Ма какав да је мој Србски Род,

за мене ће Он бити најдражи

и најмилији Род.

Најдражи и најмилији Род

у световима, овостраним и оностраним;

 најдражи и најмилији Род у Васељени;

најдражи и најмилији Род

међу звезданим јатима.

Нека Срби за свет буду и најгори Народ,

 за мене ће Они увек и вазда

бити најбољи, најлепши, најпаметнији и најплеменитији Народ.

Борићу се за свој Србски Род

до коначног свршетка

 живота својега у овоме свету;

борићу се за Србство

и када будем напустио овај свет

и прешао у тајинствене

оностране светове.

Јер ко не љуби Род свој,

тај никога и ништа љубити не може,

 ни у видљивим нити у невидљивим

световима и пространствима.

Ја се нисам родио

да бих уживао живећи и боравећи

у Србскоме Народу,

већ сам у овај свет дошао

да нешто учиним за Србски Народ,

и да остварим и живим

 вековни Србски Сан.

Ма какав да је мој Србски Род,

за мене ће Он бити

најдражи и најмилији Род.

Лирски записи

 

Запад никада и није био културан.

Сви су западни народи вековима живели од пљачке и отимачине.

Знали су само да краду, пљачкају и отимају.

Они никакву културу нису ни развијали.

Њима је сва култура дошла са Истока.

Када су Кинези, Јапанци и Арапи неговали високу културу, врхунску поезију, философију и алхемију, Атлантисти су још обитвали по спиљама, раселинама и пећинама.

Јели су пресно месо, дивљали и оргијали, и нису волели да се купају.

Прво су купатило саградили тек у седамнаестом веку.

А Кинези, Индијци и Јапанци градили су купатила још пре пет тисућа година.

Само неосвешћени, необразовани, несувкисли и бесловесни могу да причају о некаквој западној култури.

Никакве културе никада не бејаше на Западу.

То је ниска предаторска и паразитска раса која је одувек живела од туђега труда и стваралачког рада.

Лирски записи

 

Данас скоро да нема ниједног србског државника и политичара који се држи србског становишта, србског начела и србског погледа на свет.

Одавно србски народ нема своје вође, своје државнике, своје политичаре и своју културну, интелектуалну и духовну елиту.

Од средине деветнаестог века почело је разбијање и растурање свесрбског јединства; почела је разградња свесрбске биолошке, културне, духовне и просторно-временске заједнице.

Томе су – ако желимо да будемо искрено, а морамо бити искрени! – највише допринели вајни србски школарци школовани у Ватикану, Бечу, Берлину, Паризу и Лондону.

Оно што је требало да буде свесрбска културна, интелектуална и духовна елита, то је постало антисрбска квази-елита загађена и затрована вирусом европеизма, ватиканизма, комунизма, атлантизма и мундијализма.

Сви су наши вајни школарци школовани на Западу, а њихови су цењени учитељи, наставници и професори – у које се они сви одреда и дан-дањи заклињу –  бивали највећи и најокорелији србомрсци који су им, за време школовања и студија, усађивали мржњу према властитом народу.

Са таквом назови елитом, србски народ мора да нестане, управо стога, што је та и таква, расрбљена и разрођена, србска културна, интелектуална и духовна елита највећи и најпотуљенији непријатељ Србског Бића и Србске Душе.

За један нов, чисто србски почетак, ми морамо почети од стварања истински србске културне, интелектуалне и духовне елите, од елите која ће да се држи Србске Вертикале, од елите која ће да мисли србски, да говори србски, да осећа србски, да ствара србски и да дејствује србски.

Без тога нам нема спаса, и нема никаквог почетка!

 

Ако смо, уистини,

самосвојан,

самосвестан и самобитан народ,

 онда морамо знати,

да свако наше питање

можемо

само ми да решавамо.

Свако србско питање

мора се решавати на србски начин:

 србским погледом на свет,

 србском поетиком,

србском вештином,

 србским умећем,

србским мислима,

србским осећањима,

србским делима.

Не може се

ниједно србско питање

решавати

на несрбски начин.

 

Колико ми,

Срби,

поштујемо и ценимо

 једни друге,

толико ће нас и свет

поштовати и ценити.

Узрок свих наших страдања

и робовања кроз векове

 јесте тај,

што ми не поштујемо

 и не ценимо једни друге.

Не може се волети свет,

ако се мрзи своје село.

Не може се туђин

љубити више

од својега брата.

Онај ко не зна

одакле је пошао,

неће никамо стићи.

Лирски записи

 

Наши су древни хиперборејски преци били видовити и мудри.

Они, заиста, бејаху били повезани са вишим духовним и божанским световима.

Све су умели да наслуте и осете, све су умели да предвиде и, све су могли унапред јасно да виде.

Највиша видовита знања предавали су само оним ученицима који у свом срцу имају усађено начело етике и вертикале.

