http://www.scribd.com/doc/218602264/Dragan-Simovic-0

Неко је (благословен био!), ових дана, приредио, и на сајт истакао, књигу поезије и лирских записа Драгана Симовића.

Вама, драги читаоци Србског журнала, достављамо повезницу (линк) за преузимање ове књиге.

Уредништво

 

 

Лирски записи

 

Ево како сам у лирске записе преточио разговор који сам, недавно, водио са једним врлим и дивним пријатељем Русом.

Има Срба и Срба, као што има Руса и Руса.

Има Срба који осећају праискону везу с Русима и Русијом, који Србе и Русе доживљавају, осећају и појимају као Један Народ.

Такве Србе не можемо назвати русофилима (русољупцима), јер би то било исто као када бисмо саме Русе назвали русофилима!

Затим, има Срба истинских русофила.

То су они Срби који Србе и Русе виде као два сродна, блиска, братска народа.

Они су мањина у односу на оне прве Србе, који Србе и Русе виде као Један Род, Једно Племе, Један Народ.

Потом, има Срба који су из неких, само њима знаних разлога, превасходно, наклоњени Европи, Старој Европи, Првобитној Европи, а ређе Англосаксонском Западу – будући да постоји сушта и суштаствена разлика између Првобитне Европе и Англосаксонског Запада.

Такви Срби нису русофили, али, руку на срце, нису ни русофоби (русомрсци); а то значи, да у њих нема нити љубави нити мржње према Русима, мада, чак и такви Срби, негде у дубини свог бића, и суштаства, наслућују тајинствену праискону везу са Русима.

И, ако се догоди да ти и такви Срби нешто учине против Руса, они ће се, пре или доцније, кајати и стидети због тога.

Напросто, после неког времена, осетиће грижњу савести у свом срцу, у својој души, у свом неосвешћеном унутарњем бићу.

И, на концу, има један незнатан постотак Срба, за које бисмо, условно, могли рећи, да су притајени и неосвешћени русофоби; но, по правилу, то су они исти  несловесни и непросвећени Срби који подједнако мрзе и Србе и Русе, који, у крајњем случају, мрзе све оно што их на њих саме подсећа.

Али, ти и такви Срби и нису битни у овој нашој причи.

Уколико желимо да ваљано заокружимо ово наше песничко приповедање, онда ћемо рећи још и ово: од свих словенских племена и родова, од свих словенских народа – Пољака, Чеха, Словака, Украјинаца, Белоруса и Малоруса – само Срби појимају и доживљавају Русе као Свој Народ, а Русију као своју Првобитну Родину.

Лирски записи

 

Сиђи у своје Унутарње, сиђи дубоко, и још дубље, и све дубље и дубље, и путуј, путуј ка Срцу Неба, путуј ка Пупку Првобитног Света, путуј ка Суштаству Вечнога Стварања!

Путуј без престанка, путуј и стварај, стварај самога себе у Бескрајним Пространствима Свести, стварај себе у видљивим и невидљивим световима, стварај себе с ову и с ону страну Вечне Тишине Светова.

И када будеш сишао дубоко и најдубље, тада ћеш појмити и схватити, осетити и видети, да се најдубље дубине премећу у највише висине; да се Дубина узводи у Висину, као што се и Висина низводи у Дубину; те да је Дубина – Горе, а Висина – Доле, а да си ти Пупак и Срце Вечности.

Лирски записи

 

 

Тек сада се отркива и показује шта је све Запад, у сарадњи са Ватиканом, вековима припремао и стварао у својим демонским ложама и рептилским лабораторијама.

Створио је човека-звер, звер крволочнију од свих природних а дивљих звери!

Та западна човеколика звер данас чини такве ужасе и грозоте у украјинским градовима (а највећи се ужас догодио у Одеси), какве словестан човек, божанско биће и битије, не може да појми и схвати.

Заиста, то нису људска бића, већ демони у људском физичком телу!

Зашто кажем да нису људска бића, већ демони у људском физичком телу?

Зато што древна ведсрбска пророчанства кроз векове најављују управо ово време ужаса и пакла на Земљи, време када ће људи – словесна и божанска бића – водити свети рат против најгрознијих бесова (демона) у физичком телу.

