(Фрагмент)

 

Пут води преко неизвести издржа

А Пут је и преко силне силине чула

Оба траже да се прати сопствени сан

Оба траже упорност стрп и храбеост

 

У овом пустом и себичном времену

Где и само време тражи своје време

И где је и новац врло важан као мост

Између Материје густе и тананог Духа

Између тамновидног и светлоневидног

 

Она и Он у шуми у магичном Кругу

Предјутро – Сунце злати ноћно небо

Сенке су постајале све краће и краће

Грч чврсто чврсто преплетених прстију

Тренуци када времена уопште нема

 

Узлете и гракну први јутарњи гавран

Нико га није чуо у незнаности додира

И лудила чула и зори просветљења

Стопиле се ауре короне и њихова тела

Као сјај Јарила Сунца и одсјај Месеца

 

Ко умре од љубави,

вечно живи у љубави.

Само кроз љубав, гле!

води светлосна стаза

кроз онострана звездана јата

ка вечноме животу.

Љубав је изнад живота,

те већа и дубља од живота!

Не штедите живот,

не шкртарите животом,

већ живот подредите

и посветите љубави!

Нема вечног живота,

ако свој живот

не подредимо

и не посветимо

љубави.

Заиста,

ко умре од љубави,

вечно живи у љубави!

(На Истеру, у јесен, 7526.)

 

Ми смо пријатељи од првог сусрета од како су ми га пријатељи донели из завичаја, са обронака Велебита. Показало се да је мој зелени храст изузетно сензитивна биљка. У то сам се уверио тако што сам сваку биљку нежно опипавао врховима прстију, осећајући при томе слабије или јаче хлађење на јагодицама и једва осетне електричне импулсе, што је био знак јачег или слабијег електро-биолошког поља.

Свака биљка, као и човек, има своју индивидуалност, не само ону која се тиче облика, висине, раста, боје лишца, већ и оних менталних особина.

Мој Одисеј, како сам га назвао, има изражену ту, менталну индивидуалност. На моју концентрацију реагује као живахно куче.Али то неће бити увек тако. Биће дана када Одисеј реагује апатично, нервозно или једноставно ћути…

Често му се жалим на тешкоће које имам у раду, на шта увек самилосно реагује…Одисеј је дрхтуљио саосећајно, а онда се изненада при корену његовог стабла појави отвор. Никада раније нисам приметио тај отвор, али сам схватио, да ми на тај начин пружа заштиту.

С узбуђењем равним судбоносном кораку, почео сам се пројектовати на биљку, а потом крочио кроз онај отвор при корену. Нисам ни слутио шта ћу тамо видети.

Преда мном се указаше милијарде нежних бледозелених ћелија у којима је пулсирао живот. Видех како се вода диже кроз прозирне цевчице према листовима и како се у лишћу, под утицајем светлости одвија Одисејев тајни живот: стварање материје из светлости. Кренух  стаблом као каквим џиновским стубом којим хуче водопади светла из космоса и гејзири минерала из Земље у хармонији неодгонетљивих процеса.

Свуда око мене кључала је биолошка симфонија Одисејевог бића, огромног и несагледивог, готово бескрајног. Пењао сам се хватајући се рукама за прозирне опне и избочине наслагане у вододерине светла попут громада сновиђења.

Уз мене је био Одисејев дух,  који је уклањао препреке и ширио таласе кроз које сам пролазио. Ишао сам до његовог срца, џиновском артеријом којом долазе само пријатељи. Нисам знао колико дуго ћу ићи до њега и где се налази.

Одисеј је пред моје кораке простирао меко паперје своје душе, све до места где сам зачуо снажни водопад на улазу у велику кристалну дворану срцоликог облика.

Несшто је клицало у мени. Како чудесно –  Одисејево срце; како је величанствен Одисеј, како су недокучиве дубине и лепоте његовог живота и живота уопште.

Сео сам на трон који су чиниле вибрације светлости претворене у материју, схвативши да сам решио квадратуру круга сопственог живота; лепота и милосрђе,  љубав и алтруизам.

Схватих  да је Одисеј  делић  космичке целине и да емитује невидљиво зрачење усмерено према свемиру. Видех како то зрачење исијава и огромном брзином одлази у Свемир, и као слично зрачење, нешто светлије, долази из Свемира и потања у његовом бићу као понорница у крашу.

