Обичаји Славјана су се трансформисали, преобликовали,све зависно од микроклиме, социјалне лествице итд. Посебна почаст код Славјана, била је према знајућим људима, Волховима, који су развили своју свест. Знали су да танки свет управља енергијама, комуницирали су равноправно са боговима и светлим суштинама.

Могли су, не само да комуницирају са Светом Нав, већ и да утичу на Тамне суштине, на Нав суштине, тамне магове,  утичући на ум сивих људи једноставно –  на даљину.

Они су могли уништити колективну свест сивих људи али све то наравно, у Светлом времену,  када су вибрације земље биле веома снажне.

У овом времену, такве вибрације, долазе у пролеће, 2018 године.

Наступиће вибрације у пуној снази, и тада снага Светлих људи, порашће веома много. Али ово није велика дегресија, ми причамо о вибрацији Земље, о обичајима Светлих људи – Славјана.

Славјанин, Славјана  види  издалека.

Знајућих људи – знања –  који перцепирају Јав Свет и Танки Свет као једну целину, у овом времену, није много.

Тамни магови  једноставно не могу да се подигну-порасту до танког плана на Више Светове, из својих ниских вибрација, док Светли Волхови тог ограничења немају. У обичајима Славјана, лична пракса увек је била на првом месту.

Вера Славјана, пре свега пракса сваког човека – његов поглед на свет – његова снага, како у Јав Свету тако и Танком. Догматичара, неког опредељења никада није било  – човек се развија у складу са одређеним правилима и никако се не може развијати на неки други начин.

Вековима, ова правила су очувана на земљи –  сада било ко да жели, да развије своју свест, може се обратити Светлима.

На крају, обичаји Светлих Волхова увек су биле услуге, било какве,   без плаћања. Ако су људи желели захвалити, то је било само из душе.  Цена код Светлих није постојала. Такви су обичаји Славјана.

Ипак, све зависи од знајућег – ако размотри, да ви нисте достојни, он се посаветује са Светлим суштинама – и може вас послати назад и  неће више проводити своје лично време на вас.

Избор:Љиљана Митрић

Извор: фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње –

И хтела бих вечерас,
Боже мој мили,
написати Ти песму
што Љубављу зрачи,
Радошћу прича и Осмехом опија…

Ал` туга ме ноћас,
Боже мој мили,
туга од света што пут свој не зна,
туга ме и суза ме боли
за људима блиским
што давно једном
заборавише волети…

– О, ти, човече, испод пирамиде! Хоћеш ли се покренути?
Зашто ме молиш? Зашто ниси? Можеш ли да се о-пустиш?
Да ли си певао са свим гласовима Плани -не?
Јеси ли пробао укус снежне олује и гледао у очи Снежне краљице? Да ли си шапутао са шумским духовима?
Јеси ли схватио течљивост воде и крутост леда? А житкост крви? Да ли си се трезнио од питкости тијањице?!
Ох, ох, да ли си њу волео као ја њега, да ли си?!

—

– Знаш ли намеру ждрала, када на небу видиш ждралова ред? Куда је пошао ждрал и где му је угломер, да одреди смер? Ко води ждрала предводника и откуда му снага?
Да ли си, некада, причао са народом ждралова?

…

– Знаш ли језик орла, и је л ти испричао све што је видео са висина? Можеш ли да појмиш шта је све оро видео са висина? Можеш ли да појмиш за шта се све није везао, можеш ли? Како је оро успео да се попне до тих висина?

…

– Ја сам до јуче била на твом месту и разумем те. Сасвим те разумем. Сада си у сну. Поучићу те. Будно стање је будно, у односу на себе, али је сан, у односу на чисту свест. Сан је сан, у односу на будно стање, али је будност, за стање сна. Разумеш ли то? Но, каква је сврха у разумевању и помагању, каква у враћању?

…

И не могу ти дати руку. Не, не, не могу. И нећу!
Ј а з н а м к о с а м и з н а м ш т а х о ћ у.
Ја сам Драаагон Пламеног Језика! Одлучила сам се за
сасвим н о в и Пут. Идем у ТИИИЈАЊЕ.

У Дану Сварога, наш Звездани Род има велик, важан и битан задатак: да све ново осмисли и створи, али спрам Себе.

Док је у Ноћи Сварога све било подређено паразитима и гмазовима, у Дану Сварогу, у Златноме добу Сварога, када су паразити и гмазови скоро поражени, Звездани Род, а то су Бели Срби, морају све да осмишљавају и стварају спрам Себе и за Себе, у Духу Предака и Богова.

