BANJA LUKA — Republic of Srpska (RS) President Milorad Dodik believes that acquittal of Croat Generals Ante Gotovina and Mladen Markač humiliates all victims.

 

 

He noted that the Hague Tribunal had made the decision under political influence due to Croatia’s EU pathway.

“Politics played the decisive role and Croatia, that should become an EU member, certainly would not have good references with a verdict on a joint criminal enterprise,” Dodik stressed.

According to him, the verdict shows that the international justice is selective.

“This is a humiliating decision for all the victims, for all Serbs… Everybody who believed that there was international justice can now rest assured that it is selective and political and that it is the only way it is practiced,” the RS president added.

Dodik said that the Tribunal’s decision was “shameful and practically unbelievable”.

“It is unbelievable that after the initial verdict for the Croat generals, the court now delivered the not guilty verdict. A reduced sentence could have been expected maybe, but not this,” he told reporters in Banja Luka.

Serb Democratic Party leader Mladen Bosić believes that the acquittal of Gotovina and Markač was expected but that it was humiliating for the Serbian people.

“Those who founded the court have in a way ‘washed off’ Croatia’s responsibility in the war bearing in mind that this is a country that will soon join the EU. The verdict is devastating for the Serbian people. The court has switched the responsibility for the war to Serbs with the verdict, just like it has before,” he explained.

Socialist Party of the RS leader and Labor Minister Petar Đokić says that the Hague Tribunal has confirmed that it is a political court.

“This is a shameful ruling and it is obvious that the court was formed only to try Serbs. There is no reason now not to request that Radovan Karadžić and Ratko Mladić be released from prison, as well as all Serb generals,” he assessed.

Bosnia-Herzegovina media on Gotovina, Markač’s acquittal

The acquittal of Gotovina and Markač is the top news in all the media in Bosnia-Herzegovina.

Electronic media in the Muslim-Croat Federation of Bosnia-Herzegovina point out that the Hague Tribunal rejected the joint criminal enterprise charge while media in the RS say that the verdict is “shocking”.

Representatives of Croat political parties and association in Bosnia-Herzegovina have expressed their happiness with the Tribuna’s ruling.

“We are overwhelmed. I was in Zagreb last night. This is a fair decision,” said Association of Homeland War Volunteers and Veterans President Nikica Tomić.

According to him, the verdict represents a big encouragement to members of the Croat Defense Council and Croats from Bosnia-Herzegovina who will mark the establishment of the Croat Herzeg-Bosnia along with the fall of Vukovar.

Croatian flags and pictures of the two generals have been put up around Croat towns in Bosnia-Herzegovina and media aired the delivery of the not guilty verdict live.

 

Sourse: B92

 

Протестни скуп поводом ослобађања Готовине и Маркача

17. новембар 2012.

Српска радикална странка организује протестни скуп због ослобађајуће пресуде Жалбеног већа Хашког трибунала Анти Готовини и Младену Маркачу у суботу, 17. новембра у 12 часова испред зграде Председништва Србије.

Позивамо све српске родољубе да се придруже овом протесту.

Српска радикална странка најоштрије осуђује највише државне органе Републике Србије, који не чине ништа да се помогне Србима оптуженим у Хашком трибуналу.

Љутња Спасоја Јовановића није само разумљива и оправдана, већ је и високостручна: као дипломац чувене Прашке академије и магистар монтаже, па још деценијама запослен на „Радио-телевизији Србије“, Јовановић је јединствено поуздан сведок моралног и професионалног посртања Јавног сервиса под руководством Александра Тијанића.

16.11.2012. Печат, пише: Миодраг Зарковић

То несвакидашње сведочанство, опомињуће и застрашујуће, није више могао да држи у себи када је видео како се његова матична кућа опходи према недавном инциденту у Прагу, када је Мадлен Олбрајт извређала и групу тамошњих српских пријатеља и саму српску нацију. За Спасоја Јовановића, животно посвећеног српском питању – тренутно је заокупљен документарним филмом о Јасеновцу који, као косценариста и редитељ, завршава у сарадњи са академиком Србољубом Живановићем – то је била последња увреда у чаши одавно препуњеној лажима, проневерама, обманама и свеукупним штетним деловањем садашњег руководства националне телевизијске куће.

Kолико РТС лаже?
Много. Пошто сам радио за Чешку државну телевизију, у време њихове транзиције, а радио сам својевремено и на Јавном сервису у Шведској, могу да поредим. Свуда има интереса и уређивачке политике која нагиње тренутној власти, али то је тамо ипак у разумнијој мери. У Чешкој, на пример, власт поставља генералног директора, али не дира уредништво, па су уредници због тога много самосталнији него овде. Код нас је ситуација катастрофална.

Има ли цензуре?
Има, и те како. И опет могу да поредим са Чешком: много више цензуре има код нас, него тамо код њих. Добар пример може да буде документарни филм „Отето Косово“, који је радио Вацлав Дворжак, мој пријатељ још из времена студија на Прашкој академији, а ја сам му био нека врста супервизора. Било је проблема и на чешкој телевизији, било је покушаја да се филм цензурише, па и забрани, али су га на крају пустили у ударном термину и то интегралну верзију, у јулу 2008. године. А код нас, на РТС-у, више од пола године су га држали у бункеру. Више од пола године нису знали шта да раде са тим филмом, да ли да га прикажу или не. Пустили су га тек фебруара 2009, негде око прве годишњице једностраног проглашења косовске независности. И то су га пустили исеченог. Нема првог минута филма, из мени непознатих разлога. Исто, пред крај филма остало је непреведено нешто што је Дворжак ставио, а што подсећа Чехе на 1938. годину, када су они доживели све ово што ми преживљавамо већ 20 година, ту издају од стране Европе и Запада. Дакле, у филму пише да су земље које су потписале Минхенски уговор 1938, а то су Британија, Немачка, Француска, исте земље које су сада извршиле агресију на Србију, само још потпомогнуте Америком. Е, то је остало непреведено код нас. То је могао да чује и прочита само онај ко зна чешки.

Како је могуће да РТС има такав туђински однос према нечему чему је, у крајњем случају, кључно допринео један њихов радник, тј. ви?
Мене је Дворжак позвао 2005. године, када је почео да ради на том филму. Чим сам видео синопсис, који ми је показао да Дворжак намерава да прикаже истину, наравно да сам пристао. И Дворжак је дошао са екипом у Београд. Тражили су да се потпише уговор са неком кућом која има архивски материјал, како бисмо могли да се снабдевамо истим. Предложио сам да се тај уговор потпише са РТС-ом, јер РТС има богату архиву. У ствари, имао је, а изгледа да у последње време снимци као да нестају.

Где нестају? Како нестају?
Па лепо, нестају. Или неће да вам их дају. Али их нема, недоступни су. Виђам те снимке како их користе друге телевизије, рецимо Б92 или „Студио Б“, али када их ја тражим, онда их нема. Ево, године 2009. почели смо да припремамо документарни филм о Сребреници, али када сам тражио из архиве да узмем неке снимке само да их погледам, речено ми је да снимци више не постоје! Хтео сам, на пример, да дођем до чувеног снимка са краја 1993. на којем се види како украјински „плави шлемови“ и војници Републике Српске у конвоју, у конзервама сардина, налазе муницију за војску Насера Орића у Сребреници. Тај снимак је познат, он је обишао цео свет, али више га нема у архиви РТС-а, барем ја нисам могао да дођем до њега. Такође, нисам нашао ни снимак уласка Војске Републике Српске у Кравицу, у марту 1993, када је пронађена масовна гробница српских цивила, махом стараца, жена и деце, побијених те године на Божић. Ни тај снимак више није у архиви РТС-а.

Да се вратимо на Чехе…
Дакле, у то време, 2005. године, дошло је до смене главног уредника Информативног програма, одлазила је Гордана Суша, а долазио Ненад Љ. Стефановић. И долазећи уредник је потписао уговор о сарадњи, којим је договорено да ће РТС одобрити ауторима приступ нашој архиви, а заузврат ће филм бити достављен РТС-у за приказивање одмах после премијерног приказивања у Чешкој. И онда је кренуо рад на филму, лично ја сам пребацивао Чесима архивске снимке и филм је завршен. Онда су почеле перипетије са његовим приказивањем у Чешкој. Било је покушаја да се филм забрани. Ко зна да ли би и био приказан, да није било Јарослава Фолдине, социјалдемократског посланика, иначе Србина по мајци. Фолдина је платио израду 800 копија тог филма и поделио их свим посланицима Дводомног чешког парламента, као и свим чешким посланицима у Европском парламенту, члановима владе, председнику, и рекао им: „Овај филм хоће да забране“. После тога је филм пуштен код њих. Затим је послат и у Београд, а мени је једна Српкиња из Чешке послала превод. Сјајан превод, беспрекоран до најситнијих појединости. И тај превод сам доставио РТС-у. Кумио сам их и молио да тој жени дају хонорар. До дана данашњег динара јој нису исплатили, иако су били обећали да хоће.

А шта се дешава са филмом?
Мени су упорно говорили да ће ускоро да га пусте, али га никако нису приказивали. Од једног новинара, који је касније, нажалост, добио и отказ, у новембру 2008. сазнајем да је Ненад Љ. Стефановић рекао на колегијуму да тај филм не може да се пусти јер је једностран. Тај новинар је био присутан на том колегијуму, и причао ми је да је Стефановић рекао да филм представља „милошевићевско једноумље“!

Како сте реаговали?
Мене је то страшно погодило! Преко неких познанстава обавестио сам о томе Војислава Коштуницу и мислим да је он на крају издејствовао да филм буде приказан. На крају је и пуштен, 15. фебруара 2009, али цензурисан, без првог минута. Чак и такав, филм „Отето Косово“ био је најгледанији садржај на РТС-у у целој 2009. години, изузев сахране патријарха Павла, која је једина била гледанија. Дворжаков филм гледало је више од два и по милиона људи у Србији! А када је репризиран, 24. марта 2009, видело га је још 800.000 гледалаца. Дакле, укупно је више од три милиона гледало то „једноумље“ које је уредништву сметало. Али, уредништву не сметају неке друге ствари, које се врте по РТС-у.

