НЕПРИЈАТНА ПИТАЊА ЗА АРНОА ГУЈОНА НА ТВ N1: Морао да се правда зашто помаже Србима на Косову?!


АКТУЕЛНО

Фото: intermagazin.rs

Највећи француски хуманитарац у Србији, Арно Гујон, гостовао је данас у емисији „Нови дан“ на телевизији N1 како би најавио будуће хуманитарне акције. Међутим, његова хуманост и све оно што је урадио за Србе у енклавама на Kосову била је тема о којој се најмање причало током његовог гостовања. Водитељка Марија Антић имала је за Арноа нека друга питања.

Kако Француз у уторак 5. децембра на Факултету политичких наука треба да одржи предавање на тему „Хуманост у 21. веку“, упитан је да ли ће студентима рећи ког је политичког опредељења. Збуњен питањем, Гујон је одговорио да је то потпуно небитно за оно чим се бави, а то је помагање српском народу на Kосову.

Подсећамо да Француз за последњих 13 година, колико се бори за Kосово, ниједном није стао ни уз једну политичку партију, нити причао о политици.

Потом је уследило питање како ће причати о хуманости у 21. веку кад потиче из земље која има негативан став према исламу и исламистима. А за крај, можда и најупечатљивије, зашто је учествовао у Видовданском маршу који организује СНП 1389.

– Учествовао сам зато што сам желео, не зато што је то организовао СНП 1389 или било која друга организација. Мене поделе на занимају, оно што ми у нашој организацији „Солидарност за Kосово“ радимо је да помажемо људима, без обзира на њихово политичко опредељење. То никада ни не питамо. А сигуран сам и да ниједна странка у Србији нема ништа против тога што ми радимо на Kосову – одговорио је Арно, који се први пут нашао у ситуацији да се правда за оно што ради у српској јужној покрајини.

На терет“ му је стављено и то што је са тог Марша СНП 1389 објавио фотографије на ком се и он види.

– Многи сајтови објављују моје фотографије, ево и N1 је најавио да ћу данас гостовати код вас, али ја у томе не видим никакав проблем. Моја идеја је само да окупимо што више људи како би се помогло народу у енклавама на Kосову, то је наш највећи успех – рекао је Арно.

Последњих 13 година, захваљујући њему, на Kосово је стигло 40 конвоја хуманитарне помоћи у вредности од 3.5 милиона евра. Kроз директне инвестиције уложено је 1.2 милиона евра у обнову 24 школе, обнову болница, цркава и манастира.

Улагањем у фарме и пластенике оживео је економију на Kосову, па људи више не живе само од хуманитарне помоћи, већ од свог рада. Све ово урадио је један човек, вођен само људском жељом да помогне.

Тренутно на Kосову и Метохији реновира четири школе. Уводе централно грејање, мењају подове и столарију, увиде канализацију, крече… Износ ових темељних радова је 100 000 евра. А спрема се и традиционални Божићни конвој помоћи.

У току је и изградња фарме која, пројекат за који је издвојено 150.000 евра, а ускоро креће и нови Божићни конвој хуманитарне помоћи. Пре неколико дана на Kосово је стигао и конвој помоћи из Италије.

ИЗВОР: ИНТЕРМАГАЗИН/ИСКРА

————

2.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Учити је природно – Варг Викернес


intro_to_homeschooling
 
Данас смо навикнути на подучавање. Многи верују да дете може да учи једино ако га неко подучава, али чега се заправо сећате из школских дана? Само онога што је за вас било корисно, зар не? Зар није истина да боље памтите када сами учите?
 
Учење је неопходно. Када се дете игра, оно учи. Када дете поставља питања, оно учи. Дете учи оно што му је потребно. Дете ће научити да чита речи зато што их свуда види. Ако дете развије страст према диносаурусима, оно ће научити све о њима, а онда ће заволети математику и тако даље.
 
Оно што дете не воли јесте да научи само мало о некој теми, и да никада не зна зашто је тако. Дете не воли да учи о стварима које га не занимају, о стварима које му нису потребне.
 
Ако се нађете у некој страној држави и треба да купите неку храну, научићете тај језик много брже него било шта што сте научили у школи.
 
Подучавање убија учење. Што вас више подучавају, то мање сазнајете сами, а пошто исти покрет усађује учење у меморију, ви нећете учити и нећете памтити.
 
Према oвом принципу, морамо поново размислити о начину на који подучавамо децу. Учити више не значи подучавати их, већ као што је било пре постојања школског система, подржавати их у њиховим открићима.
 
„Ми не учимо у школи, већ у животу“ – Сенека
 

Драган Симовић: У Духу Вечног Стварања


Теслу не можемо ни схватити ни појмити када га сагледавамо и сазерцавамо нашим чулима из спољнога света, а поготову са материјалистичког и позитивистичког становишта.