Ово је судбоносни рат по словесно човечанство, зато што су демонске војске толико нарасле и ојачале, те тако ојачане кренуле у затирање Словена, а превасходно Срба и Руса, да више не смемо часа часити, да не смемо оклевати, већ се припремати за свети рат; рат у којему ће победити или словесна (божанска) бића, или бесловесна (бесовска) небића.

Оно што Словени, оно што Срби и Руси, пре свега, морају убрзано да освесте, јесте ово: пред нама не стоје људи, већ демонске звери, и рат у који улазимо мора бити рат до коначног истребљења демонских звери.

У том рату нема ни православног ни будистичког милосрђа, већ коначан и немилосрдан обрачун за сва времена.

И то је велика опсена, што ми њих називамо неофашистима или неонацистима – јер кад их тако називамо, онда им придајемо какве-такве атрибуте људског и словесног – будући да они уопште нису људска бића, да немају ни искру људскости и човечности, већ су то древни крвожедни демони привремено настањени у људском физичком телу.

У рату против древних демона-звери нема места  никавом милосрђу, никаквом праштању, јер демони не знају ни за какво милосрђе и ни за какво праштање.

С њима нема разговора и договора; против њих се једино ратује на начин наших древних предака, неустрашивих и посвећених ратника.

Лирски записи

 

 

01

Наш лукави, подмукли и потуљени непријатељ није нас  покорио само из спољнога, већ и из унутарњега света.

Штавише, нашем поробљавању из спољнога света претходило је поробљавање нашег унутарњег бића.

 

02

Ниједан враг не дејствује само на једном пољу, само на једном ступњу бивствовања, но усаображено и истовремено напада на свим пољима, на свим ступњевима, како видљивих тако и невидљивих светова.

 

03

Пре него што смо почели да губимо земље и градове, ми смо изгубили своје свете речи, своје свето писмо, свој свети језик, своју свету веру и своје свето предање.

 

04

Свака туђинска реч која се увукла у наш језик, јесте опаснија од стотину туђинских војника на бојноме бољу, јер је лакше победити стотину непријатеља на бојноме пољу, него једног врага у језику нашем.

 

05

Само једна једина туђинска реч која се ушуњала у наш језик, истиснувши нашу божанску реч, више ће нам штете и зла нанети од тисућу душманских војника.

Лирски записи

 

 

Човек је рођен као Савршено Биће, али његово Савршенство није коначно, већ бесконачно у Духу Стварања.

Савршенство се вазда изнова обнавља и пројављује кроз Чин Стварања – у Бесконачности и Вечности.

Свако Биће је већ Савршено, и свако је дело Стварања такође Савршено.

Полази се од Савршенства и тежи се ка Вишем Савршенству.

То је оно што се назива Еволуцијом (Успењем, Узрастањем, Развојем) – духовном, божанском Еволуцијом Стварања.

Шта је Еволуција у Стварању?

То је потврђивање Савршенства кроз Стварање.

Бог је Савршенство-Над-Савршенствима, али, и Бог се вазда и вавек изнова – до у Бескрај изнова – потврђује и пројављује као Савршенство-Над-Савршенствима.

Бог не би био То-Што-Јесте без Стварања.

Стварање нема ни Почетка ни Свршетка.

Бог је Савршеним Све Створио, али Усавршавање Савршеног је у Вечности и Бескрају кроз Вечно Понављајуће Стварање.

Савршенство није у мировању, већ у кретању и променама.

Промена је Начело Савршенства и Стварања.

Божје се Стварање одвија по Начелу Промена.

И Човеково се Стварање одвија по Начелу Промена.

Човек посвећен Стварању и Начелу Промена узраста од Човека до Бога.

Савршен Човек тежи ка још Вишем Савршенству.

Пут ка још Вишем Савршенству води кроз Савршенство Стварања.

Човек се угледа на Бога, и зато Ствара; јер једино кроз Стварање узраста до Бога и бива Сједињен-са-Богом.

