Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: СНЕЗИ КОПНЕ ПО КОСАМА ГОРЈА
Снези копне по косама горја –
крећу пролетње воде!
Облаци зелени, румени, пурпурни – и сенке облака по светлим горама!
Миришу снези, миришу воде, миришу горе под снежним венцима; и пробуђен живот креће пут светлости, с дахом и мирисом, уз свирале ветра.
Тамо, однекуд, из даљине; тамо, однекуд, из дубине –
понад векова у тишини, подно вечности у празнини –
озарује ме, и надахњује, милост и радост Створитеља, лепота и љубав Велике Мајке.
Снези копне по косама горја –
крећу пролетње воде!
Високо горе, у небу од пурпура, кликће јато ждралова белих, уз пој и пев ветра над водама, уз бубње и свирале вилин-певача.
Драган Симовић: СНАГА СЛОВЕНА
Словени!
Ви сте
онај сушти,
давно обећани –
Свет!
Ваша је моћ
у Духу
Стварања –
будућих светова,
и нових
звезданих јата!
Вас мрзе,
гле, они
који не мрзе вас,
већ себе!
Словени!
Ви сами сте
Свет,
који се
на рушевинама
свих минулих
светова,
снова из пепела
рађа!
Ако вас
и даље мрзе
они,
који
не мрзе вас,
већ себе! –
шта ви имате
с тим?!
Драган Симовић: АРТАЊ – ПЛАНИНА КОЈА СВЕТЛИ
Предање Ананде Перуна Белобора СрбИнде, исприповедано на светим водама Словенског Дунава, у позну јесен 7520. године.
Подно Планине Која Светли, што се АрТањ зваше, у три се прстена светлосна кружно простираше Света Земља АрТанија, у којој обитаваху Посвећени ВедСрби, сушти потомци Ведских Богова, чувари Древних Знања, усаображени са Пупком Света.
Из Језгра АрТња, из Бића Што Исијава Сушто, бризгао је без престанка Вечан Живот, што се у Дух и Дах Сварожницом узвођаше до Језгра Звезданих Јата, а отуда се, опет, Сварожницом низвођаше до Пупка АрТаније, запљускујући у три прстена светлосна Земљу АрТанију, обесмрћујући, из трена у трен, сва бића сушта Свете Земље Сварогове.
Све се ово збиваше у Златно Доба Стриборије, пре седамдесет и пет векова, када су се на Небу АрТамије могла видети Три Сунца Поноћна, која бејаху васаображена са Великим Духом Стварања.
Све тада бејаше девичански чисто и прозрачно, прожето Милином и Дивотом Створитеља, а сва бића сушта светлуцаху и титраху плаветном светлошћу Перунових вагрених стрела, што се Доњим Небом преплитаху и распршиваху творећи Сваргино Поље Дејственог Штита.
На Свету Земљу АрТанију, подно Планине Која Светли, могли су само Они Који Су Посвећени да кроче и да обитавају у Милости Триглава Великог.
Они Који Су Посвећени били су, устини, чуварима Мајке Земље, и носиоцима Древних Знања што су се само у АрТанији чувала и Живим Словом преносила са колена на колено унутар Кола Посвећених ВедСрба ПраАријеваца, који су изравно од Ведских Богова посвећени.
После многих векова ПраВасељенскога Сна, снова се буди Планина Која Светли, која се АрТањ зваше, призивајући Пробуђене и Освешћене, да се око Сваргиног Пупка саберу и усаобразе са Вечно Титрајућим Језгром Звезданих Јата.
Драган Симовић: ПЕВАЧЕВ САН ОД ВЕКА
Сањам један сан,
један свет
лепши од свих светова
знаних;
тамо негде иза
тишине вечерњег обзорја,
у дубинама
звезданих јата.
Сањам један сан,
један живот изван
простора и времена –
живот у којему је љубав
шира од звезданог неба,
и дубља
од душе
Велике Мајке.
Сањам један сан,
једно поновно рођење
у сну Великог Сневача;
и видим
све што је било
и све што ће бити –
управо,
у Овоме Трену!
