4 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

СРПСКИ ВОТЕРГЕЈТ ИЛИ АТЕНТАТ НА ПРЕДСЕДНИКА…. Према писању више водећих Српских медија (сада већ веома добро документовано) прислушкивање Председника државе Томислава Николића и Потпредседника владе и министра одбране Александра Вучића, је изгледа била уверитира у нешто много озбиљније!? Теорији да су Николић и Вучић били праћени да би се установио тачан „патерн“ њиховог кретања, који би онда послужио за њихову физичку ликвидацију- данас је посебну тежину дало писање више електронских медија, са информацијом да је у ноћи између петка и суботе „високи официр“ МУП-а покушао службеним „џипом“ да угрози безбедност Председника државе који је био путник у службеном „мерцедесу“, и који се кретао „дезигнирамо рутом“ у мањој колони и са службеном пратњом. У овој фази о том инциденту нема пуно детаља, али узимајући у обзир све детаље ове афере са прислушкивањем, изгледа да се „коцкице мозаика“ склапају, и да је безбедност (бар оног „напредњачког“) дела државног врха озбиљно компромитована. По мишљењу аутора овог уводника, стекли су се неопходни услови за увођење бар делимичног ванредног стања и чистку у безбедносно полицијским структурама, које су очигледно под утицајем и контролом елемената бившег режима и водећих Западних влада и њихових тајних служби. Уосталом у самом седишту БИА агенције је (бар до недавно) постојала канцеларија Америчке „државне безбедности“, такозване ФБИ агенције… Крајње је време да се Србија ослободи стране и домаће издајничке агентуре! Ако не делујете „данас“, и то одлучно и бескомпромисно господине Председниче и Министре војни– можда за вас више и неће бити „сутра“… М. Новаковић

———————————————————————–

АТЕНТАТ НА ПРЕДСЕДНИКА: Официр МУП покушао да убије Николића?

Високи официр МУП Србије изазвао је инцидент у суботу око три сата ујутру када је службеним аутомобилом налетао на колону возила која је пратила председника Србије Томислава Николића и више пута им пресекао пут! Инцидент се догодио на ауто-путу Београд-Ниш, ексклузивно сазнаје Курир!

– Председник Николић ишао је према Крагујевцу. Он је био у „мерцедесу“, а у аутомобилима иза и испред њега било је обезбеђење – каже наш саговорник из безбедносних структура.

(курир)

—————————————

недеља, 04. нов 2012, 15:23 -> 19:44 ртс

Прислушкивањем праћено и кретање

Циљ прислушкивања председника Томислава Николића и мене било је и наше кретање, каже потпредседник Владе Александар Вучић. Прислушкивање је заустављено и телефон председника је заштићен, рекао је Вучић.

Потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да је некоме био битан увид у његово кретање и кретање председника Томислава Николића, а не само списак људи са којима су они разговарали, као и да је прислушкивање председника државе откривено пре два месеца, али да је оно заустављено.

„То прислушкивање је заустављено и телефон председника Николића је заштићен. Да ли нека страна служба то може да ради, а да ми то и не похватамо – какви су данас уређаји, мислим да је и то могуће, али је председник државе свестан тога“, рекао је Вучић гостујући на телевизији Прва.

На питање да ли је председника државе прислушкивала полиција, Вучић је одговорио да не жели о томе да говори.

Он је поводом истраге о полицијском увиду у листинге позива и прислушкивању њега и председника државе напоменуо да није реч само о списку људи са којима су контактирали, већ и о базним станицама и координатама њиховог кретања.

„Некоме је то било много важније од списка људи са којима разговарамо, пошто председник Николић ни ја не разговарамо, опростите, ни са Шарићима, ни са не знам ким, нити смо икада разговарали“, рекао је Вучић.

Он је напоменуо да више детаља не може да износи, да не би угрозио истрагу.

Говорећи о првих 100 дана рада Владе и њеним успесима Вучић је навео да Србија очекује датум почетка преговора о чланству у ЕУ најкасније до јуна, а није искључено да се то догоди већ у марту, или да датум условно буде одређен у децембру.

