Ирена М.:TEMPUS TEMPORIS


N2_5074_29

Зар већ ниче
Месечина
Ономад се
Сунце рађало
Зору повијало
Росом мајку
Умивало
Одоше часи
Време нас подсећа
Куд више журисмо
Нико се не сећа
Застао
Нико није
Да упита
Бесконачност је упитна
Ако тачка не осцилира
Не протиче време
Стоји оно
Протичу људи

…

Трошимо

Немилице

Богатство које нам дато

А ми

Попут скитнице

Номада

Иштемо оно
Чему
Квалитет умови одредише
Цену наметнуше
Све сама хладноћа
Укоченост енергије
Да се не обнавља
Коришћење
Труљење
Времена пролазна

…

Не пролази време

Оно стоји

Ниже

Наше степенике
На неуспехе
Ми корачамо
Кроз тај предео
Одлучујемо
Бит ће
Прах

Бит ће
Пепео

…

Док неко није
Застао
Разумео
Све покренуо

…

Попут замрзлог кадра
Људи се крећу
Проналазе љубав
Проналазе срећу

…

Нулто је одредиште
Нулта је тачка
Кад снизи се залуђеност
Долази пробуђеност

…

ОШО РАЂНИШ – Нема веће екстазе него да знате ко сте


Деведесет и девет процената људи зна секс само као олакшање; они не знају његову оргазмичку особину. Чак и кад мисле да имају оргазам, то није оргазам – то је само генитално олакшање. Оргазам нема везе, нема много везе с гениталијама. Гениталије само учествују у томе, али оргазам је потпун – од главе до пете, у теби целом. Ејакулација није оргазам. То је само локално ослобађање, сексуално ослобађање – али то није оргазам. Ослобађање је негативан феномен – ти једноставно губиш енергију, а оргазам је нешто сасвим друго.

Шта је оргазам?