ЛАПОТ НАД СОПСТВЕНОМ ДРЖАВОМ
На слици: Сцена из филма “Сталкер”, Андреја Тарковског;
Фотографија: http://www.diary.ru
Након бесловесног урушавања крхке али јасне државне политике оличене у националном становишту Војислава Коштунице, брутално спроведеног од стране претходне владајуће олигархије током њеног четворогодишњег харања Отаџбине, уместо очекиване и нужне рехабилитације српског становишта и започињања неопходног националног окупљања – уследило је ново „подвижничко“ удаљавање од националних интереса до предстојећег самоукидања државности на делу властите територије…
Мера укидања сопствене државности на сопственој земљи, неће међутим бити аршинована нити парадоксом родољубља нити сопственим уставом, већ милосрђем силника, будимо уверени. Милосрђе силника, пак, неће бити одмерено његовим осећајем за међународну правду, нити дубином наше понизности, већ силином нашег подавања морбидном вредносном нихилизму новог врлог света. У том свету, како ствари стоје, не сме бити ничег што би творца могло подсетити на сопствена непочинства, а понајмање сме постојати слободарска традиција једног малог Народа. Она мора бити унакажена до потпуне дегенерације видовданског кода којим је поносно и часно корачала кроз историју цивилизације. А како то урадити најбоље до оскрнавити је најзлокобнијом историјском сумњом којом је себе опхрвао и најмучнијим антидржавним чином – издајом националних интереса.
На слици: Јудин пољубац;
фотографија: http://www.pouke.org
Али, наше власти морају знати да тим чином неће ставити тачку на И(здају). Прва издаја се, наиме, не може исправити. Она изазива ланчану реакцију нових издаја од којих свака следећа све више удаљава од места првобитне издаје у тобожњој нади да ће са удаљавањем од ње нестати и она сама. Неће!
Са друге стране, верност националним интересима, као и свака друга уосталом, даје нашем Зоону Политикону ( али не и само њему ) смисао и целовитост, без ње би се распао на мноштво тренутних утисака и крхотина. А то је управо оно што креатор жели, ултрахедонистички индивидуализам коме ум као средство увида мора бити укинут.
Но, како и ми живимо одлуке наших предака, тако ће и наши потомци живети наше одлуке. Стога, ако је ишта важно данас, јесте да им оставимо наду ( и утеху ) да су неки од њихових предака, онда када је презирање сваког суверенитета и свог Народа вредело шаку сребрењака, часно чували жижак националне Слободе. И, можда је то, на жалост, или срећу, наша једина мисија данас.
Јер, неће проћи још много времена када ће измучени српски Народ осетити понос што је истрајавао у нечему у чему је у једном периоду био прилично усамљен а значило је много за међународно право и међународне односе, баш као што ће и не мали број нас, непоколебљиво истрајних у инсистирању на националној самобитности и присно привржених принципима које су погазили они којима смо (по)веровали – осетити понос што је истрајавао у нечему у чему смо у једном периоду били прилично усамљени а значило је СВЕ за нашу Отаџбину. То је била наша одлука када одлуке наше политичке класе нису следиле историјски код сопственог народа.
На слици: Сцена из филма: “Сталкер”, Андреја Тарковског;
Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com
Грађани потпуно обесправљени, београдске власти праве бескућнике !
Владан Пантелић: ВРАТА СУ ОТВОРЕНА
Устани на десну ногу садањи човече
И отреси прапепео мамура и заборава
И збаци џакове брига са грбаче своје
Које си сам попео на пршљен и рамен
То од тебе никада нико није тражио
И никоме не доноси плода узносног
А ватру твога ока и живота у зем збија
Разгрни сиве облаке сумњи и смутњи
Шут прљ и неваж на сметлиште смести
И загледај Даљину иза седам планина
И откривам тајну тајни свим световима
Живот је Сушт и Лепота Лепота Лепота
Кад Водом снаге заливаш моћне изборе
И усправан целиваш Велике Одлуке и Акције
Драган Симовић: ПОШТОВАН ЋЕ БИТИ САМО ОНАЈ, КОЈИ ПОШТУЈЕ САМОГА СЕБЕ!
Срби, угледајте се на своје Велике Претке – будите достојанствени!
Не љубите скуте вразима и душманима својим!
Не будите снисходљиви пред освајачима и поробљивачима вашега Рода и ваше Родне Груде!
Срби, ваша је Домаја поробљена!
Ваша је Свест поробљена.
Ваш Ум је поробљен.
Србија је окупирана, освојена, поробљена и разорена –
како извана тако и изнутра.
Будите тога свесни (и самосвесни!) у свакоме трену!
Рептилска је Америка, у овоме часу, највећи непријатељ Србства и свега што је Србско.
То морате имати на уму свакога дана, свакога часа!
Сваки Американац, данас у Србији, јесте, на овај или онај начин, повезан са поробљавањем Србства и Србије.
Сваки Американац, данас у Србији, обавља, на овај или онај начин, неки прљав посао, неки прљав задатак, против Србства и Србије.