Србију очекује доношење низа реформских закона и доношење стратегије за борбу против корупције, чије се усвајање очекује овог месеца.

„Потребно је и да донесемо закон о јавним набавкама усаглашен са ЕУ. Потребна је широка палета реформских закона“, указао је Вучић.

Он је додао да је за првих сто дана свог рада Влада радила боље него што се од ње очекивало.

Мишковић у приватизацијама које ЕУ тражи да се испитају

Александар Вучић је рекао да се у најмање један, а можда и три случаја приватизације чије је испитивање тражила ЕУ, односе на власника „Делте“ Мирослава Мишковића.

Вучић је поручио да ни Мишковић, ни његови политички патрони, нити било ко други не може да спречи процесе у борби против корупције који се воде.

Он је рекао да је важно да тужиоци и судство могу да раде свој посао самостално и независно, уз оцену да грађани виде да је на сцени нулта толеранција према корпуцији што им је вратило поверење.

Први потпредседник Владе је рекао и да тражи само мало стрпљења јер треба велики посао да се обави и поручио да ће на ред доћи и „Југоремедија“ и „Галеника“ и поновио да у обрачуну са корпуцијом неће бити заштићених.

Како је најавио, сратегија о борби против корупције наћи ће се пред посланицима до краја новембра, а до половине децембра и измене закона о кривичном поступку.

—————————————————

04.11.2012 15:33 танјуг

Заустављено прислушкивање председника Србије

БЕОГРАД – Први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић изјавио је да је прислушкивање председника Србије Tомислава Николића заустављено и да је према прелиминарним резултатима истраге циљ био утврђивање његовог кретања.

Покушај прислушкивања Николића откривен је у истом дану када су се појавиле инФормације да и мене неко прислушкује, рекао је Вучић гостујући на телевизији Прва.

Вучић је навео да је неко тражио списак људи са којима су он и Николић разговарали, а да је кроз тај списак могао да добије и њихово комплетно кретање.

Објаснио је да листинзи телеФонских оператера показују, преко базних станица, њихово кретање „у сваком секунду“, место и координате где се налазе.

„Дакле, некоме је било много важније кретање од списка са ким разговарате, а пошто ни Николић, ни ја не разговарамо са Шарићима, нити смо икада разговарали, у питању је било, бар тако неки прелиминарни резултати показују, сазнавање кретања појединих људи“, рекао је Вучић.

Вучић је навео да је „телеФон председника Николића заштићен“ и да се предузимају све мере да не буде прислушкивања и додао да се веома тешко може борити са апаратима за електронско извиђање и да држава свим средствима којима располаже то чини.

„Прислушкивање је заустављено и телеФон председника Николића је заштићен. Да ли нека страна служба то може да ради, а да ми то и не похватамо? Какви су данас уређаји, мислим да је и то могуће, али је председник државе свестан тога“, рекао је Вучић.

У случају прислушкиванмју телеФона председника Србије предузимају се веће мере безбедности и о томе се брину и БИА и ВОА, навео је Вучић.

Он је навео да је „био чудан начин правдања“ прислушкивања телеФона председника Србије, али је то свакако заустављено и није могло да произведе даље последице.

Вучић је рекао да не жели да говори о свим детаљима прислушкивања док се истрага не заврши у потпуности.

Војници су се враћали. Долазили су раскаљаним друмовима, који су их некада одвели у туђину.
Промицала је група за групом. Људи су се здравили, распитивали једне за друге, радовали се.— И стара Сока Лолић изишла је да сачека ратнике. Са њима ће доћи и њен првенац, њен Живадин и братић Јанко.

04.11.2012. извор: ДАН ВЕТРАНА – ВИДОВДАН, за ФБР приредила Биљана Диковић

Мајка Сока Лолић

— Видесте ли где мог Живадина? — питала је старица војнике у пролазу.

