ХВАЛА АЛЕКСАНДРУ КОНУЗИНУ КОЈИ ЈЕ БИО АМБАСАДОР СРБА У СРБИЈИ КАД НАМ ЈЕ БИЛО НАЈТЕЖЕ!

ФБР РЕДАКЦИЈА ПОКРЕЋЕ ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПРОГЛАШЕЊЕ АЛЕКСАНДРА КОНУЗИНА
ЗА ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА СРБИЈЕ!

+++

ФБ група: Испраћај амбасадора Конузина – поздрав пријатељу Срба

 Позивају се сви грађани добре воље да у понедељак, 17. 9. 2012. године у 16: 30 часова дођу испред Руске амбасаде (Делиградска 32) и поздраве одлазећег амбасадора Русије, Александра Конузина. Надамо се вашем доласку и спонтаном окупљању у што већем броју. Пожељно је понети руску заставу или букете цвећа као израз захвалности за доброчинитељства која је током мандата цењени амбасадор Конузин чинио.

Ово је прилика да обични грађани искажу своје дивљење овом изузетном човеку. Зато вас очекујемо! 

+++

Конузин одлази из света дипломатије

вести.рс, мондо.рс, смедиа.рс, агенције
12.09.2012.

Руски амбасадор у Србији Александар Конузин оценио је да Русија према Србији гаји топле и пријатељске односе и навео да ће по истеку мандата у Београду престати да се бави дипломатијом.

„Ускоро ћу отићи јер је завршен мој мандат, одлазим из света дипломатије“, рекао је Конузин на отварању изложбе радова савремених јужноафричких уметника „Саут Африка митинг поинт“ у Руском дому.

Конузин је навео окупљеним званицама да је своју дипломатску каријеру почео у Африци и да је симболично завршава на манифестацији посвећеној Јужној Африци.

„Опраштам се од вас и желео бих да запамтим ваша лица, јер сам све време овде осећао топлоту и доброту према нашој земљи (Русији)“, рекао је Конузин.

Шеф српске дипломатије Иван Мркић пожелео је Конизину на опроштајном ручку успех на новој функцији у Министарству за ванредне ситуације Руске Федерације.

Мркић је Конузину одао признање на сарадњи и залагању на унапређењу билатералних односа и рекао да се нада да ће бити интензивиране везе Србије и Русије у свим областима.

Да ли је Шокенхоф донео „седам тачака” случајно чим се Николић вратио из Сочија?

14.09.2012. Факти

Све што је високи функционер партије Ангеле Меркел – Андреас Шокенхоф – донео у Београд понајвише личи на мирнодопско диктирање услова капитулације.

Опет су, зато, многи прво помислили: какав шок од Шокенхофа, ево их – Немци опет Немци.

Само, нема места никаквом шокирању!

Шокенхоф је у Београд дошао са јавном тајном! Сви смо знали да су Берлин, Брисел и Вашингтон мислили управо на ово кад су Борису Тадићу демагошки дозвољавали да нас фолира да ће нам Запад дозволити курс „и ЕУ и Косово“.

Сви смо знали да Тадић и цела његова екипа предобро знају да ствари управо тако стоје и да нас са паролом „и ЕУ и Косово“ вуку за нос. Да би лакше владали.

А и Запад и Тадић су знали да и ми све то знамо.

Да су Тадић и ДС победили на изборима – да ли би их пустили да нас још који месец замајавају или би Шокенхоф и у том случају дошао 13. септембра 2012. у Београд?

Шта Србија да уради, како да се постави?

+++

Владислав Јовановић, министар иностраних послова СРЈ: 

Одустати од ЕУ ако Брисел не призна целовитост Србије

Ако ЕУ буде инсистирала на досадашњој политици, онда треба да даефинитивно одустанемо од сваке амбиције да будемо њен члан. То је начин да се заштитимо од политике уцењивања и понижавања коју представници те Уније и њени високи чиновници појачавају из дана у дан

„СЕДАМ тачака” које је донео Андреас Шокенхоф налик су изјавама које су јој ових дана претходиле, а последица су омче коју је Србија сама себи ставила око врата кад је наставила да инсистира на чланству у ЕУ упркос томе што је ЕУ произвела независност Косова, међу првима га признала и веома је активна у консолидацији те независности.

Уместо да се дистанцира од такве политике, нова власт ју је наставила. И, разуме се, долазе само све нови плодови те негативне политике, цех се повећава из дана у дан.

