УНЕСКО – Српске књиге на латиници су хрватска књижевност


unesko-srpsko-

 

 
Народна библиотека Србије покренула 2008. године иницијативу за измену језичких кодова ИСО 639-2 (Б) за српски и хрватски језик. Иницијатива је прихваћена у Институту за стандардизацију Србије, у Националној и свеучилишној књижници у Загребу и у Хрватском институту за стандарде.
Током посете стручњака НБС Националној и свеучилишној књижници у Загребу у марту 2008. године, састављен је заједнички захтев четири институције. Директори четири наведене институције потписали су овај заједнички захтев. Управник НБС је током своје посете Конгресној библиотеци у Вашингтону у априлу 2008, предао званично захтев у Регистрациону агенцију за ИСО 639-2.
 
У јуну 2008. године стиже званичан допис од Регистрационе агенције за ИСО 639-2 којим се потврђује да је захтев прихваћен. То значи да ће убудуће у библиографским базама података у целом свету, према прихваћеним изменама ИСО 639-2(Б), код за српски језик бити срп (уместо досадашњег сцц), а код за хрватски језик хрв (уместо досадашњег сцр). Нови кодови за језике неће се у библиографске базе уносити ретроспективно, већ само од датума измена и убудуће. Стари кодови сцц за српски језик и сцр за хрватски језик неће се више уносити у библиографске базе података, али ће бити пуноважни за прошлост. Овај резултат је од изузетног значаја и за Србију и за Хрватску, јер је њиме Међународна организација за стандарде (ИСО – International Standards Organization) коначно признала постојање одвојених језика – српског и хрватског. То је нарочито важно због великих светских база података у којима убудуће неће бити мешања српских и хрватских књига и аутора. Ови подаци су доступни на страницама Народне библиотеке Србије.

Шта то конкретно значи за српске издаваче, за Србију и њену културу? Уствари, право је питање за све нас, колико нових књига виђате да су одштампане на нашем писму, ћирилици? Претпостављам да и сами знате да је ћирилица апсолутно занемарана код издавача, е па сад замислите штету коју ће српска баштина због овог новог стандарда претрпети за нпр. 50 година. Значи ли ово да ће све публикације које се у Србији одштампају на латиници бити део хрватске културне баштине?

Конкретно, да ли сте негде чули да је Народна библиотека Србије саветовала издавачима да своја издања раде на ћирилићном писму, да ли сте чули да је неко од државних функционера или културних радника указао на ову промену и јасно ставио до знања зашто је битно да се публикације и књиге штампају на ћирилићном писму?

Наравно, нема јавне расправе, нема саветодавца који је важност овог проблема представио издавачима, једном речју, као у свему до сада, Србија ћути и препушта своје неким другим народима. Најтрагичније је што ћути и стручна јавност, издавачи, управо ону који су свесни штете коју српски народ и његово стваралаштво трпи.

Овакве катастрофалне ствари су могуће у Србији и никог није брига, и нико не одговара, уосталом, шта очекивати од Владе Србије која просвети и школарцима намеће „сексулано образовање“ у којима их учи да је педерастија нешто што је у реду, и да је иста болест настала међу ловцима?! Какав „стручан“ кадар, такви и уџбеници, политичари, држава. Спавај Србијо, други ће преузети све твоје док ти спаваш мртвијем сном…

(magacin.org)

Драган Симовић: Лирика вечног тренутка


АТЛАНТИСТИЧКЕ ГУЈЕ У СРБСКИМ НЕДРИМА

 

Скоро сви атлантистички медији у Србији раде здушно и изравно на уништењу не само Србије, већ и свеколиког Србства.

Уистини, атлантистички медији у нашој земљи воде специјални а потуљени рат против Срба, те све могуће начине, преко тамних и паразитских сила, припомажу разарање србске државе, као и сатирање, затирање и уништење србског народа.

Болесна србомржња провејава свим атлантистичким медијима, не само у Србији, но диљем и широм васцелог окружења и света.