Они су се правили да не чују њене речи и, поздрављајући је узгред, прошли мимо њене тарабе.

— Отишао је са Јанком, они ће се заједно вратити? — опет ће стара Сока.—

Тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајури неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца. Остале мајке су се радовале, само је она чекала и чекала.—

— Да одемо, најо, до Паје, можда ће он нешто знати да нам каже?…

И две жене, мајка и снаја, придржавајући једна другу, бојажљиво су ушле у суседову кућу која је сијала од радости. Кад су ушле унутра, све је намах заћутало.— Паја је пришао старици, пољубио је у руку и прошапутао:

— Помаже Бог, најо.

— Добро нам дошао, сине…

И настао је мучан тајац.

— А мој Живадин?

— Остао је тамо, на Кајмакчалану…—

Паја је одвезао знојаву војничку мараму и отворио завежљај. Засијале су две златне Карађорђеве звезде са мачевима, еполетушке погинулог потпоручника, руски Крст Светог Ђорђа, златна Обилићева медаља за храброст и Освећено Косово.

— Ево, најо, ово је остало иза Живадина.

Дани су пролазили, људи престали да помињу рат.— Само стара Сока Лолић није могла да заборави свог сина. Минуле су дуге године, али она свакога јутра провиривала је кроз тарабе, дизала своју кошчату руку изнад чела и гледала низ друм, неће ли се отуда, из даљине појавити њен Живадин…

— Нема га, ни данас га нема…

А када се старици једне ноћи јавио анђео и казао јој да је њен Живадин међу добрим душама, она се некако смирила. Па је онда у цркви дала подушје за спас душе свога првенца и на гробљу уредила гроб у који никад није сахрањено њено дете. На белом чаршаву златом је извезла речи које су јој други написали:

„Живадин Лолић, погинуо на Кајмакчалану 1916 године“. Тај чаршав ставила је у хладну гробницу. Свакога лета, о Видовдану, она купи воштаницу и припали је за покој Живадинове душе, који је на кајмакчаланском врху остао да спава вечни сан.

*********************

Текст и фотографија преузети из књиге: МИЛАН ШАНТИЋ: ВИТЕЗИ СЛОБОДЕ
Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије | Београд 1938

Спомен костурницу из Првог светског рата у Аранђеловцу, која се налази на путу 1300 каплара, непозната лица, по свој прилици малолетна, ижврљала су ауто лаком, гробове око спомен костурнице засули су ђубретом, а као што се може приметити поразбијане су и светиљке које су обасјавале сам комплекс.

04.11.2012. ФБР Иван Ивановић

У времену моралног, културног и духовног слома у којем живимо, када се многи боре за личну егзистенцију, многе овај вандализам  неће потрести,  али овај чин има много већу тежину него што нам се чини у први мах, када размишљамо да је то само дело разуларених пубертетлија.

Право питање које требамо да поставимо је одакле толико непознавање историје сопственог народа, и неразвијен осећај родољубља и патриотизма код младих људи. Друштвени систем који српску омладину учи лажним вредностима и уздиже различите облике девијантног понашања је заправо главни кривац што је исписана спомен костурница, а гробови српских јунака затрпани ђубретом.

Српски народ се већ деценијама налази у позицији да је помињање и уздизање српске културе, историје, ратника, владара, шајкаче, опанка, па и спортских клубова… велика срамота, и плодови таквог учења свакодневно нам се указују. Питање које свако од нас треба да постави самом себи је „коме ћемо оставити Србију„, а када схвати какав мора бити нараштај који ће наследити Милоша Обилића, Вожда Карађорђа, Степу Степановића, Николу Теслу… нека добро промисли да ли је могуће у садашњем друштвеном систему такво патриотско васпитање српске деце, и одгајање достојних наследника.

СНП НАШИ кроз своје деловање често је говорио о сличним темама, и указивао на девијантне друштвене појаве које за циљ имају уништење српске омладине, и оно што можемо сматрати великим успехом то је што наш покрет окупља на стотине младих људи са израженим патриотизмом, због чега смо често били на мети прозападних политичких странака и медија.

