Данас је Водопол, Воданов дан или Дан вода.

Празник славе углавном наша браћа из источних крајева, а везан је за буђење пролећа, отапање снега са планина и бујање река. Водановим даном (Водополом) некада се завршавала Водена недеља. О Воденој недељи код нас има записа а обичаји везани за њу сачували су се до данашњих дан, додуше, измењени.

Обичаји поливања водом, у зависности од краја, негде су везани за недељу после Ђурђевдана, а негде за дане пре или после Ускрса. Некада, пре примања хришћанства, вероватно се радило о празнику који је обележаван у исто време на целом јужнословенском поднебљу – у периоду бујања река и поплава. „Српски митолошки речник“ наводи да се Водена недеља празновала „због поплава, односно водених демона“. Поплаве су настајале после отапања снега у рано пролеће и после каснопролећних провала облака. Зато ови обреди припадају кругу пролећних обичаја, да би се водени духови умилостивили
Према веровањима, на овај дан Русалке се буде из зимског сна.
У Србији постоји сећање на разна водена бића и духове, али и на њиховог владара бога Водана – господара свих вода. То сећање је вероватно доста измењено примањем хришћанства али се ипак сачувало.

У 19. веку у књизи „Обичаји и песме укупног народа српског“
Милош С. Милојевић је записао више песама, у којима се спомињу стара словенска божанства, међу којима има и оних посвећених Водану

„Ој Водане Водане,
И твој сине Моране!
Не мути нам водице
Не пушт у њу Морице.
Нама вода потребна
За прстена венчана.
Чиста вода пречиста
Љубав чиста да нам је
Без твог сина Морана
И сестрица Морица.
Што но момке морају
Од наске их отимљу.
Па јих море и љубе
У дубљине увлаче.
Те дубљине студне
И вртлоге проклете.“

 

3.4. Водопол славе родноверне заједнице:
„Велесов круг“, „Всероссийский религиозный союз Русская Народная Вера“ и др.

Извор: РОДНА ВЕРА

https://www.facebook.com/RODNA.VERA

 

 

Рекла ми је вила једна
давно усред старог света
како дићи пало цвеће
како нежно љубити дрвеће…

.

Срце пушта светло живо.

Прсти твоји нек милују
кору брезе нежно тихо
као груди своје драге
као косу њену дивну…

.

Душа пева топло, мило.

.

Лако ти сад усне спреми,
и целивај латице и лист.
Ко да дете своје љубиш нежно,
пољупцем што је Божје чист.

.

Сањај…на јави.

Буди Богом јер то и јеси
пре нег време поста и свашта се деси,
ти беше род и Божији плам,
Богиња и Бог сам…

Душо,

буди јасна

буди проста

буди она која јеси

пригрли се

подржи се

не величај

не умањуј

буди чиста

буди своја

буди слика

избори се

и не бој се

не показуј

не доказуј

Душо, проБУДИ се!

Све што певаш,

то лети.

Песму кад отпеваш,

то одлети,

а одлети

значи

песма крене даље.

Ленка Симовић је ученица првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“

у Београду.

Љубав је твој цео живот,

Љубав је кад неког волиш.

Љубав пролази кроз другаре.

Љубав је кад си заљубљен.

Љубав је цела твоја земља.

Љубав значи све у теби и твоје с(а)нове.

Твоје село је љубав, (и) твој град. 

Само треба(ш) да верујеш да то можеш,

а онда успеш.

Треба да волиш Љубав.

Кад верујеш да Љубав постоји

онда можеш све да урадиш.

Кад си добар према другима,

и враћа ти се.

Љубав је на целом твом свету.

Где се окренеш, ту је Љубав.

Ленка Симовић је ученица првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“

у Београду.

Високо узрасле божанске и посвећене душе које ће по одласку са овога света и напуштању Мидгард-земље да пређу на Вишњу Звездану Раван, најчешће се оваплоћују (инкарнирају) у Беломе Србству.

