Црна Гора није уопште црна.

Један неинспиративан преводилац

 Таквом ју је направио.

 Име носи судбину.

Требало би га хитно променити.

 Црна Гора је чарна, чаробна,

 Дивотна, божанствена,

 Монтедивине.

СВЕТ ИМА СВОЈ ПОЧЕТАК И ТО ЈЕ МАЈКА СВЕТА.

КО ТРАГА ЗА МАЈКОМ ДА БИ УПОЗНАО СИНОВЕ

И УПОЗНАЈЕ СИНОВЕ ДА БИ СЕ ВРАТИО МАЈЦИ

ИЗВАН ЈЕ ОПАСНОСТИ ЧИТАВОГ ВЕКА.

КО ЗАПУШИ УСТА И ЗАМАНДАЛИ СВОЈУ КАПИЈУ

НЕ МОЖЕ ГА СНАЋИ НИКАКВА НЕВОЉА.

КО ОТВАРА УСТА И НАСТОЈИ ДА СРЕДИ СВЕ ПОСЛОВЕ

НЕМА МУ ПОМОЋИ.

ВИЂЕЊЕ НАЈМАЊЕГ ЗНАК ЈЕ БИСТРИНЕ.

НЕГОВАЊЕ МУДРОСТИ ЗНАК ЈЕ СНАГЕ.

КАДА СЕ КОРИСТИ СОПСТВЕНА СВЕТЛОСТ

РАДИ ПОВРАТКА ОВАКВОЈ ЈАСНОСТИ

НЕМА ОПАСНОСТИ ПО ЛИЧНОСТ.

ТО СЕ НАЗИВА ОМОТАЧ ВЕЧНОСТИ.

 

избор: Владан Пантелић

Испред мене даљине непрегледне…
С` небом стопљена брда…
Облаци што на сан ми личе…
И Љубав слутим у грудима својим
и Светлост слутим у очима својим
И знам…
То душа моја срећна
Препознаје зов Оца свог

Човек је номад по срцу свом, по мисли својој, по идеалима својим. Он је номад по вољи божијој, која га је ставила међу огромна пространства неба и земље. Давнашња и данашња страст, да се лети, путује без путања и станица и граница, то је пробој номадства човечије природе.

Чудни су четинари.

Бог шаље кишу, а њихово се лишће не укваси,

Бог шаље сунце, а они се не радују.

Бог шаље ветар, а они се не љуљају,

Бог шаље сан и смрт дрвећу, а они се зелене.

Али кад уђеш у шуму, ти осетиш да се тле под твојим кораком угиба и нога ти упада у нешто мекано и труло. То су милијарде иглица које су, као сузе поносита човека, нечујно и невидљиво пале.

И видиш ситне тачкице стврднуте смоле која је, преко ноћ, у часу црног мрака, кад ни најближи сусед не мозе да види, потекла из срца које се у болу стегло. 

А изјутра, кад пробуђени фјур потера стотину ветрова на све стране, дремљива стабла се у некој вртоглавој линији поведу за струјом, али врхови њихови су и тада будни и мирни компаси у неке неслућене пределе и даљине.

 

Кроз нашу тисућлетну повесницу, нама је највеће зло долазило од беле расе, од белих европских народа.

Немци и Енглези, као и неки словенски јудео-кршћански народи, бејаху столећима наши највећи злотвори и крвници.

Управо је бела раса уништила велику и високу звездану расу ВедСрба и ВедРуса.

Највеће погроме над ВедСрбима и ВедРусима вршили су – гле, чуда! – бели европски народи.

Да вековима од белих европских народа није спровођен осмишљен геноцид над ВедСрбима и ВедРусима, данас би ВедСрба и ВедРуса било више од милијарде!

Но, тој лажној белој раси на Мидгарду истиче време и, ускоро је уопште више неће бити.

Европу ће преплавити неки други – азијски, афрички и ко зна све чији народи, тако да ће се та лажна бела раса сама по себи истребити и истопити.

За том лажном белом расом која нестаје, ниједан освешћен ВедСрбин неће сузе пустити.