На које ствари мислите?
Између осталог и на филм „Сребреничка поља смрти“ из 2010, који је летос поново приказан на Првом програму. Тај филм је невиђена лаж. Буквално од првог фрејма илити прве сличице, па све до последње, то су саме лажи и противсрпска пропаганда. Пошто ја са Дворжаком увелико радим исто филм о Сребреници, као косценариста и коредитељ, мени је физички било мучно да гледам тај филм који је пустио РТС. Нарочито ме боли када се сетим да смо и ми почели да радимо на свом филму 2009. и да смо понудили РТС-у да га снимимо са њима у сарадњи, али су они најпре прихватили, па се онда одједном предомислили и одустали, а на крају изашли у јавност са овим срамотним „Сребреничким пољима смрти“.

Познајете ли фамозну Слађану Зарић, која слови за аутора РТС-овог филма?
Не познајем је, али није она аутор. Она нигде није потписана као аутор филма.

По новинама је била најављена као таква…
Јесте, али у самом филму није потписана. Није потписан нико, једино на крају стоји „Реализација: РТС“. Што значи да РТС као кућа стоји ауторски иза тог филма. Дакле и ја! Па, то је увреда, и за мене, и за многе друге запослене на РТС-у који су били згрожени тим филмом. Господин генерални директор Александар Тијанић мора да одговара због таквог филма. А копије тог филма се продају у Поточарима, на улазу у вештачки спомен-парк, који су, иначе, Американци наредили да се подигне 2003. године, јер ни муслиманима то није било ни на крај памети. Е, на улазу у тај спомен-парк продају се копије „Сребреничких поља смрти“. И нико се са РТС-а не буни због тога, макар на име ауторских и продуцентских права! Нико ништа не предузима поводом тога!

Ако аутор филма није Слађана Зарић, ко га је урадио?
Кажу ми људи да је интервенисао Тијанић директно. Чак је и редитељ, који је руководио снимањем, искључен из пројекта или се сам искључио, када је видео на шта ће то да личи. Такође сам чуо да су скрајнути, тј. одстрањени и неки снимци, који су приказивали да је у Општини Сребреница било и српских жртава, да нису само муслимани страдали већ да је било и много побијених Срба цивила. Нигде се у том филму ни не помиње да се колона од 12.000 до зуба наоружаних муслиманских војника, са не само лаким већ и тешким наоружањем, пробијала из Сребренице до Тузле. Да не помињем да су чак и муслимани цензурисани, ако су причали нешто што би могло да иде у прилог Србима.

На кога мислите?
Првенствено на Хакију Мехољића, који је био командант милиције у Сребреници и пре рата, и за време рата и после рата. У овом филму који ми сада радимо, снимили смо 2009. изјаву Мехољића, да је Изетбеговић њима признао још 1993. да му је Клинтон тражио да жртвује неколико хиљада муслимана, како би Америка и НАТО могли да интервенишу у Босни. Изетбеговић је тада од сребреничких команданата тражио да побију пет хиљада цивила у Сребреници, како би се то намакло Србима. Све је то Мехољић нама испричао у камеру, али се у РТС-овом филму то ни не помиње. Мехољић се у РТС-овом филму појављује и сведочи, али нити једну његову реч о овом Изетбеговићевом захтеву нису пустили. Ко је гледао РТС-ова „Сребреничка поља смрти“, није могао да види ту причу.

Значи, цензури ништа не промиче?
То је стравична цензура, према свему што представља истину о нашем народу. Хоће да оперу мозак целој нацији. Сетите се само Олеа Флуума, норвешког редитеља, који је урадио филм о Сребреници под истим уговором као што смо ми имали за „Отето Косово“, да му филм одмах после Норвешке буде приказан на РТС-у. Две године су му филм држали у бункеру! Флуумов филм је у РТС стигао у јулу 2010, а приказан је тек јула ове године. Шта се чекало толико дуго?!

Зар чекање није манир РТС-а? И недавни инцидент са Мадлен Олбрајт у Прагу морао је да сачека на „Јавном сервису европске Србије“…
Дабоме, скоро два дана су то крили од нашег народа. Као што су прошле године сакрили да су исти ти људи, чланови удружења, организовали занимљиву акцију када је у Праг долазила Атифете Јахјага, самозвана председница Косова. Они су тада са Института за патологију узели тегле са људским органима – јетром, бубрезима, срцима – које су понели у знак протеста против Јахјаге, па су јој још и понудили то, да понесе на Косово. Иако су и тада у РТС-у добили од мене информацију о дешавањима у Прагу из прве руке, нису ни поменули то у информативним емисијама. Исто су се понели и ове године. Када су припремали суочавање са Олбрајтовом, Дворжак и остали активисти удружења су ми, наравно, унапред били јавили, тако да сам и ја био спреман. Сусрет са Олбрајтовом, у књижари у центру Прага, догодио се у уторак увече, око шест сати, а ја сам већ сутрадан, у среду око поднева, имао снимак тога и плакате које су наши пријатељи уручили Олбрајтовој. И обавестио сам о томе уредништво РТС-а, а посебно уредника деска. Нико није показао ни најмању жељу да објави то што сам донео. Само је једна новинарка, иначе пореклом са Космета, која нам је помагала и око филма „Отето Косово“, узела снимак и рекла да ће она да покаже то својим уредницима. Вратила се и рекла ми да нико није хтео ни да је саслуша!

На крају су га пустили?
Тек када је цела Европа почела да прича о томе шта се догодило у Прагу, па и цео свет, када је снимак из Прага приказан и на Би-Би-Сију и на америчким телевизијама, тек онда су се и на РТС-у смиловали да га пусте. И то је, како сам обавештен, уредник трећег „Дневника“ самоиницијативно одлучио да прикаже. Тако да је српска публика тек у поноћ, четвртак на петак, могла да види Олбрајтову како хистерише на наше пријатеље. Ето, такав је однос најодговорнијих кадрова на РТС-у према живим догађајима. Да не причам о томе када су исти ти Чеси долазили скоро у Србију.

Напротив, причајте…
У том удружењу „Пријатељи Срба са Косова и Метохије“ углавном се налазе Чеси и Словаци. Пре једно двадесетак дана су, заједно са још неким Пољацима, организовали посету српским енклавама по Космету и одношење хуманитарне помоћи. Све је то у склопу велике акције коју намеравају да ускоро покрену у својим земљама, да тамошњу јавност упознају са неправдом која се наноси Србима, да покажу да Срби на Космету живе у условима који су гори него гето. Када су одлазили доле, прошли су и кроз Београд. Једну ноћ су провели овде, у хотелу „Славија“. Уредно сам обавестио уредништво да група просрпских активиста из Чешке, Словачке и Пољске обилази Србе на Космету и носи им хуманитарну помоћ. Мислите да је, од њих којима сам се обраћао, неко показао жељу да макар поразговара са тим људима? Ма, ни под разно! А камоли још да су послали неког са њима на Космет, па да направи репортажу!

Да ли је било још случајева таквог немара према српским националним интересима?
Колико хоћете. Ево, да вам испричам нешто о документарном серијалу „Срби и Српска православна црква у расејању – Аустралија“, који сам лично урадио, као косценариста, монтажер и редитељ. Направио сам 18 епизода о томе шта су све наши људи у Аустралији изградили у име српске вере и културе. Нормално, нашао сам и спонзоре, који су новчано помогли цео подухват, а заузврат сам им обећао рекламе на РТС-у, када се серијал буде приказивао. И када сам завршио серијал, креће опструкција. Најпре ми кажу да ће серијал бити приказан петком у осам увече, на Другом програму. Кажем, одлично, јер се тај термин, као ударан, уклапао у оно што сам уговорио са спонзорима серијала. Али, онда одједном помере, као, не може у осам, мора у десет. Добро, нека буде у десет. А онда не може ни у десет. Тако су скоро годину дана померали и померали серијал, да би га коначно пустили уторком у 11 увече, али ни то нису испоштовали, него су сваку следећу епизоду померали све касније и касније, до иза поноћи. И онда су у једном тренутку прекинули приказивање, као, мала је гледаност. Па, ко гледа телевизију у то доба?! Углавном, прекинули су приказивање и оставили ме у силним невољама са спонзорима. Ја сам тим људима обећао нешто, а РТС ми је ускратио прилику да то и испуним, тако да ми је све то донело дугове.

Да ли је то једино што вас је РТС оштетио у новчаном смислу? Какво је стање на Јавном сервису у том погледу?
Веома лоше. Многим новинарима, редитељима, сниматељима, монтажерима… па и мени између осталих, плате су смањене тако што су 2007. пребачени у ниже платне разреде, на основу новог колективног уговора. А те платне разреде је осмислио извесни Предраг Кајганић, директор продукције, кога је сам Тијанић довео, а касније и отпустио, када му је одрадио посао. Е, мене су спустили два разреда ниже, на плату од 39 хиљада динара. Жалио сам се писмено на ту одлуку, и Кајганићу и Тијанићу, али до данас, пет година касније, нисам добио никакав одговор. Уопште, плате на РТС-у су мале. То што они кажу, да је просек 70 хиљада, то је лаж. У ствари, можда уредничке и директорске зараде извлаче просек, јер су плате руководилаца по секторима и осталих директорових миљеника врло високе. Међу њима, најмања плата је 100.000 динара, а иду и до 400.000. Када сам, 2008. године, поново одлазио у Аустралију, па сам морао да приложим податак о просечној заради, жена која ми је издавала потврду рекла ми је да је да су плате руководилаца неупоредиво веће. Рече да међу руководиоцима, међу директоровим пуленима, најмању плату има неко ко је са средњом стручном спремом примљен свега неколико месеци раније и да му је месечна плата 100.000 динара. А то је било, рекох, пре више од четири године, када је евро вредео нешто мало више од 70 динара.

Шефови по РТС-у имају плате од 1.300 евра па навише?
Наравно, не сви руководиоци, пошто има међу њима и честитих људи, који су због тога скрајнути и раде одговорне послове за плате од 40 и нешто хиљада. А ми остали радимо за мрвице. Већина на РТС-у, од око 75 одсто, ради за плату између 18 и 35 хиљада динара. Притом нам плате и касне, а надокнаду за превоз, која се урачунава у лични доходак, не примамо већ месецима. Уз то, погледајте ову наредбу генералног директора: онима који остају прековремено у ноћној смени, па их после развози кућама службени аутомобил, то ће се убудуће одбијати од месечне надокнаде за превоз! Од маркице! Па, где то има?!