Овакви догађаји као што је уништавање српских светиња, само нас чине утврђенијима у нашој идеји да су праве промене у Србији једино могуће кроз духовни и културни препород српског народа, односно омладине која ће бити носилац тих промена.Да би до тога дошло, неопходне су крупне промене  у просветном систему и културној политици, што је и циљ политичког деловања СНП НАШИ.

Такође, током следеће седмице активисти СНП НАШИ из Аранђеловца,  санираће штету која је нанета на спомен костурници и читав комплекс очистити од ђубрета.

Информативна служба
СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9363

Песня – слово Души, переведенно в буквы. Такие буквы в виде молитвах Невен Милакович творит для каждого из нас. Не первый раз, его песни опубликованы на ФБ профиле вызвают очень положительные комментарии. Стих интеллектуально сильный, ясный. Поэт – путеводитель в стихотворениях, темой которых является сама Живая жизнь. Он листает песню и всегда в конце с хорошим сообщением, закрывает книгу. Это дар небесный. Из-за всего чего сегодня песней называют, опубликуем ещe oдну из песен глубокой истины поэтa Невена Милаковича.

04.11.2012. Главный редактор СЕРБского ФБРепортера, Биляна Дикович

***

СВЯТАЯ КСЕНИЯ ПЕТЕРБУРГСКАЯ

Невен Милакович

Этой ночью Петроград меня так сильно зовет,
как будто там – мой первый шаг
первое кормленье грудью, первые морщины отца и матери
Сегодня моей душе забытый белый цвет России снится
и бродит по степям снежным, как грустный звон струны.

Сегодня я узник собственного тела,
потерявший иллюзию, что я не раб,
ласкал Икону Святой Ксении,
холодными руками и горячим лбом
и снились мне улицы Петровского края,
Смоленское кладбище, которых не видал.

И удивлялась душа, расстилающаяся в мире
откуда на кладбище радости столько,
почему все к скромной капели спешат
с детской надеждой и сета —…
как все поместились в здание небольшое.

И тогда шепнула мне Матушка…
моя, и всех детей, рожденных на свете:
„Не возможно, дитя милое, Небо так измерить
помолись, сынок Святой и целуй Мощи ее
и Ее зрением глаза твои снова откроются.“

„Она, сынок, стала больше этого города,
потому, что очень ей на всегда остаться маленькой, хотелось
как и сам Господь для нашего Спасения страдать,
все что хотела она, сынок другим она отдала.“

„Она страдала за чужие грехи, чтоб свои достоинства скрыть,
чужой радостью питалась, и ею других утешала,
от всех она скрыла Свет, только от Господа не скрылась,
поэтому и такая Благодать на Ее душу вылилась.“

„Дом свой убогим подарила и освободилась,
и имени отреклась, Христу себя передала
и Рай на земле приобрела, а все думали – она мала,
а душа Ее так велика, что в нее вся Россия поместилась.“

Зимой ее звезды согревали, Подвигом Ее восхищенные,
солнце ее будило стеснительно, заботясь, что не мешает
солнцу понятно, что блеск его слишком скоромный, Святости ее недостойный
куда Она наступила появилась Церковь, где помолилась – придел Святой…“

Этой ночью я бродил до края света, чтобы как-то к себе вернуться,
этой ночью я челом дотронулся к Небу и этот миг меня как пламя греет,
этой ночью я на коленах к Матушке летел, летая назад падение свое понял,
этой ночью я лечил раны стихом, целуя Икону Святой Ксении.

На русски перевела Мая Teшич

АПЕЛ ДА РАДЕ ПРОТИВ СЛАВОМАКЕДОНСКЕ ВЛАДЕ – ЗА ПРАВО НА ДЕКОНОЛИЗАЦИЈУ И ФОРМИРАЊЕ „ЕТНИЧКЕ АЛБАНИЈЕ“

НОВИНСКА агенција на албанском језику из Скопља ИНА (Iliria News Agency) на својој интеренет страници објавила је колумну у којој Албанце у Македонији позива на револуцију.