Једна од тих родовских нушности, дужности и новина биће, свакако, и нова школа за децу Звезданог Рода.

Сви обрасци образовања и васпитања, као и све школе, од најнижих до највиших, имађаху једну једину намену и сврху: да нашу децу заглупљују, успављују, зомбирају и поробљавају, стварајући тако будуће корисне лудаке, слуге и робове паразита и гмазова.

Нова школа за децу Звезданог Рода мора да БУДИ, ОСВЕШЋУЈЕ, ВАСПИТАВА И ОБРАЗУЈЕ БУДУЋЕ САМОСВЕСНЕ, САМОСВОЈНЕ И САМОБИТНЕ ЛИЧНОСТИ СТВАРАЛАЧКОГ ДУХА.

Школа коју тренутно похађају наша деца, а коју су давно осмислили паразити и гмазови, јесте школа ЗАГЛУПЉИВАЊА И ДУХОВНОГ (МЕНТАЛНОГ) ПРЕУМЉЕЊА И ИДИОТСКОГ ПРОГРАМИРАЊА.

У тој новој школи, за децу Звезданог Рода, сви ће, истовремено, бити и учитељи и ученици једни другима.

Свакога дана смењиваће се деца која ће из одређених предмета држати предавања својим вршњацима, док ће учитељи и наставници само надзирати и пратити рад деце.

У предавања могу да се укључе и родитељи тако што ће једнога дана у месецу сваки од родитеља бити у прилици да оде у школу и да деци, по жељи и властитом избору предмета, одржи предавање из одређене области.

Тако ће сва деца између себе, као и сви родитељи између себе, заједно са учитељима и наставницима, бити повезани и умрежени у БОЖАНСКИ ПРОГРАМ.

Такве школе за децу Звезданог Рода већ постоје у Русији и зову се РОД ШКОЛА.

Наша је света дужност, да се боримо за своју децу, да их БУДИМО, ОСВЕШЋУЈЕМО И ОБРАЗУЈЕМО КАКО БИ БИЛЕ СЛОБОДНЕ, САМОСВОЈНЕ И САМОБИТНЕ ЛИЧНОСТИ!

Јер, тешко нама ако се не боримо за своју децу!

АКО СЕ НЕ БОРИМО, АКО СМО МЛАКИ И МЛИТАВИ, БИЋЕМО ПРОКЛЕТИ И СТРОГО КАЖЊЕНИ У ЈЕДНОМ БУДУЋЕМ ЖИВОТНОМ ТОКУ!

Ово моје писаније прихвате као своје, као да сте га ви сами писали, надградите га својим визијама, сновима и замислима, а потом ширите друштвеним мрежама, да се ова замисао, да се ова идеја рашири по васцеломе Белом Србству.

Само у тишини и шутњи,

можемо –

лицем у лице –

да се сретнемо

са властитим богом,

што у срцу нашему

вечно обитава.

ПЕСНИКОВА НАПОМЕНА

Због унутарње исцељујуће милозвучности, те космичких титраја и трептаја, реч ЋУТЊА користим у праизворном ведсрбском облику: ШУТЊА.

Многи – из незнања, илити из необавештености – сматрају облик ШУТЊА хрваштином, што, наравно, није истинито!

Глас Ш је звучан, и има унутарњу вредност самогласника, док је сугласник Ћ посве безвучан.

Ако гласно изговорите ШУТЊА и ЋУТЊА, одмах ћете схватити колика је звучна разлика између ових двају гласова.

Нека наша љубав буде наше духовно сунце.

Нека нас наше духовно сунце обасјава из нашег унутарњег неба.

Што већа љубав у нама, све мање страха у нама.

А када у нама сажегне и последње зрнце страха, тада ћемо се узнети на виши ступањ Божјега Стварања – тада ћемо постати богови!

-извод из лирских записа, 2014.година

Чин је љубави за њу већ спасење,
Пажња, доброта, дар који се цени,
Тада јој крвца ко океан пени –
А у дубини ткива букти врење,

И мудрост онда низ лице се слива,
Као светлило преко Бого-Мајке,
Трнци у срцу и страствене сјајке,
Показују да Она тако жива –

Може да прашта и када је боли,
Ако јој биће непажњом повреде,
А своје јаде, понор, недогледе…

Смрви у души па још јаче воли,
Јер Она блиско, одано, питомо,
За љубав живи ко за Свето Слово!

Рача, 29.12.2016.