Сваки Американац, данас у Србији, на овај или онај начин, сваког словесног и освешћеног Србина види као својега непријатеља илити као роба својега.
Срби, овога морате бити свесни свакога дана, свакога часа!
Са својим вразима, са својим душманима (све док је Србија поробљена, све док је Србство поробљено), не разговарајте на њиховом поганом језику!
Имајте макар зрно части – говорите на Језику својих Великих Предака!
Управо ћете по Језику знати, да ли вас туђинац поштује или презире.
Ако туђинац у срцу вашега Престоног Града не зна ни три србске речи, значи, не само да вас не поштује, већ и да вас презире!
Срби, не будите снисходљиви, јадни и ништи, пред припадницима Онога Народа који вас је поробио!
Будите свесни тога, да ниједан Американац није данас дошао у Србију као пријатељ Србства и Србије, већ – напротив! Дошао је да вас још више понози, да ликује над вашом бедом и сиромаштвом.
А управо је Рептилска Америка све чинила, те чини и даље, да ви живите у беди и сиромаштву!
Срби, овога морате бити свесни свакога дана, свакога часа!
Имајте макар зрно части, те реците Амеру, врагу својему, душману својему, да говори Србски!
Ако вас засретне улици и приупита нешто, реците му, без снебивања, да вас на Србском Језику пита!
Тек тада ће почети душмани и врази ваши да вас поштују и цене.
Тек када ви почнете да поштујете и цените себе, тада ће вас, и само тада, и сваки туђинац почети да поштује и цени, како као Личност тако и као Народ.
Не читајте њихове новине, не слушајте њихов радио, не гледајте њихову телевизију!
Глас Америке и Слободна Европа јесу медији оних који су освојили и поробили Србство и Србију.
Они вас толико презиру као Народ, да намерно кваре Србски Језик у својим емисијама и програмима.
Приметили сте, свакако, да ниједан од њихових новинара и водитеља, нема србски акценат, нема србску дикцију!
Уместо дивотног, књижевног Србског Језика, они користе дијалекте неког назови Србског Језика, који само они разумеју.
Срби, схватите да вам се они преко Језика и кроз Језик ругају!
Не слушајте њихове емисије – не будите понизни и покорни пред душманима и вразима вашим!
Срби, ово је последњи час (заиста, последњи!), да се пробудите и освестите!
У противном, бићете презрени од оних који ће једном доћи, који морају доћи!
Драган Симовић: ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА
Усамљен Човек путује ка Дому своме.
Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!
На многа врата, у туђини, покуцаће Усамљени Човек, да би, најзад, стигао до својега Дома.
Он је радостан у Осами; Он је спокојан у Самоћи.
Самоћа је највећи пријатељ Усамљеног Човека, на Путу свих путева –
Путу Повратка!
Усамљен Човек јесте Слободан Човек.
Слободан од жеља; слободан од мисли; слободан од свега што би га мед људе вратило.
Бог је једина Светлост на Путу свих путева –
Путу Слободног Човека!
Не тражи ништа; не иште и не проси ништа; свега се одриче.
А добио је, управо, све оно, чега се одрекао давно.
Пут Усамљеног Човека јесте Пут навише –
Пут без повратка!
Усамљен Човек путује ка Дому своме.
Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!
Драган Симовић: ПРАИСКОНИЈА ПРА ТИЈАНИЈА
У Свјато Доба Праисконије –
а на посвећеној Земљи Пра Тијанији –
тамо где је Бели Пупак Рода;
тамо где је Велика Душа Пра Мајке;
тамо где се вечно рађаху
Три Сунца Поноћна,
обитаваше племе Белих Стриборјана –
Коловена Пра Србона.
А они, уистини, бејаху
Исполинска Раса Људи–Богова –
што биваху васаображени
са Великим Духом Стварања,
и са Светом Душом Велике Матере.
Изван тог Пурпурног
Прстена Стриборије;
изван тог
плаветно–зеленкастог
Круга Вечерњаче;
изван тог Белог Венца
Свароговог,
обитаваше друга једна раса –
створена од дивљих
предака Мајмуна,
што пребиваше
у Тами Омаји.
И дан–дањи срећемо
потомке,
обеју ових раса –
што упоредо бивствују
у Свету,
али се никада
не прожимају!
Потомци Богова
дејствују за Светлост
Живота;
потомци Мајмуна
чине за Вештаство
Смрти;
једни прослављају
Божанске Своје Претке,
а други се диче
Мајмунским Прецима;
док први следе
Осу Бога Живог,
други у Тами
вечно тумарају;
док се први
жртвују за ближње,
дотле они други
све за себе
грабе!
