Духовно узрастање у овоме свету јесте највећи подвиг.

Зато што паразити и рептили, који владају овим светом, на све могуће начине покушавају да нас одврате од духовног узрастања.

Нападају нас жестоко, и одусвуда.

Нападају нас и споља и изнутра.

Нападају нас без престанка.

Нападају сва наша тела, све наше душе, сва наша суштаства, како у видљивом тако и у невидљивом.

Ма колико се ми тдрудили да идемо усправно и навише, да се држимо космичке и божанске вертикале, они ће нас подмукло, и кад се најмање надамо, вазда изнова напасти свим мрачним силама својим.

Најжешћи напади су у старости, кад наше физичко тело ослаби и онемоћа, кад поченмо да губимо физичке моћи, кад нам наше властито тело само по себи постане претешко бреме, кад нас вуче надоле.

Овај свет је пун и препун невидљивих паразита.

Бактерије и вируси нису ништа друго до црни невидљиви паразити који нас разбијају и растурају.

У стању су да нас и буквално поједу.

Јутрос сам имао осећај да се будим у гробници, и да је моје физичко тело обична лешина.

Уопште ми се није устајало из гробнице, јер нисам налазио никаквог смисла за устајање.

Питао сам се: зашто да устајем кад сам већ мртав, и кад је мртав свет у којему обитавам!?

Данима ме већ растурају кашаљ и кијавица.

Ово доба године је и иначе веома тешко, не само за старе, већ и за младе.

Сви шмрчемо, кијамо и кашљемо.

Сви се буквално боримо за сваки удах и издах.

Све наше болести у овоме свету јесу од црних невидљивих паразита.

Да овим светом не владају црни невидљиви паразити, тада не бисмо ни боловали, ни старили, ни умирали.

Тада бисмо били вечно млади, здрави, лепи, срећни и радосни.

Да ли негде постоји свет у којему нема црних космичких паразита, свет у којему нема ни болести, ни старости, ни умирања?

Постоји!

То је Тиркизна Звезда, РАА-ИРИЈА, с ону страну Сунца, скривена иза наспрамних и закривљених космичких огледала, а на свега двадесет светлосних минута одавде.

РАА-ИРИЈА под изравном заштитом Творца и Великог Духа Стварања.

Радујем се што ћемо одавде најкраћим путем отићи на РАА-ИРИЈУ – НЕБЕСКУ СРБИЈУ, где ћемо живети вечан живот са сврхом и смислом!

(На Истеру, листопада, деветнаестог дана, 7526.)

Истина је вазда

и увек Истина,

ма одакле је год посматрали.

Када се држимо космичке

и божанске Вертикале,

 када Стварност сазерцавамо

 унутарњим и божанским видом,

тада је и свака опречност Истини

 такође сама и сушта Истина.

 

1.И видех ја Оца Небеског, и разговарао сам са њим. И рече Он: сине мој, приђи столу моме и погледај у том правцу који ћу ти означити. И схвати речи моје.

2. Пред тобом је простор са координатама информације о самом простору где свест ствара и гради објекте како информације, тако и материје; информације где ти видиш и ствараш: материје, где постоји деловање и испољавање. Сине мој, када ја говорим ти видиш и делујеш, и то је твој задатак који сам ти поставио.
3. Материја створена у простору на основу духовних структура јесте светлост, јер је светлошћу створена; физичко тело човеково јесте светлост, јер је створено светлошћу душе. Душа -. то је светлост Света, јер је Свет –материја душе макронивоа где је човек духовна структура, као дух који односи светлост горе.
4. Простора има много,јер су они створени и стварају се , откривају се све нова и нова пространства. Постоје простори: Света, духа, душе, свести, физичког тела, као Света живота и принципа и закона стварања.