А, како има новца за „појачања“ доведена са других телевизија, нарочито са Б92?
То могу само да нагађам, али то што се доводи на РТС, то се зове прекрцавање. Могу да посведочим за мој сектор, а то је сектор монтаже: раније нас је било око 75, а сада нас је преко 100. А наводно нема новца! Одакле су ти људи дошли и са каквим школама, немам ни најмању представу. Али, могу вам рећи да многи међу њима немају ни најосновнија знања. Примљени су без конкурса, по ко зна каквим линијама, без икаквих провера, ма ужас. А у исто време су многи поштени, часни и способни људи отерани са РТС-а, наводно зато што нема новца. Не само да су многе отерали, што у пензију, што у социјалне програме, већ су то искористили да лажу нас остале. Причали су, наиме, како ће та средства, ослобођена одласком тих људи, употребити на повећање плата нас који остајемо, првенствено нас са високом стручном спремом. То се, међутим, никада није догодило.

Али, има новца за довлачење кадрова са Б92?
И за њих, и за партијске послушнике са других станица, и за разноразне менаџере, којих је пуна телевизија. Шта ти људи раде немам појма, али има их море, а колико знам ни они нису запошљавани преко конкурса. За њих има новца. И има новца да се Драгану Ђиласу препусти сав рекламни простор! Да ли јавност зна да је сав рекламни простор на РТС-у препуштен „Дајрект медији“, која је у Ђиласовом власништву?! И то је тако већ годинама. Најпре је имао 75 одсто рекламног простора, а онда је у међувремену купио и преосталих 25 одсто. Зашто је то њему препуштено?! Шта ради сектор за маркетинг и огласни простор, када је Ђиласовим фирмама препуштен сав рекламни простор на нашим програмима?! Пазите, сав рекламни простор је препуштен приватном субјекту! Па то је огроман новац!

Какво је расположење међу засполенима?
Незадовољство је огромно. Људи су у највећој мери очајни, озлојеђени. Почели су већ да кукају и по друштвеним мрежама, преко „Твитера“ и „Фејсбука“ шаљу поруке да немају новца за пелене за бебу, да не могу да прехране или обуку рођену децу! Људи су бесни и због тешке материјалне ситуације, али и због свих ових лажи о којима сам причао, као и због многих других лажи. Мислим да незадовољство никада није било веће, јер људи виде да се РТС малтене свео на то да копира Б92.

Копира?
Да видите на шта личи деск у РТС-у у време главних вести на Б92: сви седе испред екрана и гледају не трепћући, као да прате лекцију у школи! Пошто су Б92 вести у пола седам увече, сат времена пре наших, много пута је наш „Дневник“ био малтене пресликан њихов. Једног дана је нас неколико упоредило кошуљице, то је израз за редослед којим се ређају вести, и верујте да су биле исте. Кошуљица нашег „Дневника“ била је потпуно истоветна кошуљици вести на Б92! Буквално исте информације биле су поређане буквално истим редоследом! Да ли је то случајно?! То је понижавање и гледалаца, и нас запослених на РТС-у. Пошто воле да се пореде са Би-Би-Сијем, то је као када би нека локална станица из Бирмингема диктирала Би-Би-Сију шта ће да пушта у свом ударном информативном програму. Ми који радимо на РТС-у нисмо незадовољни само зато што смо оштећени, а силно смо оштећени, већ и због уређивачке политике коју сам описао, а са којом се убедљива већина запослених нимало не слаже. И не само због уређивачке политике, већ и због квалитета свеукупног програма. Погледајте само на шта личи образовни програм, културни, документарни… Многи међу нама памте и неко друго време, када је РТС, односно претходно „Телевизија Београд“, барем задовољавао високе професионалне стандарде.

Има ли отпора таквој самовољи руководилаца?
Нема, јер је генерални директор ставио под своје и синдикате. У РТС-у делују два синдиката. Деловала су три, али је струковни синдикат пре неколико година проглашен за нерепрезентативан, пошто се супротстављао руководству РТС-а. Сада имамо „Независност“ и самостални синдикат. Е сад, жена која води самостални синдикат, Милунка Луна Зорић, уједно је и руководилац службе набавки. А до скоро је председник „Независности“ био Миодраг Зупанц, човек који је сада главни и одговорни уредник свих програма на телевизији. Како онда очекивати од тих људи да воде рачуна и да брину о запосленима и о општем интересу?! Да ли икога чуди што су се председници тих синдиката потписали, пре једно месец дана, на претећи проглас генералног директора о томе како нема новца и како мора да се штеди?! Ја их питам: добро људи, ако нема новца, шта ћемо са тим што је рекламни простор предат трећем лицу?! Шта ћемо са силним туђим продукцијама у којима РТС учествује тако што стави на располагање све своје капацитете, а добија минималан део прихода?! Да бих вам дочарао колико је РТС запуштен, рећи ћу вам само да је монтажа, где се монтирају вести и информативни програм, била толико руинирана, да су монтажери пре годину и по дана узели четке и купили боју и окречили. Сами су то урадили, од свог новца! Јер, то је било неиздрживо на шта је личила монтажа пре тога. А да видите њихове канцеларије, њихове кабинете, тих руководилаца по секторима и њиховог помоћног особља! Тамо је све беспрекорно. Не зна се шта је скупље опремљено. За просторије и за запослене немају новца, али су им кабинети чист луксуз. А да не причам о томе како имају новац за телохранитеље. Наш генерални директор има на располагању два аутомобила, са седам телохранитеља.

Седам? Као „седам самураја“?
Ја видео, својим очима! Паркирам једног дана поред улаза из Абердареве, а из зграде излази господин Тијанић, и сачекује га седам телохранитеља. И улазе у два аутомобила. Па, ко то плаћа?! Он, из свог џепа, или му и то плаћа телевизија?! А овамо наређује да се нама запосленима од накнаде за превоз одузима то што нас одвозе кућама када остајемо да радимо после поноћи! Па, како га није срамота?! Он има седам телохранитеља, а нама одбија што нас развозе кућама! Ни за време санкција телевизија није била пала толико ниско да радницима наплаћује трошкове заједничког ноћног превоза. Ни за време бомбардовања!

Када сте већ поменули бомбардовање, ви сте били у згради РТС-а кобне ноћи 23. априла 1999, када је НАТО извршио напад на телевизију и усмртио 16 радника?
Да, био сам тамо, јер сам радио те ноћне вести у два сата, које је прекинуо пројектил. Уредник тих вести била је Ангелина Вучић, иначе мајка Александра Вучића. Нас десетак је седело у једној просторији која се налазила десетак метара од места главног удара. Како смо преживели, ни данас ми није јасно. Око нас се све срушило, али су зидови у тој просторији издржали удар, тако да смо преживели. Е сад, оно што је јако занимљиво, 2003. године сазнао сам да је радницима РТС-а који су били присутни у тренутку напада, држава Србија исплатила извесну, не баш занемарљиву одштету. Али, та одштета је била исплаћена две године раније, и то само новинарима и техничком особљу! Највише ме је погодио случај једног момка, који је био портир чини ми се, а имао је 26 година када нас је бомбардовао НАТО. Он је толико настрадао у тој експлозији, да је остао 80 одсто инвалид. Њему је влада Зорана Ђинђића 2001. године исплатила 300.000 динара као одштету. А некој двојици инжењера, који нису малтене били ни повређени, задобили су по неку огреботину, исплатили су по милион динара. Али су њих двојица, хајде тако да кажем, учествовали у обарању претходне власти.

Вас нико није контактирао у вези са том одштетом?
Ма какви. Нас седам-осам из продукције нису ни обавестили. Звао сам правну службу РТС-а, када сам, као што рекох, 2003. случајно сазнао да су исплаћивали одштету. Тек када сам ја, заједно са осталима који су изостављени, покренуо то питање, пробали су да нам замажу очи понудивши нам по 100.000 динара. Одбио сам то и судским путем сам тек 2007. избоксовао одштету у пуном износу. Слично је било и у вези са суђењем Драгољубу Милановићу. Нико живи није мене позвао да сведочим на његовом суђењу, иако би сведочење нас који смо се тамо затекли ваљда требало да буде важно за цео тај поступак. Али, суд је проценио другачије. За суђење нисам добио позив. Чуо сам да су, од нас рецимо четрдесетак који смо преживали бомбардовање РТС-а, поједине телефоном звали да сведоче на суђењу Милановићу. Па, какав је то начин?! Од када се то телефоном позивају сведоци?!

Није вам се обратио ни Јанко Баљак, који онолико галами о бомбардовању РТС-а и доказује да је за смрт тих људи крив свако осим НАТО-а?
Ни он ми се није обратио. Али ћу вам зато ово испричати. Године 2001, на једном од последњих мартовских фестивала документарног филма који су ишта ваљали, Баљак је приказао тај свој чувени филм, по којем, како кажете, испада да су убице сви осим НАТО-а. У публици која је гледала његов филм, само смо ја и још један редитељ звиждали филму. Нико други! Остали су или ћутали, или аплаудирали и одобравали оно што Баљак заступа. То је за мене поразно. А тај Јанко Баљак седи у свим живим филмским форумима. Он предаје на филмској академији! Шта ће та јадна деца да науче од њега, када не могу да науче оно основно, а то је патриотизам?!

//

„Данас после срамне одлуке Хашког трибунала о ослобађању усташких бојника поставља се питање шта и како даље у односима са Хрватима?“

16.11.2012.

„Званична државна власт осим што је изјавила забринутост нити је ишта урадили нити ће нешто урадити, ако кажу да хоће, лажу. Од странака иста политика, јер су они логично и држава, јер њом владају.

Има изузетака у неким ванпарламентарним партијама, које позивају на протесте, који ће се што је извесно и одржати у неким србским градовима, надам се у свим, али што и даље на дуге стазе неће дати трајно решење, пошто ни најмање није вјероватно да ће ти протести прерасти у устанак попут онога из 1804. године када смо показали и Богу и Србкињама,  да смо мужеви, да смо мушкарци. Данас за такав подвиг нема вере у Бога, нити има стремљења ка томе, бар не у великим размерама. Данас је битније да Србин зна играчки састав 50 фудбалских клубова, но да зна ко му је чукундеда био и како се звао.

Да би у овом моменту привели Хрвате к познању права, који нам се данас у Загребу на тргу Бана Јелачића који да се зна није био Хрват већ Буњевац, исмејавају, требало би да почнемо бојкотовати хрватске робне марке.

Бојкотом хрватских производа који се налазе на полицама продавница у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, па и у самој Републици Хрватској од тамошњих Срба чији број није занемарљив, би битно утицали на пад стандарда и индустријске производње у тој нама непријатељској држави, ако се зна да Србија мјесечно из Хрватске увезе робе у вредности од неких у просеку 25 милиона евра.

Ову борбу могу да воде сви Срби без неких великих одрицања, а надам се да ће и водити, јер то је најмање што могу да у овом тренутку ураде за србство и то на дуге стаце, а што ће ипак иако се не чини значајно, утицати на привреду Хрватске.

