-глава 10. Операция «К» и другие приключения-
Овај град-главни град Империје,који је трајао до лета 7285 од ЦМЗХ (1775) био је саграђен пре 106 787 год уназад (2009) год или у лето 5028 год од великог пресељења из Даарие! Асгард Иријски су поробиле хорде Џунгара племена која су тада биле истеране из Кине и очигледно врло вешто усмерене на овај град.
Асгард Иријски са више од сто хиљада година своје историје, никада није био ОСВОЈЕН!
У кругу око целог града била је постављена сила заштите, кроз коју нико није могао да прође са агресивним намерама, чак ни један једини човек а не цела војска непријатеља.У кругу око Асгарда -Иријског било је пет кругова силе заштите, израчунате за све нивое напада. И више од сто хиљада година, ова одбрана је функционисала безбедно све док …
није деактивирана, непосредно пред напад, од номадских Џунгара. То се догодило, зато што је један од дванаест Виших Волхова Асгарда-Иријског био носилац „Тројанског Коња“ – био је носилац, а није знао за то. Тек када је био прави моменат, активиран је …Силовита заштита Асгарда -Иријског је била искључена!
Најинтересантније је то што Волх-носилац овог „Тројанског Коња“ није имао никакве везе са тим директно као ни са овом трагедијом. Он је невољно постао кривац за то што се десило. А то се десило из следећих разлога …
У то доба сва сирочад без обзира на разлоге, васпитавала је држава. Бринула се о њима. Наравно већина сирочади је то постала као резултат напада на села.
После једног од таквих напада, један дечак је остао потпуно сам. Он, као и остала деца заробљена од непријатеља, спашен је уз помоћ Руских Витеза.
Али, на то су рачунали Виши Тамни Магови, од којих је један и био у том нападу и отимању деце. Свој заробљеној деци, поставили су „Тројанског Коња“ на нивое за које нису знали ни деца али ни Виши Волхови Асгарда Иријског.
То је учињено са циљем и највероватније, не на једном месту. Спашена сирочад су сакупљана са свих делова огромне земље, у Асгарду-Иријском, где су одгајана
Најспособнија, посебно она који су имали дар, учена су вештинама – они су постајали Ведуни и Ведуне а најталентованији од њих – Волхови, док најистакнутији Виши Волхови. Један од њих је носилац „Тројанског Коња“ – он је постао један од дванаесторице Виших Волхова Асгарда Иријског.
Тамним Силама, остало је, само да у датом моменту активирају програм за спавање и…сила заштите око Асгарда Иријског, пред сам напад од хорди Џунгара, је била уклоњена.
Најинтересантније је, што нико од Виших Волхова, није могао да открије присуство “ Тројанског Коња“.
То се дешавало када знање престане да буде живо,и претвори се у догму, и чак и из најдобронамернијих разлога и због очигледне нужности.
Очигледна потреба, била је, да након планетарне катастрофе пре 13 017 год (2009) год- преживели, пошто су били на нивоу каменог доба, су морали да размишљају о преживљавању а не о томе што би утрошили много година за постизање просветљења знањем. Због тога, да би изашли из дате ситуације, преостали Виши Волхови, дошли су до система за управљање токовима материје, кроз речи. Свака реч, изговорена од човека који има искру дара у одређеном -транс стању, доводи до промене у снази токова који теку кроз таквог човека.
Знајући то, Виши Волхови, саставили су, за такве људе, разне магије, молитве; речи изговорене у одређеном низу и саставу, имале су утицај на моћ и састав протока материје која тече кроз њих. Као резултат тога, није било потребно разумети који токови су неопходни за преклапање, како би се постигао жељени резултат – то је омогућило, у тим тешким временима, да се људима обезбеде сви, који су знали да лече, у одређеној мери управљају временом и простором и доприносе доброј жетви..итд… Било је потребно само да се пронађу људи,са искром дара и научити их чаролијуи или молитви – неопходно је рећи, да би се добило то или оно и резултат долази и заиста функционише Али то је био рад на нивоу безумног понављања чаролије или молитве ,без икаквог разумевања како и зашто се све дешава из тога. Ово је на неки начин било згодно, али… све што је угодно -згодно није и -ПРАВИЛНО!