ЗАКОН СТВАРАЊА ЈЕ НЕПРОМЕНЉИВ – ТО ЈЕ САМ ЖИВОТ. ЖИВОТ СТВОРЕН ИМА ПРОСТОР ЗА ЕГЗИСТЕНЦИЈУ ЛИЧНОСТИ, ЊЕН РАЗВОЈ У ПРАВЦУ ДУХОВНОГ РАСТА, КАО СВЕОБУХВАТНОГ ЕЛЕМЕНТА СПОЗНАЈЕ.

5.Царство небеско то је светлост коју је открио човек: светлост душе, духа и свести. Схватање Света и физичког тела јесте појам како о животу овде, тако и о живору свугде.

Храм Небески, који је отелотворење двери у душу човекову, и све духовне структуре су вечне, неразрушиве и бескрајне по свом развоју.

6. Човек што га је створио Бог – ко је то ? Ја знам – рече Отац – твоје мишљење својствено теби као и свакоме, он је – човек. Ја се слажем, сине мој, ти си – човек који стоји крај Бога, и разговара с Богом, и чни разне реалне радње за спасење свих, и преноси знања од Бога.

Сине мој, ти си – човек, али размисли о мојим речима које сам ти рекао, ја те не пожурујем да ми одговориш. Ја ћу се на то вратити када дође време. Суштина је у томе, сине мој, што човек сам бира свој пут, да буде први или последњи, да буде неко или човек. За мене је сваки човек – човек. Сваког сам ја начинио, са сваким сам говорио и говорим, али ја знам и нешто друго од самог човека када ми он сам о томе говори. Погледај сада себе, своје физичко тело, и сваку ћелију његову: шта видиш ?

– Ја видим, Оче, тебе, који ми дајеш знање, као и сваком човеку према његовом знању и разумевању.

– Знање – свима истовремено – таква је реалностз, сине мој, и постојећи простор се преображава у повезаност са тим знањем. То је неопходно видети и разумети. Ја говорим о виђењу процеса како у Свету, тако и конкретног човека и свих људи.

Многи стварају свој Свет -. он је мали, а Свет је – велики. Свет је јединствен за све и са свима. Јединствени Свет – то је Свет споразумевања и хармоније, то је Свет у коме све постоји, то је појам духа и душе, где је дух и светлост, и голуб који лети, и трећи од вас и нас, и то је пут душе, као личности човека, личности која препознаје Свет у себи.

7. Спаси Свет у себи, спаси себе – то је технологија, усмерена на спасење и развој свих, као и сваког, на духовни раст, на стицање знања, а знања стечена тим путем то су знања свих. Знања свих – обједињују пут; човек који иде – то је човек духа. Човек који је овладао знањима душе – то је човек који чује, и види, и зна; схвати моје речи правилно.
8. Отварање Књиге Завет предстојећег – Библија Будућности показује суштину онога што предстоји: Биће онако како буде. И моје речи : нека тако буде! директно се односе на Књигу, као моје знање за све, суштина знања – то је преношење тога знања на основу слободног избора и помоћи свакоме тамо где је свако разумео моја знања и о њима рекао, и ти си тога човека чуо и, још једном ћу рећи где је он, човек рекао.
9. И указао је Отац на простор. Он се изменио по суштини, по знању, по информацији и по структури.

И изговори Отац ове речи: на овом месту је измењена структура Света у правцу стварања, хармоније и знања. Речи које сам теби упутио – то је знање које ти преносиш; други човек, који има приступ, чуће оно што ја гпворим по задатку који он јасно види пред собом, као и пред другима, или други задатак, друкчији. Знања која су ти пренета намењена су теби, а други ће пред њим погледом отићи од тебе и биће овако: онај који зна – сазнаће , који разуме – разумеће, који чује – чуће, који чита – прочитаће, који пише – написаће, а неко други ће отићи јер ја онога који није тражио знање од мене за све, већ само за себе – не признајем као преносиоца знања, јер он је сејач знања, али не од речи “зрно“ него од речи “празнина“. Запамти моје речи, сине мој.

И дао је Отац време за размишљање.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку.

