После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све веће гађење.

02.11.2012. Ратко Дмитровић, Печат

То код мене прераста у параноју; са све већим страхом узимам даљински у намери да изађем на РТС, јер ми се по правилу догађа да тамо затекнем неког хрватског певача. Не могу да оманем, сумњам у деловање сопствене подсвести која ме, проф. Јеротић би то савршено објаснио, приморава да пребацујем на РТС баш кад је тамо, шта ја знам, „Парни ваљак“, Нина Бадрић, „Нови фосили“, Масимо Савић, „Ладно пиво“, Борис Новковић…

Ништа немам против дотичне чељади и баш ме брига што су Хрвати, ако су добри певачи (узгред, Нина Бадрић је моја земљакиња, Српкиња са Баније), али ми смета готово необјашњива снисходљивост Београда према свему што долази из Хрватске, та потреба да се подилази некоме ко је према теби, да простите на изразу, свиња. Мислим на подилажење држави Хрватској. Горе споменути јесу појединачни случајеви, јесте да их у Београд не шаље држава, али они су пре свега хрватски певачи и њих у ову причу уводим као доказ једне све мучније и одвратније инфериорности.

ПОНОВО БЕОГРАД У ЗАГРЕБУ ВИДИ ЕВРОПУ

То траје деценијама, мало се примирило за време и после рата, али је настављено са још већим жаром. Поново Београд у Загребу види Европу, види развијени и модерни Запад, светлост париских булевара, касну ренесансу и рани барок, чује бечке валцере чији тактови долазе са сликама балова у огромним дворанама двораца подигнутих на мукама поданика једне некада моћне и силне Империје. Опет Београд баца под ноге своја велика имена, гура их у мрачне подруме запуштених националних библиотека и музеја, годинама закатанчених, и клања се пред нечим што никакве вредности нема или је има у назнакама, али је „европско“.

Свака смрдљива сплачина која из Загреба у Београд дође у форми романа, казалишне представе, телевизијске серије, бива у српским медијима оцењена као прворазредни догађај. Крлежа – за којим у Загребу речи хвале више не потежу ни оцвале фрајле из некада високог загребачког друштва, које на ноћним ормарићима већ држе последњу карту за „Максимир“ – у Београду је величина, појам. У Београду државна фирма, „Службени гласник“, штампа његове „Маргиналије“. Оне одвратне, расистичке, Крлежине квалификације о Србима, изговорене по окончању Првог светског рата, са којим може да се мери само згађеност писца Боре Ћосића (добитника националне пензије државе Србије) над српским народом, у Београду се тумаче као интелектуална слобода.

Исти ови који величају Крлежу сматрају да је „Философија паланке“ Радомира Константиновића, највреднија књига двадесетог века, објављена на овим просторима. Њима су Крлежини ставови, изнети по окончању Првог светског рата: „Беч гладује, Аустрије нема, руља завладала свјетом, рат су добили ови балкански цигани, какова ли срамота (…) А тко је нас побједио? Ови ушљиви балкански цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала, тој данас Европа вјерује и дала јој је у руке некакве барјаке“ … сјајан наговештај „Философије паланке“. Једину разлику код Крлеже и Константиновића у вредносним судовима о српским писцима налазимо у случајевима Боре Станковића и Војислава Илића. Крлежа, је држао да су они неоправдано запостављени у српској култури, да је Бора велики писац, а Илић врхунски песник, док Константиновић за ову двојицу у „Философији паланке“ не даје жуту банку. Њему је све то паланачка уметност, а та и таква уметност – учи нас Константиновић, а то учење као јеванђеља разносе београдски заљубљеници у Крлежу и Константиновића – рађа национализам, мржњу, геноциде. Чему су Срби, закључак је јасан, склони.

