Велико Тајанство остаје Бело Братство (ВедСрба и ВедРуса), које је основано пре тридесет и три столећа, у СрбИрији, на Сребрном језеру, подно Кедрове горе.

Иако су многи трагаоци у свету наслућивали да постоји, никада нико ништа поуздано није могао да сазна и дозна о присуству Белога Братства ВедСура (ВедСури су заједничко име за ВедСрбе и ВедРусе), који се још у тајанственим и тајинственим ведским белим братствима називају и – Галактичким Чуварима Веда.

Галактички ВедСури чине најдуховније и најмоћније Бело Братство, још од низвођења и ступања Звездане Расе на Велику Позорницу Света.

Сва потоња братства на Вечерњој Страни Света, представљају тек изокренуту слику неуспелог подражавања Белог Братства ВедСура.

Захваљујући Галактичким ВедСурима, ВедСрби и ВедРуси и даље бивају присутни као Словестан Род на Великој Позорници Света, припремајући се за Ново доба Великог Духа Стварања, када ће ВедСрби и ВедРуси преузети умно и духовно вођство на Мајци Земљи, а што ће се ускоро и догодити.

И поред свих грозних злочина чињених над Србима и Русима, кроз многе минуле векове, а по замислима мрачних и црних а(х)риманских братстава, Срби и Руси, ипак, опстају као Словестан Род, док су многи, не само древни, већ и народи много млађи од нас, давно нестали са Повесничке Позорнице Света.

Другачије речено, да није Глактичких ВедСура, ми бисмо као Род заувек нестали са Лица Земље још пре тридесет векова.

То што постојимо као Словестан Род, и што се тек припремамо за РодоВерну Мисију у Новоме добу (када ће се остварити сви снови, све замисли и све визије наших Божанских Изасланика), све је то заслуга Галактичких Чувара Веда.

Сва мрачна братства и све црне ложе Вечерње Земље узалудно покушавају да открију Бело Братство ВедСура, али им то никако не успева, будући да  ВедСури нису видљиви у свету.

Нису видљиви, а јесу присутни, свуда и у свим временима!

Бела Ложа (ложа је од ведсрбске речи Лог, и има значење обиталиште, пребивалиште, одредиште, а што ћете најбоље препознати у речи брЛог) ВедСура није у појавном свету, већ у оностраним галактичким пространствима, тако да је сваки покушај црних братства да открију Тајне Чувара Веда унапред  обесмишљен и узалудан.

Ово је преузето из Акаше, а то значи, да ја и верујем и знам да је тако како овде писах.

Онај ко не верује мојему писанију, нека сам провери у Акаши!

Никада ништа нисам писао да бих се некоме додворио или да бих некога убеђивао у нешто.

Мени је сасма свеједно (заиста свеједно!), да ли ћете примити или одбацити ово што овде писах и рисах.

Мој задатак је био – да вам предам оно што из Акаше преузех!

Преко тога, и више од тога, ништа не чиним, будући да сам унапред, и давно, одбацио сваку варљиву славу овога света опсене.

 

Наши ведски преци умели су, између осталог, и Будућност да препознају.

На поткама и основама Знања Закона, знали су не само Садашњост, већ подједнако и Прошлост и Будућност.

Дух Садашњости садржи у себи и оно што је прошло, као и оно што ће доћи.

То и ви знате, зато што је и у вама присутно, и живо, Знање наших ведских предака.

Знате, а не знате да знате!

Суштина, начело и дејство Закона заснива се на (и у)  Садашњем Тренутку.

И сви божански закони одвијају се и дејствују у Садашњости.

Садашњи Тренутак јесте кључ свих тренутака, и свих времена, па и саме Вечности.

Како ћемо препознати Будућност?

Препознаћемо је по Духу Садашњости.

Садашњост је Семе које сејемо у Њиву Вечности, док ће Будућност бити Биљке, чије ћемо Плодове убирати.

Другачије речено, Будућност се препознаје по нашим делима у Садашњости.

Али, наша дела јесу Све!

Све наше мисли и помисли, сви снови и сва сневања наша, сви осећаји и сва осећања, све речи изречене и сва слова прословљена.

Са овим Законом (а то је Закон-Над-Законима) усаображени су сви потоњи закони који происходе из овога Закона.

Један од тих закона, који, такође, происходи из Највишег Закона, јесте и Закон сетве и жетве, који се другачије зове ВаСудба илити Карма.

Рекосмо да је Садашњи Тренутак кључ свих тренутака, који се кружно распростиру од Почетка без Почетка па све до Свршетка без Свршетка.

Ако је Садашњи Тренутак кључ Свега, како у Садашњости тако у Прошлости и у Будућности, онда то значи да смо ми (управо ми!), Пупак Вечности, Жижа Времена, нулта тачка (у божанском координатном систему) у којој се пресецају Вертикала Вечности и Хоризонтала Времена.

Песнички речено, и разјашњено, значи, да од наших свеколиких и свеобухватних дела (у Садашњости, у Садашњем Тренутку), зависи Рођење Будућности.

И не само што потомци наши зависе од наших дела

 (у Овоме Трену), већ од наших садањих дела зависе и преци наши.

Кроз нас се, сликовито казано, не рађају само Прошлост и Будућност, него се кроз нас рађа и Само Биће Времена.

Како мислимо, како сневамо, како маштамо, како верујемо, како казујемо и словимо, како чинимо и радимо, гле, таква ће нам и Будућност бити,

као и она далека Будућност –

с ону страну Будућности!

        

          Свест је Божје Невидљиво Присуство у нама.

Колико је Свести у Уму нашему, толико је и Божјег Невидљивог Присуства у нама.

Наш Ум није само у Глави и у Срцу; наш Ум је свеприсутан у нама.

И не само што је свеприсутан у нама, већ је свеприсутан и око нас.

Када је Свест у нама, онда смо и ми у Свести.

Наш Ум јесте Вечна Потка за Божје Невидљиво Присуство у нама.

Када се наш Ум посве отвори за Свест, тада ми из смртности прелазимо у бесмртност.

Зато што Ум, у који се низвела Свест, бива узнет на Поље Вечне Свести.

Онај ко то доживи, заиста може рећи: У мени је, уместо мојега мајушног ја, Свеприсутно Божје Ја!

 

Све се ово тајинствено низвођаше низ моје Биће, док сам, у сутон вечерњи, седео на тераси, у стању тиховања, и зурио у тиркизно (зелен-плаветно) небо, прошарано руменим повесмима облака.

Бејаше то дивотна праискона слика, коју још од детињства нисам видео!

 

 

Свест је у овоме времену

важнија од свега, јер је то услов Бивања и Присуства.

Ми ћемо и као Народ, а и свако од нас понаособ, напросто нестати, ако не схватимо да је Свест

 (и СамоСвест!) у овоме времену, не само важна, већ битна!

Лажу нас они који кажу, да је у овоме часу, србско питање број један– економско или материјално!

Србско питање свих питања у овоме часу јесте колективно буђење, колективно самоосвешћивање.

Ништа нам не значе ни сва блага овога света, ако нисмо Свесни и СамоСвесни!

Зато што се против нас (а и против свих словесних и божанских бића свуда на Земљи) води свеопшти и свеобухватни, и свеслојевити невидљиви (умни, душевни и духовни) рат на свим ступњевима, на свим пољима бивања и бивствовања.

Синови таме (рептилија и рептилофилија), потомци А(х)римана, потомци Црнобога (а зову их још и сатанистима!), имају разне своје војске расејане по црним ложама диљем и широм света, будући да су од пре неког времена кренули не само у свеопште поробљавање Човечанства, већ (и) у свеколико затирање свих словесних и божанских бића на Мајци Земљи.

Једна од прикривених (потуљених и подмуклих) специјалних армија (армија вековима припреманих за овај тренутак вечности!) јесу и бесовни ентитети из тартарских најдоњих пространстава, који се убацују у хомосексуалне покрете, како би изнутра разбили свако друштво, сваку словесну заједницу.

Они су од Црнобога задужени за уништавање и затирање свих духовних, свих културних и свих цивилизацијских вредности људскога рода, а све то под (при)видом борбе за права мањинских заједница.

Њихова тобожња борба против хомофобије

(а хомофобије нигде, уистини, и нема!), јесте у ствари подмукла борба против божанског устројства света.

Иза свих хомосексуалних покрета у видљивом свету, стоји црна ложа синова таме у невидљивом свету.

Отуда је унапред изгубљена свака наша битка против њих у видљивом свету, јер ми се само узалудно носимо са последицама, док узрок остаје скривен у црним ложама доњих светова.

Зато и кажем, да је Свест и СамоСвест битна!

Да ли су Срби духовно и умно дорасли свим овим специјалним ратовима у овоме веку – откриће се ускоро!

 

Један од наших битних задатака,

јесте и трагање за Лепотом.

Трагање за Лепотом подразумева и откривање Лепоте, свугде и свагда, не само зарад саме Лепоте, већ и зарад нас!