Оргазам је стање када своје тело више не осећаш као материју; оно вибрира као енергија, електрицитет. Оно вибрира тако дубоко, из самог свог темеља, да ти потпуно заборављаш да је оно материјална ствар. Оно постаје електрични феномен. Физичари кажу да материја не постоји, сва материја је само привид, дубоко доле постоји само електрицитет, не материја.У оргазму, ти долазиш до најдубљег дела свога тела где више не постоји материја, постоје само енергетски валови; ти постајеш енергија која плеше, вибрира. Нема више никаквих граница – ти трепериш, али ниси више материјалан. Твој партнер такође трепери. То је значење сексуалног оргазма – да отопи твоју замрзнуту енергију, која се сједињује са свемиром, са дрвећем и звездама, са женом и мушкарцем, и са стенама. На један тренутак, наравно. Али у том тренутку ти си на одређен начин свестан да је то религиозно, да је то свето, јер долази из целине. Сексуалном оргазму треба времена – што више, то боље; јер тада ће он да зађе дубље у твоје биће, у твој ум, у твоју душу. Тада ће се распрострети од ножних прстију до главе…свако влакно твога тела ће куцати заједно с њим. Твоје читаво тело ће постати оркестар који ће достићи врхунац. Али ако журиш, тада оргазам постаје само ејакулација, а то више није оргазам. То је локално и сасвим ситно, скоро безначајно. Ти ћеш после тога, заправо, да се осећаш уморан, фрустриран, депримиран, јер си изгубио енергију а ниси се растеретио, дакле, било је сасвим безначајно. Ти остајеш онај стари – наравно, мало више уморан, са мање енергије – али остајеш исти. То није било прочишћење и није те задовољило у потпуности. – Милиони жена живе и умиру не знајући да имају могућност да доживе оргазам. А не знајући да можеш да имаш велике оргазмичке експлозије, ти нећеш моћи да разумеш ништа о спиритуалности, то ће бити скоро немогуће. Кад жена не може да има оргазам не може заиста да га има ни мушкарац, јер оргазам је сусрет две особе. Само двоје, када се стопе једно у друго, могу то да доживе. Немогуће је да само један партнер доживи оргазам а други не. Ослобађање је могуће, ејакулација је могућа, олакшање је могуће, али не и оргазам. Оргазам није олакшање, оргазам је славље. Оргазам је твој сусрет са целином, преко твог партнера. Оргазам је увек божанствен – твој партнер је постао улаз и ти улазиш у божанско. Оргазам је увек спиритуалан, никад сексуалан. Они који мисле да је оргазам сексуалан нису разумели апсолутно ништа, они не знају ништа о оргазмичким доживљајима. Оргазам је увек самадхи, екстаза, (спајање са божанством). Али људи не знају, јер они се сусрећу из потребе а не из преливања енергије. Када размишљаш о оргазму, он постаје сврха, више налик неком послу, а тада оргазам тешко долази.То је дилема: ако желиш оргазам, он постаје тешко остварљив јер га очекујеш, жудиш за њим а тада ти размишљаш о томе да ли ћеш овог пута успети или не и тај страх парализује твој центар за секс.Твој центар за секс се стварно отвара само када нема страха, када не очекујеш никакав резултат, када не размишљаш о будућности, када игра није усмерена на добитак, када само једноставно играш. Лепо је да се играш с нечијим телом и да се неко игра с твојим телом. Само два тела која плешу, певају, грле се, милују – творе предивну симфонију, и нема потребе размишљати о оргазму. И тада ће се десити! У томе је лепота, тада ће се десити. Али да ли ће се догодити или не, то је споредно. Једноставно заборави на то. Зашто треба да постоји разлика у техникама за мушкарце и жене? Зато јер су они потпуно различити. Они су различити колико год је то могуће. Они су поларне супротности. Цела физиологија, цела психологија, сваки слој женске свести је различит од мушке – не само различит, управо супротан. Требало би развијати потпуно различите технике – али пошто мушкарац и жена живе тако близу, тако присно заједно, они заборављају да су различити. Ништа није случајно, и то је добро јер управо због тога они могу да постану енергетски круг. Они су комплементарни, они одговарају једно другом. Када кажем да су мушкарац и жена две супротности једне целине, ја мислим да су они комплементарни. А комплементарност је могућа само приликом сусрета њихових супротних полова. Погледајмо то овако; вагина је негативан пол у женском телу, а груди су позитиван пол. То је шипка магнетизма: позитиван пол близу груди, негативан пол близу вагине. Код мушкараца негативан пол је на грудима, док је позитиван пол на пенису. Дакле, приликом сусрета груди – мушкарца и жене, сусретну се негативан и позитиван пол; а кад се сретну и центри за секс приликом коитуса, поново се сусретну негативан и позитиван пол. Обе магнетске шипке среле су се са својим супротним половима и тако је формиран круг, енергија може да тече, енергија може да се креће. Али круг ће да се догоди само када су мушкарац и жена у љубави. Ако нису у љубави, тада ће да се сретну само њихови центри за секс – један позитиван пол ће да се сретне са једним негативним полом. Постојаће размена енергије, али само линијски. Круг не може да буде формиран. Због тога се без љубави никад не осећаш задовољан. Секс без дубоке љубави постаје ситница. То је слојевито. Енергија се креће, али само у линији – није створен круг. А само приликом формирања кругави постајете једно, не раније. Када сте дубоко у љубави, само се тада сусрећу и груди. Сексуални акт је веома једноставан, љубавни акт је сложенији. Сексуални акт је само физички – две енергије се сретну и распрше се. Стога, ако је присутан само секс, пре или касније ти ћеш бити фрустриран: ти трошиш енергију, а ништа не постижеш. Испуњење се догађа само када постоји круг. Ако је круг потпуно присутан тада ће оба партнера бити енергичнији, живљи, испуњенији. Али, ако постоји само сексуални акт, оба партнера ће касније да буду испражњени, слаби. Они су изгубили енергију. Уследиће сан јер осим слабости они не осећају ништа друго. Приликом тог „једнополног сусрета“ мушкарци губе више од жена. Баш због тога жене могу да постану проститутке – јер позитиван пол је мушкарац, а негативан пол је жена. Енергија тече од мушкарца ка жени, али не и обратно. Тако жена у једној ноћи може да има двадесет или тридесет сексуалних актова, док мушкарац не може. Тако за мене, ако је проституција лоша, то није због проституције, већ зато што је круг немогућ. Ти ниси испуњен. Ти само бескорисно расипаш своју енергију.