Према томе, једини начин да се ослободимо те омче је да одустанемо од даљег кретања ка ЕУ све док се она не изјасни да поштује нашу територијалну целину.

Дакле: ако ЕУ буде инсистирала на досадашњој политици, онда треба да даефинитивно одустанемо од сваке амбиције да будемо њен члан. То је начин да се заштитимо од политике уцењивања и понижавања коју представници те Уније и њени високи чиновници појачавају из дана у дан.

Слободан АНТОНИЋ, аналитичар:

Ово је однос метрополе и колоније

Ово је сад црвена линија, граница коју Србија тешко да може да пређе. Не видим како би се то могло извести, а да Србија -поштујући тај немачки захтев – не призна фактички Косово

Ово је хладан туш за њихова настојања да се остваре добри односи са Немачком као главним партнером у ЕУ и да Србија може да истовремено има добре односе и са Русијом и са Бриселом односно Берлином

Већ је у нашој јавности на неки начин речено да је завршена политика „и ЕУ и Косово“.

Ово је сад црвена линија, граница коју Србија тешко да може да пређе. Не видим како би се то могло извести, а да Србија -поштујући тај немачки захтев – не призна фактички Косово. Зато мислим да је ово важан тренутак.

Берлин се одлучио за дипломатски груб однос према Србији.

Ових седам услова није саопштено у неким билатералним разговорима – него јавно, истога дана је објављено на српском у „Блицу“. Чак није било ризика да се нешто погрешно преведе са немачког – објављена је верзија на српском. Значи, од раније је та порука била јасно спремљена.

Та врста комуникације, кад стижу листе услова са тачкама које треба испунити, карактерише класичан однос метрополе и колоније, односно колонизатора и колоније.

То није однос партнера који треба да буду део исте заједнице држава, него однос који подразумева једну врсту диктата.

Сада може да се направи избор. Не може више – и ЕУ и Косово. Мора се направити избор и врло ме занима како ће да реагује Влада и шта ће да ради, имајући у виду њена опредељења.

Чак мислим да је ово хладан туш за њихова настојања да се остваре добри односи са Немачком као главним партнером у ЕУ и да Србија може да истовремено има добре односе и са Русијом и са Бриселом односно Берлином.

То је хладан туш за све што је у јавности било претходних дана – пре свега мислим на Вучићеву посету Немачкој!

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, уредник Нове српске политичке мисли:

Последња прилика да се ствари промене и поправе

Изгледа да је процењено да је Влада Србије или сувише слаба или, пак, довољно кооперативна, а да је и јавност у Србији већ довољно „скувана“, тако да захтеви у тако бруталном облику могу сада бити и јавно саопштени

Усвајање овог меморандума разбило би у парампарчад и последње остатке државне политике према Косову у смислу неприхватања независности

ОВО је последња прилика да се ствари промене, односно поправе.

Ако се тај меморандум, који значи фактичко признавање косовске независности, тражи већ само за почетак преговора, можемо тек замислити шта ли нас све даље чека на том путу.

Уговор о добросуседским односима са Косовом – као услов за добијање датума за отпочињање преговора са ЕУ – сурово је испостављање рачуна за неутралан или чак благонаклон став Брисела и Берлина приликом формирања нове Владе.

То је на генералној линији онога што су од раније говорили и Ангела Меркел и други европски и немачки званичници о успостављању `добросуседских односа између Београда и Приштине` као услову почетка и напретка преговора о придруживању ЕУ.

Српске власти су се правиле као да не виде оно што је свима јасно и очигледно. Новост је само радикалност и бруталност начина на који се ти услови сада испостављају новој власти.

Изгледа да је процењено да је Влада Србије или сувише слаба или, пак, довољно кооперативна, а да је и јавност у Србији већ довољно „скувана“, тако да захтеви у тако бруталном облику могу сада бити и јавно саопштени.

Такође, изјава је само додатна конкретизација и разрада тих услова уз додатно подизање лествице са конкретизацијом у појединим тачкама.

Усвајање овог меморандума разбило би у парампарчад и последње остатке државне политике према Косову у смислу неприхватања независности.

Борба за очување Косова и Метохије у било ком облику и наставак европских интеграција су неспојиви процеси. И то је било јасно од почетка свакоме ко је хтео да види и чује оно што се од Србије захтева.