Стари Београд и нове љубави према Хрватској

СРС: НОВА ВЛАСТ ПРВО СВЕ ПОКУШАВАЛА ДА СВАЛИ НА ПРЕТХОДНУ, ПА…
Американци су направили ОВК, Американци знају да је ОВК трговала органима. Па, ако је непристојно и бљутаво поздравити се са Тачијем, онда је још бљутавије поздравити се са Хлари Клинтон. Видели сте и сами: она је у Приштини дала велику изјаву да је то – независно Косово, породични успех фамилије Клинтон

02.11.2012. факти.орг

• Косовска полиција каже да није ухапсила (Славољуба Јовића), Еулекс каже да није ни он. Па, ко је онда ухапсио? Зар је могуће да северни део Косовске Митровице подлеже под надлежност свакога ко има силу? Тамо су надлежни и приштински органи, и УН, и ЕУ, и наводно је тамо надлежна и Република Србија
• Зашто се муче око Развојне банке Војводине? Нека прочитају стенограме из Народне скупштине и Одбора за финансије, шта су све радикали тражили и покретали. Да вас подсетим: идеја о Развојној банци је настала још 2007.године. Ако траже некога ко је одговоран за то – то је саветник Млађана Динкића, Радован Јелашић

        КАЖУ да већ 100 дана неке друге странке спроводе власт у Републици Србији, али, колико ми примећујемо, не постоји никаква разлика: Србија достојанствено корача према ЕУ у нади да ће да буде прва после Турске која ће да приступи, а за Турску су већ рекли да ће то да буде 2023. – рекао је на конференцији за медије Српске радикалне странке њен функционер Зоран Красић.

       И, имамо за ових стотинак дана развој једне нове дисциплине на политичкој сцени Србије где се пљување у даљ заменило пљувањем у вис. Нова власт – која се разликује од претходне само по томе што се уместо демократа налазе зумбули Томислава Николића, а све друго је исто – наставља проевропски пут онако како је обећала – много брже од Тадића.

       У ових стотинак дана су се нешто оштрили против, наводно, бившег режима, покушавајући да свале све на Тадића и ДС, а ових дана стичемо утисак да су заборавили, или су се у међувремену сетили: њих је направио управо тај Борис Тадић, као резервну варијанту. Тако да то пљување у даљ према ДС бледи, јер, зашто их критиковати када Томислав Николић спроводи њихову политику.

       То је политика – оценио је Красић – оне две госпође које су се недавно вратиле на место злочина.

       У међувремену се јавност забављала тиме ко се све с ким поздравио, ко је с ким разговарао, а ми постављамо питање: да ли постоји разлика ако се рукујеш са Тачијем или са Хилари Клинтон?

       Американцу су направили ОВК, Американци знају да је ОВК трговала органима. Па, ако је непристојно и бљутаво поздравити се са Тачијем, онда је још бљутавије поздравити се са Хлари Клинтон. Видели сте и сами: она је у Приштини дала велику изјаву да је то – независно Косово, породични успех фамилије Клинтон.

       И, сада ови наши зумбули праве неке платформе и разговарају, а вероватно ће све да се заврши на начин који смо имали прилике да видимо пре два дана: да је у северном делу Косовске Митровице ухапшен човек (Славољуб Јовић), а ови искључују било какву одговорност поводом тог хапшења.

       Косовска полиција каже да није ухапсила, Еулекс каже да није ни он. Па, ко је онда ухапсио? Зар је могуће да северни део Косовске Митровице подлеже под надлежност свакога ко има силу? Тамо су надлежни и приштински органи, и УН, и ЕУ, и наводно је тамо надлежна и Република Србија.

       То је оно што ће да дефинише наш живот у наредних неколико месеци док се не сруши ова прозападна и издајничка власт у Србији.

       Што се тиче борбе против криминала, наводно нешто истражују, па, ево, да и ми помогнемо ту борбу. Ваљда лична сазнања, веровања, уверења и тврдње Александра Вучића вреде и готово да му није потребна никаква истрага. Био је председник Анкетног одбора за продају струје, рекао је да власт чува криминалце. Ево, сад је он власт. Може да заврши посао – указао је Красић.

       Данас је значајан дан. Видећемо каква ће пресуда бити изречена Горану Кнежевићу. Само да подсетимо Вучића и Николића да су 2008.године и 2009.године причали о неком трезору и неким парама које је Горан Кнежевић обезбеђивао за финансирање ДС.