Сви су они, од првога до последњега, били и остали наши највећи злотвори, крвници и душамни, кроз многа столећа и тисућлећа.

Ми, Срби, постадосмо народ без икакве части, без икаквог достојанства и поноса.

У свом дому угостићемо и последње западне измећаре, и последњу западну фукару, и последњи западни олош и шљам.

Ми ћемо их угостити, а они ће као наши гости причати најружније и најпоганије о нама, за нашим столом, а ми ћемо све то – јадно и бедно, рајетински снисходљиво – помно слушати без икаквог бунта.

Заиста смо заслужили да нестанемо, да нас уопште нема, кад смо већ такви – никакви, никоји и ничији!

Немци, Енглези и Амери јесу фукара од фукаре, највећи белосветски олош и шљам, и ту поган уопште не треба примати у Србију.

Какви њихови нобеловци, какви њихови књижевници, какви њихови академици, кад је све то поган од погани, фукара од фукаре, кад је све то дивље, варварско, необразовано и непросвећено!

Кад они уђу у наш дом, од њиховог смрада ми бежимо из својега дома, јер смрде као творови и стрвине.

РА је Творчев Свети Слог који је Све покренуо.

Сви светови, све планете, све звезде и сва сунца врте се на вибрацијама и фреквенцијама, на титрајима и трептајима, светлосним и звучним, Светог Слога РА.

Када бисмо у духу и свести, у сновима и визијама, у јасночујењу заронили у Језгро Стварања Творчева, у Језгро Светог Слога, тада бисмо унутарњим чулима могли да чујемо: РААААААРАААААРАААА…

Древни ведсрбски ратници нису случајно клицали: уРААА-уРААААА-уРАААА!!!

Они су тим покличом призивали Сварога РА – Творца свих видљивих и невидљивих светова.

Посвећени знају од праискони, како је, и зашто је, Сварог РА, Сварог Тросунчани, постао Амон РА, тако да о томе, овом приликом, нећу да сведочим.

Многе речи у ведсрбском, као и многа лична имена у Белих Срба, изведена су из Светог Слога РА.

Ево личних имена, како мушких тако и женских, која исијавају и извиру из Светог Свароговог Слога РА.

Мушка имена: РАдмир, РАдомир, РАдан, РАдич, РАдко, РАтко, РАтмир, РАтомир, РАдак, РАшко, РАдун, РАдмил, РАдмило, РАко, РАнко, РАјко, РАбун…

Женска имена: РАдмила, Радмирка, РАдомирка, РАшка, РАдунка, РАдинка, РАдана, РАјка, РАнка, РАника, РАзумка, РАзуменка…

Сва та лична имена, негде у дубинама оностраног, садрже светлосни и звучни запис Светог Свароговог Слога РА.

(У Великом Гају, 22. рујна 7526.)

У последње време веома много људи је заинтересовано за порекло писања на планети. Словени су увек и у сваком тренутку били људи ведајући, који знају, који су развили своју свест и могли да читају знање из информационог поља земље.

Комуницирали су са духовима, са Светлим Боговима. Могли су јасно да изразе своје мисли, уз помоћ звука или телепатски. Одатле је и почело записивање мисли. Уз помоћ писма или било којих других технологија.

Нас интересује у овом тренутку, записивање мисли уз помоћ писма. Записивање мисли уз помоћ других технологија свакако је занимљиво, али ћемо се вратити на то мало касније.

У овом случају је рунско писмо средство преношења мисли у времену и простору.

Руне су се појавиле у Космосу пре много милиона година, у почетку  само наметнуте као мисли – слике – јединствени енергетски модел који је носио своју суштину.

На земљи, руне су почеле да се користе за писање.

Свака руна има своју суштинску слику енергетског кретања.

Њима је врло лако преносити мисли.

Свака руна има своје значење.

У Васељени постоји више од две хиљаде руна које имају не само своје значење, но  имају и за свест одређену информацију шта и зашто. Да би прочитали руну правилно, потребно је да се уђе у стање транса и истовремено прочита она мисаона слика која је заложена у ту руну.