Ако је љубав присутна, тада се мушкарац и жена срећу са оба пола. Мушкарац даје жени, а жена враћа натраг. Тада је то узајамно, међусобно. Људи не крећу према вођењу љубави постепено. Две особе седе и наједном почињу да воде љубав. То је тако нагло, веома изненадно за жену. За мушкарца то није изненадно јер мушка енергија је различита врста енергије, а мушка сексуалност је више локална. Женска сексуалност је целокупна; њено цело тело треба да учествује у томе. Зато без претходне предигре, жена никада неће дубље ући у секс. Када жена остане хладна, мушки оргазмички доживљај остаје локалан, гениталан. То не допире до његове душе, то не захвата цело његово тело. Све ћелије и сва влакна његовог бића нису узбуђена, нису у плесу. То је јадно, веома јадно. То је ослобађање, олакшање, али не оргазмички доживљај. Секс је леп, сексуалност ружна. Када секс постаје мисаон, када секс улази у твоју главу, то постаје сексуалност. Али глава није центар за секс. Секс није функција главе. Али када секс пролази кроз главу то постаје сексуалност. Тада ти мислиш о сексу, машташ о сексу. И што више мислиш о томе, што више машташ о томе, ти све више западаш у невољу. То је проблем који осећа западни свет; он превише машта о сексу. Запад је постао сексуалан кроз маштање, а Исток кроз репресију. И Запад и Исток су постали сексуални и изгубили су природну способност уживања секса. И Запад и Исток постали су патолошки, али на различите начине. Запад је постао патолошки због маштања да секс буде крајњи циљ живота, а Исток због мишљења да је секс крајња препрека између Бога и човека. Секс није ни једно ни друго. Секс није ни крајњи циљ ни крајња препрека. Секс је природна појава као глад или жеђ. Постоји још један проблем у западном мишљењу – да мушкарац мора да задовољи жену и да жена мора да задовољи мушкарца. Сада су обоје узнемирени. Тако мушкарац ишчекује да види да ли

је жена задовољна. Ако она није задовољна, њему нешто недостаје; он није довољно мушкарац.

А кад почнеш да осећаш да ниси довољно мушкарац, ти идеш у погрешном смеру – и тада ће да настане све више и више потешкоћа. Ти ћеш почети да биваш несигуран; изгубићеш самопоуздање. Жена такође ишчекује да види да ли је она задовољила мушкарца или не. Ако она осети да мушкарац није задовољан,

или да није постигао екстазу – о чему се сада проповеда широм света, тада она осећа да њој нешто недостаје. Сада су обоје узнемирени и предивни љубавни акт је покварен. То нису ствари због којих би требало бринути. Али постоји још један проблем: људи превише воде љубав. Они то раде скоро рутински. Медицински стручњаци су створили идеју да је секс веома хигијенски. Ако не водиш љубав сваки дан

нешто ће да се погорша. Они говоре да је чак и срчани удар могућ ако довољно не водиш љубав. То би требало да буде ретка ствар, гозба. Вођење љубави не би требало да буде рутина; то не би требало да буде свакидашња храна. То би требало сачувати за ретке прилике када си стварно испуњен, када је присутан неки други простор. То би требало чувати као поклон за ретке тренутке, у супротном живот постаје веома досадан. Ммммм? Управо као што сваки дан једеш, и као што пијеш чај и купаш се, тако