Бојкот треба укључити и туризам, где тзв. хрватско приморје буквално живи од србских туриста, посебно оних из Босне и Херцеговине.

Када би Срби били истрајни у овој борби, а да ће Бог снаге да тако и буде, Хрватима неће ништа бити смешно када буду остајали без посла, и са уништеном туристичком сезоном узли у дугу и хладну зиму, надам се већ 2013-ту.“

Објавио Србско царство у 09.15

Судије у образложењу пресуде сматрају да Готовина и Маркач нису криви за преко 1.900 убијених и несталих и преко 250.000 протераних Срба из Книнске крајине

16.11.2012. србин.инфо, курир

Ослобађање двојице хрватских генерала, ратних злочинаца, Анте Готовине и Младена Маркача подигло је на ноге јавност у Србији, која је изразила незадовољство, шок и неверицу скандалозном пресудом Хашког трибунала, док је у Хрватској у току опште славље.

Судије Хашког трибунала у образложењу пресуде сматрају да Готовина и Маркач нису криви за преко 1.900 убијених и несталих и преко 250.000 протераних Срба из Книнске крајине.

Готовина је ослобођен и за прекомерно гађање градова Бенковца, Обровца и Книна, а судско веће утврдило је да није било у питању неселективно гађање цивилних циљева.

Да подсетимо, Хрватска војна операција ” Олуја” започела је у четири сата ујутро 4. августа 1995 године артиљеријском припремом дуж целог сектора Југ и Запад и Север, а главно командујући на јужном стратешком правцу био је генерал Готовина, који је ослобођен оптужбе за удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског становништва из Крајине претњом оружане силе зашта је у првостепеном поступку био осуђен на 24 године затвора, а Младен Маркач командант специјалне полиције на 18 година затвора.

Операцију Олуја обележио је велики број злочина како у току саме операције, тако и после ње, па ту ваља споменути напад хрватских мигова и хеликоптера на избегличку колону код Двора на Уни, затим Петровачка цеста, а посебно је сурово било ликвидирање старијег становништва по Равним Котарима и свирепо стрељање хендикепираних особа у Двору коме су присуствовали и дански војници Унпрофора, као и камеовања избегличких колона које су се аутопутем повлачиле према Србији.

Пред налетом хрватске војске и тенкова из РСК побегло је 250.000 људи који су спас потражили у тадашњој СРЈ и Републици Српској.

Срби туже МПРИ због планирања Олује

Суд у Чикагу почетком септембра ове године прихватио је тужбу против америчке корпорације Милитери профешнал ризорсиз (МПРИ) коју су тужиле српске организације у САД “Жртве геноцида у Крајини” и “Српски крајишки сабор” због учествовања у операцији Олуја.

Срби оптужују МПРИ да је обучавала Хрватску војску у Олуји, операцији геноцида и прогона 200.000 Срба из Крајине.

Суду је достављен уговор између МПРИ и Хрватске о обуци хрватских официра и војника. Судија Рубен Кастиљо, из Федералног суда у Чикагу, прогласио је државу Илиноис надлежном за суђење с обзиром да МПРИ има филијале и послове у тој држави. Срби из Хрватске који су поднели тужбу живе у Чикагу, Милвокију, Рокфорду и околини.

Представник тужене фирме МПРИ тврди да тужба нема озбиљно утемељење. Овај службеник је 1990-их година радио у канцеларији ове фирме у БиХ, али није желео да се представи.

Срби су у тужби навели да од МПРИ траже 10 милијарди долара, односно 25.000 за сваког од 200.000 избеглих Срба. Службеник тврди да МПРИ није никаква тајна организација, нити обавља прљаве послове за америчку владу. Кажу да је највећи корисник њихових услуга америчко Министарство обране, али и да имају 25 седишта широм држава у САД-у и да сарађују са више од 40 земајја света.

МПРИ је основана 1987. и чине је пензионисани официри америчке војске.Саговорник признаје да је МПРИ 1994. сарађивао с хрватском војском, али не види у томе кршење УН ембарга на наоружавање Хрватске.

– Ми не наоружавамо, наша мисија је обучавање кроз процес тренинга, с циљем да се наши корисници подуче како да организују логистичку подршку… – каже ова представник.

Додаје да они не могу да читају мисли и намере њихових партнера, односно да није знао за које операције су обучавали Хрвате.

Чињеницу да се Федерални суд у Чикагу прогласио надлежним, сматра нормалном правосудном процедуром, али тужбу оцењује промашеном, али признаје да је у акцију био укључен амерички државни врх.

Анте Готовина је иначе уочи Олује посетио тренинг центар у америчком Форт Ирвину, а након тога је у друштву двојице америчких аташеа обишао Динару.

Сећање на стравичне злочине над Србима оставио је филм “Олуја над Крајином” због кога се дигла цела Хрватска тврдећи да је лажан, а показао је само делић етничког чишћења Срба у Републици Српској Крајини, који можете погледати овде.

Пажња, видео снимак узнемирујућег садржаја!

(курир)

-Честитам Хрватима што су се пријатељски понели према својим националним интересима – каже за С медиа портал адвокат Горан Петронијевић. – После данашње ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу, очекујем још горе казне за хашке оптуженике из Србије.

16.11.2012. Смедиа

Србија је досад чинила све погрешне кораке према Хашком трибуналу и ослобађајућа пресуда Готовини и Мракачу је само логичан след ствари, сматра адвокат Горан Петронијевић.

-Ово што се Србији догодили представља смо последицу онога што Србија није учинила, а требало је. Погледајте како се Хрвати понашају! За то им треба скинути капу, јер они имају концепт понашања према Хашком трибуналу – каже адвокат Петронијевић у разговору за С медиа портал.

Хрватска је знала да брани своје

Према његовим речима, ослобађајућа пресуда генералима Готовини и Маркачу добрим делом последица је хрватске слоге:

– Замислите само да се у време када је хапшен Младић или Караџић, којим случајем у Србији појавили сајтови за прикупљање помоћи за одбрану неког од њих као што је то био случај са Готовином! Пола Србије би било похапшено! Држава Србија и све власти у њој су се досад непријатељски понашале према српским националним интересима. За разлику од нас, Хрвати су помагали, финансирали одбрану и чинили све да докажу да је Хрватска недужна, али то је њихов легитиман интерес и ја једино могу да им честитам на томе.

За преостале Србе у Хашком трибуналу Петронијевић очекује још оштрије пресуде:

-Очекујем још горе пресуде. Јер је исто веће којим је председавао Теодор Мерон, мом клијенту Веселину Шљиванчанину који је био оптужен за командну одговорност на Овчари, повећало првостепену пресуду са пет на 17 година.

Пресуда каже да су Срби сами себе иселили и убијали!

Адвокат Радована Караџића сматра да је „Олуја“ догађај који је „најближи геноциду“ на простору бивше Југославије, а да је, како видимо, прошла некажњено.

-По оваквој пресуди испада да је више од 2.000 Срба само себе поубијало, а њих 200.000 само себе раселило – иронично закључује Петронијевић.

Маја Кукавица
Фото:www.mc.rs

//

Српски сабор Заветници позива српски народ на протесно окупљање испред Владе Србије, у недељу, 18. новембра у 18 часова поводом срамне пресуде Хашког трибунала у корист ослобађања хрватских генерала Готовине и Маркача.

16.11.2012. ФБ

У организацији скупа учествоваће и Влада РСК у прогонству.

„Браћо и сестре, покажимо да нисмо заборавили своје страдале у крвавим злочинима и да се противимо амнестирању етничког чишњења српског народа са територије данашње Хрватске“, каже се у позиву Српског сабора Заветници.

//

Позивамо све родољубе на протест против Хашког трибунала и ЕУ у суботу у 15 часова испред седишта Европске уније у Београду!

16.11.2012. србин.инфо

Покрет Двери позива све српске родољубе на свенародни протест против Хашког трибунала и Европске Уније, који ће се одржати у суботу, 17. новембра у 15 часова испред седишта Европске Уније у Београду (Владимира Поповића 40а, блок 19 код Сава центра на Новом Београду)!

Најновија пресуда Хашког трибунула о ослобођењу ратних злочинаца Готовине и Маркача, иза које стоји Европска Унија, кап је која је прелила чашу понижења српског народа и државе.

Даља сарадња Председника и Владе Србије са Хашким трибуналом, преговори са Европском Унијом и тзв. приштинским режимом немају никаквог смисла, изузев даљег понижавања и уништавања Србије.

Време је да изразимо свој протест испред седишта Европске Уније, која стоји иза вишегодишње политике понижавања српског народа и комадања српских националних територија.

Дођите да покажемо да смо против уласка Србије у ЕУ и да јасно знамо ко је узрочник понижења наше нације и државе!

Субота, 17. новембар у 15 часова, испред седишта Европске Уније у Београду (Нови Београд, Владимира Поповића 40/V, блок 19, у близини Сава центра, 1 трамвајска станица од Сава центра у правцу ка Новом Београду)!

 

(Двери)

линк ка позиву на ФБ догађај: Протест против ЕУ и Хашког трибунала

*********************

Прекините сарадњу са Хагом и преговоре са ЕУ и Приштином!

САОПШТЕЊЕ

Због ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу, Покрет Двери захтева од Председника и Владе Србије: Прекид сарадње са Хагом, преговора са ЕУ и Приштином.

Београд, 16.11.2012

Ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу, творцима и реализаторима етничког чишћења и геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини, тренутак су за општу мобилизацију српске политичке сцене и јавности. Покрет Двери тражи од Председника и Владе Србије:

1. да моментално прекине сваку сарадњу са Хашким трибуналом,

2. да од Хага захтева пуштање на слободу и враћање у Србију свих Срба оптужених и осуђених пред овим лажним и антисрпским судом,

3. да све службенике Хашког трибунала у Србија сматра непожељним особама (persona non grata).

Ово је последњи тренутак да се стане на пут погубном процесу придруживања Србије Европској Унији, која је отворено стала иза геноцидне политике Независне државе Хрватске, коју – иако геноцидну творевину – прима у Унију. Ово је такође тренутак за прекид преговора са тзв. приштинским режимом у Бриселу, који ће завршити на исти овакав начин понижењем српског народа.

Ако Председник и Влада Србије не схватају ове три ствари и не направе хитне јавне политичке и дипломатске потезе у том правцу, Председник и Влада Србије постају саучесници у понижавању и уништавању српског народа, чиме ми више немамо главни проблем са Хагом и Европском Унијом, већ главни проблем свих родољубивих снага у Србији постају – Председник и Влада Србије.

