Руне се доживљавају потпуно парадоксално, а парадокс се састоји у томе, што се математички логично схвата да субјективност једноставно није могућа у наметању исправности писања неких руна.
Све се састоји у одређеној диспозицији која одређује степен објективности. Све је могуће. Једноставно, само наметање руне одређује степен сврхе, за шта је та руна и зашто.
Једноставан пример је руна „Х“ – хер, хорошо. У овом случају, ми прихватамо одређени задатак за пренос слике, а руне могу преносити слику на даљину са одређеном праксом. Претпоставимо да смо наметнули заштитну руну на одређеног човека. А он је стално у покрету. Онда ће и сила наложене руне, коју смо нацртали у ваздуху, али намењене одређеном човеку, правилно наложена, деловати као чувар за тог човека, где год он пошао. Енергија руне ће прекрити све негативно. Све зависи од тачности наметања руне. У овом случају „Х“ ће деловати као што је намењено.
Руне дефинитивно имају веома јак глобални задатак да промене свест, усмеравајући је у правом смеру.
Размишљање човека је уређено на такав начин да се могућности ума повећавају неколико пута, када неуронски ланци мозга функционишу исправно у складу са Рунама донесеним на земљу.
Све је уређено дакле, да све има повратну информацију. Тако би требало да буде.
Скраћена руница ограничава свест и држи је у одређеним границама. Само вољни напор човека да уклони то ограничење присиљава неуронске ланце да створе одређен однос свести и неурона.
Коефицијент интелигенције човека, његов ментални потенцијал и моћ размишљања директно зависе од односа свести и неуронских ланаца.
Руне, тј магија руна управо утиче на ту везу присиљавајући мисаоне процесе да се крећу у правом смеру.
Руне имају јасну везу између себе, стварајући звук оне усмеравају енергију руне у мисаони процес који олакшава размишљање чинећи га стабилнијим. Ето зашто се књиге не спаљују, оне само прелазе у информационо поље земље.
Руне се доживљавају дефинитивно од тренутка читања када се успоставља енергетска веза између онога ко је наложио те руне и читаоца.
Ако је руна наложена правилно, читалац ће разумети суштину руне, његова свест ће адекватно прихватити мисаону слику и донети адекватно одговарајуће решење, у зависности од писма.
Значење руне наложено је у пространству у информационом пољу универзума.
Многе креације мисаоних форми таквих писаца современости као што су Пушкин, Јесењин, Лав Толстој и других огледа се у информационом пољу земље.
А многи су просто само трошили папир иако издавани у милионима примерака, али нису добили одраз у информационом пољу земље, тако да су Светли Богови видели њихове рукописе само као рукописе уског усмерења дизајниране да искривљују свест. Такви радови немају снагу и у сопственом интересу ће бити уништени.
А дела писаца мислилаца истинитих твораца, који јасно доживљавају Реч руну као мисаону форму, биће позната бројним читаоцима.
Човек који узима реч као божији дар, познаје овај свет.
Руне могу да асоцирају ка нечем непристојном док се не схвати суштина и смисао руне.
У сваком смислу мора да буде постављена извесна истина, свако знање се ослања на одређени извор, почетак логичког ланца, који доводи до познавања истине.
Тако је увек било и тако ће бити, управо на овом правилу се држи цео свет.
Руне су саставни део једне целине, без кога није могуће живети.
Када је запевала руна свет се пробудио и он је оживео, у њему су се појавили музика и сазвучје.
У руне је постављена композиција како боја тако и музичких нота.
Велики композитори прошлости забележили су своја ремек-дела не само у ноти звука, они су записивали музику по звуковима руна.
Заправо је руна носила свој звук. Зналац зна како звучи космос, то је звук простора у складу са звуком руна.
Раније у ведским временима музичке композиције су звучале поетскије, узмите само словенски инструмент гусле и сваки музичар ће вам рећи, да тај инструмент даје скалу нота много већу него што се добија као резултат.
То је разлог зашто су музику Словени записивали рунама.
И свака руна је звучала, одражавала се у народним инструментима народа. Заправо звук гусли подиже вибрације и чисти ум .
Музичари, изучавајте руне, то ће вам помоћи да будете у сазвучју са универзумом.
Насатвиће се….
-на слици Руна Дајбога-
Избор: Душан Ми
Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –
Станка, међутим, нисам успео да пронађем. Јанко Веселиновић је дао трајну „клиничку слику“ издајника, превртљиваца, љигаваца, похлепних хуља, духовног муља. А наш је задатак да данас пронађемо Станка у симболичком смислу. Има њега у сваком од нас. Ваљало би, браћо и сестре, засукати рукаве. На посао.
