Владан Пантелић: Незнање никога не оправдава


 

Многи ми замерају, или ми пишу са ироничним призвуком, што свима, дакли и онима чији су језици енглески, француски…, на Фб честитам рођендан и желим све најлепше, србицом, погрешно званој – ћирилица. Међу њима, на жалост, има и професора србског језика, који и сада предају у школама, а има и оних који себе називају професорима срПскохрватског језика. Не замерам им, наравно, јер су тако научени. А научили су их ОНИ који се још клацкају на мрзилачком ужету, разапетом између Беча и Берлина и одакле, још увек, одапињу колонизаторске лажистреле у вези историје и језика Срба.

Расте Дан Сварога и светлост знања се уздиже незаустављиво, као што се ни Сунце не може зауставити на свом путу. Открива се, свакодневно, прастара историја Срба, и открива се, зна се, да су Срби имали, прадавно имали, србско писмо – чувено огледално писмо, које су учила деца тог доба, и која су достигла такав степен знања и свести, да их називамо – боговима. И зна се да је писмо Срба – Расена имало више од 150 слова, и зна се, да је садржало и слова која су сада издвојена и називају се латиница. А језици – енглески, француски, многи, многи други, су млађи од 12 века и направљена су од србског. То тврде и њихови научници, поштени лингвисти.
И тако, иду дани, замерају људи све и свашта, из свог бункера незнања, замерају ми наши људи, из незнања и комплекса ниже вредности, што пишем србицом, остатком најстаријег и најсавршенијег писма, које и сада, поред многовековних касапљења и ушкропљавања, представља најсавршенијим писмо на Мидгарду. А не замерају Енглезима, Французима, иним, који без пардона пишу на свом језику, и који сматрају да сви треба да уче њихов језик.

 

 

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ ЗА КЊИГУ: ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ


Драги ми и врли пријатељи!

Може се, свакога трена, догодити, да нам, изненада, душмани укину Србски журнал.

А да ово што сам писао, како за вас тако и за оне који ће доћи – који морају доћи! – после вас, не би ветар времена распршио као маглу и дим, одлучио сам –  а у договору са Марком, Старим Словеном – да најбоље и најлепше своје песме и лирске записе објавим у штампаном издању, под насловом:

ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ.

Уколико желите да имате моју књигу песама и лирских записа, књигу коју ће сутра читати ваша деца и деца ваше деце, јавите се Марку, на телефон: 064 505 1639.

Цена књиге, у претплати, биће приступачна свима вама, зато што ни Марко ни ја не желимо на књизи да зарађујемо.

Марко ће, као Издавач, бити задовољан ако покрије штампарске трошкове.

Када ће књига изаћи, и да ли ће уопште изаћи, то, превасходно, зависи од вашег одзива, будући да ни Марко ни ја немамо новца за самостално штампање књиге.

Коментар Сокола са Велебита: О ДУХУ САМОПОРИЦАЊА У НЕОСВЕШЋЕНИХ СРБА


Управо данас , 22.02.2018.око 13 часова, на једном скупу побуњених и обесправљених Срба, којем сам присуствовао у центру Београда, имао сам лични „сукоб“ са једним ГРАЏАНИНОМ из ГРАЏАНСКЕ србије, а свима вам је верујем добро познато то име које гласи: Саша Јанковић, донедавни заштитник граџана, само не знам од чега их је он то заштитио.
Скуп се полако разилазио а њега сам спазио како четворици људи нешто жустро објашњава. Стао сам са стране као незаинтересовано да бих чуо о чему говори . Убрзо ме је приметио па рече, „Ви сте нешто намргођени, вероватно вам се не свиђа моја прича“ и утоме ми је пришао и стао испред мене очекујући да нешто кажем. Уследио је мој одговор: „Када човек који стоји испред мене каже, да је у Сребреници био геноцид , да је Косово самостална држава , да требамо ући у НАТО и у европску унију, онда је тај човек за мене издајник и слуга наших крвних непријатеља“. – Он, – “ Па господине, то је признала и међународна заједница “ . Ја, – „Јесте , али међународна крволочна и злочиначка заједница која нас вековима уништава“. Он, – „Знате господине, па ја сам правник „. Ја, – „Нажалост, правник који ради против Србског народа и државе“. Жестоко узбуђен и растројен ми још рече, „па овако ме нико није понизио“. Ја , „Понизио си ти самога себе“ . Потпуно избезумљен, отишао је у неком свом правцу.
А све ово што сам му набио на нос, то су у ствари његове изјаве на некој од ових малих телевизија у којој је гостовао пре једно месец дана. До тада о њему нисам знао скоро ништа осом имена. Погледавши то на брзину у пар секунди, било ми је јасно ко је , шта је и чији је овај ГРАЏАНИН!

 

Драган Симовић: Из песничког дневника Вилењака са звезданом лиром


 

 

Данас сам изишао на Истер, да се сретнем са својим прецима и плавим вилењацима.

Сунце је грејало кроз оголеле крошње врба и топола, а доле је пуцкетао и рскао лед.