и водиш љубав. Тада ти то постаје досадно јер се све понавља. Води љубав само када је присутна огромна жеља и страст, у супротном једноставно реци: „Извини, то није ту, зар има сврхе?“ Претварање није добро. И ако престанеш да се претвараш, ти ћеш осетити многе већу дубину и слојевитост приликом вођења љубави. Људи превише понављају то што они зову вођење љубави, јер никада нису задовољни. У Индији, најдревнији текст о сексу, Ватсјајанина „Кама Сутра“ каже, ако водиш љубав стварно фантастично, једном годишње је довољно! То ће изгледати готово немогуће за модерног човека – једном годишње? А они нису били људи који су ишта потискивали. Ватсјајана је први светски сексолог, и први који је унео медитацију у секс, први који је покренуо његове најдубље центре. И он је у праву. Ако си тај доживљај

осетио до крајности, једном годишње је скоро довољно. То ће те тако дубоко задовољити да ћеш после тога да сијаш изнутра месецима. Ако журиш у свему, ти ћеш журити и приликом сексуалног акта, јер ТИ ћеш бити тамо. Особа која пуно мисли на време журиће и приликом сексуалног акта – да време не буде протраћено. Тако ми тражимо инстант кафу и инстант секс. Са кафом је у реду, али инстант секс је потпуна бесмислица. Такав секс не може да постоји. То није посао, то није нешто што можеш да убрзаш. Кроз журбу ћеш га уништити; пропустићеш крајњи циљ. Уживај у сексу јер кроз њега треба да осетиш безвременост. Ако си у журби, ти то нећеш моћи. Док волиш своју жену, истопи се у њеној топлоти.На тренутак заборави сексуалност, на тренутак заборави све што се догађа у твојој глави, у твојој машти. На тренутак се само истопи у правој жени. Не носи порнографију у својој глави, не прави од сексуалности нешто мисаоно. Нека твоја сексуалност буде дубока чулност, осетљивост, интуитивно осећање. Истопи се у жени, као да си поново дете у мајчиној утроби. Уколико то не доживиш са својом драгом, ти је ниси сасвим упознао. Буди поново као дете у мајчиној утроби, потпуно заједно са њом, одбаци сва одстојања. И у том тренутку ти ћеш да знаш шта је препуштање. Бити оргазмичан значи имати способност губљена контроле. Код нас је присутна стална контрола, ти једноставно седиш на својим енергијама и контролишеш их… „Ово треба, ово не треба. Ово је добро, оно је погрешно.“ Ти то непрекидно радиш, кочиш, потискујеш. Идеш само до те тачке, даље од тога је опасно, само оволико је дозвољено. Како ти можеш да будеш оргазмичан? А ако ниси оргазмичан у другим стварима, не можеш да будеш оргазмичан ни у сексу. Ако контролишеш чак и своју љутњу, ти не можеш да будеш оргазмичан ни у сексу. Ако можеш бити оргазмичан у љутњи, само тада можеш да будеш оргазмичан у сексу. Човек је целокупност. Ако то не можеш да постигнеш у бесу како би могао приликом љубави? То је немогуће. Природан човек је оргазмичан у свим својим емоцијама.

 

Драган Симовић: Љубав је увек потпуна, увек целина живота


Када си у уму, тада не живиш.

Живиш тек онда кад изиђеш из ума.

Док боравиш у уму, ниси ни у животу ни у садашњем тренутку вечности.

Тада си свугде и нигде.

Свуда те има и нигде те нема.

Несрећан си и незадовољан кад год боравиш у уму.

Чим изиђеш из ума, ти си радостан, срећан, задовољан, испуњен и блажен.

Ум ти не дозвољава да љубиш себе и друге, да љубиш живот и сва бића у свим световима.

Ти ниси свој ум, и ниси свој све док си у уму.