Ни на једном атлантистичком медију нећете ни чути ни видети нешто лепо о Србији и Србима, већ нас непрестанце демонизују и сатанизују, представљајући нас као парије и палије, као нижу људску расу.

Најподмуклији и најпотуљенији непријатељи Србства у овоме времену јесу управо атлантистички медији, како елетронски тако и штампани, који више и не скривају своју болесну мржњу према Србима.

Сви они неосвешћени и успавани Срби који несвесно – или на било који други начин читају, слушају и гледају атлантистичке медије – бесумње, саучествују у разарању властите државе и нестанку својега народа.

Драган Симовић: Вила


Упознао сам вилу језеркињу

 која у сновима и визијама својим

обитава на дну слаткога језера

у тајинственим дубина

сланога мора

које опасује

водеан љубави,

 с ову и с ону

страну

вечности.

 

 

Верица Стојиљковић: Помисли само


 

 

Помисли,

Колико нас неба чека

Негде тамо, високо, дубоко, и

Близу и далеко

Колико ће шумети листови разних боја

Нашег дрвећа многобројног

Тамо негде и близу и далеко

 

О колико ће ветрова свирати међу

Врховима планинским, блиским и далеким

И колико ће вила драгих нама певати

Песме прастарих времена и блиских

И далеких

Колико ће птица пролетети над нама

Негде овде и негде тамо

О колико ће крила  под грањем шумети

 

О колико ће искри воде од

Сунца запламтети и колико ће звезда

Нас, на путеве испратити и дочекати

 

Колико ће, пута руке се испреплетати

Над цветовима безкрајне љубави

 

Колико ће имена наша пута, на небу

Се срцем исписати овде и тамо негде

И близу и далеко

И колико снова се одсањати

Заједничких заталасаних одјецима

Гласова  душа наших

О колико, о колико ће ружица росних

Румених исцветати на пољима бројним

Нашим душама вајаним

О, лепоте радости ходања

По травама смарагдним, сафирним

Животима блиским и далеким, а нашим!

 

Помисли само!

Владимир Шибалић:СМРТ У ПРОЛЕЋЕ


Смрт не спознаје свако,
Нити је до ње доћи лако.
Она воли, и прати храбре оне
Што не дају бурама да их сломе.

Само на трен утонух у сан,
Ничег не беше, ја са собом сам.
Белина наоколо, свуда, на све стране,
И сећања на прохујале давне дане.

А вали силни се обрушише на мене,
Душу ми разбијаше о страхотно стење.
Урлици, крици, вапаји ужасни,
А пред очима призори језиви, страшни.

Казна богова, ето шта је то.
За живота до смрти почињено зло.
Не бејах достојан Ирија светлога,
И потонух у силинама вртлога.

Грешке не бројах, много их је било.
Злих се помисли пуно на срцу свило.
Називао сам блудницу својом љубљеном,
Својом мајском ружом, својом једином.

Нисам смео никако то,
Не знадох испрва где сам се то обрео.
Не даше ми Преци крај њих да будем,
Осудише ме на голет и студен.

Наједном у крви очи отворих,
Месец сјајан над собом спазих.
И разумех да за родину морам живети,
Јер жив јој требам, кроз песме је славити.

Ирија нисам још достојан ја,
Мора се још дуго опевати Србија.
Свом ћу дубином душе песничке
Уздићи је из пепела у висине небеске!

 

Драган Симовић: Лирика вечног тренутка


 Коме смета Арно Гујон?

Коме смета Арно Гујон, тај пробуђени и освешћени Француз, племенитог и господственог духа, који годинама, без застанка и предаха, а с љубављу која није од овога света, помаже, спашава и уздиже наш унесрећени и од нас самих напуштени Род на Косову и, који је Србију изабрао за своју другу, а, можда, и прву Родину?

Да будем песнички отворен, сажет и јасан.

Смета другосрбијанској фукари, другосрбијанским измећарима, другосрбијанском олошу и шљаму у медијима и невладиним организација, тим рептилима и рептилушама новог светског поретка, који из дна душе мрзе свакога оног ко се – гле, чуда! – ДРЗНУО да помаже и спашава Србе, јер Срби – по тим другосрбијанским рептилима и рептилушама новог светског поретка – и не заслужују да живе!