Видовита божанска знања нису се смела предавати људима нискога рода и порекла.

Када би неки ученик дошао код ура, посвећених чувара Великих Тајни Веда, ури би, пре него што би започели да му предају видовита знања, годину дана помно испитивали његово срце, и, ако би утврдили да учениково срце нема у себи усађено начело божанске вертикале, вратили би га тамо одакле је дошао, не откривши му ни једно једино знање, ни једну једину тајну.

Они су знали, да су висока видовита и божанска знања опасна у рукама човека који не држи до морала, етике и вертикале.

Ури су говорили: три корака на пољу етике и вертикале, а један корак на пољу видовитог знања.

Божанско начело добротољубља, милосрђа и самилости мора да иде испред сваког знања.

Знање није за онога ко не зна за самилост, доброту, милосрђе и љубав.

Такви бејаху закони наших древних.

Има љубави

које никада не умиру.

Има љубави

које надживе своје љубавнике

 и које путују кроз простор и време

тражећи неке нове љубавнике

 у којима ће наставити

свој давно започети живот.

Има љубави

које су светионици у неким далеким световима,

 међу давно згаснулим сазвежђима

и звезданим јатима.

Има љубави

према којима се и Васиона управља,

 и без којих ни звезде

никада светлеле не би.

Један Те Исти Дух

све прожима,

све испуњава,

све покреће,

и свему Живот даје.

Све је Једна Потпуност,

 Једна Свеукупност,

Једна Присутност

и Једна Свесност.

Свака наша Мисао,

свако наше Осећање,

свака наша Туга или Радост

 и до најудаљенијих звезданих јата стиже,

 па нам се отуд, у трену, врати,

 као одраз Светлосног Зрака

од Свеприсутног Огледала

у Дубинама Вечности.

Опремио: Стари Словен

Лирски записи

 

Од свих индо-европских, индо-аријевских народа, Срби имају најлепша, најзнаменитија и најсликовитија лична имена.

Ако је име знамен, онда се по личним именима може видети, осетити и схватити душа србског народа.

Реци ми како се зовеш, па ћу ти рећи какав си, гласи једна ведсрбска пословица.

Срби имају најобимнији речник личних имена која су сачувана од најдревнијих времена до дана-дањег, и, по богатсву личних имена, не може се ниједан индо-аријевски народ поредити са Србима.

Сви су ини индо-европски народи, са прихватањем јудео-кршћанства, одбацили своја праизворна и праискона имена, само су Срби успели да сачувају сва своја предачка имена, не одбацивши ни једно једино предачко име.

Ни наши једнородници и једноплеменици, Руси, нажалост, нису успели да сачувају своја древна имена, имена својих звезданих, хиперборејских предака, већ су преузели библијска, семитска, јудејска и јелинска имена, тако да су и преко самих –  туђинских – имена, отуђени, како од предака, тако и од предања, мита, Вере, Знања и Славе.

У србска лична имена пресликана је свеколика ведсрбска душа, свеколики ведсрбски дух, свеколика ведсрбска онострана повесница, свеколика ведсрбска космогонија, теогонија и митологија, свеколико мировозреније и тајинствено ведсрбско свезнање.

Не зна се која су србска лична имена лепша, знаменитија и сликовитија: да ли мушка или женска!

Србска лична имена по дрвећу, по биљкама, по цвећу, по животињама, по птицама, по рекама, по небеским појавама, планетама и звездама, по Сунцу и Месецу, по врлинама, одликама и особинама.

Србским личним именима обухваћена је свеколика космичка и божанска поетика; обухваћен је овострани и онострани Космос; обухваћена је васколика Правасељена.

Заиста, сви ини индо-аријевски народи могу само да позавиде Србима на лепоти и дивоти личних имена, јер њима њихова имена ништа не казују, зато што у себи не садрже никакву дубљу поруку, никакав знамен и никакву космичку и божанску праслику.

Има једно име – често – у Срба, које звучи библијски и јелински, али му порекло није ни библијско ни јелинско, већ ведсрбско.

То је име МАРКО.

МАРКО је изведено од древног ведсрбског, аријевског и хиперборејског имена МРКО!

(МРКША, МРКАЉ, МРКУТА, МРКИ.)

Познато је, одавно, да само Срби имају речи и имена без иједног самогласника.

Да би Јелини и ини несрби могли да изговоре име МРКО, они су морали, између сугласника М и Р, да убаце самогласник А, и тако је, временом, од имена МРКО настало  и остало име МАРКО, које су прихватили и туђински народи.

Али, сваки би Србин МАРКО требало да зна, да је његово праизворно (ведсрбско, хиперборејско, аријевско) име МРКО.

Стога, нека МАРКУ, за почетак, име МРКО буде магијски, тајнинствени, тајносани, заштитни и онострани знамен.