А то значи, да онај ко је, у овом животном и земаљском току, рођен у Беломе Србству – било да је Бели Србин или Бела Србикња – има све услове – а његов је лични избор! – да се никада више не појави на Мидгарду, у Материјалној Васељени, већ да се вознесе у Вишње Звездане Равни, да пређе у Васељену Духа и Свести, и, надасве, да се сврста међу Бела Божанства.

Ево вам одговора из Акаше, зашто свеколике мрачне силе, сенке и утваре, зашто свеколика тамна и паразитска небића, било Истока или Запада, већ столећима и тисућлећима воде ратове против Белога Србства.

Србија је добра земља,

али и друге земље су добре.

Србија је нешто што ти је у срцу,

а оно што је у срцу, то је важно.

Бог нам је створио Србију.

Та земља је важна, ми је волимо.

Она је наша, она нас чува.

Ми смо срећни зато што она постоји

и зато што је та земља у миру, нема ратовања.

Ту су добри људи који су увек срећни,

и воле се.

Сви људи су рођени у Србији,

и одрастају у Србији.

Бог је срећан што су људи из Србије срећни,

а не тужни.

Кад изађеш из маминог стомака

ушао си у Србију,

и добро дошао си.

Одмах заволиш Србију.

Србија ти изгледа лепо

и она јесте лепа,

а и друге земље су лепе.

Ја волим Србију,

рођена сам, одрасла и живим у њој;

лепо ми је у њој

и срећна сам што живим у Србији.

И моја породица живи у Србији.

Било да живиш у Београду,

Ваљеву, Гају или Панчеву,

било да си на селу или у граду,

то је све исто – живиш у Србији!

Ја и моја породица живимо у Београду,

и срећни смо

зато што смо у Србији.

Ленка Симовић је ученица првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“

у Београду.

Духовно узрастање подразумева храброст и неустрашивост.

И, ако хоћете да будем отворен и јасан до краја, рећи ћу: духовност је највиши ступањ храбрости и неустрашивости.

За кукавице и страшљивце нема никаквог напретка, никаквог духовног узрастања.

Само неустрашив, храбар, самосвојан и самобитан Човек може духовно да се развија, духовно да напредује и узраста до звезда.

Они који умишљају да је духовност кукавичлук, повлачење пред непријатељем и пристајање на задат живот; они који умишљају да је духовност одустајање од свих битака, бојева и рата; они који умишљајају да је духовност мирење са свим и свачим, па и са самим злом, такви благе везе немају ни о чему, и недолично је, а и срамно, да такви уопште и  говоре о било каквој духовности.

Пут духовности – то је пут светог ратника!

Ко су свети ратници?

То су Бели Срби и Беле Србкиње!

И заиста,

изван Белог Србства

нема никаквих других

светих ратника!

Рекли су ми да нисам сама  

да увек птице и дивљач ме прате

да Перун неправди небо пролама

да шаље по мене небеске свате,

уз песму вила, кући ме врате!

Јесте ли спремни за врло моћан скок свести, најмање седам копаља изнад садашњег нивоа?

Јесте ли спремни да се суочите са својом истинитом повесницом, старом милионе година – на планети родини, долазак са вајтманама на Мидгард, боравак на континенту Дарија, избег у подручје Сибира, потом боравак у најширем простору Азије, Европе, Африке, Америке, боравак око Црног језера (мора) и у данашњој Србији?

Јесте ли спремни за радост васкрсења и вечног стварања и живота, деловање на све процесе са својом свешћу, телепатском споразумевању и јасновиђењу, дематеријализацији и материјализацији, телепортацији, животу без патње, животу у светлости, радости, миру и спокоју? Највеће знање, знање о Једином Богу, различито од религијских мудрованија и застрашивања, је ту.

А ви, где сте, где сте ви?!

Јесте ли спремни да патњу мењате за радост, за слободу, за лепоту?

И јесте ли спремни да мењате знања која су нас вековима вртела у круг, за јасновида истинита знања?