Руне у овом случају носе инструкцију или забране, или дозволе.

Али шта заправо може прочитати свест ако она може да разуме мисаоне слике.

На земљи се тренутно однос према рунама развио на два начина.

Магови из прошлости знали су значење сваке руне. Могли су прочитати знање из прошлости које је остало у камену. Све у овом случају зависи од вештине и начине добијања информација. Свака руна не само да има вредност и носи мисли – слике, свака руна је стварање енергије која може да живи својим животом и да носи не само слику – мисао, већ и похрањену информацију штетног дејства. У ствари, то је оружје, оружје светлости. Руне не могу да се користе за себичне циљеве и онај ко се бави рунамаа за богаћење, убиства и тако даље, биће сам уништен силом такве руне коју је он написао, депоновао, наметнуо и тако даље. Руне могу да се користе само за добра дела, рецимо за заштиту и тако даље.

У Васељени постоји ПОКОН Васељене и том покону потчињене су све силе.

Руне се доживљавају тренутно на два начина везано са чињеницом да је прави циљ руна на земљи у суштини изгубљен. Руне су просто почели да користе за пренос мисли, речи, слика, акција. Све на овом свету је међусобно повезано и има одређену суштину.

Суштина руна је пре свега наметање одређене високе вибрационе енергије, дизајниране да управља подацима Космоса за његово пуњење одређеном енергијом. Раније су Космос прекривали рунама, Руне су користили као чуваре који су испуњавали Космос одређеном енергијом и није било могуће да се утиче на ту енергију, а тај простор се увек у временском протоку пунио одређеном енергијом. (Рецимо ако користимо руне и применимо их у облику слова за заштиту на аутомобилу или у приватној кући.) Ове руне такође ће радити у том одређеном простору само као заштитне Руне – њихова суштина је само за заштиту. У овом случају веома велики значај се састоји у томе ко је те руне заложио и од силе тог Мага, од силе наметања ће и бити утицај на простор те Руне. Све је повезано. Ако руне намеће неискусан човек налазећи се на ниским вибрацијама, те руне неће радити. Тренутно, почетници, светли магови покушавају да користе Руне, али без знања сврхе сваке руне, могу погрешно да нанесу неодговарајуће руне тој слици и намени. Од тога користи никакве неће бити. Све се постиже праксом.

Руне, као и писмо, користе се не само на нашој планети, већ постоји још низ планета где су језик и писменост слични. По звучности писма, изговору чак и по дијалекту.

Руне су дошле у нашу Васељену током проласка високофреквентног протока који је изглачао ивице и ограничио светлосне токове како би држао границе руна у неопходном положају.

Пренос мисли високо формираних свести уз помоћ руна настало је у не запаженом времену, већ при првим траговима интелигенције у Свемиру. То је по својој суштини веома давно и ми користимо готове формације, облике.

На земљи, васељенске руне су се промениле за потребе становништва, и постепено је наметнута слика била изгубљена, везано са променом еволуција човека и његове потпуне или делимичне деградације због природних катастрофа.

Васељенске руне су подељене на неколико повезаних веза, чиме су  изгубиле своју силу у тешким временима – када планета пролази циклус паклног света. Везано са тим, ниске гравитационе вибрације не могу да раде у опсегу рада Руна,  или обрнуто. Руне су дизајниране да раде само у високим вибрацијама и у томе је њихова снага.

Магови прошлости су били ведајући људи са великом и мудром душом. Делили су суштине руна и дали су сваком словенском племену, Роду свој део.

Одатле су дошле скандинавске руне, древно руске и многе друге. Али суштина руна је остала иста.

Тренутно, Светли Богови су одлучили да дају праве Руне светлим људима не само за писање. већ и за оживљавање истине у пространству.

 

Прва руна је Лита. Одатле реч литије, лит и тако даље. Пише се као слово L латинско L.

Друга руна Љубав пише се као руско Л. У садашње време руне збуњују, али те су две различите руне једна руница. Сврха Руна потпуно другачије изражава осећања. Са Љубављу је све јасно, а Лита је осећај завршетка. Када се нешто ствара, онда осећај завршетка не треба мешати са задовољством. Без осећања завршетка је немогуће поставити границу, али то није осећај кретања. То је управо комплетан завршетак одређеног покрета. Без овог разумевања ниједан маг не може да изрази осећање спремности и да доврши покрет. Веома је важно  осећати се овде и сада, у овом тренутку. Лита је почетак разумевања магије. Звук магичних формула , звучни скупови . и још много другог. Лита је завршетак прошлог и почетак нечег новог,  али то није полазна тачка –  Осећај а не покрет.

Чудно је да многи људи доживљавају тренутно руне као нешто магично што живи и ради само по себи. Рецимо, довољно је применити руне и почињу да раде. У стварности то није тако. Нанети руне треба да би те руне радиле.

Ако у човеку нема довољно магичне силе, нема најелементарнијег: Доброте предака, Родовске снаге, не узимамо у обзир снагу прошлих инкарнација- а таква сила постоји- онда урадити тако да руна ради у пуној снази не може свако. За то је потребно да та сила може да укључи те енергије које се налазе већ у самој руни.

Али, такође је неопходно да се нанесе Руна правилно. Рецимо ако се наносе руне одоздо на горе онда може да се деси експлозивна ситуација. и то човека који их наноси може просто да уништи.

. Правилно је руне наносити одозго на доле.

Приликом писања слова ми мало узимамо у обзир ово правило иако су раније у давна времена томе учили. Руну или као што ми то сада зовемо слово, можемо да напишемо како год желимо, без укључивања магичног оптерећења. Али слова не поседују моћ, недостаје перцепција. Таква сила и даље постоји у рунама јер се у њима огледа најдревнији однос са магичним оптерећењем (него што је то у словима) а по суштини то је једно исто.

Свих Руна је, као што смо већ писали, више од две хиљаде. Користиле су се  за пренос мисли, речи , слика. На многим језицима Васељне користе се различите руне у зависности од тог енергетског слоја, који је у њима постављен.

На земљи су руне, као што је речено раније, подељене између родова. Просто знати све Руне и користити их на земљи није могуће. Али многе руне су енергетски испреплетане и стварају звучни ефекат. У ствари, све речи су настале при мешању руна и тоналитет звука зависи од снаге уграђене у руну.

Руне су древније од звука, говора, језика.

Значи, руна може да произведе звук речи, ако је правилно уграђен у у њу смисао слике, плус звучни запис. У овом тренутку таквих мајстора на земљи има, који могу цртањем само руне, да уграде у њу и звучни запис. Све зависи од могућности човека и његових способности.

Рецимо узмимо руну Ш – еш – шала, ова руна преноси осећај када душа човека није сасвим послушна и покушава да сагледа живот онако како се њој жели, иако је она млада и рањива. Осећај шале је дозвољен, али га виши Богови сматрају осећањем незадовољства постојањем, незрелошћу.

Све руне преносе енергију душе. тј осећај. Ово се мора узети дословно.

Рецимо латинско S преноси осећај снаге, али је снага овде у енергији у месту наношења ове руне. У ствари, то је јединствена руна, коју треба писати правилно одоздо на горе, у зависности од енергије.

Руне. „С“ је такође сила, али сила уложена у човека, или која се налази у човеку.

У Руском језику раније је рунских слова било много више. Од тада до сада иде веома јак погрешан звучни запис, и то је разлог зашто многи руски чисти људи са правилним изговором нису писмени. Јер су њихова звучност и слух истинити. А људи који су генетски били измењени? Њихов звучни опсег је много мањи, тако да они чују много тање од обичних људи. Одавде иду нечисти звукови. Правило правописа је створено за генетски модификоване људе, јер тако како они пишу, тако и чују и тако могу ту реч да изговоре, тако онда обични људи једноставно не разумеју прочитано. Сва правила су смислили за сопствену удобност.

Тренутно је потребно укључити све руне у руски језик које су постојале пре 400 година. У овом тренутку недостаје у руском алфабету више од 30 руна. Али, чак и постојеће руне чувају језик скоро у изворном облику. Он се веома мало променио.  Руски језик ( исправно са једним с ) је древни језик, који је дошао из Свемира. Правило правописа ограничава руски језик, оно га не чува и не развија. Стране речи које су ушле у употребу у народни језик не чине га богатијим, али и не ломе руски језик. Тако да у народу истинске руске речи нису заборављене, јер су оне везане Рунама , словима , генетиком.

Руне не треба делити на словенске, скандинавске или на неке друге. Руне су концепт универзума, а не једне одвојено узете планете.

Бела раса, Словени, користили су раније 65 руна, као у магијским праксама, тако и за писмо, поруке мисаоних слика – а постоји и таква пракса. Када маг, усмерава мисаону слику у руницу и шаље је на удаљеност другом магу, то је просто само њено штампање посматране мисаоне слике. Управо ове руне ми и описујемо. управо ове руне су се и користиле раније у руском језику. И надамо се да ће се користити и у будућности. У суштини то и јесте древна ведска абецеда, азбука, на којој су написане многе древне књиге. Онима који их нађу у будућности, отвориће се благо и познавање прошлости изаћи ће на белу светлост.

Тренутно ове књиге се већ налазе, али се пажљиво крију, све у своје време.

И – ижица стара реч означава присуство.

А – алфа, амега, два имена на различитим планетама, значе један звук, дуг, испрекидан, који сабира снагу.

Ојачава претходну руну. О – вечност, звук вечности без почетка и краја који формира апсолутну, повезујућу усмерену силу.

Човек управља звуком потпуно интуитивно, понекад оштар крик јако помаже, убрзава енергије честице, даје снагу. И још много тога. Човек интуитивно осећа одважност у крику. То је заложено у родном сећању. То је је присутно код људи који нису изгубили савест.

Р – Ра, светлост, Рокочет. Тутњава, грмљавина.

Ракочет преноси суштину речи РА – светлост, која буквално избија. Светлост избија. Свака руна има свој смисао, своје кретање, свој звук.

Рецимо да маг нацрта руну на зиду и заложи мисаону слику укључујући звук руне, из руне долази звук . Звук иде по танком плану. Они људи који чују суптилан свет, чују и звук сваке руне. Рецимо да је светли маг затворио тамног мага. Али тај тамни маг у свету Јав је дошао са претњом или је послао најамника. Довољно је да се наметне руна разарања и тамни маг ће морати да одустане, јер ће све његове зле мисли одмах почети да се манифестују на њему самом. Желите смрт и умрећете сами. Али, ово знање још нећамо отворити. Касније. Таква пракса је са рунама.

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –

Нека ти ветар развеже косе
Да постану антене – осетилице
Нека ти пут ка највишој коти
Рашири крила за високе летове
Нека ти камени шиљак на врху
Улије у теме благослове планине.

Нека ти гуштер покаже пећину
Где су скривени тајнописи предака
Нека ти бела хајдучица столисна
Открије мелеме и тајносану сурицу
И нека ти бели курјак самотњак
Подари моћи да моћима владаш

Нека ти поглед на модру реку
Открили заувек врата од срца
Нека ти видик поглед изоштри
Да лако видиш Вечност и Безкрај
Нека те стој на највишој стени
Постави у једнину са Васељеном.

Изморен свјетлима
И отровима града,
Осјетих да дио сам
Жртвена стада.

И пустих поглед
Ка густоме борјаку,
Те зажељех излијечит’
Срцу горе рану сваку.

Запутих се тада сам
У мој врлетни храм.
Нема он зидине и пехаре злата,
Ни ограде, а ни врата.

Мој је храм гора борова,
Станиште мојих Предака, вукова.
У њем’ нит’ се молим, нити молим,
Већ у њему славим оно што волим.

Славим сав свој Род словенски,
Славим што сам пјесник српски.
Славим мајку што ме родила,
И идеју слободе што ме водила.

И нико неће
Поган, ил’ стран,
Никад више хулит’
На мој свети храм.

Богови моји,
Пјевам вам у част,
Док нада мном се уздиже
Поносити храст!