Предраг СИМИЋ, бивши амбасадор у Француској:

Србија је пред двојним избором: ”ЕУ или Косово, ЕУ или Русија”

Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на спољнполитички заокрет Србије, а сасвим сам сигуран да Берлин у том погледу није сам већ да став Немачке одражава у великој мери и став Запада, односно САД

Ово је одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији

Перспектива чланства у ЕУ постала је јако далека и крајње неизвесна.

Што се тиче Немачке, нема места запети него то је ‘тачка на и’ о условима које је поставила Србији за преговоре и чланство у ЕУ.

Немци су новој власти у Србији поручили да не би требало да има илузије да чланство у ЕУ и датум за почетак преговора о чланству може очекивати у догледно време и без испуњавања дугог списка захтева.

Може се разговарати о томе да ли је то само последица промене власти у Београду или је Србија отишла уназад од фебруара, када је добила статус кандидата за ЕУ.

Ово је врхунац захтева у погледу Косова и јасан став шта ће се од актуелних власти у Србиј тражити за одређивање датума за почетак преговора, бар кад је Немачка у питању.

Постоје уговори између две Немачке, постоји и то немачко искуство, које је још и амбасадор Волфганг Ишингер предлагао крајем 2007. године, у преговорима у Бечу. Али, мислим да је овде порука много јаснија.

Србија је овим стављена не само пред избор “Косово или ЕУ, већ и ЕУ или Русија.”

Србија је у фебруару добила кандидатуру, а онда се нагло због избора или промене власти, удаљила од Европске уније. Ово што смо чули данас по трећи пут, најпре је чуо премијер Ивица Дачић приликом посете Стразбуру од Мартина Шулца, председника Европског парламента, затим је то рекао немачки парламентарац, а данас је то изнео један од првих људи ЦДУ-а и немачког Бундестага.

Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на спољнполитички заокрет Србије, а сасвим сам сигуран да Берлин у том погледу није сам већ да став Немачке одражава у великој мери и став Запада, односно САД. И то је суштина ове приче.

Ово је одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији.

Огњен ПРИБИЋЕВИЋ, бивши амбасадор у Немачкој:

Нема више политике „и ЕУ и Косово“

Овакав став САД и Берлина отвориће низ тешких питања унутар Србије и велико је питање како ће се Николић и Влада определити у том случају

До данас, нова влада је имала исту политику као и претходна, “и ЕУ и Косово”, али је да очигледно да та политика више неће моћи да се води

ОД данас више није могућа политика “и ЕУ и Косово”, пошто су објављени услови Немачке које би Србија требало да испуни.

Захтев да Србија склопи договор о добросуседским односима са Косовом и седам услова које поставља Бундестаг гурају Србију у позицију да се изјасни или за ЕУ или за Косово.

Од прошлогодишње посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду било је очигледно да САД и Немачка желе да што пре затворе питање Косова.

За Србију малу шансу представља то што такав став није јавно дошао из Брисела, али с обзиром на снагу САД и Берлина тешко је веровати да Брисел може имати неку другачију политику.

Очигледно је да Немачка и САД очекују да ће нова Влада Србије и председник Томислав Николић бити кооперативнији у односу на бившег председника Србије Бориса Тадића са чијом спољном политиком нису били задовољни.

Овакав став САД и Берлина отвориће низ тешких питања унутар Србије и велико је питање како ће се Николић и Влада определити у том случају.

До данас, нова влада је имала исту политику као и претходна, “и ЕУ и Косово”, али је да очигледно да та политика више неће моћи да се води.

Владимир ТОДОРИЋ, директор Центра за модерну политику:

Уследиће још већи притисци

Косово никада неће доживети своју пуну међународну афирмацију ако Србија то не дозволи и то сви знају, али Србија може да плати огромну цену, катастрофално велику, блокирајући Косово, тако да и Косово и Србија могу једни друго да повуку на дно

Косово и Србија што пре треба да почну разговор и дијалог и да почну нову етапу будућности оба друштва, али само под условом да се дође до решења које ће прихватити обе стране, јер је све друго наставак сукоба

МОГУ се очекивати још већи притисци, поготово од земаља које се највише питају о економском преживљавању Србије.

Предусретљивост и прагматичност нове српске Владе поводом фусноте и спремност на политички дијалог од стране председника Србије Томислава Николића није са друге стране дочекана са спремношћу на противуступке него се доживљава као потврда исправности досадашње политике притисака.