Али, кад боравиш у срцу, тада си увек свој, ма где год био!

Само кад боравиш у својему унутарњем срцу, ти љубиш и себе и сва ина бића.

Тада љубиш свим бићем, свим срцем, свом душом, свим духом и свим суштаством.

Љубав је увек потпуна, увек целина живота.

Љуби се само целином и потпуношћу.

Кад љубиш, онда јеси љубав, онда јеси живот, онда јеси божанство.

Драган Симовић: Све моје никад догођене љубави


 

 

На овај свет дођох

само да певам и сневам,

јер сем песама и снова

ничега у свету

немам.

И све моје љубави, гле!

бејаху

само песме и снови.

Да нисам певао и сневао,

знам,

да ни живео 

не бих,

нити би ме

игде 

у свету овом било!

Кад одем са овога света,

иза мене ће остати

само песме и снови

у којима ће и даље живети

све моје

никад

догођене

љубави.

Владимир Шибалић: У ЈЕСЕН


У јесен, када све стане,
И кад оголе брезове гране,
Упутим се стазама шумским,
Оронулим и уским.

У јесен, кад посљедњи Сунца зрак
Покушава бити силан и јак,
Кад залудо мисли да ће спријечит’ мрак,
Који је све ближи, корак по корак…

У јесен, у ту дивну, но кратку јесен,
Ходит’ без ње тада више не смијем,
Кад кестен се до кестена уз тупи звук ниже,
И Морана када је све ближе и ближе…

И волио бих сада, у ову спору јесен
Да сам онај опали кестен,
Да дању и ноћу будем шуме дио,
Онако мален, што се у лишће густо скрио.

 

Верица Стојиљковић: Туга


 

 

Наиђе туга понека …  понекад… понегде 

у неком ходнику душе … за нечим …

за неким …због нечег ..због неког

као капљица распростре се и тужи и

донесе собом немир и сету  и

помислиш како позвана није 

како недраги  ти је гост

 ал кад из твога мора изронила је

врата јој отвориш  да уђе …пустиш је

 

И онда је  узмеш за руку

поведеш  на душе ти најсветлије место  

да погледа у небо високо плаво

на облаке му беле у путу расуте

на кровове крајпуташких кућа  

на широм отворене прозоре у сваки улеће по птица

на ограде трњем обрасле и

ветром занешене вратнице напуштених огњишта

да погледа накривљене зидове

са попуцалим стаклима на жутим сликама

да зачује ехо звона оваца и

радосну свирку фруле што их прати

кад јутром уз планину крену и

с вечери када са ње сиђу

да погледа у потоке усамљене и

њихове изворе  скрите заборављене

ено мостова преко река висе тек њишу се

никога не преносе од једне до обале друге   

да погледа небу под оне исте облаке и

покуша да види коњанике витезове наше претке

и више ништа не ремети ову слику истине

стоје и дуд и храст и орах и залуд носе плодове

тек покоји становник шуме ту прође и то убере и

кажеш јој да ту седне … па нека тужи колико јој воља

јер то туга јесте

и кажеш јој да отужи брзо

са сузама или без њих

како јој лакше и милије

само нека не буде дуго и

кажеш јој да онда лице од суза опере сунцем  

да се насмеје јер ево гостију њених

оних због којих тужи.. за којима тужи ..

ево их враћају се …долазе

 

И преци се осмехнуше

о онима што су са њима кажу

да не бринемо се  да добро су

да нас поздрављају и да знамо

да су стално близу нас и да

нас гледају и љубављу обасипају

 

И ево драгог и драге путем видим иду

носе судове земљане …пошли ..по воду 

а на зденцу чује се граја …играју се деца…

 видиш туго  да радости има

не тужи много но насмеј се!

