Научници су испитивали “понашање” дрвећа током ноћи, након чега су дошли до закључка да и они спавају, односно да обављају неку радњу која би могла да се упореди са спавањем.
Наравно, јако је чудно и помислити како храст или бреза увече одлазе на спавање или прилегну мало поподне да одморе, али и дрвеће има потребу за одмором.
Научници из Аустрије, Финске и Мађарске, који су радили ово истраживање, користили су ласерске скенере како би анализирали два стабла и проучавали милион различитих тачака на њиховој површини.
Оно што су открили било је познато још у време Чарлса Дикенса – а било је примећено на мањим биљкама, а то је – да се дрвеће током ноћи “креће”.
Наши резултати показују да се цело дрво спусти током ноћи, што се може закључити по промени положаја лишћа и грана“, рекао је научник са Института за геопросторна истраживања у Финској Еету Путтонен.
„Промене нису превелике, већ свега десет центиметара за дрво високо 5 метара, али су биле систематичне толико да су инструменти успели да их забележе“, додао је Путтонен.
Како време и локација не би биле пресудне за истраживање, научници су проучавали једно дрво у Финској, а друго у Аустрији, под мирним временским условима без ветра.
Лишће и гране су постепено опадале, а најнижа позиција се остварила неколико сати пре изласка сунца.
Ујутру, дрвеће је у року од неколико сати поново задобило своју првобитну висину и формацију.
Научник мађарског Центра за еколошка истраживања Андраш Жлински објашњава да је спуштање грана вероватно узроковано падом притиска воде унутар ћелија дрвета, односно тургоровом притиском.
„То значи да су гране и лист стабљике мање ригидне, а више склоне паду под сопственом тежином“, рекао је Жлински.
Научници сматрају да није немогуће да дрвеће одмара своје гране током ноћи, јер њихово подизање током дана омогућава бољу позицију за хватање сунчеве светлости, а током ноћи нема светла, па самим тим ни потребе за расипањем енергије у подигнутом положају.
Read more http://srednjeskole.edukacija.rs/nauka-i-tehnologija/i-drvecu-je-potreban-san
Коментар Верице Стојиљковић – Дрвеће, не хода, дрвеће не говори, не плаче, дрвеће, не спава, дрвеће не љуби, не болује, не чезне, не радује се, дрвеће не воли, дрвеће не мисли, дрвеће не осећа. По многим научницима ништа од свега овога дрвеће не може, не зна, нити је способно за такво шта – тако мисли затворени човек!
А Дрвеће све ово може и ради, и још много више, и још много шта што овога трена замислити не могу многи!
Дрвеће открива тајне своје онима који га љубављу гледају, који са њим разговарају, који са њим да живе умеју, који га милују, који му срце додирују, душу му лепотом заливају, нежношћу га обасипају!
Тада дрвеће узвраћа, богатства земље, воде и сунца показује, вЕтром распршује!Тада дрвеће слика пределе овој стварности нестварне; тада дрвеће засвира, запева, смехом целу шуму затреса!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 