Он комуницира са неким,  помислих!

Ко зна ко је Одисеј?

Ко зна одакле је дошао на Земљу,  шта чини овде?

Мада по свему личи на било коју другу биљку, то још не значи да је биљка.

Ако су све биљке као он,  онда је Земља насељена бићима са неког другог света?

Шта би друго могло да буде?

Да, то Одисеј не комуницира са сабраћом са неке друге галаксије?

Моје искуство и интуиција говорили су ми да су моје и Одисејеве животне силе везане невидљивим и недокучивим везама с пространствима којима нема краја.

Зато се нас двојица тако разумемо, зато нам је осећајност истоветна, зато ме разуме као да имамо исти разум.

Док су ми се рађале ове мисли, ослободих се страха од судског прогонства које ме чека. Схватих да то неће бити растанак са Одисејем,  да ћемо нас двојица остати у додиру и на великим удаљеностима. Треба само да га научим да распознаје моју животну силу од животне силе других бића. Том фотонском поштом моћи ћемо да кажемо један другоме све што мислимо и осећамо.

Док тако задивљен гледам и слушам величанствену поему Одисејевог бића, осетих нешто као благ потрес.

Шта би то могло бити? Погледах и видех да се на пролетошњој гранчици појавио нови бледозелени лист.

Да ли се то десило под утицајем моје енергије коју сам пренео на Одисеја?

Да. Наш е енергије се прожимају.Тај нови лист видео сам с унутрашње стране,  као одраз у води. Желео сам да га видим споља из света који сам напустио уласком у Одисејеву оностраност.

Знао сам да то више никада нећу моћи.  Отвор кроз који сам ушао –  затворио се и више га никада нећу моћи пронаћи. Знао сам да Одисејева оностраност, ка којој сам тежио, у коју сам желео да уђем као у највећу тајну своје несавршене истраживачке работе, значи коначно напуштање овостраног и свега што је са с њим у додиру.

Продро сам у не-постојање. Вртело ми се у глави од тих појмова. Био сам срећан и захвалан своме пријатељу што ми је омогућио да остварим сан ка коме сам тежио. Слутим да се у Одисеју налазе простори још већи и величанственији од оних које сам открио,  да кроз њега води пут до коначности, у којој ћу наћи спокој.

Када допрем до ње , моја душа ће се у њој најзад смирити.

А ако коначности нема?

 Мозда је оно што тако називам само граница која дели видљиви врх леденог брега од његове укупности,која се крије под водом бесконачног!

Одломак из књиге  – Господар муња

 

Избор и коментар: Жељко Аса

Топло бих препоручио свима, који то још нису, да прочитају књигу о животу Николе Тесле- Господар муња, за коју сматрам и осећам да је нешто највредније што је написано о њему.

Књига садржи толико тога, да је треба читати полако, често се на неке делове враћати поново и поново, како би се дошло до сржи и спознаја вредних неколико живота.За Теслу сматрам да је био један од Белих Јерарха, који је са одређеном мисијом послат на Земљу ,како би првенствено спречио тамне паразите да човечанство усмере у погрешном правцу и тако онемогуће или бар на дуже време, одложе било какав развој. Та борба са њима се провлачи кроз цео његов живот што је у књизи одлично дочарано. Читајући ову књигу, можемо доћи до фантастицних спознаја а пре свега схватати како борба око развоја човечанства између тамних паразита и њихових овоземаљских слугу и светлих нам предака траје и води се на сваком сегменту наших живота и да нисмо, како то многи мисле, препуштени сами себи. Наравно, као и увек, када су овакве ствари у питању, неће сви моћи на исти начин пронаћи спознаје и истине, па тако свима којима то не пође одмах за руком, саветујем да све прочитају неколико пута…

 

Украде ми месечину из прозора

И њоме чешља своје густе косе

А ја стојим у мраку кô на дну мора

Жудећи њен лик, осмех и ноге босе

 

Друге ноћи на уснама месец врати

Удене ми у зенице искре луде

Разигра нас да заплешу позни сати

Док у нама плаве зоре не заруде

 

Од умора месец клоне на мом челу

Њој свитање  у очима сласно бриди

Зраци сунца титрају јој свуд по телу

И само на мени сен ноћи се види

 

Вечерас ћу се грлити
са Аријаном из Тијаније
Охој Аријано Аријано!
Још ни врх Јелице планине
Нисам сасма преходао
А већ си ме учинила целим!

