O, Брано, Браноооо, Браноооо Петровићууууу! 

Да ли познао си, Брано, песмо моја оплакана,

Какве бејаху те Анине намере – кад све друге она, Песниче,

Сахрањује – само тебе, Снаго и Утехо моја, само тебе, роде мој, она Оживљава,…. ♥♥♥

Какве год јој беху намере – благодарна ево кличем што те болног Васкрснула Ана, укрштене речи док решава!
О, Анааа! О, Анааа, Песмо над Песмама!!!

О, Брано! О Бранооо! О, Брано Петровићу,
Жив нека си ти нама Живцијат – на Радост, на Светлост, на Љубав Лучезарну што се овом песмом твојом, Дико наша, до Неба извијаааааааааа ♥♥♥

Чекамо те Збратимљени са Шумом да попијемо триста чајева са румом!
Па још када дође Зверка твоја драагааа…..
Биће то чајанка непојмљиво славна!♥♥♥