Током времена, онишсто су створили чаролије и молитве и знали како преклопити токове материје како би се постигао резултат и што су учили људе са искром дара су – умрли.
Све ове чаролије, магија, молитва су записане у књигама; свако ко има искру дара и зна како да чита може ући у транс -стање и чаробно утицати на природне процесе.
Временом, Виши Волхови су престали да схватају шта заправо стоји иза комбинације речи у магијама и молитвама. То се десило због чињенице, да су након планетарне катастрофе само Волхови-чувари преживели (или другим речима библиотекари врло вредних књига). Они су обучавали људе са искром дара, по тим књигама (у којима су записане све магије и молитве).
Као резултат тога, настала је потпуно друга каста Жреца –Волхова, који заправо нису РАЗУМЕЛИ шта се у самој магији дешава када се она ради. То је прво а друго, ( као резултат катастрофе цивилизација на Мидгард-Земљи – бачена је уназад на ниво каменог доба), Волхови-чувари да би одржали на Земљи послушност главне масе људи и да би били они под њиховом контролом, да не би изгубили свест и савест, користили су те дарове и да не дозволе људима да подлегну корумпираном утицају Тамних Сила.
Као резултат развића Волхова са искром дара, произашли су људи са искривљеним погледом – то је више била спектакл акција а не ефикасност. Такве карактеристике Волхова као што су показивање: телепортације, ходања по води, лебдења, (наши преци су пролазили кроз зидове) несумњиво, људи су поштовали.
Али, развијајући се у том неправилном правцу и користећи одговарајућу магију, Волхови са искром дара, блокирали су прилику, да се развију у себи и да имају истинске могућности управљања временом и простором.
Фокусирајући се на „циркус“, који је разумљив за већину људи, Волхови су осудили себе саме и свој народ на робство будуће Тамним Силама. Због оваквих разлога, највиши Волхови Асгарда Иријског, нису могли да примете присутност „Тројанског Коња“ који су Тамне Силе везале за дечака, као што сам већ писао. Они су, за сву своју снагу могућности били потпуно СЛЕПИ! – али ово је тема за други разговор.
Препорука- Љиљана Митрић
Извор: фејсбук страница – Мидгард група и тајне око ње –
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Јеси л’ жива, ти, старице драга?
Жив сам и ја. И поздрав ти шаљем!
Нек вечерња она светлост блага
Дом твој купа невиђеним сјајем.
Јављају ми да си забринута,
Да те за мном туга стегла љуто,
И да често излазиш до пута
С изношеним старинским капутом.
Да ти стално, у сутону меком,
Иста слика пуни стравом таму:
У кафанској тучи као неко
Зарио ми испод срца каму.
Немој више бити брижна лица!
Само тлапњом страшно мучиш себе.
Нисам тако тешка пијаница,
Да бих умро не видевши тебе.
Као некад, нежан сам и сада,
Живим само једно сањајући,
Да се опет из овога јада
Што пре вратим нашој трошној кући.
Вратићу се кад нам башта грање
У пролеће бело испреплета.
Али немој опет у свитање
Да ме будиш ко пре осам лета.
О, не буди одсањани жамор,
Не оживљуј што је хтела душа –
Одвећ рани губитак и замор
У животу морадох да кушам.
И не учи да се молим. Нећу!
Минуло ми прошли дани скрише.
Само ти ми, мајко, носиш срећу,
Као ти ми не сја нико више.
Зато немој бити забринута,
И не тугуј за мном тако љуто.
Не излази пречесто до пута
С изношеним, старинским капутом.