Да ли је Србија економски уцењена? Није буквално економски уцењена, али изјава премијера Ивице Дачића да је држава близу банкрота не оставља много простора за политички маневар.

Решење је у дефинисању политике Србије кроз платформу која се дуго најављује.

Неопходно је усвојити је што пре и дефинисати “шта може а шта не може”.

Косово никада неће доживети своју пуну међународну афирмацију ако Србија то не дозволи и то сви знају, али Србија може да плати огромну цену, катастрофално велику, блокирајући Косово, тако да и Косово и Србија могу једни друго да повуку на дно.

Косово и Србија што пре треба да почну разговор и дијалог и да почну нову етапу будућности оба друштва, али само под условом да се дође до решења које ће прихватити обе стране, јер је све друго наставак сукоба.

Да ли је и даље могућа политика “и Косово и ЕУ” – то је једино могућа политика, ако Србија заиста жели у ЕУ.

Ако би се тешко успостављени консензус око ЕУ разградио, питање је да ли би се икада поново могао постићи. У Србији је тако једино и било могуће да се иде у ЕУ – убедивши Србе да то није противно националним интересима.

Данашње објављивање услова Немачке је корак више од става који су немачки парламентарци пренели званичницима Србије у априлу, када је на власти била коалиција предвођена Демократском странком. Биће интересантно видети да ли ће се овај пут дићи више прашине него у априлу, када је јавност била шокирана а српски званичници тврдили да Немци нису баш тако мислили.

Петар ПЕТКОВИЋ, Демократска странка Србије:

Одговор Србије: политичка неутралност

ОВО је добар повод да се у Србији поведе озбиљна и одговорна расправа да ли Србија треба да прогласи политичку неутралност или треба да настави европске интеграције.

ДСС сматра да је немогуће избећи ту расправу, јер сам Запад све више помиње признање Косова као услов.

ДСС сматра да је у најдубљем интересу Србије да наш одговор на најаве Запада да треба да признамо Косово буде да Србија прогласи политичку неутралност.

Србији се ништа негативно није догодило, него само позитивно, када је прогласила војну неутралност.

Исто тако би било и када би прогласила и политичку неутралност.

Борислав СТЕФАНОВИЋ, бивши шеф преговарачког тима Београда:

Низ тешких и лоших порука

Нашу власт не чекају нимало лаки дани, на њој је велика одговорност и она се може превазићи заједничким државним деловањем без лажног патриотизма и демагогије

Време нам истиче, а плана за Косово ни на видику нема. Сада се показује да се све оно за шта смо били критиковани, а било је далеко мање од онога што се тражи од ове власти, враћа као бумеранг онима који су те критике износили

Политика и Косово и ЕУ је на великом тесту. Не бих ишао толико далеко као неки аналитичари да тврдим да је колабирала, али ће бити потребно много политичког умећа, такта и реализма у постизању болних компромиса са Приштином који ће моћи да одагнају за нас тај врло штетан избор.

Ову поруку, послеђену у низу тешких и лоших порука за нашу државну политику, треба јако озбиљно схватити и треба разумети да је сада све оно што се наговештавало јасно формализовано, тако да нема простора за тумачења.

То је нешто на шта и те како морамо обратити пажњу и никако се не сме игнорисати нити занемарити, јер су услови први пут стављени на један папир систематизовано и достављени нашој јавности отворено, прецизно и таксативно.

Одговорно тврдим да је једини нови услов тачка седам која говори о неопходности постизања писаног споразума са политичким и правним гаранцијама о нормализацији односа са Приштином.

Наша власт је имала могућност да ескивира овакве стреле испаљене на државу Србију, нова власт нема простора и мораће уз много труда и такта да приђе овом питању и напусти пут демагогије и лажног патриотизма, што неће бити лако, с обзиром на оно што су обећали бирачима.

Листа услова оставља могућност да садржина споразума, који се тражи да Београд направи са Приштином, буде предмет договора и нових условљавања, нарочито када се зна да ће Приштина бити неконструктивна и зачаурена у свом националном пројекту.

Нашу власт не чекају нимало лаки дани, на њој је велика одговорност и она се може превазићи заједничким државним деловањем без лажног патриотизма и демагогије.