04.11.2012. факти.орг

 „Албански народ је у стању бескрајне беде под колонијалном окупацијом у БЈР Македонији, изневерен од политичке елите, и мора да преузме судбину у своје руке. Да не трпи више потчињеност од славомакедонске владе која је тиранска“, наводи се у колумни коју су пренели македонски медији.

У тексту је упућена и порука „свим садашњим сарадницима ове владе који немају свести да делују против насилничке власти“ да ће доћи дан када ће страдати.

       „Одбијање и отпор према овој колонијалној, терористичкој и антиалбанској држави од виталног су значаја за остваривање слободе, и сви људи морају да раде против славомакедонске владе и на крају да остваре право на самоопредељење и деконолизацију, право на референдум за формирање јединствене националне државе, етничке Албаније“, написала је аутор Валбона Вардари.

       У тексту који је ИНА објавила 31. октобра, а македонски медији данас пренели, закључује се да „албански народ под колонијалном влашћу у Републици Македонији има право на револуцију“ и упућује апел свим Албанцима: „Радите и борите се против славомакедонске колонијалне власти, за ослобађање ваше деце!“

Света Ксенија Петроградска

СВЕТА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА

Невен Милаковић

Ноћас ме тако снажно Петроград дозива,
као да је тамо мој први корак,
прво дојење, и прве боре оца и мајке,
ноћас ми душа заборављену бјелину Русије снива
и лута степама снијежним као тужни јецај балалајке.

Ноћас сам заробљен властитим тијелом,
погубивши илузију да нијесам робље,
миловао Икону Свете Ксеније,
хладним рукама и врелим челом
и снивао улице Петровског краја,
и никад виђено Смоленско гробље.

И чудила се душа прелешћена свијетом
откуда на гробљу радости толико,
зашто сви скромној капели хитају
ђетињом надом и старачком сјетом…
како их све прихвати здање невелико.

А онда ми дошапну Мајка…
моја и све дјеце икада рођене:
„Не може се чедо мило Небо тако измјерити,
помоли се сине Светој и цјеливај Мошти Њене
па ће ти се Њеним видом очи опет отворити.“

„Она је сине остала већа од овога града,
зато што жељаше силно да заувијек остане мала,
да попут Господа самог рад нашег Спасења страда,
све сто жељаше сине она је другима дала.“

„Испаштала туђе гријехе да своју Врлину скрије,
туђом се радошћу хранила и њоме друге тјешила,
од свих је сакрила Светост само од Господа није,
зато се толика Благодат на душу Њену излила.“

„Кућу је убогима поклонила и себе ослободила,
и имена се одрекла Христосу себе предала,
и Рај на земљи стекла, и сви су мислили да је мала,
а душа Њена тако велика… у њу је цијела Русија стала.“

„Зими је звијезде гријале Подвигом Њеним задивљене,
сунце је будило некако стидљиво као да брине да јој не смета,
свјесно да сјај је његов прескроман и недостојан Светости Њене,
гдје је крочила Црква је била, гдје се помолила пјевница Света…“

Ноћас сам одлутао на крај свијета да бих се некако себи вратио,
ноћас сам челом додирнуо Небо и тај ме додир као пламен грије,
ноћас сам клечећи Мајци летио, летећи најзад пад свој схватио,
ноћас сам видао ране стихом љубећи Икону Свете Ксеније.