Двери неће дуго чекати одговор Председника и Владе Србије по овим питањима.

Информативна службна Покрета Двери

// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
//

Загреб слави, Београд у шоку, а Брисел ћути. Тако би се укратко могле описати реакције на одлуку Хашког трибунала да пусти на слободу Анту Готовину и Младена Маркача. УКРАТКО: У ХАГУ СИ НЕВИН ДОК СЕ НЕ УТВРДИ ДА СИ СРБИН!

Судије из Италије и са Малте били против ослобађања:
За ослобађање Готовине и Маркача гласале су судије Мерон из САД, Мехмет Гинеј (Gyney) из Турске и Патрик Робинсон (Patrick) са Јамајке, а ПРОТИВ су били Кармел Ађијус (Carmel Agius) са Малте и Фаусто Покар (Pocar) из Италије.

16.11.2012. агенције, светска и наша штампа, приредила ФБР уредник Биљана Диковић

Судија Покар: Правда није задовољена

Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар каже да је данашња ослобађајућа пресуда коју то веће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Анту Готовини, „противна било каквом осећају за правду“.

„Не верујем да је правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коју првостепено веће није олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – једним потезом преиначује у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног објашњења“, подвукао је италијански судија Покар у противном мишљењу које је део коначне пресуде. „Фундаментално се противим целој жалбеној пресуди, која је противна било каквом осећају за правду“, написао је судија Покар.
Оштро противљење пресуди изразио је још један члан жалбеног већа, судија Кармел Агијус са Малте.

У противном мишљењу, судија Покар указао је на „велики број грешака и погрешних конструкција у резоновању већине судија“, оцењујући да је данашња правоснажна пресуда заснована на погрешној интерпретацији закључака првостепеног већа и кршењу судске праксе и стандарда у жалбеном поступку.

По ставу који деле судије Покар и Агијус, већина судија је напречац занемарила и одбацила велики део обимног доказног материјала на којем је била заснована првостепена пресуда.

Према тим доказима, артиљеријски напади Хрватске војске на Книн, Обровац, Грачац и Бенковац, 4. и 5. августа 1995. били су противправни и спроведени у оквиру удруженог злочиначког подухвата војно-политичког вођства Хрватске, чији су Готовина и Маркач били протагонисти, у циљу трајног прогона српског становништва. На челу тог подухвата, по данас поништеној пресуди, био је тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

Погрешни аршини у разматрању

У подробној анализи данашње пресуде, италијански судија Покар наглашава и да се већина судија „претварала“ да је разматрала сав доказни материјал, те да је сама примењивала погрешне аршине у разматрању првостепене пресуде и жалбе одбране.

Погрешном интерпретацијом већине, Покар назива кључни закључак да је „камен темељац“ првостепене осуђујуће пресуде био налаз да је гранатирање четири града у Крајини било незаконито искључиво зато што су гранате падале ван круга од 200 метара од претпостављених легитимних војних циљева.

Проглашавајући једногласно „правило 200 метара“ неутемељеним у доказима, жалбено веће је већином гласова у данашњој пресуди утврдило да нема других доказа да су артиљеријски напади на градове у Крајини били противправни.

Већина судија, надаље је, уз противљење Покара и Агијуса, утврдила да пошто напади нису били противправни, није могло бити ни удруженог злочиначког подухвата који је на њима утемељен.

Покар је прецизирао да већина судија, притом, није у обзир узела доказе попут транскрипата са састанка војно-политичког вођства Хрватске на Брионима, 31. јула 1995. на којем су председник Туђман и генерал Готовина, планирајући операцију „Олуја“, „договорили о заједничком плану да уклоне српске цивиле из Крајине“.

У оштром супротном мишљењу, Покар наглашава да већина није узела у обзир ни Готовинино наређење од 2. августа 1995. да се „градови ставе под артиљеријску ватру“, као ни бројна сведочења очевидаца, војника Унпрофора и експерата.

Не могу се игнорисати чињенице

Судија Агијус, који се такође супротставио ослобађајућој пресуди, нагласио је да не може бити игнорисана чињенице да је на Книн пало 900 пројектила за дан и да, истовремено, о било каквом отпору из града не постоје докази.

Ефекат одлуке већине, по судији Агијусу, јесте да све артиљеријске поготке проглашава потенцијално законитим, упркос јасним назнакама да то нису.

„На основу свих фактора, ја сам закључио да је напад на Книн био неселективан и самим тим противправан“, подвукао је судија Агијус.

Занемаривање доказа о злочинима

Утврђујући да удруженог злочиначког подухвата није било, већина судија је, по судији Покару, занемарила и доказе о злочинима које су Хрватска војска и специјална полиција после „Олује“ починиле над Србима који су остали у Крајини, као и дискриминаторне мере које су власти у Загребу увеле да би спречиле повратак спрског становништва.

„У само три параграфа, већина закључује да брионски састанак, злочини почињени над преосталим Србима у августу и септембру 1995. и дискриминаторна политика и имовински закон нису довољни за налаз првостепеног већа да је постојао удружени злочиначки подухват“, наглашава судија Покар.

„По мом уверењу, а и из наведених разлога, анализа већине у погледу удруженог злочиначког подухвата погрешно тумачи првостепену пресуду, нетачна је и обмањујућа“, додаје Покар. 

Осврћући се на налаз већине у жалбеном већу да би се могло разумно протумачити да су Туђман и Готовина на Брионима постигли „законити консензус да се цивилима помогне да привремено напусте подручје сукоба из разлога легитимне војне предности или смањивања жртава“, судија Покар је назначио: „у светлу пажљиве анализе и детаљног прегледа Брионских транскрипта, које је обавило расправно веће, ове сугестије су једноставно гротескне“.

Подсетио је да је првостепено веће утврдило да речи председника Туђмана да „Србима треба дати пута, све им тобож гарантујући људска права“ не могу значити заштиту цивила, него само да им „треба дати пута“.
То је потврђено и пар недеља после Олује, када је Туђман српско становништво упоредио с „канцером који се шири“ и рекао: „Нису имали ни времена да покупе своје прљаве паре и прљав веш“.

Већина је пропустила да покаже како је и где погрешило првостепено веће при утврђивању да је удружени злочиначки подухват постојао, назначио је судија Покар.

„Ако је већина желела да ослободи Готовину и Маркача, неко би се могао запитати шта је желела да постигне поништавањем налаза да је постојао удружени злочиначки подухват, уместо да се концентрише на њихов допринос том подухвату. Остављам то питање отвореним“, закључио је судија Покар у свом противном мишљењу.

Малтешки судија Агијус је у сличном противном мишљењу приступ на којем је већина утемељила данашњу пресуду назвао „уским“, „вештачким“, „мањкавим“, „збуњујућим и збуњеним“, и „проблематичним“, закључујући да је такав метод довео до „нетачних резултата“.

ПРЕСУДА ГОТОВИНИ И МАРКАЧУ – ХАГ (пдф)

*****************************************

Политичке странке у Србији осудиле су ослобађајућу пресуду хрватским генералима и навеле да се њоме легализују злочини почињени над Србима. Светски медији извештавају о слављу у Хрватској, али и наводе за које су злочине генерали оптуживани.

 

****************************

Загреб – Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте изјавила је да је веома изненађена ослобађајућом пресудом за генерале Анту Готовину и Младена Маркача.
„Било је то велико, велико изненађење. Намеравам да прочитам судску пресуду како бих видела шта је кренуло криво између првостепене пресуде и жалбе“, рекла је Дел Понтеова за Хрватску радиотелевизију.

****************************

ЧИТАЊЕ ПРЕСУДЕ У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ:

 ЧИЊЕНИЦЕ, ДОКУМЕНТА И СВЕДОЧЕЊА СТРАДАЊА СРБА МОЖЕТЕ ВИДЕТИ НА САЈТУ KrajinaForce

******************

Председник Србије Томислав Николић оценио је да јасно да је одлука Хашког трибунала о ослобођању Анте Готовине и Младена Маркача од кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. године политичка, а не правна.
Данашња одлука Хашког трибунала неће допринети стабилизацији ситуације у региону, отвориће старе ране, а Србе у Хрватској, мали број њих који је остао тамо да живи, ставити у позицију криваца над којима и даље свако може некажњено да спроводи своју ‘правду'“, оценио је председник Србије у изјави за јавност.

Он је подсетио да је током операције Олуја протерано преко 220.000 Срба и убијено на хиљаде ненаоружаних мушкараца, жена и деце.
„Ко је за то крив? Данашњом одлуком Хашког трибунала Хрватска може легитимно да слави највећи погром у свету после Другог светског рата. Држава која не дозвољава ни породицама несталих Срба да утврде где се налазе тела њихових најмилијих“, указао је Николић.
„Ако је до сада било разлога да верујемо онима који су тврдили да је Хашки трибунал неутралан, правичан и нешто више од суда Србији и српском народу, најновијом одлуком о ослобађању ратних злочинаца је то демантовано“, навео је Николић.

Председник Србије је истакао да је српски народ у новијој историји био жртва геноцида, најсуровијих злочина, прогона и мучења, а да су Срби жигосани као злочинци који треба да се стиде и ћуте. „То је парадокс који више не сме да се понови“, истакао је Николић.

 

*******************

Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу потврђује тврдње према којима Хашки трибунал није суд, већ да испуњава унапред задате политичке задатке.
„То потврђује тврдње оних који кажу да Хашки трибунал није суд, већ да испуњава унапред задате политичке задатке“, рекао је Дачић, који је и министар унутрашњих послова, на почетку састанка са шефом Еулекса Гзавије де Марњаком, пренео је Радио Слободна Европа.

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић изјавио је да је ослобађајућа пресуда коју је Хашки трибунал изрекао хрватским генералима изненађујућа, више политичка, него правна и понижавајућа, пре свега, за жртве стравичног злочина и највећег геноцида после Другог светског рата.

 

***************

 

Јеремић: „биће и да смо органе на Космету сами себи вадили“

Ослобађајућу пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу данас је критиковао и председник Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић на Твитер профилу.
„Све сто сам одувек мислио о „хашкој правди“, након данашњег дана нема више разлога да се формулише политички коректним језиком“, написао је Јеремић на Твитер профилу.
У следећем твиту Јеремић је написао: „Нека прст на чело ставе они који су пристали да Еулекс истражује трговину органима на Косову. Закључиће господа да смо их сами себи вадили“.