Пролазим поред човека који збуњено чучи испред Пирамиде прекривене песком. Потпуно је из-губљен и моли ме да му помогнем. Некада је био на врху, али је пао. Са сваким отиском тела на песку, остајало је утиснуто по једно његово сећање на страници Пирамиде. Он сада више нема успомена. Када човек нема успомена и   з н а њ а, осећа се изгубљеним. О чему ће свакодневно да прича? У чему су, онда, задовољства? Зашта се онда ухватити и грчевито држати?

Овај човек, испод пирамиде, може поново да покуша да се успне и да, ходајући по трагу, и поново утисне сећања у свој ум. За тај подухват ће му требати остатак живота, или да крене новим путем, путем нових, нових искустава. Мора да се о д л у ч и и  да то   с п р о в е д е.

За све је неопходна  О д л у к а, али то није довољно. За успех је неопходно и спровођење Одлуке.

Многи људи, који су пали, као овај човек испод пирамиде, нису имали знања нити стрпљења, па нису успели. Или су се надали да ће им неко помоћи, или да ће им успех пасти са неба, па су чекали, чекали, дуго чекали, а успех није долазио.

Праисконо давање и сушти Праискон треба разумети!

Бог је све дао у првом трену   с т в а р а њ а. То је суштина броја   ј е – д а н. Све имамо, све нам је дато, али ми не видимо, и настављамо да тражимо.

Тако тражећи, и успут мрмљајући у себи неке неразговетне мрмљарице, заборавили смо шта тражимо, где се налазимо, где смо пошли, ко смо. За буђење, за исконско сећање, Милосрдни Бог је дао и друге бројеве, најпре до   с е – д а м, а касније их је бацио на Земљу, ни броја им се не зна.

Шест је број здравља духовног и физичког, број Купале.

Шест је као капљица воде коју су Словени поштовали на шести, „купални“ дан у недељи.

Кристална структура замрзнуте воде је шестоугаоник.

Све пахуљице су невероватне креације природе, од којих свака има шест кракова.

Савремене студије показале су да само чиста природна вода има својства кристала и стога је жива вода она која може имати позитивне ефекте на метаболичке процесе у различитим организмима.

Празник Купала прослављан је на дан летњег солстиција, који је пао на шести месец у години.

Двапут годишње – на Купали и Колади – Словени су правили ватрена брда, као симболе две соларне фазе – летњег и зимског солстицијума.

На Купали је овај точак је имао шест кракова (пола године), а на Колади – дванаест (завршетак годишњег круга, састављеног од 12 месеци, 6 + 6).

Шест је број Очишћења, број Здравља.

Знак највише активности ватре и воде.

Словени су тежили да буду достојни својих богова и предака  – „чистоћа наших тела и душе“.

Човек се спустио на ниво божанства (5 + 1), опрао са себе прљавштину и ниске мисли  (4 + 2 – Земља и Доњи свет)  и осећао испуњеност и радост живота (3 + 3).

Овај број захтева прелазак на нови ниво. Као, на пример, да би бројали до шест, пет прста једне руке није довољно, морате користити другу руку. То је резултат креативног приступа таквој наизглед простој ствари;  рачун који почиње од шест захтева размишљање, па је зато у астрологији покровитељ Меркур, одговоран за процесе логичког размишљања.

Рачуном до шест се напушта једностраност и дозвољава нам се да откријемо још један осећај који нас води у духовни свет, тај осећај је интуиција.

Овај број садржи све позитивне идеје везане за уметност, лепоту и хармонију.

Носи потребу за љубављу и заиста дубоку везу са другом особом, засновану на узајамном разумевању, прихватању и поштовању.

 Шест је повезано са осећањем дужности и одговорности према породици и друштву.

Она носи наду за спокојни и сигуран људски живот, захваљујући разумевању и испуњавању његових дужности и прихватању себе као духовног бића.

Шест симболизује рад и повезан је са свим радњама које захтевају тачност, прецизност и интегритет.

 Подржава научна и техничка истраживања, којима су потребни ови квалитети  доведени  до њиховог потпуног савршенства.

У негативном контексту шест указује на прекомерну педантност, навику да се држе ситних ствари (ситничаре) или тоталну неспремност да раде и да излажу се било каквом физичком напору. Човек код кога није „прорадила“ шестица, мешаће се у послове других и све ће осуђивати. Он се може ограничити искључиво на материјална питања, потпуно заборавивши на своју духовну суштину.

-текст припремио Алекс Финист-

Извор: фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-