Тулеанска Перспектива – Варг Викернес


16938782_621374981407055_759687092583624486_n

Замислите живот у коме људи потпуно верују једно другом, због тога што су веома слични и размишљају на исти начин. Замислите живот у коме не бринете о смрти, због тога што верујете онима који су око вас да ће подићи вашу децу на прави начин када не будете више ту. Замислите живот у коме толико верујете својим садрузима и толико се осећате повезано са њима да тражите изговор како би се жртвовали за њих, а то исто они раде за вас. Замислите живот и коме знате да ћете ако заслужите бити поново рођени у будућности, кроз вашу децу или њихову децу и замислите колико би од овога имала користи ваша деца и њихова деца. Замислите живот у коме је ход узбрдо виђен као шанса да покажете колико сте јаки, или да постанете јачи ако то нисте. Замислите живот у коме богови и богиње нису ваши господари већ ваши идеали и чувари онога што је добро у човеку. Замислите живот у коме се поштује и слави лепота природе, одржава се онаква каква је, уместо да се уништава ради краткорочног профита. Замислите живот који не почињете сваки пут испочетка, већ преносите част коју сте стекли у вашим претходним животима, а не преносите оно што није часно. Замислите живот у коме су ваша достигнућа и лојалност оно што вам обезбеђује поштовање, уместо времена које потрошите молећи за опрост за „грехе“ које нисте починили, за које чак и не знате. Замислите живот у коме ништа није хитно и у коме имате довољно времена да све направите на најбољи могући начин, најлепше и најквалитетније могуће. Замислите хармоничан живот, у хармоничном друштву…

Управо сте замислили живот у европској Европи. Хајде да радимо заједно на поновној изградњи онога што је некада било и направимо му места у нашем, различитом данашњем свету. Слава Боговима!

Превод са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Мит о чистим религијама. Православље и древна вера


Всеволод Иванов - Серия «Триполье»

Велика је заблуда сматрати како постоје тзв. “чисте религије“! Овај став се понајмање може применити на хришћанство као најмлађу религију. У свакој религији има знатних остатака ранијих веровања, о чему је већ било речи поводом дијалектике Светог и његове хијерофаније у мноштву појавних форми. “А садашња религија ни једног европског народа није никада била чисто хришћанска нити чиста у било ком смислу. Увек постоје остаци и трагови ранијих вера, мање или више апсорбованих; увек постоји тенденција ка паразитским веровањима“.25

За Словене је карактеристично да је са формирањем државе повезано постепено “изумирање старе религије и прелаз на хришћанство“. Међутим, обазриви историчари религије су не једном упозорили да је “ова промена текла постепено, била је у почетку само површинска и формална, јер је погађала само владајући горњи слој, док је народ и даље живео са изворним представама и дуго времена их се тврдоглаво чврсто држао и под плаштом хришћанске вере, делом, разуме се, под различитим метаморфозама народних обичаја све до данас. Већ та чињеница сведочи о томе, колико су дубоко укорењени елементи духовне културе, који су се развили несумњиво за време словенске етногенезе, у току диференцирања, цепања и запоседања земље (…). У компликованој структури словенског паганизма не одсликава се само етногенетски процес, већ и језички развој и посебно социјална промена у словенском друштву“.26

Шта се догодило када су Срби прешли на хришћанство? Све оно што је постојало у паганизму, у древној српској религији, по природи ствари, није ишчезло, а и оно што је постало ствар прошлости, споро је нестајало из званичног веровања. У томе су, уверава нас Чајкановић, “нарочито отпорни култни обичаји и веровања. Када су Срби примили хришћанство, продужило је све ово да живи и даље, само је сада добило хришћанску интерпретацију, и везало се за поједине личности из хришћанског круга. Ми, дакле, имамо разлога веровати да су култови и традиције, који су некада били везани за старинске богове, пренесени сада (…) на друге натприродне личности, у првом реду на данашње свеце. Према томе, у нашим настојањима да о тим старим српским боговима што сазнамо, морамо ми најпре поћи од култа данашњих наших светаца, и од традиције о њима. У тој области са највећом вероватноћом можемо рачунати да ћемо наћи остатке старинског пантеона и успомена на њ“27.