 

****************

 

Љајић: Трибунал изгубио кредибилитет

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић рекао је да је Хаг изгубио кредибилитет.
„После 20 година од оснивања Трибунала ништа од тога се није испунило. Далеко смо од процеса помирења , а као што видимо нема ни правде за жртве ни њихове породице. А оно што се догодило представља доказ постојања селективне правде, која је често гора од неправде“, рекао је Љајић.
„Нема удруженог злочиначког подухвата, одговорности, ни казне. Да све није чисто, говори прегласавање. Ова одлука нас враћа три године уназад, а перцепција Хага ће бити гора него што је била“, истакао је Љајић.

***********************

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је да ослобађајућа пресуда хрватским генералима у Хагу показује да је озбиљно угрожен принцип кажњивости ратних злочина и додао да је таква одлука Хашког трибунала скандалозна.
„Ради се о једном од највећих ратних злочина на простору бивше Југославије, о убиствима, протеривањима и угрожености више стотина хиљада људи, а да за то нико није одговарао“, рекао је Вукчевић Танјугу.

******************

Штрбац: Пресуда је политички памфлет

Директор Документационо-информациони центар „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу у Хагу срамотна и да су Крајишници њоме више него шокирани.
Штрбац је навео да пресуда Хашког трибунала више личи на политички памфлет или декларацију неке политичке организације, него на пресуду суда УН.
Према његовим речима, пресуда је и резултат јаке дипломатске активности Хрватске коју је најављивала и бивша премијерка Јадранка Косор, наводећи да је ангажована чак и једна лобистичка организација.

***************

 

Марковић: Непринципијелност суда у случају хрватских генерала

Београдски историчар Предраг Марковић оценио је да ослобађање хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача пред Хашким судом представља страшан шок и показује потпуни недостатак принципијелности овог суда.
Он је напоменуо да је Хашки трибунал због командне одговорности окривио сваког српског политичара, док се у случају ова два хрватска генерала показао непринципијелним, као што је био и у случају лидера ОВК Рамуша Харадинаја.
– То је врло лоше и изазваће велико разочарење Срба у ЕУ и у међународни поредак. Хашки суд је изгубио сваки легитимитет непристрасне организације зато што нису могли да одоле политичким притисцима – рекао је Марковић.

Марковић је рекао да је Хрватска награђена за то што је отерала део свог становништва, а није претрпила било какву санцкију за учешће у рату у БиХ.
– Ова пресуда је само последњи комадић у том награђивању Хрватске за исто оно за шта је Србија тако страшно кажњена – рекао је Марковић.

**********************

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је ослобађајућа пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу невероватна и срамна.
Додик сматра да је политика имала одлучујући утицај и да Хрватска, која сада треба да постане чланица Европске уније, са осудом о удруженом злочиначком подухвату сигурно не би имала добре референце, јавља Анадолија.
„Ово је понижавајућа одлука за све жртве, за све Србе, и након ње не можемо имати поверење у Хашки трибунал. Сви који су веровали да постоји међународна правда сада могу бити сигурни да је она и селективна, и политичка, и да се само на тај начин и упражњава“, истакао је Додик.

Премијер РС Александар Џомбић рекао је да је ослобађајућом пресудом Хашки трибунал легализовао највеће етничко чишћење на овим просторима после Другог светског рата, додајући да је то шамар правди и безобзирна увреда и понижење за све српске жртве хрватских ратних операција.

Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић оцијенила је као сувише страшну и скандалозну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача.
– Сувише је страшно да би се могло уопште коментарисати. Када се сјетим оног ужаса, колона, избјеглица страхота једна. Та ми се слика стално  мота по глави. Скандал – рекла је Плавшићева, која је одслужила казну Хашког трибунала од 11 година затвора.
Она је оценила да, иако се знало  да је Хашки трибунал намењен Србима, овакво нешто, ипак није могло очекивати.
– Пресуда је била 24 године (за Готовину), а сада ослобађајућа. Ту нешто није  како треба. Не само што није праведно, него нешто није у реду. Апелациони суд је сасвим анулирао судије који су донијели прву пресуду – рекла је Плавшићева.

Председник Српске демократске странке Младен Босић сматра да је ослобађајућа пресуда за хрватске генерале Aнту Готовину и Младена Маркача била очекивана, али да је понижавајућа за српски народ.
– Они који су основали Суд на неки начин су “опрали” Хрватску од одговорности у рату с обзиром на то да ова земља ускоро улази у ЕУ. Пресуда је поражавајућа за српски народ. Овом одлуком, суд је поново одговорност за рат пребацио на леђа Срба као што је и раније радио – навео је Босић.

Кошарац: Нико нема права да ликује над срамном одлуком

Нико у БиХ нема права да ликује над срамном одлуком Хашког трибунала да хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача пусти на слободу, рекао је руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске Сташа Кошарац.
Коментаришући изјаву председника ХДЗ-а БиХ Драгана Човића да је “испуњен срећом и поносом” због ослобађајуће пресуде, Кошарац је рекао новинарима у Сарајеву да Човић може да има изражене емоције према хрватским генералима, али да нико нема права да ликује.
Човић је изјавио да је свестан да било каква пресуда Хашког трибунала изазива потпуно различите осећаје и коментаре код представника три народа у региону и БиХ, али да је он пресрећан као Хрват што су, како је рекао, најпоноснији синови хрватског народа Маркач и Готовина ослобођени сваке одговорности.

БОРС: Посрнуће правде и морала

Ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу представља посрнуће правде, правне праксе и морала, и њом су легализовани масовни злочини и прогон који је хрватска војска током “Олује” починила над српским цивилима, поручили су из Борачке организације Републике Српске.
– Очекивано или неочекивано догодила се брука, посрнуће правде, права и морала. Мимо свих очекивања и логике здравог разума и мимо сваке правде догодила се још једна, ко зна која по реду, правосудна хашка брука и срамота. Догодило се и људско и морално посрнуће – оценили су из Борачке организације Српске.

БОРС истиче да је добро познато да је акција за коју су данас ослобођени одговорности Готовина и Маркач, а раније и Иван Чермак, била злочиначки чин, да је Србе у Хрватској свела на националну мањину, те да је Србима још онемогућен повратак на њихова имања и успостављање нормалног живота у Хрватској.
– Истовремено, пресуда је показала шта то значи када иза генерала или осумњичених стоје држава, њене институције, интелектуални, политички и финансијски кругови као што је то у овом случају било са Хрватском – саопштено је из Борачке организације.

Из Борачке организације оцењују да овакав приступ Хрватске треба да буде поука Републици Српској и свим њеним институцијама какав однос треба имати према људима из војног и политичког врха којима се суди у Хагу и Сарајеву.
– Република Српска мора промјенити свој однос наспрам ове проблематике, јер је Дејтонским мировним споразумом од свјетских сила наша борба потврђена и призната као легитимна. То нам даје за право да свим својим политичким, материјалним и институционалним капацитетима јаче стојимо иза оних који су стварали Републику Српску, а данас су оптужени или им се суди – поручили су из Борачке организације.

Павић: Хитно донијети правилник о заштити наших људи

Предсједник ДНС-а Марко Павић изјавио је да Влада Републике Српске хитно треба да донесе правилник о заштити Срба пред Хашким трибуналом и да од сада све пресуде овог суда треба сматрати политичким, а не правним актима.
– Ослобађајућа пресуда Анти Готовини уједно је и путоказ за ЕУ, јер је очигледно да ЕУ није хтјела геноцидну државу у свом крилу и зато је ослобађајућа пресуда и донесена – рекао је Павић.

Према његовим речима, у Републици Српској су увек прихватане пресуде свих судова, али Српска сада треба добро размислити како амнестирати своје људе које је осуђивао Хашки трибунал у којем, да је то прави суд а не политички, данашња пресуда не би била могућа.
– Док су нас проглашавали и кривима и гонили нас због помагања хашким оптуженицима, цијела хрватска држава се ставила у функцију одбране Готовине и других, а то се сматрало легалним – подсетио је Павић.
Он је истакао да су данас пале све маске и да је јасно да је Хашки трибунал основан да суди Србима.
– Срби су још прије рата означени као кривци и требало је то провести. Очито је да на правни начин то нису могли, јер нема те правде на свијету која би могла амнестирати Готовину. Зато је основан политички суд у Хагу којем може стати све под капу, па и ослобађајућа пресуда – оценио је Павић.

Симић: Неприхватљива одлука

Правни експерт из Републике Српске Крстан Симић изјавио је да је ослобађајућа пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу несхватљива и неприхватљива.
– Нисам пратио данашње суђење и не знам који су агрументи Трибунала – да ли су то ваљани разлози или још једна потврда да је Трибунал политички суд – рекао је Симић.

Он је истакао да је дубоко изненађен и разочаран, имајући у виду да командна одговорност подразумева да је један елемент одговорности спречавање извршења ратних злочина.
– Нема никакве сумње да су Иван Чермак и Готовина морали знати за злочине почињене током акције “Олуја” и да нису ништа предузели да се ти злочини спријече – рекао је Симић.

Ђокић: Хашки трибунал је политички суд

Председник Социјалистичке партије и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је оваквом пресудом Хашки трибунал потврдио да је политички суд.

– Ово је срамна пресуда и очито је да је овај суд формиран само да би судио Србима. Нема разлога да се сада не тражи да Радован Караџић и Ратко Младић буду пуштени из притвора, као и сви српски генерали – оценио је Ђокић.

*******************

 

Пуповац: Ко је одговоран за злочине?

Потпредседник Самосталне демократске српске странке и председник Српског народног већа Милорад Пуповац изјавио је да оно што је добро за генерале Младена Маркача и Анте Готовину, који су у Хагу ослобођени оптужби, није добро за жртве и наставак обнове помирења у регији.
„Након ове пресуде која је добра за генерале, остаје питање ко је одговоран за убиства, прогон, уништење и паљење кућа, јер до сада за то још нико није одговарао“, рекао је Пуповац, а преноси Хина.

*******************************

Будај: Увођење иновације “рат без злочина”

Директор јеврејске невладине организације “Маргелов институт” из Загреба Ален Будај изјавио је да је након ослобађајуће пресуде за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача цијели свијет свједок увођења иновације “рат без злочина”, те да и овај примјер потврђује “праксу” да Хрвати, баш као и Американци, “никада не могу починити злочине”.
– Хрватска слави, Срби су пренеражени ослобађајућом пресудом хрватским генералима, а читав свијет је свједок увођења иновације “рат без злочина” – рекао је Будај.