*АМЕРИКАНЦИ СЕ ОД ВИЈЕТНАМА ДРЖЕ ДЕВИЗЕ: „УБИЈАТИ ЈЕ НАШ БИЗНИС, А БИЗНИС – ТО ЈЕ ДОБРО”

• Након распада Совјетског Савеза стигао је свеж талас дефектних држава, које су продукт „хуманитарних интервенција” и смена режима у режији САД и НАТО
• За образац је узета хуманитарна интервенција у Југославији, након које су Босна, Србија и Косово претворене у дефектне државе, док су неке друге земље-бескичмењаци избегле ту судбину, при чему су све почеле да опслужују интересе Запада или да траже од њега милостињу

04.11.2012. факти.орг, за ФБР приредила Биљана Диковић

• Империјалне земље охрабрују тих побуњеника, јер виде у њима добар изговор за оправдање дестабилизације, бомбардовања и на крају, свргавања изабраног као мету, режима.  Овај процес је био на површини у току читавог периода демонтаже Југославије ради добијања скупа дефектних држава. НАТО је зато био потребан распад Југославије и рушење њеног највећег и најнезависнијег дела – Републике Србије 
• Конгломерат који је собом заменио раније независну државу (Југославију), увенчала је гигантска војна база САД на Косову 
• Постоје озбиљни аргументи који потврђују да су и саме Сједињене Државе – дефектна или тонућа у дефектност држава
• Разуме се, САД нису претрпеле катастрофални војни пораз од неке стране државе, али њихов систем константног ратовања нанео је велику штету становништву, које чини темељ државе

Аутор: проф. Едвард С. Херман

         ЗА ВРЕМЕ рата у Вијетнаму, једну од војних база САД красио је натпис: „Убијати је наш бизнис, а бизнис – то је добро”.

         И заиста, веома добар бизнис је био у Вијетнаму (као и у Камбоџи, Лаосу и Кореји), где се број жртава међу цивилним становништвом бројао милионима.  

         У годинама које су уследиле након Вијетнама, тај бизнис је остао веома цењен. Убиства су се дешавала како директно, тако и туђим рукама, којих је било на сваком континенту, пошто је „национална безбедност” САД свуда захтевала базе, гарнизоне, наручена убиства, инвазије, бомбардовања, покровитељства режимима убица, праве терористичке мреже и програме као одговор на терористичке претње и изазове „патетичном џину” (израз, који је 1970. искористио председник Никсон као изговор за инвазију у Камбоџу).  

         Пре неколико година, Јан Книперс Блејк у својој сјаној книзи скренула је пажњу на то да је „национална безбедност” у ствари врло растегљив појам, који се шири у зависности од тога „шта треба да садржи у складу са мишљењем државе, класе или институције”. Резултат је да баш они којима богатство и власт, чини се, дају максималну безбедност, у ствари највише пате од параноје и својим бесним покушајима да осигурају безбедност изазивају своје сопствено уништење. (Она је разматрала опасност социјалне демократије у Бразилу 1960-их година и њену ликвидацију као резултат подржане од стране САД контрреволуције и диктатуре која је уследила).  

         Додајте на то трагање утицајних представника војно-индустријске машинерије за мисијама које ће оправдати повећање буџета и свестрану сарадњу медија у том тражењу, и добићете застрашујућу реалност.  

         У ствари, џин који се прави параноичан приморан је да чини херојске напоре, како би доносио свету мање-више веродостојне претње, нарочито након пада „Империје зла”, коју је ова земља кобајаги дуго „сусдржавала” .  

         Хвала Богу што је након релативно кратких таласа пажње, усмерених на наркотероризам, а затим и на Садамово оружје за масовно уништење, уистину, као ђаво из табакере, искочио исламски тероризам како би наследио улогу извора претњи, које, ван сваке сумње, настају услед непријатељства према америчким слободама, као и услед одбијања исламског света да дозволи Израелу да пронађе партнера у преговорима и да мирно реши спорове са Палестинцима.  

         Међутим, уз увођење на највишем нивоу бизниса убистава и везане за њега продаје оружја, Сједињене Државе су освојиле „производњу дефектних држава” у индустријским размерама.  

         Под дефектном државом се има у виду таква држава која је била срушена војним средствима, или претворена у неконтролисану, путем политичке и (или) економске дестабилизације и хаоса, и која је за дуг период лишена способности (или права) да се обнови и да се брине о потребама својих грађана.  