Када је реч о крају словенскога паганства Лубор Нидерле се слаже са оним митолозима који тврде да је хришћанска црква тешко излазила на крај са демонолошким представама, које су, као “нижи слој представа, тј. демонологија и магија“ наставиле у народу да и даље живе и то у непатвореном облику, док је “свест о вишим слојевима божанског света готово безтрага ишчезао у народној култури и био замењен хришћанском религијом“28. Дакле, многа су древна, паганска бижанства преосмишљена за потребе нове религиозности. Добро су познати примери да је у “хришћанском фолклору Перун замењен светим Илијом, који (…) прелази преко неба у огњеним кочијама“29. На простору Балтичких Словена, који су најжилавије бранили древну праотачку религију, Световидов храм је срушен 1168. г.н.е. Остала светилишта на острву Рујану, данашњем немачком Ригену, као и храм подигнут на брду у Радгосту у Ретри, такође су били порушени у 12. и 13. веку током ратова за принудно преобраћење у хришћанство.

Сретен Петровић

Јесењин: Запалих свој огањ


Запалих свој огањ,
Ватра се развила,
Ко надошла вода
Укруг се разлила.

Ишчезла је магла
У даљину равну
И из мојих груди
Отерала чаму.

Моја ватра пламса.
Безнадежна сета
Као моја песма
У огњу пуцкета.

И своју сам ватру
Весело гледао,
Сетивши се туге
Тихо запевао.

 

... на данашњи дан, 1895.године, у  Петроград у,  рођен је …  Јесењин…

 

 

ВОЈНА ТРАДИЦИЈА АРИЈЕВАЦА – Георгиј Сидоров, главе 22, 23 и 24


  ГЛАВА 22 . САМОПРОГРАМИРАЊЕ. ПРВА ЕТАПА МЕДИТАЦИЈЕ

Зашто је потребно самопрограмирање? Са једне стране, у циљу учења управљања својим емоцијама, са друге — савлађивања технике за улазак у слику. И једно и друго захтева много времена и труда. Али, као што је познато, пут ће  савладати онај који њим иде. Због тога је неопходно крочити на пут контроле управљања својом психом и ићи овим путем све до тада, док се не добије оно што је потребно.

Познато је да је најбоља техника самопрограмирања такозвана медитација.

 Шта она представља? Само коначну концентрацију ваше свести на одређену слику без обзира каквог је она садржаја: материјалног или имагинарног.

 Главна ствар је да осећате са њом јединство.

Важно је знати да је основни услов за медитацију елиминација свих фактора који расејавају пажњу. Имам у виду стране звуке, мирисе  усмерене на вашу адресу неке друге досадне појаве. Може их бити колико год хоћете. На пример, предмет ваше медитације може да буде слика вука, медведа или суперхероја – оног, ко вам је интуитивно близак. Али најважније је — ако сте изабрали слику, више је не мењајте. У супротном, нећете успети.

Дакле, одлучили сте која вам је слика најближа.

Најбоље од свега – ако сте успели да пронађете илустрацију у боји- она ће вам боље помоћи да сагледате њен унутрашњи свет.

За то је неопходно да ставите слику вашег омиљеног јунака или звери на удаљености од метар и по и 3-4 минута је пажљиво размотрите тако да се ништа не пропусти.

Приметите све детаље без изузетка. Онда затворите очи и поставите себи у својој машти ту слику. После три минута менталне контемплације поново отворите очи и поново испитајте за вас узбудљив објекат. На то иде најмање 3-4 минута. Затим поновите ово још једном.

Као по правилу, контемплација слике се ради три пута, таква је традиција.

Након треће фазе контемплације почните да „апсорбујете“ енергију дате слике у себе. Суштина је — пажња, брзина и хладан бес. Ако после десет сесија ништа у себи не осећате, покушајте да уроните у слику сами.