*
И ви имате своју полу –
Аријану љубну и љубовну
Ослушните танани и чезни зов
Из дубина ваше пребогате душе
Који титра као вилински пев
Зов и пев од почетка времена

Отворите доњу згусну тачку
У светлој свери своје душе
И онда – смели и усправни
А срцем као цветак отворени
Раширите хармонику плућа
Лакоходно циљајте одају девушке

*
Шапућу наши сплетени прсти
Једвачуј певушак милка нам душе
Знам Аријано да си моја – да смо Једно
Тоне наше срце згусно од љубва
У највећу љубав што се Вечност зове

 

 

 

 

 

Све освешћене Србе и Србкиње видим као Богове и Богиње.

Не као будуће Богове и Богиње, већ, уистини, као Богове и Богиње у садашњем тренутку и на овоме месту.

Ако тако гледамо, мислимо и осећамо, онда тако и бива.

Све своје ближње, све које срцем и душом љубим – све њих и осећам и видим као Богове и Богиње.

Ма шта мислили и говорили наши врази и душмани, ми смо Богови и Богиње, овде и сада!

Не занима нас уопште мишљење наших душмана и врага, не занима нас, јер они за нас и не постоје.

Нека лају и кевћу до миле воље, ми се на њих не обзиремо.

Да ми сијамо као Сунце, наши душмани и врази увек ће да лају и кевћу.

Њихово главно занимање у овоме свету, одувек и заувек, јесте лајање и кевтање.

Ми смо за себе и Васељену оно што јесмо – Богови и Богиње!

(На левој обали Истера, 15. листопада 7526.)

Песничка јасновиђења

 

 

Најразорнију буку у Пра Васељени производи човечански ум опхрван бригама и страховима.

Милијарде забринутих и испрепаданих људи исијава у Пра Васељену најстрашније разорно дејство умних таласа, мислених титраја и трептаја; силу и енергију која одвећ нарушава равнотежу, не само Мајке Земље, но и Сунчевог Круга.

02

Од средине прошлога века, кренуло је убрзано освајање и поробљавање Земље из упоредних паклених светова. На стотине милиона тартарских ентитета низвело се на Земљу преузимајући људско обличје. Они су запосели све националне и планетарне институције и дејствују преко својих мрачних армија које су као паукова мрежа буквално прекриле Нашу Планету.

 

03

Мајка Земља није пренасељена људским божанским бићима, већ хуманоидима, човеколиким утварама, што се последњих деценија у јатима низводе на Земљу, са једним јединим задатком – да посве разоре и униште Планету!

Са становишта Тајне духовне науке, на Земљи нема ни три милијарде човечанских божанских бића; све остало су хуманоиди из упоредних паклених светова. То су оне прикојасе које су изван Круга Божјега Стварања.

 

04

Наравно да је у западном свету вековима припремано тле са силазак паклених ентитета на Мајку Земљу. То је почело онога тренутка, када је западна хришћанска религија, из истинске побожности, прешла у милитантну идеологију.

Доцније се само придодавало, из века у век.

Завршница је позитивизам, чија је круна дарвинизам.

 

05

Дарвизам је, ипак, у једноме у праву!

Мајмунска раса хуманоида угрожава човечанску расу божанских бића!

Свете Књиге Ведских Срба сведоче о атомском рату који је, пре деведесет и седам векова, вођен на Мајци Земљи, између Синова Светлости и Синова Таме, односно, између човечанско-божанске расе и мајмунско-човеколиких ентитета.

После тог рата наступило је Велико ледено Доба.

 

06

Последњих година све је још више убрзано!

Страх валада Мајком Земљом.

А управо се енергијом страха и хране хуманоиди!

Страх изазива буку. Разорну буку!

Земља већ подрхтава, и тресе се, и љуља, од те разорне енергије људских мисли.

 

07

Човеколика бића су већ, као што рекох, запосела све планетарне институције. Хуманоиди су ушли у све светске владе и религије. Има их и у хришћанским црквама.