Скупљао сам суварке, суве гране за ватру.

Суварцима се најлакше потпаљује ватра.

Кад нису влажни, горе као барут.

Негде тамо, у даљини, пловили су лабудови и галебови.

Нада мном су кружили орлови и гавранови.

Истер – света река наших белих предака и плавих вилењака!

На тренутке сам осетио дах раног пролећа.

Осетио га сам у ваздуху, у мирису, у зрацима и ждракама Сунца.

Сенке се увелико скраћују, а Сунце се, гле! из дана у дан, све више и више уздиже на обзорју.

Човек није оно ни што мисли, ни што прича, ни што ради, већ оно што снева.

Ко не снева, тај и не разуме о чему говорим.

Замишљао сам, тихујући и скупљајући суварке на Истеру, далеке и оне најдаље претке, замишљао сам плаве вилењаке, и беле виле, лепотице и мудрице.

Замишљао сам их и видео у својим визијама, у својим јасновиђењима, у својим сновима.

Од детета сам сневао, од детета сневам, без престанка.

Некад ми се чини, да ништа друго нисам ни радио у животу, до ли вазда сневао и маштао!

Цео мој животни ток јесте један дивотан сан који без престанка сневам, било на јави било на спавању.

Већина мојих предака, у последњих неколико векова, бејаху ратници, сточари, луталице, особењаци и чудаци.

Нико од њих није градио дворе и палаче, већ колибе и брвнаре.

Ништа материјално им не бејаше ни значајно, ни важно, ни битно.

Сваки је од мојих мушких предака имао сабљу и пушку.

Сабљу су опасивали, а пушку држали испод узглавља.

Без сабље и пушке нису ишли ни у сватове ни у гору по дрва.

Били су праисконци, онако како само плави вилењак види и замишља праисконце.

Брзо су сагоревали и рано одлазили.

Живели су у просеку око педесет лета.

Гинули су у бојевима, или од последица ратовања млади умирали.

Жене су рано остајале удовице, подизале децу и имале дужи животни век.

Говорило се: боље је да жене испраћају мужеве, него мужеви жене.

По веровању мојих праисконих предака, овај свет више припада женама, но мушкарцима.

О свему овоме размишљао сам и сневао, седећи на пању ослоњен о моћно дебло једне столетне јасике.

Са Истера је пиркао прохладан дашак, а Сунчеви зраци благо миловаху моје лице.

Високо негде повремено би се чуо кликтај усамљеног орла који је кружио јасним и бистрим плаво-зеленим небом.

Горан Полетан – Поноћ


Поноћ, сред сабласног кварта,
улице загрљене с тамом.
Ја, као Хесеов Сидарта,
још тражим срећу у себи самом.

.

У јазбинама све су већ звијери,
што су ми пред Богом браћа,
од страха и ваздух трепери,
а моја нога смјело корача.

.

Мене не плаши ноћна тмина.
Тишина мојој души годи,
а, ако ми је смрт судбина,
ево, нека се сад догоди.

.

Свјетлост нас смрти неће спасти,
звијезде су, већ, све записале.
Воде нас путем до пропасти
силе што су нам живот дале.

.

Залуд нам дивље отимање,
снажна нас рука путем води,
залуд нам оружје, новац, знање,…
са нама јачи руководи.

-књига- Буктиња у тами –

 

 

 

 

ПРЕДАК – Владимир Шибалић


eHSE02kRXrI

Ја сам твој Предак.
Родио сам те, ја сам те створио.
Без мене си нико и нејак,
За тебе сам све своје битке водио.

Бејах овде и пре Христа,
И пре Јехове, Мухамеда, Алаха…
Био сам овде и пре комуниста,
Од Срба сам, Илира, и од Влаха.

Немој, дете, никада рећи
Клетву неку спрама мене.
Протекоше столећа, и тек ће протећи,
А над тобом још биће моје сене…

https://hajducija.blogspot.rs/

Правда за Србе – Драган Симовић


1618601_1400130390244575_430586721_n

Не сме да се хапси нико ко пише и говори Истину!

Сваки освешћен, образован, самосвојан и самобитан човек, мора да се бори за

сваког освешћеног, образованог, самосвојног и самобитног човека који казује и

пише Истину. То је наша света и праискона дужност. Света дужност јесте да се

бориш за сваког ближњег свог који страда на Правди Бога. Срби су најугроженији

народ, свуда у свету, па и у самој Србији. Може се рећи, да су Срби

најобесправљенији и најпониженији народ свуда у свету, па и у самој Србији.

Србија је мајка за све туђинце, дошљаке, усељенике и азиланте (мајка је чак и

за оне који презиру и мрзе Србију), само је маћеха за словесне, самобитне и

освешћене Србе. Сви освешћени и самосвесни Срби морају да се удружују, те да се

сви као један боре за права Срба, јер без те заједничке борбе, ниједан Србин у

Србији неће бити слободан. Још и ово је важно да освестимо: напад на једног

освешћеног Србина, јесте напад на све освешћене Србе! Стога нам је света

дужност, да истински и неустрашиво бранимо једни друге, јер нам без Србске

Слоге нема живота ни у самој Србији.