Да бисмо Теслу донекле могли појмити и схватити, морамо да га сазерцавамо из Унутарњег, са једног вишег, чисто духовног и божанског, становишта.

Тесла је у Човеку оваплоћено Божанство које у Даном Времену, а по Задатку Створитеља и Првобитне Васељене, бејаше изаслано на Мидгард-земљу, да наш на Мидгарду пали Род изнова, преко Светлости, повеже са Белим Божанствима и Извором Живота.

По одласку са Мидгарда, гле! Теслино Суштаство прелази у Етар, сједињујући се са Духовним Суштаством Етра, одакле наставља да дејствује и ствара, али преко Оностраног, на једном много вишем божанском ступњу у Духу Вечног Стварања.

Милош Црњански: ПЕСМИЦА


Реци, кад би мој осмех блед,
растопио се као цвет
пола сан а пола лед.

Кад бих још једном
могао да волим…

Да ли би ми тад било добро свуд,
и живот био мање луд?

Или бих и тад као сад
морао да се смешим и разболим,
и да умрем?

Кад бих још једном
осетио да волим, волим?

 

 

Владан Пантелић: Р Т А Њ


Био сам много пута на Ртњу.

И имао чудесне доживљаје.

Такође сам сретао најразличитије  истраживаче – енергија, биљака,  минерала, животињског света.

Сретао сам луталице, пустолове, тиховаоце, планинаре, тркаче.

Ртањ је дорађена пирамида и дело је развијене цивилизације, дело је нашег рода,

Та повесница није сасвим заборављена.

Оно што смо ми учили у школи је лажа-паралажа-смутилица.

Посети Ртањ, осети снагу ове планине, седни, уђи у себе, уђи у акашу и в и д и!!!

 

Аница Илић: МОЛИТВА


Плаче ми се ноћас
због себе, због људи,
због облака снених којима руке пружам
а не дохватам их…
због суза у ноћи
којима краја не знам,
због тишине коју слушам
а слушати не умем,
због молитве једне неме,
неиспуњене…
Издржаћу.

Светлана Рајковић: Рођен је, поново!


Рођен је, поново!
У мноштву Светова овостраних, где се рађамо изнова и изнова,
Где узрастамо или падамо, изнова, постојимо и постојаћемо онако како, поново рођени живот саткамо.
Нема суда Свевишњега, нема, јер, Свевишњи не суди деци својој, већ, деца се изнова роде, да, или помогну људском Роду, или, исправе своје грешке, и, помогну себи.
Нема за душу Светла суда, нема понора, пропадања, нестанка, брисања, нема умирања.
Светло се из искре роди, севне и бљесне попут муње Громовникове, и, отпочне поново живот, овде, онде, тамо, амо, …свугде, где љубав постоји, да га храни, свести, буди и подиже.
Не постоји онај пакао где душе, љубећи живот, љубав, Светло, оца, мајку,…одлазе!
Постоји један живот, само један једини, који, никада не ,,умире,,. Један живот сви имамо, тачно је!
Један је и траје вечно!
Ми се само пресвлачимо, досади нам, потрошимо ,поцепамо одело.
Потрошене и поцепане ратничке оклопе скидамо, овде, у Светлу Творчевом, мењајући стара за  нова, и, све савршенија.
Кажем ,,овде,, јер, Светло Створитеља није тамо негде. Оно је свугде, где деца његова долетеше.
Долећу овде, онде, долећу ратници Соколови, где год љути бој био.
Нема Света у ком нису, нема, у безкрајном Космосу Света где, Ратници Соколови гнезда не соколе.

Исидора Секулић: Писма из Норвешке (6)


Човек је номад по срцу свом,

по мисли својој, по идеалима својим.

Он је номад по вољи божијој,

која га је ставила међу огромна пространства неба и земље.

Давнашња и данашња страст, да се лети, путује без путања и

станица и граница, то је пробој номадства човечије природе.

Воља божија:

то су стазе и реке,

путовања и сретања и

низови живота и другова;

 а не државе и границе,

коље и бајонети,

паланке-тамнице

у којима слободног човека као миша

дави господар, сусед, обичај, критика.

Тристан од множине жеља није могао да умре;

а сваки човек има крик оног песника који је записао:

Или аскетство или путовања, јер ништа друго нема!…

Верица Стојиљковић:СЈАЈ


Гледам како седиш,  стојиш, загледан

у даљине небеске – далеке даљине

и премишљаш, где поћи треба.

 

Ходаш по земљи од јучерање кише

влажној, црвеноцрноj нежници родној,

по травњаку сећања животних,

у даљинама далеким а блиским.