Време нам истиче, а плана за Косово ни на видику нема. Сада се показује да се све оно за шта смо били критиковани, а било је далеко мање од онога што се тражи од ове власти, враћа као бумеранг онима који су те критике износили.

ДС ће подржати власт у тешким контроверзним корацима који не воде ка признању Косова.

Ови услови нису само став Немачке већ и других земаља Запада.

 

( Факти )

Словенима

Фјодор Иванович Тјутчев

Поздрав из душе, браћо родна,
Словени, били откуд год,
Без изузетка, поздрав од нас!
Данас је славље за сав род!
Русија бира кога зове
На празник слоге, за тај сто!
И, знајте, гости славе ове,
Овде сте своји и на свом!

Ту сте чак више ви код куће
Него где вам је кућни праг –
Ту где је немогуће
Дићи глас туђи и туђ флаг,
Ту где за круну и поданство
Један је језик, језик свих,
Где не гледа се на Словенство
Као на грешни сабор злих!

Свеједно што смо, по несрећи,
Дуго расути којекуд –
Народ смо један, такорећи,
Све нас одњиха једна груд!
Браћа смо родна, а, на крају,
То и замера свет нам вас!
Русију вама не праштају,
Не опраштају ни њој вас!

Боје се они, њима смета
Што породица наша зна
Пред сваким лицем тога света
Стати и рећи: „То сам ја!“
Кроз дешавања свевремена
Спрам трага њиног огавног,
Самосазнање нас Словена
Прст је којим их кара Бог!

Давно Европа, по Западу
Ђубрењем сталним врта тог,
Доби културу у свом саду –
Право аршина двоструког:
За њих – једнакост, закон и склад,
За нас – клевета, хаос, кнут,
Па како тада, тако је сад
И тако биће сваки пут.

Све то што важи од вајкада
Нити се троши нити ће,
Све то над нама виси сада
И све нас овде притишће;
Прошлост се враћа сваког дана –
Проклетство нашег основа,
Бол незараслих,живих рана,
Бол Беле Горе, Косова!

Али,на жалост и на бруку,
Словенство живи неслогом,
А Запад ако пружа руку
Онда је пружи само том
Ко креће увек и посвуда
На своје, а у корист злог.
Од нас — њихов је тек наш Јуда —
Прихватају га као свог.

Несложно, једнородно племе,
Кад ћеш, заиста, бити то?
Хоће ли икад доћи време
Препорода и зрења твог,
Време праштања, сједињења,
Кад ће раздору бити крај?
Ми дан чекамо Провиђења –
Стићи ће – душа слути, зна…

Баш то – у Бога вера јака –
Надима вечно нашу груд,
И поред силних губитака,
Гледамо напред – знамо куд…
Жив је Свевишњи, још не оде,
И Његов суд, кад куцне час –
Као Промисли реч слободе –
За руски простор даће глас…

Фјодор Иванович Тјутчев
(почетак маја 1867.)

 +++

Славянам

Привет вам задушевный, братья,
Со всех Славянщины концов,
Привет наш всем вам, без изъятья!
Для всех семейный пир готов!
Недаром вас звала Россия
На праздник мира и любви;
Но знайте, гости дорогие,
Вы здесь не гости, вы – свои!

Вы дома здесь, и больше дома,
Чем там, на родине своей,-
Здесь, где господство незнакомо
Иноязыческих властей,
Здесь, где у власти и подданства
Один язык, один для всех,
И не считается Славянство
За тяжкий первородный грех!

Хотя враждебною судьбиной
И были мы разлучены,
Но все же мы народ единый,
Единой матери сыны;
Но все же братья мы родные!
Вот, вот что ненавидят в нас!
Вам не прощается Россия,
России – не прощают вас!

Смущает их, и до испугу,
Что вся славянская семья
В лицо и недругу и другу
Впервые скажет: – Это я!
При неотступном вспоминанье
О длинной цепи злых обид
Славянское самосознанье,
Как божья кара, их страшит!

Давно на почве европейской,
Где ложь так пышно разрослась,
Давно наукой фарисейской
Двойная правда создалась:
Для них – закон и равноправность,
Для нас – насилье и обман,
И закрепила стародавность
Их, как наследие славян.

И то, что длилося веками,
Не истощилось и поднесь,
И тяготеет и над нами –
Над нами, собранными здесь…
Еще болит от старых болей
Вся современная пора…
Не тронуто Коссово поле,
Не срыта Белая Гора!