Делујте по принципу: ако Мухамед не иде брегу, онда брег иде Мухамеду. Последња техника је ефикаснија, али је она и опаснија. Опасност је у томе, што ви нећете бити примарни за своју слику, већ она за вас. Користећи последњу технику можете се у потпуности препородити.

Добро је ако је ваша слика паметна, а шта ако је она глупа?

И онда ћете врло брзо постати као она. Јасно је, да ништа доброг у томе нема.

ГЛАВА 22. ДРУГА ЕТАПА МЕДИТАЦИЈЕ

Она се састоји у томе да ви ментално почињете да видите све етапе захвата у својој новој слици. Наиме, она даје веру у себе, у сопствене способности ратника. Што чешће организујете тешке виртуелне борбе, то боље. Временом ћете моћи да симулирате било коју борбу са било којим бројем противника. Као резултат, осећаћете се уверени у своје способности и осећаћете се као прави витез,  тј. победником у свакој борби, са било којим бројем противника.

ГЛАВА 24. УЛАЗАК У БОРБЕНИ ТРАНС

Шта је транс? То је модификовано стање свести. У обичном животу ви сте исти човек, као и сви. Али у екстремној ситуацији, ви постајете потпуно другачији човек. Борбени транс се одликује следећим особинама.

  1. Основна емоција постаје хладан бес.
  2. Нестају сумње и страхови. Ви постајете веома мудри, ваша се воља максимално реализује у вашим акцијама.
  3. Значајно је смањена осетљивост на бол.
  4. Повећавају се енергетске могућности организма.
  5. Повећава се брзина реакције.

Како можемо постићи измењено стање свести или борбени транс? Теоретски, све је једноставно: треба искључити своју леву хемисферу и потпуно прећи на десну. У овом случају, укључује се „аутопилот“, а даље све иде аутоматски, али теорија је теорија. Најважније за нас — није то, већ пракса. Покушајте да онемогућите у себи размишљање о проценама када вас опколи пет јаких бикова са ножевима. Ипак, то мора да се уради, иначе нећете преживети. Питање је: како?

Један од поузданих начина који нам је познат је: ментално умрите пре борбе и почните борбу као живи мртавац. Тада ће доћи хладан бес и стање потпуне неустрашивости, али ово је екстреман случај. Поред тога, слика човека из другог света — све је само није једноставна. За некога је лакше да постане херој, него леш. Због тога је последњи борбени транс живог човека пожељнији. Како се он спроводи? Испоставило се, ништа компликовано у њему нема. Стање борилачког транса се постиже уношењем посебног информационог програма у централни нервни систем човека. Он изазива у вашем уму ту реакцију, која је толико потребна. Како се то ради?

Прво, тело је максимално опуштено и улази у стање таласа.

То се уради највише за секунду. Онда ви изговорите мантру и она вас уводи у слику. Ваш ум је окупиран само тиме, тако да се лева хемисфера аутоматски искључује.

Иза слике иде, не ваш крик, већ њен. Заправо, то више нисте ви, слика је заузела ваше место, сада она делује. Она муњевито напада и неутрализује нападе. Она је испуњена хладним бесом, њена свест је замрла и она је постала тупа на бол.

У ствари, муњевит улазак у слику — то је самохипноза у стање транса. Као што видите, ништа компликованог у претходном нема. Све је једноставно. Али да би брзо ушли у слику, није довољан један тренинг и коначно, потребан је окидач у облику мантре.

Шта је мантра?

То је било која изабрана реч коју користите пре него што позовете слику. То је све. Ни овде такође, нема ништа компликовано. Мислим да схватате да ће у почетку улаз у слику бити попут позоришне представе. Али током времена, ваш ум ће се променити и ви ћете развити условни рефлекс. Главна ствар је да идете у том правцу и не одустајете. Поновите мантру хиљаду пута и позовите слику хиљаду пута и временом ћете успети.

превео: Душан Ми

Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-