 

Ходаш, роса док  милује прсте и

носи –  снагу доноси,  терете односи.

Ходаш преко врхова планинских,

белином прозирном, прекривених,

негде близу иза облака првих.

Ходаш стазама утабаним

траговима становника шумских.

Ходаш лако а чврсто и остају

цветови за стопама твојим

засејани сновима бојеним.

Додирујеш небо плавичасто

рукама својим дугачким руменим.

Ти! Сјај мојих живота прошлих, будућих,

сјај мој у временима садашњим.

 

Милан Т. Стеванчевић: Српски календар Светог Саве и Вујански Kрст Патријарха (4)


Научна истраживања Српског календара

У току 7519. (2010.) године дошло се до још једног величанственог открића о научној вредности Српског календара а то је Протокол датирања.

Код Јулијанског и Грегоријанског календара и свих старих календара са европског цивилизацијског простора, прво се пише дан, месец па година. Међутим, овакав редослед датирања је, са компјутерског оперативног становишта не употребљив.

Познато је да се код компјутерске обраде података користи протокол који има обрнут редослед, прво година, па месец и на крају дан. (слике погледати у књизи)

Када упоредимо Протокол који се користи код компјутерске обраде података и Протокол код Српског календара видимо да су протоколи исти. Код оба протокола прво се пише година, па месец и на крају дан.

 

Тако долазимо до величанственог научног сазнања да се савремена компјутерска Да ли је то случајност или не, али ниједан важећи календар са европског цивилизацијског простора не може да се користити за компјутерску обраду података, осим Српског календара. Ова особеност Српског календара издваја га и од свих старих календара, па чак и од календара Василија Другог који има исту еру постања као Српски календар.

Ако се зна да је протокол основа сваког календара онда свако поистовећивање Српског календара са неким туђим старим календаром, или измишљеним византијским, постаје безпредметно јер сви стари календари пишу прво дан, па месец и на крају годину.

Ако знамо да календарска година по Српском календару има само два годишња доба, лето које почиње на Ђурђевдан а зима на Митровдан, да се у време Преображења преображава гора и вода и да се данашња важећа компјутерска обрада врши по Српском протоколу, онда долазимо до сазнања да се у Српском календару налази велики број научних “случајности“, да би биле случајност.

-обрада података врши се по Протоколу Српског календара-

У Београдској школи метеорологије нематеријална основа Српског календара је и данас предмет истраживања. Сазнање да се на Ђурђевдан и Митровдан укрштају две нематеријалне енергије Сунца је највеће научно откриће за које смо тек недавно сазнали уз употребу најновије електромагнетне сателитске технологије.

По Српском календару календарска година има само два годишња доба што указује да је Српски календар усклађен са природом. Лето на северној хемисфери траје 7 а зима 5 месеци што је доказано мерењем нематеријалних енергија Сунца. Нематеријалне енергије које се секу на Ђурђевдан и Митровдан омогућиле су да се метеорологија са локалног, пренесе на глобално и космичко истраживање природе.

Користећи нематеријалне пресеке енергија, сазнали смо о постојању Планетарних магнетних врата и повезаности Сунца и Земље. Све до скора Сунце и Земљу смо посматрали као два одвојена система. Међутим, Српски календар је омогућио да се први пут у метеорологији и сеизмологији Сунце и Земља посматрају као један нераскидиви систем.

У другој свесци Београдске школе метеорологије дати су резултати хемијских истраживања киша где је показано да су кише од Ђурђевдана до Преображења киселе а од Преображења алкалне или неутралне. Једноставно речено киша се Преображава. Преображење је једина седмица у календарској години за коју не важи космичко правило Символа броја Три. Преображење је са научног становишта јединствено и непоновљиво.

Српски народ је знао да је муња материјална и да је у облику стреле. Ово је сазнање наших предака доказано тек недавно, истраживањем материјалних енергија Сунца уз помоћ најновије електромагнетне технологије.

Наш народ је знао да постоје електронске муње које је описао као “гром из ведра неба“ које у ваздуху стварају експлозију и звучни ударни талас. Сва та научна сазнања о природи потекла су из нематеријалних енергија Ђурђевдана и Митровдана, односно Српског календара.

То велико научно сазнање српски народ је могао да спозна само уз помоћ неке нама непознате напредне технологије.

Да би се данас дошло до овог сазнања неопходни су најмодернији електромагнетни инструменти.

Српски календар због нематеријалних основа представља највећи научни и културни споменик српског народа који не би требало да препустимо забораву.

-Читаоче, надамо се, да смо те заинтересовали да се упознаш са радом аутора који су не штедећи рад, време и себе написали истину о Србима – истину која чека да буде прочитана и  да у нашим школама постане део  редовног образовног  програма-