А между нас – позор немалый, –
В славянской, всем родной среде,
Лишь тот ушел от их опалы
И не подвергся их вражде,
Кто для своих всегда и всюду
Злодеем был передовым:
Они лишь нашего Иуду
Честят лобзанием своим.

Опально-мировое племя,
Когда же будешь ты народ?
Когда же упразднится время
Твоей и розни и невзгод,
И грянет клич к объединенью,
И рухнет то, что делит нас?..
Мы ждем и верим провиденью –
Ему известны день и час…

И эта вера в правду бога
Уж в нашей не умрет груди,
Хоть много жертв и горя много
Еще мы видим впереди…
Он жив – верховный промыслитель,
И суд его не оскудел,
И слово царь-освободитель
За русский выступит предел…

Федор Иванович Тютчев
(начало мая 1867.)

13 СЕПТЕМБАР- ДАН КАДА СЕ НАША СВЕТА ЦРКВА МОЛИТВЕНО СЕЋА „СВЕТИХ МУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ“

14 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Србско сабрање Баштионик, Бањалука

У организацији Светосавске омладинске заједнице епархије Бањалучке, чланови Србског сабрања „Баштионик“, у четвртак, 13.09.2012. г. посјетили су манастир Јасеновац у истоименом мјесту у Хрватској, у  Славонској епархији- на дан када се наша Света црква молитвено сјећа Светих мученика Јасеновачких.

Јасеновац, симбол српског страдања у протеклом вијеку, добио је манастир 2000. год. када је о Ваведењу Пресвете Богородице одлуком епископа Славонског Саве, комплекс парохијске цркве рођења Светог Јована Претече и Крститеља проглашен манастиром. Данас је манастир Јасеновац привремено сједиште епархије Славонске.

Чланови Сабрања посјетили су и Доњу Градину која се налази на десној обали Саве у Републици Српској, а била је саставни дио комплекса усташког логора Јасеновац. Према процјенама, од око 700 000 побијених у комплексу концентрационог логора Јасеновац, у Доњој Градини је побијено више од половине логораша- око 370 000!

На мјесту логора, у близини хумки страдалника и казана у којима су усташе правиле сапун од људских остатака- прислужене су свијеће за покој душа ових светих мученика.

 

Србско сабрање Баштионик, Бањалука

СНП НАШИ упутили допис Његовој Светости Патријарху Српском

САОПШТЕЊА

Српски народни покрет НАШИ су упутили допис Његовој Светости Патријарху Српском Г. Иринеју поводом организовања протеста „СТО ГОДИНА ЗАБРАНЕ ГЕЈ ПРАЈД ПРОПАГАНДЕ“ у којем су му указали на политичко насиље које спроводе тзв. ЛГБТ организације и на неопходност доношења закона о забрани геј прајд пропаганде. Преносимо допис у целини:

Његовој Светости Патријарху Српском Г. Иринеју

Београд, 14. септембар 2012. године

 

 

Ваша Светости,

 

 

обраћам Вам се испред Српског народног покрета НАШИ са циљем да Вас обавестим да ће СНП НАШИ у сарадњи са низом других организација 06. октобра 2012. године на великом протесту „СТО ГОДИНА ЗАБРАНЕ ГЕЈ ПРАЈД ПРОПАГАНДЕ“ захтевати апсолутну забрану „геј прајд“ пропаганде на територији Републике Србије укључујући забрану јавног истицања застава дугиних боја, других геј прајд симбола и јавног коришћења страног израза „геј“, а захтевамо да овим законом јасно буде изражена воља српског народа и огромне већине грађана Србије кроз забрану у наредних сто година, како би се у потпуности стало у крај сваком виду ширења „геј прајд“ идеологије у нашем друштву.

Циљ нашег дописа и обраћања Вама, Ваша Светости, јесте наша молба и позив да изразите подршку борби против овога зла, те да искористите свој утицај у циљу подизања свести о овом насиљу, у циљу заштите српског народа и омогућивања примене највиших стандарда у одбрани од „геј прајд“ пропаганде, тако што ћете указати политичком врху на неопходност забране ове пропаганде зла и подржати иницијативу да се као и у Руској Федерацији примени Устав и закон у потпуности, те донесе законска одредба о апсолутној забрани „геј прајд“ пропаганде у наредних сто година.