Он је нагласио да је већ устаљена “пракса” да Хрвати, баш као и Американци, “никада не могу починити злочине”.
– То су морале потврдити и вође хрватских Срба које су позване на прославу “Олује” ове године, како би се припремио терен за ослобађајућу пресуду коју су Хрвати излобирали. Било како било – остаје чињеница да су људи убијени и протјерани из својих опљачканих и спаљених кућа, а да нико за то неће никада одговарати. Амерички рецепт, зар не? – констатовао је Буда.

*******************************

Будимир: Хаг, Хрватска и СAД у заједничком злочиначком подухвату

Ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу значи да су Хаг, Хрватска и САД били заједно у удруженом злочиначком подухвату, оценио је председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

Он је оценио да је пресуда показатељ да је деловање Хашког трибунала до сада било само бацање “прашине у очи” и заваравање и Срба и међународне заједнице.
– Не треба нас чудити како је Хаг дјеловао да је тако на крају и завшио. То значи да су заједно били у удруженом злочиначком подухвату и Хаг и Хрватска и Америка. Ето наше вјере у Хаг – рекао је Будимир.

 

Линта: Политичка одлука

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта изјавио је да је ослобађајућа пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу политичка одлука.
– Сматрамо да је суд донио политичку одлуку. Стао је на хрватско становиште да је рат 1990-тих био ослободилачки, а да су Срби били агресори – рекао је Линта.

Истичући да је став Коалиције врло јасан – да је хрватска страна извршила етничко чишћење српског становништва, не само са подручја Крајине него и са подручја хрватских градова, Линта је нагласио да је Коалиција изненађена оваквом одлуком Хашког суда.

 

*******************************

Шифер: Неизбрисива мрља у раду Хашког трибунала

Италијанско-француски филозоф и есејиста Данијел Салваторе Шифер сматра да је данашња ослобађајућа пресуда за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача срамотна и да ће заувек остати неизбрисива мрља у раду Хашког трибунала који је сада потпуно дискредитован у етичком и правном смислу.

Међународни кривични суд за бившу Југославију, који је политички суд (основале су га највише инстанце УН-а, на челу с САД-ом) гдје правда игра тек релативну улогу и често Шифер истиче да злочини, за које су генерали били осуђени на 24 и 18 година затвора, остају некажњени, преноси француски лист “Л Пуан” на својој интернет страници.
Он оцјењује  злочини за које су били оптужени Готовина и Маркач сигурно нису били тек безначајна афера, додајући да је током акције „Олуја” присилно расељено и  90.000 српских цивила из Крајине, регије у северозападној Босни,   која је, како је рекао,  директно  повезана са врло националистичком Хрватском.
– То је, ни мање ни више, најгнусније и највеће етничко чишћење у ратовима на Балкану – сматра Шифер.

Он додаје да је на хиљаде српских цивила – жена, деце и стараца –  брутално  протјерано из земље својих предака и додаје да је срео  колону  исцрпљених и гладних људи који су се на својим оронулим тракторима или аутомобилима кретали у колони између Новог Сада и Београда.
– Сећам се…то је био један од ретких тренутака у мом животу као одраслог мушкарца када ми се из грла отео јецај који нисам могао да потиснем, поготово када сам сазнао да су неки од новопечених сиромаха решење потражили у самоубиству, најчешће вешањем – наставља Шифер у свом чланку.

Шифер је данашњу пресуду повезао са скорим уласком Хрватске у ЕУ, називајући је “лошом правосудном комедијом коју са запрепашћујућом пристрасношћу изводи Хашки суд”.

– Наша хуманистичка свест о правди и истини може бити само огорчена, шокирана, ако не и револтирана – закључује Шифер.

*******************************

РЕАГОВАЊЕ СТРАНАКА: СНС, ДСС, НС, ЈС, ЛДП…

 

„Ова одлука показала је да се у Хашком трибуналу, ипак, чешће доносе политичке, а не правне одлуке. Разочарани смо због оваквог односа међународних институција према српском народу, занемаривања чињеница и непоштовања жртава ‘Олује’, највећег злочина у савременој Европи после Другог светског рата“, пише у саопштењу СНС. Напредњаци истичу да, без обзира на пресуду Хашког трибунала, нико не може да поништи оно што се догодило и натера да заборавимо да је у „Олуји“ убијено на хиљаде цивила, деце, жена, стараца, а да је са огњишта протерано целокупно српско становништво и да су им домови опљачкани и спаљени.

Портпарол Демократске странке Србије (ДСС) Петар Петковић оценио је одлуку Хашког трибунала као срамну и рекао да представља потпуни морални и правни слом тог суда. Петковић је истакао да је после овога обавеза Србије да у Савету безбедности УН најодлучније покрене питање рада Хашког трибунала и да јасно стави до знања да ово није суд, него казамат намењен за кажњавање Срба.
„Ослободити Готовину и Маркача, који су најпре од истог суда били осуђени на деценијске робије, најгора је срамота, која потврђује да није реч о суду, већ о политичком казамату. Јер Готовина и Маркач су ослобођени само зато што су њихове жртве били Срби“, навео је Петковић. Хашки суд је, сматра Петковић, заправо установио ново правило да се „Срби могу некажњено убијати“.

Из Либерално демократске партије кажу да ослобађајућа пресуда хрватским генералима неће допринети кажњавању свих злочина, изградњи трајног мира на простору бивше Југославије и релаксирању односа и заједничкој европској будућности.
„Одлуку посматрамо као велики корак уназад на тешком путу који пролазимо. Злочини који су почињени над Србима у Хрватској не смеју остати некажњени, а правда за све жртве, оне који су протерани, мора бити задовољена како у Хрватској, тако и у Босни, Србији и на Косову“, истиче ЛДП.

Председник Српског покрета обнове (СПО) Вук Драшковић оценио је пресуду Трибунала легализациом етничког чишћења Срба из крајева у којима су живели вековима.
„Командна одговорност хрватских генерала за велики злочин над цивилима је неспорна, а она је била основ за кажњавање српских ратних команданата у свим досадашњим пресудама Хашког трибунала“, рекао је Драшковић. Лидер СПО-а је истакао да ослобађајућа пресуда „хрватским ратним командантима значи да су беспомоћна деца, жене и старци били легална ратна мета јуначке домовинске хрватске војске“.

Лидер Јединствене Србије (ЈС) Драган Марковић изјавио је да је одлуком Хашког трибунала легализовано највеће етничко чишћење које је од Другог светског рата почињено у Европи, током акције Олуја.
„Хашки трибунал је данашњем ослобађајућом пресудом легализовао највеће етничко чишћење од Другог светског рата почињено на тлу Европе када је у акцији Олуја током августа 1995. године протерано више 250.000 Срба. Том пресудом Хашки суд је поново убио све оне који су зверски убијени током и после акције Олуја“, рекао је Марковић агенцији Бета.
Лидер ЈС-а је рекао да за ту странку акција Олуја није била „само удружени злочиначки подухват, већ геноцид и реализација хрватске политике од Анте Старчевића преко Анте Павелића до Фрање Туђмана да трећину Срба у Хрватској треба побити, а трећину протерати и трећину асимилирати“.

Потпредседница Нове Србије (НС) Дубравка Филиповски оценила је да је ослобођањем хрватских генерала Хашки трибунал још једном приказао пристрасност у суђењу.
Према њеним речима ово није први пут да Хашки трибунал уручује „ослобађајуће пресуде хрватским генералима, Насеру Орићу и Албанцима оптуженим за злочине у рату на простору бивше Југославије, а да српске генерале осуђује на максималне казне“.

Српска радикална странка оценила је да је пресуда Анти Готовини и Младену Маркачу доказ да је Трибунал у Хагу формиран само да би осуђивао Србе.
„Пресуда Жалбеног већа Хашког трибунала, на основу које су ослобођени Готовина и Маркач, је још један у низу доказа да је тај такозвани суд антисрпска творевина и да је нелегално формиран само да би осуђивао Србе“, саопштила је СРС.

 

*******************************

Европска комисија, по очекивању, није изнела став о шокантној одлуци Хашког трибунала. Истичу само да саосећају са жртвама и да подржавају Хрватску на путу ка ЕУ.

Портпарол комесара Штефана Филеа, Питер Стано изјавио је за С медиа портал да ЕК подржава рад Трибунала:
„Саосећамо са жртвама рата, разумемо њихову патну и то да ће бити потребно доста времена да зацеле ратне ране“, рекао је Стано.
„Ми позивамо Хрватску да настави са политиком сарадње и помирења у региону јер их је таква политика довела на праг ЕУ“.

*********************************

Флоранс Артман: Било је злочина

Бивши портпарол Тужилаштва Хашког суда Флоранс Артман је изјавила да данашњом одлуком о ослобађању хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача поводом оптужнице за злочине над крајишким Србима 1995. године Хашки суд не тврди да није било злочина и жртава, већ да двојица оптужених нису одговорни за те злочине.
Према речима Флоранс Артман, Хрватска је на својим судовима требало да суди починитељима злочинима, „јер се добра знала улога војске, полиције и различитих структура које су учествовале у ратним и другим операцијама“.
„Хрватска је могла да престигне Хашки суд, да стварне починиоце ухапси и суди им на својим судовима. Зато сноси део одговорности за кризу око генерала“, оценила је Флоранс Артман.
Она је изјавила да је проблем са оптужницом Готовини постојао од самога почетка и да се првостепена осуда на 24 године затвора темељила на „чудној конструкцији“ – Брионском састанку политичког и војног руководства Хрватске  на којем се говорило о „злочиначким намерама у оквиру интервенције у Крајини“.
Ради се о тези о удруженом злочиначком подухвату, која је требало да сугерише да Готовина и Маркач злочин нису починили лично, него због сарадње са другим особама, наводно удруженим у злочиначком подухвату и масовним злочинима. Теза о злочиначкој групи није нова, али никада није било конкретних доказа, па се није знало ко је у тим групама био, рекла је Флоранс Артман.
Она је као „чудну“ окарактерисала конструкцију из оптужнице о прекомерном гранатирању Книна, због чега се могла очекивати ослобађајућа пресуда, јавља Хина.
Ако нема заједничког злочиначког подухвата, уколико немамо гранатирање него имамо војну операцију, Готовина се не може повезати са етничким чишћењем, које се догодило касније, изјавила је Флоранс Артман Словеначкој телевизији.

 

**********************************

 

ХАГ – Хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач изашли су из притвора у Схевенингену и кренули су према аеродрому, а у Загребу се очекују у 16 часова. Холандска полиција на моторима и полицијским возилом допратила је конвој комбија са затамњеним прозорима на аеродром у Ротердаму одакле су Готовина и Маркач око 15 сати полетели за Загреб.

// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
// ********************

 

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
СКАНДАЛ! ХАШКИ ТРИБУНАЛ ОСЛОБОДИО РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ ГОТОВИНУ И МАРКАЧА!

Тада сила, још недокучива савременој науци, преузима судбину цивилизација у своје руке: како Западне, тако и Источне (две непомирљиве цивилизације и у двадесетпрвом веку), и успоставља нови поредак ствари у свету! Онакав, какав је ван домашаја људске воље за моћ а тако близак Божијој правди. Сасвим сигурно атеистима ће написано деловати натегнуто, злобницима ирационално, али само да подсетимо на историјске лекције које бележе неочекиване околности које су довеле до неочекиваних обрта. Толико честе кроз дугу историју цивилизација, да су просто наметнуле себе као законитости зачараног цикличног круга у историји какву (пре)познајемо као једину учитељицу живота!

16.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Марина Рагуш

Или, смо и ово промишљање о постмодерним актуалним дешавањима на међународној политичкој сцени, могли да почнемо из другог угла, а јесте: која је права природа Северно атлантске војне алијансе познатије као НАТО? Уколико покушамо да резимирамо тежину потписа НАТО-а у другој половини двадесетог века видећемо да је он тежак проливене крви недужних душа чији је једини грех био тај што су се нашле на путу нових крсташа. Сетимо се само примера растурања СФРЈ. После периода хладног рата, она више као социјалистичка и федеративна држава није била потребна ником, а представљала је савршен полигон који ће послужити за потпуну измену слике света и механизама који су га одржавали. Зато је било потребно на овој држави и њеним народима показати у ком правцу САД желе да свет иде. Скројен по њиховој мери, тај свет или остатак света, немо је посматрао како се народима на Балкану ломи кичма увезеним братоубилачким ратовима, изолацијом, санкцијама…и у том пиру највећу цену платио је српски народ!

Зашто, баш Срби?

Из перспективе Запада, Срби представљају Русију на Балкану-и зато је требало да плате како својом главом, тако и опстанком и у коначном збиру и колективним историјским сећањем. Опет, зашто? Па, да им не падне на памет да се на тој колективној психолошкој националној ризници опет из пепела уздигну! Ништа мање, значајни примери су Ирака, над којим је извршен подједнако тежак злочин против мира а следствено томе и сви други ратни злочини под изговором да Ирак прави оружје за масовно уништавање, које ни до данас није пронађено! И не само Ирака, најсвежији пример после арапског пролећа и јесени, с почетка двадесетпрвог века, јесте и ситуација у Сирији. ..

Можда је текст требало почети и овако: Сергеј Шакарјанц је, на сајту www.regnum.ru упутио поруку целокупном хришћанском свету: да оно што се дешава на Косову и Метохији, није ништа друго него поновљена срамна историја бешчашћа, која, како некад тако и сада, прети да доведе у питање сам опстанак православног хришћанства. Кроз призму уништења српских светиња у средишту некадашње српске средњовековне државе, Шакарјанц подсећа источне хришћане које подлежу притиску САД и учествују у „мировним мисијама“ америчке војне силе, да у ствари, помажу непријатељима Источне цивилизације. ⁱ

Да! Косово и Метохија, никада нису били (само) српски проблем.

Напротив!

Тај свети део српске територије некако се увек наметао као последња одбрана хришћанства, коначно и православља. Некада су бој на Косову, мисливши да је цар Лазар победио славила звона Нотрдама и цела Европа. Сада та иста цивилизована Европа ЋУТИ и склања поглед с разрушених средњовековних светиња. И не само разрушених, већ и посрамљених јер од њих вандали праве јавне тоалете, краду лимене кровове и иконе. Једном речју, затиру траг постојања српског православног наслеђа осликаног на свим историјским и културним мапама, оличених православним храмовима широм Косова и Метохије. Међу више од 1300 цркава, манастира и других објеката, чак четири споменика српске културне баштине налази се на УНЕСКО-вој листи светског културног наслеђа: манастир Дечани, Грачаница, Пећка Патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену. ⁱⁱ

„Само у последњих дванаест година, од доласка међународних мисија у Покрајину оскрнављено је, уништено и оштећено око 156 цркава, манастира и других објеката од којих чак 61 имају статус споменика културе, а од тога 18 су од изузетног значаја за државу Србију.“ⁱⁱⁱ Према наводима канцеларије за КиМ, од НАТО агресије уништено је и покрадено више од десет хиљада икона, црквеноуметничких и богослужбених предмета; уништено је и оштећено 5 261 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, док на више од педесет гробаља НЕ ПОСТОЈИ НИЈЕДАН ЧИТАВ СПОМЕНИК! И то све под заштитом „миротвораца“ са Запада. Дакле, историја по ко зна који пут показује своју сурову законитост, а то је: да се понавља увек и свуда онима који су склони забораву! Тако је, просто, необјашњиво (како подсећа Шакјаранц), да је Јерменија заборавила своје историјско наслеђе и неизрецив бол, макар када је реч о области Нахичеван, који је према легенди добио име по првом пристаништу Нојеве барке. Ту се Ноје прво спустио с планине Арарат после потопа. Њему у славу бележи предање подигнут је маузолеј, а у Првом Нојевом пристаништу-Нахичевану некада се налазило 80 јерменских цркава средњег века. НИЈЕДНА није преживела – СРАВЊЕНЕ су са земљом! Зар тај поглед с Арарата који сви Јермени имају у својим срцима, није подједнак погледу из Пећке Патријаршије, Љевишке, Дечана; зар Јермени и Срби не деле исто историјско и национално болно сећање?! Онда није јасно како је могуће да то сећање бледи пред силом и код једних и код других?! Која то овоземаљска сила може бити јача од силе духа и ОНОГ што је у њему похрањено-а требало би да буде једини категорички императив: ЗВЕЗДАНО НЕБО ИЗНАД НАС И У НАМА! Или, како је својевремено руски књижевник Сергеј Городецки (1894-1967), као сведок једног од геноцида над Јерменима написао за новине Руска реч: Никада не гину народи, који умеју у најтежим тренуцима, уз понижења, сачувати своје национално достојанство...“^iv

Дакле, необјашњиво је кога штите јерменски војници, њих 35 око Урошевца када је тамо све што је православно уништено, прогнано, разрушено-на чијој су страни? Или, на чијој ће бити уколико се „десе сукоби јаког интезитета“ рецимо на северу Косова, а имају мандат да интервенишу у таквим ситуацијама. На српској, у оквиру НАТО-а, тешко! Подједнако тако, на чијој је страни српска политичка елита када улази у преговоре с Тачијем, а, тобож, не признаје тзв. независно Косово?! Или, на чијој су страни (како нас обавештавају из НАТО контакт амбасаде, дипломатске мисије Чешке републике), када се радна група Србија-НАТО (редовно) састаје за реформу одбране. Тако у октобарском извештају НАТО контакт амбасаде стоји: „ Закључујући састанак, а на основу завршних разматрања о реализацији активности о раду Групе Србија-НАТО за реформу одбране, помоћник министра (одбране, прим.аут.) Мирослав Јовановић указао је на постигнути напредак у досадашњем раду Групе, као и уверење да ће се и у будућем раду активности одвијати уз подршку земаља чланица НАТО, програма „Партнерство за мир“ и ЕУ, у функцији достизања прихваћених циљева у оквиру програма „Партнерство за мир“ (11. Октобар 2012) ^v ; коју страну заузимају, када се одигравају међусобне посете са земљама чланицама НАТО са жељом за обострану војну сарадњу, обуку, реформу. Дакле, са Алијансом која је извршила агресију над тада суверену европску државу СРЈ; гађала конвенцијама забрањеним наоружањем углавном цивилне објекте, у којима су страдали углавном недужни људи: жене, деца, старци…! Притом, Србија је према постојећем Уставу, неутрална?!

Међутим, уставни поредак Србије не постоји самим тим што је Србија остала без своје јужне покрајине – КиМ на којој (пошто нема територијални интегритет) не остварује Уставом јој гарантовани суверенитет!

Тако, хајде да претпоставимо да је тренутна Србија, тек, inter regnum до Србије по мери Вашингтона. У овом тренутку, када се разгрне сав тај дим од медијских бомби, види се прекомпоновање политичке сцене; опозиција скоро да је уништена- политички main stream „ЕУ нема алтернативу“ живи у континуитету. Мења се правосудни систем, видимо да је у току реформа одбране и других области од значаја за САД-шта би могао да буде крајњи исход? Врло вероватно, нови сазив парламента (у догледно време) који ће променити Устав, и одредити Србији место у НАТО-у. Чини се да сва политичка замешатељства у Србији, ипак, имају само овај циљ! Дакле, крајње исходиште нове политичке елите у Србији није Брисел већ НАТО!

Да би се то десило све поменуто треба да се обезбеди као битна претпоставка.

Да! Текст смо могли да почнемо и овако.

Међутим, какогод да смо одлучили да га отпочнемо, дошли бисмо до истог краја: ма каква да је политичка позадина НАТО „ратних игара“, Србија никада није била важнија од монете за поткусуривање. Његов главни циљ јесте приближавање Москви и сламање кичме Путину који се показао отпорним на „метке“ са Запада. Србију су прегазили и понизили западни „миротворци“ само да би послали поруку свима с велике Источне хемисфере: ваше сећање, национално достојанство, све што мислите да вам припада- нама вреди колико и јавни тоалет! Уосталом, зар то нису показали на Косову и Метохији са српским светињама…?!

Само, упамтите свето српско Косово и Метохија нису само у Србији… оно је у срцима свих источнохришћанских душа! А кад иконе плачу, људи заборављају ЗВЕЗДАНО НЕБО ИЗНАД НАС, И У НАМА враћа поредак у равнотежу НА СЕБИ СВОЈСТВЕН НАЧИН!

 

i http://www.regnum.ru/news/fd-abroad/armenia/1593043.html#ixzz2CE7Yyfpe

ii http://www.kim.gov.rs/sr/vesti/item/180-kancelarija-za-kosovo-i-metohiju-najostrije-osudjuje-najave-prenamene-ili-uklanjanja-nedovrsenog-srpskog-pravoslavnog-hrama-hrista-spasa-u-pristini

iii Исто

iv Кавкаска реч, 25. 7. 1918. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13809

v http://www.mzv.cz/belgrade/sr/kontaktna_ambasada_nato/vesti_iz_nato_a/index.html