Зато је напад на Арноа Гујона, уистини, и напад на свеколико Србство, а превасходно на онај део Србства који борави на Косову и који Косовске Светиње, Косовски Завет и Косовску Част чува као зеницу ока свога.

 

Словенка Марић: Знаћемо кад крену бела једра кроз ноћ и огласе се звона


Једном неизбежно свешћемо рачуне између себе,
нас двоје што се годинама сатиремо у једном лику.
Једном неизбежно знаћемо ко беше лице а ко наличје
и ко превари и почини грех пред људима и Богом.

Свешћемо рачуне једнога дана кад се огласе звона,
ти што се пред светом зовеш мојим именом
и ја што се скривам у теби ко прогоњена дивљач
и што ми глас пустиш једино у песму.

Једном, кад на пут крену бела једра кроз ноћ.
над црним водама указаће се светлост свемоћна.
И бар тада пашће обмане и знаћемо ко коме џелат беше
и ко од нас сатанину а ко божју милост прими

Знаћемо једном и то, ваљда нас неће мимоићи истине бол,
да ли је лепота божји или ђаволов дар,
и починих ли грех клечећи тајно пред лепотом света и човека.
Морамо знати једном беше ли песма праведника глас.

Кад крену бела једра кроз ноћ и огласе се звона, знаћемо.

1993.

Данијела Тодоровић: Боја љубави


Изнова и изнова се рађах,

на овој, маленој планети.

Изнова и изнова сећања ми брисали,

на све што проживех,

на све што доживех,

на све што заволех.

Не могосте сломити мој дух,

нити ме уплашити,

нити ме натерати да мрзим.

Звезде су ми у коси,

у очима ми је сунчев сјај,

а у срцу чиста љубав.

И ако сте створили црно-бели свет,

обојен патњама и тугом,

ја не припадам ту.

Ни дух ни душу вам не дам,

суштина моја часно се бори,

за истину и слободу,

и за љубав и част, ја живим.

За смрт не хајем ни мало,

знам да ја вечно трајем.

Од искона, па до сада

душа моја лута изгубљена,

дом свој родни тражи,

не, он овде није,

илузију сте лажну створили,

али ме нисте преварили.

Истину једну знам,

дом мој је негде тамо,

негде далеко,

где је свет обојен

само једном бојом,

бојом љубави.

Ирена М.:ДОДИР…


 

Којим добром
Мисли моје
Којим добром
На памет ми дођосте
Непозване
Реших да вас одагнам
Осетим укус
Предосећаја

Којим добром
Памети моја
Којим добром
Не желим знати
Желим умети
Истински проникнути

Којим добром
Свести моја
Којим добром
Када тражих те
Не беше ту
Беше празнина
Мучна тишина
И звук који опија
Док тупо одзвања
Није те било
Годинама
Данима
Можда тренима
И дође непозвана
На погрешном месту
Тражих те
Са погрешним људима
Гуших те
У погрешним смеровима
Остављао
Заправо
Нисам ни помислио
Да сам
У срцу те оставио

Којим добром
Сада
Којим добром

Најбоље време
У не време стиже
Што си даље
То си ближе
Смисао
Изгубљено-нађено
Савршено изграђено

Којим добром
Не мој се питати
Којим добром
Најбољи одговори
Остају не изговорени
Једноставно
Слути

Најбоље уме се
Када се

Заћути

                                   …

IMG_20171202_195930_245

Драган Симовић: ДУША И СУДБИНА


 

 P1200837

Постоје ствари

које не знаш,

а знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које не знаш,

а не знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које знаш

а знаш

 да их знаш;

постоје ствари

 које знаш,

а не знаш

 да их знаш.

 

Из ствари

које знаш,

а не знаш

да их знаш,

рађа се твоја

најдубља Вера –

чије је лице

твоја Душа;

чије је наличје

твоја Судбина!

 

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни