, и најближи Сварогу.

Сварог је на Перуна пренео многа своја и Суштаства и Дејства, зато је Перуну и поверено управљање Материјалним Небом.

По увидима из Акаше, Перун је Сварогов Љубљени Син.

Оно што је за јудео-хришћане Христ, то је Перун за Беле Србе.

Све(то)вид, Велес, Даждбог, Дајбог, Мокоша, Србона, Весна, Лада и сви ини богови и богиње Белих Срба јесу подређени Сварогу и Перуну, односно: Перуну па Сварогу.

Ово је исправно и истинито тумачење у Духу Светог Предања Белих Ура, а и по увидима из Акаше.

Сва друга тумачења која долазе од туђинаца, иноплеменика и иновераца, а наших вековних душмана и врага, као и од јудео-хришћана, који су се давно сврстали на страну наших заклетих непријатеља, јесу злонамерна и свесно искривљена.

И, још једном да разјаснимо и утврдимо:

Сварог је ведсрбско име за Бога Створитеља.

Сварог је Бог над бозима, Бог над свим белим боговима.

Бели Срби се своме Богу Створитељу обраћају по имену, зато што су у свом бићу и суштаству, у свом срцу и духу, у својој пробуђеној и свесној души повезани са Створитељем.

 

Словенка Марић – НЕМОЋ ПЕСМЕ


8676_532494813479167_1436352845_nу6

Кад букну сунцу
брда зеленокоса,
песма ми клекне.

Кад шикну траве,
бљесну росе и воде,
песма ми занеми.

Кад заори глас
кликом земље и сунца,
песма је ништа.

(Из збирке ПЕЈЗАЖИ У ОГЛЕДАЛИМА)