         Наравно, Сједињене Државе су такви произвођачи одавно, о чему говоре примери Хаитија, Доминиканске Републике, Салвадора, Гватемале и држава Индокине, где је било тако добро за убијање.   

         Али, ми смо постали сведоци знатног оживљавања те производње у скорије време, као што се то дешавало у случају постсовјетске Русије и низа источно-европских држава. Опадање прихода становништва и нагло порасли ниво морталитета у тим земљама били су резултат шок-терапије и елитних полузаконитих крађа, масовних а извршених уз подршку Запада, али делимично организованих и подржаних у локалу (односно приватизација, изведених у условима који су крајње повољни за корупцију).  

         Међутим, након распада Совјетског Савеза (и, наравно, престанка деловања битног, мада ограниченог, фактора „обуздавања”) стигао је свеж талас дефектних држава, које су продукт „хуманитарних интервенција” и смене режима, које су извели САД и НАТО са још већом агресивношћу.  

         Као образац била је узета хуманитарна интервенција у Југославији, након које су Босна, Србија и Косово претворене у дефектне државе, док су неке друге земље-бескичмењаци избегле ту судбину, при чему су све почеле да опслужују интересе Запада или да траже од њега милостињу. Читав тај конгломерат, који је собом заменио раније независну државу (Југославију), увенчала је гигантска војна база САД на Косову.  

         Ова очевидна демонстрација јаких страна империјалне интервенције припремила је тло за даље напоре у производњи дефектних држава у Авганистану, Пакистану, Сомалији, Ираку, Демократској Републици Конго и Либији. Сличан програм се данас реализује, не без успеха, према Сирији и Ирану – према последњем слободни свет примењује политику застрашивања, која је заменила безбрижне односе са шаховом диктатуром, наметнутом Западом.  

         Ови, индустријски створени, случајеви дефектних држава имају заједничке црте које указују на њихов заједнички извор – империјалну политику и пројекцију империјалне моћи. Често све иде преко званичног признања етничких побуњеничких група, које пријављују свој статус жртве, воде борбу са својом владом уз помоћ терористичких аката (често са циљем да се испровоцира држава да узврати) и редовно позивају империјалне земље да им притекну у помоћ.   

         Понекад се ради пружања подршке побуњеницима у одређену земљу шаљу страни најемници, при чему им империјалне земље често дају оружје, припрему и логистику.   

         Империјалне земље охрабрују деловање тих побуњеника, јер виде у њима добар изговор за оправдање дестабилизације, бомбардовања и на крају, свргавања изабраног као мету, режима.  

         Овај процес је био на површини у току читавог периода демонтаже Југославије ради добијања скупа дефектних држава. Земљама НАТО је зато био потребан распад Југославије и рушење њеног највећег и најнезависнијег дела – Републике Србије.  

         Они су охрабривали националистичке елементе у другим републикама на устанак. Ти елементи су отпочели рат јер су схватали да ће их НАТО подржати и да ће их, на крају крајева, бранити. Ова је чињеница потпомогла одуговлачењу војних активности и етничког чишћења, али задатак рушења Југославије и стварања на њеном месту дефектних држава био је, захваљујући томе, испуњен.  

         Зањимљиво је да су чланове Ал Каиде и најмнике увозили у Босну и на Косово у циљу борбе са републиком-метом (Србијом) уз знање и сарадњу са администрацијом Клинтона, као и са Ираном.  

         Ал Каида је била заступљена међу „борцима за слободу”, који су учествовали у либијској кампањи, а сада, мада са закашњењем, призната је од стране New York Times као покретачка снага програма за смену режима у Сирији.

         И наравно, она је била централни елемент приликом смене режима у Авганистану и основа „ефекта бумеранга” 9/11 (Бин Ладен је био битан учесник побуњеничке делатности под америчко-саудијским надзором, да би касније био напуштен од стране својих ментора, који су га након терористичких напада демонизовали и убили).   