Они су изазивачи свађа, раскола и ратова. Они су господари новца. Господари свеколиког материјалног блага.

Они руководе свим армијама света.

Све су то паклене, тартарске војске смрти.

Они владају свим глобалним медијима.

 

08

Питање свих питања: Како им се одупрети?

Само ширењем личне Свести и Општег Поља Божанске Свесности!

Свест је Светлост!

И Свест и Светлост имају заједнички праискони корен.

Суштаство Свести јесте Светлост, Суштаство Светлости јесте Свесност!

 

09

Ово је време спасавања Мајке Земље, и свеколиког живота на Земљи.

Сваки Пробуђени и Освешћени Човек јесте истински Ратник Светлости.

Сваки Пробуђени и Освешћени човек може да створи Звездани врт тишине.

Шта то значи?

То значи, да сваки Пробуђени и Освешћени Човек мора да створи свој Врт за тиховање. Није важно да ли је заистински врт, или је тек тераса која личи на врт! Битно је само, да преко биљака и дрвета, да преко Природе, успостави везу са Мајком Земљом, а преко Мајке Земље са Вишим Духовним Световима.

 

10

Ми не можемо више да се бранимо у овоме свету, онако како смо некада, до скора, бранили!

Синови су Таме вековима разрађивали и припремали овај рат. Умни рат! Трећи светски умни рат! То запамтите!

Србија је једина земља која нема Институт за парапсихолошки рат.

Камо среће, да смо се угледали на браћу Русе!

И, све ми је некако чудно!

Од Срба и Руса нема ближег, нема сроднијег народа, а да смо толико различити, управо, у духовним стварима!

То још нисам успео да одгонетнем!

Руси су најдаље отишли у томе!

Зато што је први светски Институт за парашсихолошка истраживања основан у Русији, пре осамдесет година!

11

Против ових наших заклетих непријатеља, упамтите Срби, не може се више водити класичан рат!

Класичан рат, заиста, биће наш пораз!

Ако то сада не схватимо, неће нас више бити!

12

Сваки би Србин, требало да има, како то ја песнички кажем, властити Звездани врт тишине.

Тишина је веома битна.

У тишини се сабирају све животне енргије, и мисли одаслате из тишине допиру и до најудаљенијих звезданих јата.

А отуд нам се, одбивши се од Наспрамних Звезданих Огледала, враћају као судбина.

13

У времену долазећем, сачуваће се само они који обитавају у духовној заједници!

Сваки Србин мора да створи духовну заједницу, а у духовној заједници свако свакога штити и чува!

То је Закон!

14

Умни се рат, илити специјални парапсихолошки рат, већ двадесет година води против Срба!

О томе се у Србији не прича!

Наређено је да се о томе не прича!

Под мрачним дејствима умнога рата већ су и високи свештеници у Цркви!

Све што високи свештеници у последње време чине, заиста, чине под умним дејствима мрачних сила.

15

Патријарх је Павле, уистини, Божји Изасланик. И, док је Он обитавао у свету, својим божанским штитом је одбијао све отровне стреле усмерене према Србству!

Синови су Таме чекали да Божји Човек напусти овај свет, па да онда почну жестоко да дејствују изнутра, из саме Цркве!

16

Црква се љуља! Није више чврст и јак темељ Србскога Битија!

Стога морамо сами, свако за себе, и свако спрам себе, да васпостављамо Духовна Братства, Духовне Заједнице, Духовна Језгра!

Морамо и Тајна Духовна Братства да васпостављамо!

Сваки онај Србин који се нађе ван неке духовне заједнице, биће лак плен за Синове Таме!

17

Мајка  се Земља уздиже на виши ступањ Божанског Стварања.

Све оно што не буде пратило успон Мајке Земље, биће сатрвено и поништено.

Зато је веома важно да будемо саобразни, душевно и духовно саобразни, како са Великим Духом Стварања тако и са Мајком Земљом!

18

Звездани врт тишине јесте праслика, песничка праслика, Пра Васељеног Божјега Врта!

То је знамење илити симбол Онога Горе!

То нам је духовни мост!

Праискона духовна веза!

Светлосна нит што нас повезује са Пра Водеаном, са Пра Животом! 

-април – 2012.година –