Наш Живот губи сваки Смисао, у Великом Духу Стварања, уколико није посвећен Лепоти.

Оно најтананије и надивотније Животно Дејство у нама, у Бићу и Суштаству нашему, јесте Божја Лепота.

Лепота је Вечна Потка свих бића и свих светова, свих сазвежђа и свих звезданих јата.

Титраји и трептаји нашега Даха, нашега Дисања, нашега УзДаха и ИзДаха, као и откуцаји нашега Срца –

све је то усклађено и усаображено са Дејством Божје Лепоте.

Лепота све обујима и све прожима – на свим Ступњевима, на свим Пољима Бивања и Бивствовања, на свим Дубинама и на свим Висинама Присуства и Стварања.

Лепота је једно од имена за Закон Над Законима, за Закон којему је и Сам Створитељ, истовремено, и Подређен и Надређен!

Дејство Лепоте није само Исцељујуће, већ и ЖивотоДајно.

Лепота, истодобно, и Исцељује и Даје Живот!

Од онога трена, када будемо Божју Лепоту препознали у свом Унутарњем, бивамо вођени Лепотом ка ПраИзвору Лепоте.

 

Путовао сам до најудаљенијих звезданих јата, да бих се срео са собом!

И ма куда пошао, и ма камо дошао, ја сам свуда сретао себе, у мноштву различитих лица и обличја.

Јер када човек упозна себе, тада је упознао све светове и сва сазвежђа у свим световима.

Сврха и намера свих путовања, како у свету тако и у световима с ону страну умља и безумља, јесте тајинствени сусрет са Бићем и Суштаством у себи унутра.

Од свих путовања, знаних и незнаних, само се памти, и заувек остаје, онда када смо путовали у сновима и мислима својим.

 

 

Све је више оних

који мене виде као паганина,

а моје песме, моје лирске записе, сматрају паганштином!

Родна Вера је паганство, идолопоклонство и многобоштво, док је хришћанско православље једина  права вера.

Немам времена да се с таквима спорим; а и да имам времена, опет, за њих, не бих имао времена!

Одувек су пагани бивали управо они, који су друге називали паганима.

Ову су реч ранохришћански фанатици преузели из ведсрбског језика, да би је, у незнању и у бесловесности својој, упућивали РодноВерцима –

ВедСрбима, ПраАријевцима; иако ни сами никада, кроз многе векове, нису успели да истолкују и разгонетну праизворно значење речи паган, односно: поган!

Кад бесловестан и неосвешћен човек нема шта паметно да каже у одбрану својих замисли, промисли и визија

(а такав никада нема ништа паметно да каже!), онда он почне да смишља увредљиве и погане речи, јер једино његово оружје и јесу –

 увредљиве и погане речи!

Свако је слободан да сам бира и своје Претке и своју Веру.

Управо тако: ми сами бирамо и Претке и Веру; као што сами бирамо и Расу, и Народ, и Породицу у којој  ћемо се родити, оваплотити, утеловити илити инкарнирати.

То су Знања ВедСрба, те стога, само ВедСрбин и може, на прави и суштаствен начин, да прими и схвати ова Знања!

Одмах да разјасним.

Ја сам сам изабрао и Претке и Веру.

Све сам ово изабрао још пре рођења својега у овоме свету.

И не само што сам сам бирао, већ сам сам и стварао своје Претке.

То смо сви ми чинили, само што су ретки свесни тога!

Огромна већина, до конца својега овоземаљског живота, никада то не освести.

Не освести – да све сами бирамо, те да се рађамо у свету који смо, кроз векове и тисуће година, у мислима и сновима својим сами стварали.

Спрам мојега Бића, спрам мојега Суштаства јесте и моја Вера.

Моја Вера, песнички речено, јесте саобразна (сагласна) са мојим Бићем и мојим Суштаством, а све то је, истодобно (и Биће, и Суштаство и Вера), усаображено са Великим Духом Стварања.

Моја Вера јесте моја Вера!

Не кажем ни боља ни гора од других вера, већ само кажем: моја Вера јесте моја Вера!

Ту Веру сам сам бирао (то је прва половина Истине), али је, истовремено, и та Вера бирала мене (то је друга половина Истине)!

Моја Вера јесте Мој Пут, а Мој Пут јесте Пут до Створитеља и Предака.

Када се у Истини и Светлости будем срео са Створитељем и Прецима, тада ћу и Себе познати!

Како ће људи мислити и говорити о мени, и о мојој Вери – то већ није моја брига!