         Ови програми увек подразумевају најозбиљнији однос према „управљању зверствима”, кад се влада која се налази на удару оптужује за насиље против побуњеника и њихових присталица, а још се са успехом оцрњује и подмеће јој се у току процеса како би се повећале димензије мешања у туђу политику.   

         Овај захват је играо битну улогу у ратовима са циљем распарчавања Југославије, a можда још и већу у Либији и Сирији. Непроцењиву помоћ процесу пружа мобилизација међународних организација којe узимају учешћа у демонизацији путем разоткривања зверстава, а понекад и излагањем оптужби за злочине које се приписују лицима одређеним за ту улогу.  

         У случају Југославије, основани од стране ОУН Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) приликом организацијe судског гоњења српских власти, радио је у тесној сарадњи са земљама чланицама НАТО.  

         Овај процес најбоље илуструје оптужница коју је подигао тужилац МТБЈ против Слободана Милошевића у мају 1999. – баш онда, када је НАТО почео да бомбардује цивилне објекте Срба са циљем да се убрза њихова капитулација, без обзира што су то били ратни злочини, који су при том били направљени уз кршење Повеље УН.  

         Али трибунал је успео да скрене пажњу читавог света са ружног и противзаконитог понашања НАТО на оптужбе против демонизованог Милошевића.  

         На исти начин, када је НАТО био спреман да нападне Либију, тужилац Међународног кривичног суда је оперативно подигао оптужницу против Моамера Гадафија, без иоле независне истраге.    

         Овај начин „управљања законом” је непроцењив за империју и доприноси процесу смене режима и производњи дефектних држава.  

         Постоје такође наизглед независне организације које „поспешују демократију”, удружења као што су Хјуман Рајтс Воч, Међународна кризисна група, Институт за отворено друштво. Те организације са завидном ревношћу наступају уз империјалну већину, режирајући злодела режима и њихових вођа, који су одређени за смену.  

         Постоје озбиљни аргументи који потврђују да су и саме Сједињене Државе -дефектна или тонућа у дефектност држава.

         Разуме се, САД нису претрпеле катастрофални војни пораз од неке стране државе, али њихов систем константног ратовања нанео је велику штету становништву, које чини темеље државе. 

         Сав вишак производа се троши за потребе система вођења константног рата, потрошње и богаћења мањине… 

         Заиста, у својој државној дефектности, као и у многоме другом, Сједињене Државе су изузетна држава! 

          Превела: Марија Петрова

„Историја Срба и  Руса“ – нова књига историчара и академика др Јована Деретића представљена је у амфитеатру на СПЕНС-у у Новом Саду у организацији Удружења Срба из Херцеговине, њихових потомака и пријатеља у Војводини. Књига садржи прецизну историју два народа од 10.000 година пре нове ере до 6. века пре Христа, односно период када су два народа имала исту историју.

04.11.2012. ФБР уредник Биљана Диковић

Професор др Јован Деретић

Аутор, историчар др Јован Деретић је материјал за ову књигу сакупљао око 40 година, а књига „Историја Срба и Руса“ је прва од четири тома у којима ће бити приказана историја Срба и Руса до 9. века наше ере, хронолошки гледано до тренутка када се историја једног дели на две упоредне историје два народа.

„Сврха оваквих књига је да се покаже и зна да смо ми један народ одвојен у више држава. Па према томе, мораће то да има утицаја не само на културу, то је очито, него и на политику. Друкчије ће морати људи да гледају и да схватају кад он зна да је то део његовог народа“, изјавио је професор Деретић.

Осим аутора о књизи је говорила и Мирјана Максимовић, стручни сарадник професора Јована Детерића:
„За професора Деретића људи воле да кажу да је он човек који тврди да је настало прво камење, па Срби, па онда амебе. Ја волим да кажем на конту тога да ако неко напише књигу од 500 страна и у њој наведе 1630 цитата, извора и референци, сваки од њих је проверљив, врло једноставно, ја сматрам да њему треба веровати или бар треба веровати довољно да прочитате да дозволите себи шансу да сазнате нешто ново. Па после реците да се не слажете ако тако мислите и даље“.