И говорио је Отац: ја знање дајем и о томе говорим; ти си онај који знање чујеш, схваташ и ствараш – говорим о томе онако како сам ти показивао и причао,

И свако ће те разумети.

И знања ће бити тачна, твоја знања од мене.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање где је доносилац дара – благодет и где ћеш ти схватити, а ми ћемо поћи даље.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

У сну варљивом замро си, Роде,
не уздижеш се небу и светлости,
ни јарки сјај сунчев не буди ти наду
у радосно свитање будућег јутра.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог,
унутарњим видом читај повест своју.
Види и ослушни,
храбри преци твоји усправно иду,
после тешког боја слободи кличу.
Види и ослушни,
витезови горди у одорама сјајним
на виловитим коњима у свануће језде,
јека се чује и гласови су јасни,
из далеких времена дозивају те.
И знај,
живе сени предака твојих довикују
да светом земљом глас слободе пустиш,
да гласом силовитим ућуткаш лажљивце,
да језике свежеш великашима својим
што ти ватру жарку у души утулише,
што те без милости у сужањство бацише.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог.
Витезови сјајни, срчани и поносни,
твојом повешћу часно и истрајно језде,
и дозивају те из блиских и далеких времена
са светом земљом глас слободе пустиш.

12. 12. 2016.

 

 

Ноћу могу чути
Што не чујем дању,
Пјесму Мјесечеву
У мркломе даљу.

И звијезда трепет,
Ноћних крила лепет,
Зрикање крај пута
Док ми душа лута.

Поноћни хук вјетрова,
И силина љубавног зова.
О, како је ноћу храпавија
Поред путева кора брезова.

Тако мирно је и тихо све,
Дању тако није, не.
Ређају се лагано ноћ по ноћ,
Којим богазом вечерас поћ’?

Скитање ми навика стаде,
Љепше су и мирисније ноћу ливаде.
Поноћни царе, ти нам помози
Да живимо опет у миру и слози.

 

УЗВИШЕНИ ЧОВЕК НЕМА СВОЈЕ СРЦЕ.

ЊЕГОВО СРЦЕ ЈЕ СРЦЕ СВИХ ЉУДИ.

ПРЕМА ДОБРИМА ЈА САМ ДОБАР.

ПРЕМА ЛОШИМА ЈА САМ ДОБАР.

ШТА ЈЕ ЖИВОТ АКО НИЈЕ ДОБРОТА.

ПРЕМА ВЕРНИМА ЈА САМ ВЕРАН.

ПРЕМА НЕВЕРНИМА ЈА САМ ВЕРАН.

ШТА ЈЕ ЖИВОТ АКО НИЈЕ ВЕРНОСТ.

УЗВИШЕНИ ЧОВЕК ЖИВИ У МИРУ.

ЉУДИ ГА ХВАТАЈУ ЗА РУКАВ

И СЛУШАЈУ ОТВОРЕНИХ УСТА,

А ОН ИХ ПРИХВАТА КАО СВОЈУ ДЕЦУ.

избор: Владан Пантелић

 

Зашто си се заплакао

Што сузе боје твоје лице тугом

Што очи си рукама покрио

Не чини то…не одлазим за стално …

И нисам  далеко …

Зашто си се заплакао

Зар срцу твом толико болно је …

Непотребно је … могу…ја…

То део нашег пута је

 

Зашто си се заплакао

Знаш и где и ко … одвео ме је

Знаш и да стално… видим те

Можда брзо, брзо ти рамена

Устрептала  дотакнем

И душу помилујем

Чуј  ме …срцем  ти говорим….

 

Све пролази – и ово ће проћи

И доћи ћеш по мене ти

Као ја по тебе скоро.

И онда – опет заједно познатим и

Новим путевима ћемо – проћи

Загрљених погледа, са небројено

Неизречених речи

А ја… показаћу ти толико много тога

Што знаш да постоји  али

До сад видео ниси… то звезде су сакриле

Једном да буде – изненађење моје – теби.