Лирски записи

 

Ми, Срби, који смо расли, и у самосвојне и самобитне личности стасавали, северно од Саве и Дунава, у Средњој Европи, одувек смо Србство (и Словенство) појимали и доживљавали као философски и духовни поглед на свет, као тајинствену, тајновиту, тајносану и мистичну поетику живота и живљења, као Галактичку Завојницу, као Космичку Вертикалу.

Будући да смо се од малих ногу учили, да мислимо србски, да осећамо србски, да говоримо и пишемо србски, да сневамо и стварамо србски – управо онако како су Срби северно од Саве и Дунава одувек мислили, дисали и живели – стога смо Београдски круг двојке вазда и вавек доживљавали као прибежиште и стециште србске декадентне квази-интелигенције, псеудо-елите и културних снобова сваке врсте.

Паланчки дух одавно господари Београдским кругом двојке, јер нигде толико провинцијалаца, надри-уметника и квази-интелектуалаца, малограђана и снобова, белосветских и балканских, нисам срео као у Београдском кругу двојке!

Када сам позних шездесетих година, на кратко, долазио у Београд, ја сам још тада, са осамнаест година, осетио, препознао и схватио, да су људи из Круга двојке осујећени и фрустрирани, да су пуни предрасуда и опсена, да су поводљиви и превртљиви, да су уврнути и ћакнути само зато што су без националне самосвести, без националне самобитности, без националног идентитета, без националне вертикале.

Заиста, Београдски круг двојке и данас доживљавам као змијско гнездо бољшевизма, комунизма, глобализма, мундијализма, рептилизма, као и свих иних декадентних изама.

Са становишта тајне науке о Духу, Београдски круг двојке (у овоме часу) видим и појимам као црну рупу ВедСрбке Духовне Галаксије.

Лирски записи

 

Први ступањ освешћивања јесте препознавање американизма у своме унутарњем бићу.

Огромна већина човечанства није ни свесна да је изнутра поробљена црном магијом коју ћемо, овом приликом – са сврхом и дубљим смислом и значењем – назвати  американизмом.

Под американизмом подразумевам све оно што је вековни душевни, духовни и интелектуални талог западне цивилизације, која је у самоме суштаству својему – антицивилизација!

Американизам није само на Западу, већ и на Истоку, на Северу и Југу, свуда по свету.

Американизам се испољава и као вид притајене и прикривене умне, душевне и духовне болести која је дубоко у Бићу савременог човека.

Американизам је декадентни, изокренути и извитоперени поглед на свет.

Американизам се испољава и као сужење Свести, као немогућност да човек, мисаоно и духовно, изиђе из скучених оквира мишљења, размишљања и освешћивања.

Американизам је подмукла а опака болест Бића и Суштаства у човеку, која га вуче уназад, ка нижим расама и врстама.

Човек оболео од американизма не може да еволуира, већ он инволуира; не може да се развија ка вишем божанском, већ тежи ка нижем животињском ступњу Бића и Свести.

Нема потпуног и истинитог освешћивања без препознавања американизма у својему бићу.

Да би човек био слободно, свесно, самосвесно, самосвојно и самобитно Божје Суштаство, он мора најпре да се излечи од американизма.

Американизам се, између осталог, пројављује и као лукавство у нама.

Човек оболео од американизма не верује никоме и ничему.

Такав човек неће бити искрен; никада не може бити у Истини; јер он не верује ближњему; он нема Љубави за ближњега; он је окорели интелектуалац, окорели рационалиста, окорели прагматичар, окорели спекулант и шпекулант; његова је Душа скврчена и усахла, његово је Срце залеђено и окамењено; такав човек је више робот него ли живо – словесно и божанско – Биће.

Лирски записи

 

Изненада ми се, из прасећања, из прапамћења, из дубине звезданих јата, јави реч Сојница.

Шта значи реч Сојница? – запитах се у чуду!

И после неколико тренутака, из свог унутарњег суштаства, из прабивствовања, добих одговор: Сојница је праизворна србска реч за Вертикалу.

Требало је да мине више од пола века, да бих се,  изненада, у позно доба ноћи, поново сусрео са том прасрбском речју.

Имамо Присојницу и Осојницу – то су јужна и северна страна – и Осојницу (илити Усправницу) која је по средини између Присојнице и Осојнице и, која повезује Пупак Земље са Пупком Неба.