Сматрамо да је крајњи и алармантан тренутак да Српска православна Црква као бастион српског народног бића и српске вере, а по узору на братску Руску православну Цркву и имајући у виду поруку Његове Светости Патријарха Руског Г. Кирила да је покренут свеопшти рат против Православља, реагује најдиректније и саопшти српским властима и међународним експонентима да воља српског народа у његовој држави матици – Србији – мора бити поштована.

Српски народ је јасно показао низ година уназад да не жели на својим тв екранима и улицама „заставе дугиних боја“, да не жели промотивне анкете и предавања о „геј прајд“ идеологији као позитивној вредности у средњим и основним школама, да не жели сваке године понављање крвавог пира на улицама Београда због хира појединих властодржаца који ЕУ и своје политичке интересе стављају изнад светости живота и српског народа.

Уколико не дође до примене највиших стандарда у борби и одбрани од тзв. „геј прајд“ идеологије и насиља као што је то урађено у Руској Федерацији и другим цивилизацијски и духовно напредним земљама, даљи наставак толерисања „геј прајд“ пропаганде у нашем друштву ће довести до коначног урушавања већ пољуљаног моралног темеља на којем стоји српски народ, српска породица и друштво у целини, а у својој суштини ће такав пад представљати духовни помор и смрт.

Превара којом се проглашава „парада зла“ уставном обавезом државе Србије се састоји у томе што је под притиском ЕУ лобија право на јавно окупљање изокренуто у право на прављење јавних скупова промоције неморала, а право појединца на изражавање свог сексуалног опредељења је изокренуто у право на масовно јавно изражавање сексуалног опредељења.

„Геј прајд“ идеологија је у грубом сукобу са Уставом Србије, верским правима, породичним правима и правима детета, као и моралом као заштићеном уставном категоријом, те сваки вид промоције ове идеологије мора бити забрањен.

Ми се залажемо да права оних који се исповедају као „сексуално специфични“ буду решавана у оквиру надлежних институција и добрим законима, а не кроз дивљаштво, кршење Устава и на штету других права зајамчених Уставом и не на штету права других.

Истина је да „геј прајд“ не представља уставну обавезу државе Србије како је то промовисао под притиском ЕУ лобија режим Бориса Тадића, јер је морал уставом заштићена категорија, а поред тога Устав прописује да ниједно право не може бити спровођено на штету других Уставом зајамчених права, што важи и за одредбе међународних закона и декларација, а посебно за права српског народа у његовој држави матици – Србији.

Овај закон о стогодишњој забрани и овакав потез су неопходни ради заштите српског друштва, српске породице и права детета и уверени смо да ћете препознати значај овакве свенародне акције.

У нади да ће Бог благословити нашу заједничку борбу и победу и у име Српског народног покрета НАШИ,

Иван Ивановић

председник СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9024

Вулин на седници у Звечану

14. сеп 2012, 13:20 -> 13:32
Танјуг

Почела заједничка седница четири општине са севера Косова посвећена актуелној ситуацији у том делу Косова. Седници присуствује и Александар Вулин.

У Звечану је почела заједничка седница четири општине са севера Косова посвећена актуелној политичко-безбедносној ситуацији у северном делу Косова.
Вулин.јпг

Поред одборника и председника општина Звечан, Косовска Митровица, Зубин Поток и Лепосавић присутан је и начелник косовско-митровичког Округа, као и шеф владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.

Александар Вулин требало је да се прошле недеље сусретне са представницима Срба са севера Косова али је косовска полиција онемогућила његову посету Косовској Митровици.

Разлог за то, како су објаснили у полицији, била је чињеница да та посета није била предвиђена агендом коју су приштинске власти одобриле везано за Вулинову посету Косову.

По делима ћете их познати

ФБР, Рајица Марковић

Пут човеков на земљи може стати у три речи: ”вера која дела”. ”Познаћете их по њиховим делима” каже Господ Исус Христос. Да би се сагледала дела актуелног Србског Патријарха морамо се загледати унутар себе и око себе.

Унутар себе видећемо муку и невољу која нам се намеће од оних који су нас опколили са свих страна и њихових сарадника домаћих изрода. Унутар себе зачућемо уздах и лелек од грабежа и отимачине који се организовано спроводе над већ осиромашеним србским народом. Видећемо ником одговорну власт која својим расипничким трошењем пара, узајмљених од светских зеленаша, гура земљу у дужничко робство. Видећемо батину закона која бије увек по истим леђима јадног и потлаченог народа док оне који тај исти народ опљачкаше и порушише државу чува. Видећемо мир у коме се Срби са Косова и Метохије убијају, протерују и издају, а Срби из других делова Србије законски прогоне окривљени једино зато што немају.