Драган Симовић: Једно далеко звездано јато


У овоме свету, гле,

само љубав –

није од света!

Једно далеко

звездано јато,

 и ноћас –

поново! –

снева мене!

И једна љубав

 из дубина

светова,

давно уснулих

у снима

сневача,

ноћас ме походи –

уз пој вилинке

што сетно одзвања

звезданим јатима! –

понад обзорја

вечне тишине!

Драган Симовић: ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ


Бити духован, бити самосвестан и самобитан, бити на унутарњем путу ка Извору Живота, ка Извору Светлости, не значи и бити равнодушан према властитом Роду, према Предању, према Бићу и Духу Народа, већ – напротив!

Духован, самосвестан и самобитан Србин, Бели Србин, мора увек да има у виду свој србски и звездани Род, мора да брани србско Предање, србску Уметност, србску Културу; те да вазда и свагда наступа са србског божанског становишта.

Издајство у Србству има дубок корен.

Издајство се у неких србских породицама преноси с колена на колена, са оца на сина, са деде на унука.

Синови и унуци бивших србских југо-комуниста, данас су либерали, глобалисти, атлантисти, германофили и англофили а, изнад свега, кроатофили.

Кроатофилија и усташофилија веома је изражена у такозваној граџанској Србији.

(Граџанска Србија није словна грешка, како ће неко од вас помислити, зато што се овде не ради о самониклој, изворној ГРАЂАНСКОЈ Србији, већ – под утицајем језуита и франковаца – вештачки створеној ГРАЏАНСКОЈ Србији; а то је она сеновита, прикривена и петоколонашка, те потуљена и подмукла Србија, која је произишла из кроатофилије, усташофилије, германофилије и англофилије.)

Највећи непријатељи самосвојног и самобитног Србства нису негде изван Србства и Србије, већ управо унутра, у самом Бићу и Суштаству Србства, у самој Србији.

Они себе проглашавају за либерале, демократе, космополите и антифашисте.

Њихова уста су пуна слобода и људских права.

Дрчни су, свадљиви, агресивни, погани и зли.

Мрзе све што је србско и руско, мрзе и само име Србије и Русије.

Драган Симовић: ЉУБАВ УВЕК ПОБЕЂУЈЕ


 
ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
(Творац уметничке слике: Дима Дмитров)

01.

Љубав увек побеђује.

Побеђује и онда кад нам се чини да губи.

Стога су Древни говорили:

Највећи је грех –

који ни Створитељ,

ни Васељена,

а ни Богови не праштају –

убиство Љубави!

02

Највећу одговорност од нас тражи сам Живот.

Живот нас жестоко кажњава управо онда

када нисмо одговорни према Животу.

Само онај ко је одговоран према Животу

бива од и Богова награђен

Вечним Животом!

03

Још много пре видљивог поробљавања Србије

био је невидљиво поробљен Србски Стваралачки Дух.

Тамо где нема Србског Стваралачког Бића,

да твори Дела Љубави –

тамо ни Србије нема!

Може се та Земља по стотину пута звати Србском –

она у бити није Србска!

04

Србска Жена,

Србска Мајка,

одлучује,

у овоме трену,

о судбини Србства.

Ово казујем из Унутарњег Бића,

из Акаше.

Ако Србска Жена одлучи да буде Србска Мајка,

да буде Спаситељица Србства,

онда ће и бити Србства!

05

Љубим све вас, и љубим све знане и незнане Србе и Србкиње.

Љубим вас, заиста, свим Суштим Бићем својим.

Онако како самога себе љубим,

онако како Вечни Живот љубим.

Желим да се са свима вама сретнем у Ирију Сварогову,

у Духовним Пространствима ПраВасељене.

И, да тамо наставимо Дела Љубави

која смо овде на Мидгард-земљи започели!

Ово вам из Душе своје казујем. 

06

Свака Душа, на овај или онај начин, пати у овоме свету;

сва Бића Сушта стрепе од смрти.

Ако ово знамо,

онда немојмо ником

(ниједном Бићу Суштом)

задавати патње и боли.

Љубимо –

и бићемо љубљени!

07

Љубав мора да буде изнад свега.

Изнад сваког знања, познања и умећа.

Ако Љубав није Божанство,

онда нам је залудно свако знање,

познање и умеће.

Без Љубави, гле!

све што знамо, умемо и можемо –

пада у воду!

08

Онај кога истински свим Бићем својим љубимо,

ми тога и од смрти спасавамо.

Ми својом Љубављу и од смрти спасавамо

онога кога љубимо,

јер смо Дар Љубави

од Створитеља примили.

Љубав има најчудесније исцељујуће дејство

у свим световима.

И, не само исцељујуће,

већ и животодајно дајство!

(Песник Вилењак: снимио Владан Пантелић)

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни