Створитељ је са нама, Дух Стварања је са нама, а са нама су и сва бића, и сви светови, и сва звездана јата!

Све је са нама, и уз нас, и у нама.

И јесмо и бивамо у свему.

Ми стварамо свет у којему ћемо обитавати.

Данас, у овоме часу, стварамо свет у којему ћемо сутра да бивамо и пребивамо.

Ми смо, сада и овде, одговорни за свет, за све!

Ми смо СаСтворитељи са Створитељем.

СаСтворитељи, само ако смо усаображени са Срцем Створитеља!

Не можемо бити СаСтворитељи, ако смо изван Створитеља, ако смо одељени од Створитеља, ако смо против Створитеља.

Где год да се нађемо и затекнемо у којему трену, ми смо тамо где је Пупак Света, само ако смо у Овоме Трену!

Само ако смо свесни Овога Трена!

Стога, не очекујмо да ће неко и негде решити иједно наше питање!

Не очекујмо, да нам неко и негде поклони Слободу!

Не очекујмо, да нам неко и негде створи Државу!

Не очекујмо, да нам неко и негде удели Мудрост и Знања!

Поготову не очекујмо од владе, од председника, од премијера, од министара, од посланика, нити од било кога из тог сеновитог света осредњих и бесловесних полу-људи, полу-животиња!

Не очекујмо, јер све су то слугине слуге; јер све су то сенке и утваре гмазова и гуштера.

Прошло је време политичара, прошло је време свих тих људи лажи.

Та, ваљда сте, најзад, схватили и освестили, да су све то  људи без Етике, Естетике и Вертикале!

Коме ће они, јадници, да помогну, кад ни за себе не умеју ништа да учине!?

Шта могу за било кога, за икога, да учине и створе људи без божанског надахнућа, без визија!?

ВедСрбство мора да има (или да открије и пронађе!) тачку ослонца у Себи!

ВедСрбство мора да рачуна само на Себе!

ВедСрбство мора бити изнад свих подела и раскола, изнад свих вера и религија!

ВедСрби све ово већ знају, али је добро да се вазда и свагда изнова присећају!

Да се присећају, и да памте!

Да памте, и да не заборављају!

ВедСрби не смеју да рачунају на оне Србе који су Срби само до ручка, а после ручка могу бити што год пожелиш!

Таквим Србима пожелимо срећан пут!

Нека путују камо их ветрови гоне!

Без тих Срба, без тих назови Срба, и ВедСрби ће бити много јачи и стаменији.

Биће јачи и стаменији, зато што ће рачунати само на Себе!

Никада се не уздај у слаба човека!

Од нејака и гора плаче, каже једна србска пословица.

А слаб је и нејак сваки онај који се не држи Вертикале, Сварожнице, Божанске Усправнице.

Ми, у Овоме Трену, стварамо свет у којему ће наша деца да обитавају; свет у којему ће и деца наше деце да пребивају, као и они далеки што морају једном доћи.

Они што морају једном доћи, гледају нас у Овоме Трену, из Далеких Божанских Светова.

Они се још родили нису, али нас, ипак, гледају!

Гледају нас, у Овоме Трену Вечности!

Гледају нас, и чудом се чуде, како смо тако слаби и немоћни, како смо тако неодлучни и неодговорни!

Не смемо бити слаби и немоћни, не смемо бити неодлучни и неодговорни!

Нашу одлучност и одговорност очекује Створитељ, очекује Дух Стварања, очекује ПраВасељена, очекује Мајка Земља, али очекују и сва ина бића у свим иним световима!

Овај Трен јесте сваки трен!

Овај Трен јесте Вечност!

Кренимо, ВедСрби, и не оклевајмо!

Пут Светлости је пред нама!

 

Само вас Божанска Знања могу ослободити!

Не лажна знања овога света, већ Знања Великих Предака, Знања Белих Богова.

Бити слободан, значи бити мудар, бити одуховљен, бити освешћен.

Нема Слободе за несловесне и бесловесне; нема Слободе за оне који одбијају да чују, и да приме у Срце своје, Древна Знања Божанских Предака!

Сви учитељи од овога света имају само једну мисао и само једну намеру: да вас поробе лажним знањима, лажним сазнањима и мудростима, и да вас баце у руке Великог Брата Гмаза, те да будете најпониженије робље до конца својега живота земаљског.

Од рођења вашега, вазда је неко други уместо вас бирао и одређивао ваш Пут; све време је неко други уместо вас одлучивао о вашим жељама и намерама, замислима и промислима; сви су, на овај или онај начин (свесно или несвесно), ловили вашу детињу Душу, да би је, најзад уловљену, бацили у тамницу овога света, света којим владају сенке и утваре Великог Брата Рептила.

Никада вам нико није приповедао, да је све лажно у овоме свету; да је овај свет, штавише, изокренута слика Стварнога Света; да у овоме свету (којим владају рептилске сенке и утваре) племенити и узвишени, лепи и паметни, бивају жртве, а да ружни, прљави и зли имају сва блага Великог Брата Рептила.

Зашто је то тако?

Зато што смо им ми све то дозволили!

Дозволили смо им тако што смо васцели живот преспавали, зато што смо се поводили за лажним учењима и лажним знањима; дозволили смо им тако што смо слушали људе зла, тако што смо се опијали њиховим слаткоречивим лажима.

По Светом Знању ВедСрба, себичност и саможивост јесте прва одлика људи-рептила.

Словесном Човеку, Божанској Души, бива непримерена, незнана и непозната, себичност и саможивост!

Човек је несебичан и дарежљив, а Рептил је себичан и грамзив!

Живот је на Мајци Земљи сасвим другачије осмишљен од Белих Богова!

По Замисли Створитеља и Белих Богова, живот је на Земљи виђен као Божанска Школа Живота.

Овде је требало да сва Словесна Бића буду СаСтворитељи са Створитељем!

Све се то изокренуло и преокренуло, док смо ми у вековном сну спавали. Док смо ми спавали, рептили су овај свет на своју руку осмислили и уредили.

Сада су Словесни Људи робови, а гмазови и гуштери господари и робовласници!

Јесте ли управо то желели?

Можда и јесте!

Ви ћете и даље ову моју приповест доживљавати као песничку машту, али вам ја, уистини, приповедам из Поља Истине Белих Срба.

Наше усмерене и освешћене мисли имају чудесну моћ!

Моћ усмерених и освешћених мисли јесте толика да може да помера, не само планине, већ и планете!

И поново вас подсећам: створени смо (и рођени!) да будемо Богови!

Избор је само наш!

Све ово пишем зарад Белих Срба, зарад Словесних Срба. Они ме други срби, назови срби, уопште не занимају. Њих и нема у мојему Видном Пољу.

Са њима се не расправљам нити убеђујем; са њима не полемишем, нити њихова имена спомињем.

Они срби, који не живе Дух Предака, који нису на Путу Светлости Створитеља и Белих Богова; они себични и саможиви рептилски срби за које ВедСрбство није Светиња, што се мене тиче, могу и даље да буду све оно што јесу и нису.

То је њихов избор и њихов пут.

 Напомена и Разјасница.

Све западне владе, и сви западни политичари, раде за Великог Брата Рептила.

А што се нас тиче, видимо већ и знамо одавно, да је и Србија приступила том Црном Братству Рептилије!

Ако желимо да заистински будемо Народ Слободних Личности, онда више не смемо да се уздамо у наше политичаре, будући да су се сви србски политичари давно одрекли Пута Светлости.

Ослобођење и избављење ВедСрбства догодиће се ускоро, али изнутра –

 из Бића Народа!

 

 

 

Душа моја у Води

открива давно сневане сне

будућих звезданих јата –

оних што ће

рођена бити

у Сну Великог

Сневача Створитеља!

 

Вода у сновима мојим

памти све моје Претке,

али се присећа

и Потомака

које у Прецима

препознаје!

 

 

Разјасница Песникова.

 

Пробудите се! Али, стварно!

Пробудите Душу, пробудите Дух, пробудите Биће, пробудите Суштаство, пробудите Присуство; пробудите сва чула своја, како видљива, тако и она унутарња, невидљива!

Ваше спавање није са сврхом и смислом, није по избору вашем; ваше спавање јесте присила и принуда; ваше спавање јесте последица робовања вашег.

Пробудите се!

И видећете свет дивотан, свет унутарњих чула, свет живљења и стварања.

Свет који се снева, и свет који себе снева.

Пробудите се! Али, стварно!

Живите Живот, и радујте се Животу!

Док спавате, ви не живите Живот, не радујете се Животу, не осећате Душу, не препознајете Дух, и нисте у Присуству Стварања.

Погледајте око себе, и загледајте се у Дубину Себе, и видећете, и схватићете, у трену, да је све живо, и да све дише, и да све бива и ствара.

Схватићете, да сневати значи стварати, а стварати значи певати, а певати значи бивати!

Вода тада неће више бити само вода, већ ће вода бити Вода Жива, Божанство Живо, Суштаство Сушто.

Ватра тада неће више бити само ватра, већ ће ватра бити Огањ Живи, Божанство Живо, Суштаство Сушто.

Ваздух тада неће више бити само ваздух, већ ће ваздух бити ВазДух (Вас-Дух!) Живи, Божанство Живо, Сушатство Сушто.

Пробудите се! Али, стварно!

Пробудите се!

 

 

 

Свакога месеца у години, и сваког дана у месецу, и свакога часа у дану, морамо себи говорити –

 из Дубине Бића, из Суштога Суштаства –

 да смо потомци Божанских Предака, да смо у Небо вазнети Бели Срби, да смо Духом велик Народ, да смо Божје Племе Посвећено.

И не само говорити –

 већ појмити, схватити и освестити; вазда изнова освешћивати, свагда изнова размишљати, навек изнова и увек снова приповедати и беседити, казивати и у песме стављати, у песмама опевати!

Свакога трена бити у Овоме Трену; сваки тренутак нека нам буде Овај Тренутак; сваки час нека нам буде Овај Час!

Будност и СамоСвесност, СамоСвојност и СамоБитност – нека то буде наш Пут Светлости, нека то буде наш Пут Посвећења!

Свакога трена присећајмо се Великих Предака; присећајмо се и призивајмо их; кличимо им и прослављајмо их; у Небо их уздижимо; до ПраСветлости их узносимо!

Само тако, и једино тако, распршићемо Тмушу и Тмину око себе и у себи; само тако, и једино тако, победићемо све враге наше, све душмане наше, све крвнике наше!

Само тако, и једино тако, бићемо достојни Великих Предака, и бити прослављени од Великих Потомака!

 

 

 

Неке нове зоре свићу над Србијом,

Иза ноћи једне, гле, дуже од века!

И већ стижу млади ратници светлости,

Пре јутра рођени, у сновима мајки.

Неке нове зоре свићу над Србијом,

После вечних патњи, погрома, страдања;

И младо се Сунце на Истоку рађа,

Да обасја робље, да Србство васкрсне!

Неке нове зоре свићу над Србијом,

И разгоне тмушу, сенке и утваре;

И ори се кликтај ратника светлости,

Широм свете Земље, Мајке и Родине.

На водама Словенског Дунава,

у позну јесен, 2011. године.

 

 

На Беломе Пупку Стриборије, подно Пурпурне Звезде Вечерњаче; у Влесовом Гају Посвећених Дубова; уз вилинку Стриборових свирала од зуј-зове, и уз Перунове бубњеве плаветно-камен-горја у даљини вечерњег сутона; око Драгуљ-Дрвета Живота, на Пропланку Белих Ветрова; тамо где се Почело и Кончело у Једно Коло Сварогово сажимају; гле, одатле на Ждрело ДаждБогово све извире, и снова, потом, све увире и завире!

 

Све извире и увире; све увире и завире!

 

Чувари Огња Живог, Чувари Воде Живе, Чувари Светих Гајева, Чувари Влесових Дубрава; и сви ини из низина, и сви ини са висина; у Коло се ухватише око Драгуљ-Живот-Дуба, уз бубњеве Перунове, уз свирале Стриборове.

 

Уз бубњеве Перунове, уз свирале Стриборове!

 

Разјасница Песникова.

Ми смо творци Белих Веда; ми смо творци Светих Списа; ми смо сневачи и певачи Божјег Спева и Пева; ми смо сневачи и певачи Богова нам и Предака.

Ми смо Чувари Мајке Земље; ми смо Чувари Воде Живе; ми смо Они Који Су Били; ми смо Они Који Ће Бити!

Ми смо били, и бићемо!

И ми јесмо, и бивамо!

 

 

пише: Миша Матић

 

Пет векова и још један фртаљ века, требало је Србији да се ослободи Турске власти. Толики период је завет Косовских страдалника кружио кроз српски народ. У својим срцима Срби су славили јунаштво у поразу и витештво у победама из доба своја два цара и 10 краљева. 500 годишњица Косовког пораза прослављена је у делу Србије која је до те 1889. године ослобођена и 7 година пре тога, дигнута на ниво краљевине.

Славио се пораз! Славило се и витештво и јунаштво, које је толике године српског бездржавља преносио народ који је за разлику од државе опстајао под Аграјанима. Народ је своје спасење нашао у поразу. Држава није. Тај Косовски пораз и пад под Отоманску империју Србима по први пут доноси одвајање цркве од државе. Српска Црква је опстала, као и народ, а држава, као народна творевина сачувана у завету и успомени од стране њеног творца – српског народа. Агарјани су убили тело, али душу нису. Времена су се променила. Да ли су се и основни постулати српског битисања променили? Срби су поражени пре 70 година. Србима је пре толико времена поново одвојена црква од државе, срби своје изоде славе као победнике над сопственим народом. Ови победници, за разлику од Турака, не убијају тело, они мрцваре душу Српског народа. Пеку је, лагано, на ватри, желећи да она испари, као што је желео и Синан паша, спаљујући тело Светог Саве на Врачару.  Непријатељи Срба имају исте жеље, али различите методе. Уче се на грешкама предходника, који нису успели да умире јуначки и витешки дух Српског завета који славио пораз како би стигао до победе. Свако српско страдање и војевање имало је своје јунаке, који су своја имена уткали и њима ширили Завет о слободи српског народа, српске вере и српске државе, српског духа и српског тела. Од Милоша ОбилићаТоплице Милана и Косанчић Ивана, са Светим кнезом Лазаромна челу, али и са Вуком Бранковићем као њиховим антиподом, слављена су имена поражених у Косовском боју.

     Јуначки гине Васа Чарапић, Змај од Авале, Белопотачанин, ослобађајући Београд, а истом храброшћу гине и војвода Стеван Синђелић не предајући се непријатељу и не признајући пораз у боју на Чегру. Ништа мање нису значајни подвизи војводе Танкосића или Сање Живановића. И српско свештенство је узимало учешћа у јуначким и витешким победама и поразима које нам је донео наш Српски завет. У вечити помјаник српских јунака уписана су имена светог Теодора Вршачког, ђакона Авакума, попа Луке Лазаревића, владике Јосифа Цвијовића… Није се тело могло одвојити од душе, упркос снази највећих сила тих времена.