Мир за који се Србски Патријарх моли са вековним непријатељима Православља јесте екуменистички процењен на тридесет сребрњака. Такав мир распиње на Крст Божију Истину а на њено место зацарује лаж богатства. Не приметих да се Патријарх Србски побуни против отимачине Србских Светиња на Косову и Метохији од стране папистичке екумене коју ова спроведе кроз насилно отимање Србске земље и признавање отимачином склепане такозване државе Косово. Питање је дана кад ће Србске Светиње на Косову престати да буду Србске и постати власништво папистичке екумене.

Онај који је то заустављао био је Преосвећени Владика Артемије и због тога овај екуменски миротворац поведе против њега ”братски рат”. ”Ако је твој брат има нешто против тебе иди и измири се са братом својим” па после тога ради на васељенском миру, среди прво своју кућу па тек онда сређуј васељену. Узалуд је њима причати, они су представници Цркве нове васељенске и домаће реалности, а у тој новој реалности, постаде нормално све оно што од увек по речи Божијој беше гадост.

Богу хвала што остави на Косову и Метохији верне Србе јунаке Вере и Отаџбине да буду језгро Православног Хришћанског отпора злосатанској окупацији. Богу хвала што подиже Верног Пастира Владику Артемија који силом Божијом задржава сатански зулум над Србским народом. Богу хвала на свим пробућеним Србима који имају очи да виде, уши да чују и разума да схвате све обмане оца лажи и да им се свим Божијим силама супротставе.

Ми смо Срби мирољубив народ и свакодневно се молимо ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу свим људима света добра воља а не само међу народним господарима”. Ми смо за мир у себи и са свима око себе али за искрен мир у коме нећемо никад више добијати нож у леђа. Кад такав мир Србски Патријарх успостави у Србији нека иде и нека шири васељенски мир. Мир и сигурност на Косову и Метохији, мир и сигурност у целој Србији, мир и сигурност за све Србе у Дијаспори, па тек затим васељенски мир са свима који се покајаше за злочине према Србима.

Душа Србске Мајке

 

Драган Симовић

 

 

Када уроним у своје Божанско Биће, у Биће што јесте Светлост Праискона, онда ту видим, и препознајем, Душу Србске Мајке!

То је она смерна, тиха и сетна Душа, Душа широка као море сиње, која све појима, која све разуме, која све прашта!

Ако бих ту Душу изразио, и нарисао, у ваграма древнога живописца, онда би та Душа исијавала око себе нежно плаветни светлосни венац што обујима Небо и Земљу и свеколика обзорја унаоколо.

Душа Србске Мајке јесте Биће и Битије расне Србкиње.

Оне Србкиње која је кроз многе векове и светове проносила и сачувала ту дивотну Божанску ВедСрбску, Стриборјанску, Хиперборејску и Аријевску Душу.

То је она топла и жива Душа, која све упија и све из себе исијава и зрачи.

Душа која је истовремено оваплоћење и Вере и Знања, Љубави и Доброте, Лепоте и Дивоте!

О тој Души Србске Мајке може се беседети и певати, може се књижевно писати и умно расправљати, али ће нам она вазда и увек остати недоречена и недопевана, остати тајанствена и тајинствена!

Та Душа се никада не може чулима овога света познати, будући да сама та Душа и није од овога света.

Та Душа је из виших духовних светова, о којима огромна већина људи, поробљена вештаством и лажном мудрушћу овога света опсене, никада ни сневала није!

Та Душа је сачувала, кроз многе векове од Праискони, све оно што је и најлепше и најдивотније и најмудрије у Свеколиком Србству!

Та Душа је сачувала и Језик и Писмо, и Веру и Предање, и Радост и Тугу Свих Срба, ма где ти Срби данас обитавали, и ма како се сада звали!

Та Душа лебди негде високо у Лучезарном Кругу тајнствених и невидљивих светова, у праисконом молитвеном тиховању, бдијући над свеколиким успаваним Србством!

И, управо ће та Душа, Душа Србске Мајке, у времену које долази и које је већ дошло, спасити успавано, разрођено и расрбљено Србство!