      Било је кроз време и нових Бранковића, али њихових имена има само у заборавнику Срба и понекад и понегде у инспирацији српских крвника. Међу Србима, таквима није било места, ни у телу ни у души народној. Све до појаве новог агарјанства, која час мачем раздваја, час злом и издајом спаја душу и тело народно. Разне су нове методе нових агрјана, али им је циљ исти, као и онима од пре 6 и фртаљ векова. Да душе српске нестане, а да оно што у телу остане, постане њихово послушничко робље које ће се за дуг период умирити и неће представљати опасност по њихове злокобне науме. Применили су обратну тактику. Србима су оставили државу, најскараднију у историј. Срба, која гази по Српском завету, по јунаштву и витештву, по српској цркви и вери… Остало је болесно тело са згаженом душом. Срби се терају да као победнике славе своје изроде, да величају братоубице… да 29. новембра, уместо рођења Стевана Синђелића  славе Авној из Брозовог Јајца и дан смрти Марије Терезије, да уместо Ивањдана, славе Жикицу Шпанца, убицу жандарма Браковића и Лончара, да славе манитог Саву Ковачевића, који поби 14 својих сродника уместо Светог Саве…… Славили су Срби те победе над самим собом. Није спас Срба у слави скарадних победа које одишу нечовештвом, које смрде издајом и лажним бунтовништвом.      Спас је у слави пораза који има душу јунака и виетзова, јер само та слава може довести до нове победе. Са крвницима на челу, Србија може бити само Пијемонт пропасти, а са јунацима и витезовима Пијемонт поновног Васксрња. Кажу да се у нови препород мора и са Брозовим сатанистима. Наводно су се покајали, па би сад опет да покајани јашу ка српској апокалипси, после које ће се опет покајати и постати поново главни џелати српске душе. Православним комунистима, марксистичким четницима, четизанима, комуњарама, српским удбашима и осталој, с коца и конопца покупљениј багри нема места у Српском завету. Ко мисли да се са њима саставља остаће без душе, онако као што ни памети нема. Док у Српски завет не уђу Јелова Гора и Босанска Голгота као појмови јуначког  витешког помјаника Срба, нема нам ни нове победе. Док еталон српског јунаштва не постану српски мученици и страдалници под комуно – бољшевичко – англоамериканским злочинима нема новог српског препорода.

Кажу да је било и Срба међу комуњарама. Јесте, али то су Бранковићи овога времена. То су они који истичу лажну мудрост Вука Бранковића над херојством његовог таста светог кнеза Лазара. То су они који се држе Брнаковићевог завета уместо Лазаревог. То су они који су у својим редовима имали Саву Ковачевића, а не Светог Саву. То су они који су се сетили да ће остати уписани у српски заборавник, као слуге агарјана, па сад брже боље журе да се упишу на страну где њихова дела неће бити заборављена, а да са нових позиција и даље вређају српску црву и веру, као док су водили комунистичке комитета и пљачкали српски народ, српску цркву и српску државу. Са њима се не може, колико год да тврде да су такви незаобилазан фактор у сваком догађању. Докле год било и то да су присутни у сваком сегменту друштва које врло успешно обесмишљавају већ 7 деценија, њима је место на маргини тог друштва, одакле су и довучени и где ће бити изгоњени, иначе ћемо њиховим обесмишљавањем доћи до историјског апсурда, да је српски народ опстао без државе, а нестао уз помоћ државе коју је јунаштвом и витештвом из пепела од сопствене крви створио.

 

Београд 19. фебруар 2013.

 

 

Наше мисли имају чудесно дејство.

Дејство наших мисли јесте, истовремено, и најтананије и најсилније дејство у ПраВасељени.

Наше мисли утичу на судбину, како Мајке Земље, тако и најудаљенијих звезданих јата; као и тајинствених светова у Вечности.

Ми смо створени (и рођени) да будемо Богови, како каже једно Древно Предање.

Али, Богови једино са СвеБохом Створитељем!

Изван, и мимо, СвеБоха Створитеља, ми смо нико и ништа!

Изван, и мимо, СвеБоха Створитеља, ми смо само сенке и утваре у Долини плача.

Ово је Време препознавања, и Време разлучивања.

Ово Време превазилази и надилази сва времена; изравно се преливајући и уливајући у Вечно Сада, у Само Овај Тренутак Вечности.

Ово је Време веома важно; ово је Време – битно!

У овоме се Времену одмеравају снаге и духовна  дејства, између Божјих Словесних Бића, на једној, и Мрачних Бесловесних Сподобија, на другој страни.

Између Човечанства и Рептилије.

Рептилија се већ одавно спрема да уништи и поништи Свеколики Живот на Мајци Земљи.

Сва умна и духовна достигнућа, сва знања и сазнања, свеколика техничка и технолошка достигнућа која су исходила од Створитеља, те од Великог Духа Стварања, да би се преко Словесног Човека низвела на Земљу, међу људе (а за лепоту, радост и благодат Човечанства), преотела је и приграбила Рептилија, с намером да затре и поништи Живот на Земљи.

Рептилија се припрема за атомски рат; за најгрознији и најпогубнији рат против Човечанства.

Веома је важно да схватимо, да Рептили нису Словесна Бића; Рептили само имају људско обличје, али, уистину, нису Словесна Бића.

Рептили су ушли у све народе, у све нације, у сва племена, и у све владе светске.

Рептили држе и надзиру, будно прате, све народе и све људе, будући да су завладали свим установама свуда диљем и широм света.

Надаље, важно још и ово да освестимо!

Западни народи нису наши непријатељи, већ то Рептилија у име западних народа води грозан рат противу  Словесног Човечанства.

Рептилија је најпре поробила Словесно Човечанство на Западу, да би користила знања и умећа Западног Словесног Човека у рату против Свеколиког Словесног  Човечанства.

Данас је најтужнији и најобесправљенији роб ( у васцеломе свету!) Словестан Човек што обитава на тлу Америке.

Најпре је поробљен Словестан Човек на тлу Америке, а потом и у земљама Европске уније.

Европска унија (уз Америку) јесте највећа земаљска тамничина Словесног Човека свих словесних европских народа.

Задатак ВедСрба, у овоме времену, и јесте буђење и освешћивање Свеколике Словесне Расе.

Од ВедСрба је све почело (давно у ПраИскони), и стога се уз помоћ ВедСрба све мора и окончати.

Бели ВедСрби јесу чувари Живе Воде; чувари Воде Живота.

А будући да су сви словесни народи постали од ВедСрба, отуда је на ВедСрбима у овоме часу и велика одговорност.

Сви смо одговорни за све, и сви ћемо бити криви за све, уколико не обавимо ваљано своје задатке.

Умним и духовним ратом морамо победити Рептилију.

Само умним и духовним дејством можемо спречити атомски рат за који се припрема Рептилија.

Преко Божанског Ума и Духа, преко Великог Духа Стварања, морају се ујединити сва Словесна Бића на Мајци Земљи у одсудном, у судбоносном рату противу Рептилије.

Рептилија је вековни и заклети непријатељ свих Словесних Бића.

ВедСрби су одувек и вазда, у свим временима и у свим вековима, били прва и највећа жртва Рептилије.

Ово је тренутак Буђења, Препозвања и Освешћивања.

Ако будемо оклевали, ако и даље будемо бивали неодлучни и сумњичави једни према другима, Рептилија ће већ колико сутра покренути атомски рат.

А тада ће, бојим се, за све већ бити доцкан!

Драган Симовић: УМНИ И ДУХОВНИ РАТ ПРОТИВ СРБА (ВИДЕО)

Posted on 17. фебруар 2013. by DRAGANSIMOVICОставите коментар