       Сад се љуте на своје људе. Љуте се на неког Мирка Радисављевића. Да ли зато што је Миљко Радисављевић узео кривичну пријаву Српске радикалне странке поводом дипломе – Томе дипломе. Само да подсетимо да је 23. јуна 2010.године Томислав Николић био у Стразбуру као члан делегација, а гле чуда да је тог истог дана положио два испита у Новом Саду.

       Изгледа да они имају проблема са факултетским дипломама. Чули сте скоро за онога што не зна шта је Сремска Митровица, Сремска Каменица и Нови Сад. Кад га стегну за једну диплому, он из џепа вади другу. Где се то штанцују дипломе?

       Да ли има неке промене у економском и финансијском смислу?

       Зашто се муче око Развојне банке Војводине? Нека прочитају стенограме из Народне скупштине и Одбора за финансије, шта су све радикали тражили и покретали. Да вас подсетим: идеја о Развојној банци је настала још 2007.године. Ако траже некога ко је одговоран за то – то је саветник Млађана Динкића, Радован Јелашић. Он је дао једно одобрење – нагласио је Красић, да Влада АП Војводине купи акције Металсбанке и да се тако докапитулизује Металсбанка. На бази мишљења предесдника Комисије за хартије од вредности аутономна покрајина није приоритетни купац акција – не може, јер нема статус државе, то припада само Републици Србији.

       О чему ми то причамо и шта се то дешава?

       Рекли су да ће да укину све споразуме које је претходна влада направила са терористом Тачијем. Шта је било од тог обећања? Прихватили су све те уредбе. Грле се са Хилари Клинтон и Кети Ештон, а њих две у Приштини кажу да је Косово независно, да је то је затворена прича и да границе не могу да се мењају.

       Зар они мисле – отворио је питање Красић у име СРС – да грађани Србије не прате и друге медије. Изгледа да је ураган Сенди после избора дошао и у Србију. Видите која се деструкција овде дешава. Динкић који је 12 година на власти у области финансија, каже како је спасио разорени финансијски систем Републике Србије. Па, ко га разори? Ко је могао за 12 година да разара овај систем? Ко? Проевропска погубна политика која је наметнута Републици Србији. Наметнута као једина алтернатива за Републику Србију.

       Ми и ову прилику користимо да обавестимо грађане да под хитно Србија мора да изађе из те мантре, јер је ро обична мантра, која служи за замајавање и свакодневно пропадање Републике Србије по свим шавовима: економским, финансијким, социјалним, политичким, националним…

       Српска радикална странка позива грађане – рекао је Красић – да се одрекну те мантре, те приче, да се окрену у се и у наше потенцијале.

 

 

На штанду преко 30 издавача са Косова и Метохије на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду између осталог, планирана је и промоција књиге „Глодар над хумком“ песника са Косова и Метохије Милоја Дончића. Али, промоција је отказана. О разлозима отказивања промоције у следећем видео прилогу говори сам песник, а један од разлога могао би бити, како он сам каже: „јер је на првој страни штампана песма ЖУТА КУЋА“, песма која је књижевно сведочанство о трговини људским органима, зверствима према србском народу која су незабележена у људској модерној историји…

02.11.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

И песник говори своју песму „Жута кућа“:

*********
…и један од коментара на текст:

 

Последњи догађаји који се односе на даљу будућност јужне српске покрајине Косова и Метохије, бацили су у сенку катастрофалну економску и привредну ситуацију у Србији. Да ли је Косово изгубљено у „преводу“ или се ради о замешатељству неколико утицајних породица на дешавања на спољнополитичком плану-остаје историји да преиспита.

02.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Марина Рагуш

Међутим, наша обавеза пред том истом „учитељицом живота“ јесте да прибележимо све важне моменте и догађаје који су обележили време којем припадамо. Можда ће се, покаткад, учинити нејасним и непримереним апострофирање понашања припадника политичких елита, али кад се склопе све коцкице мозаика (који с значајним умишљајем увезујемо), слика ће бити потпуно јаснија. Политичке генерације које долазе морају да знају како су се њихови претходници понашали, чије су интересе заступали и какве су темеље саградили.

Зашто?

Како је, иначе, могуће реновирати кућу уколико не знате све детаље конструкције њене руиниране садржине?! Дакле, овај кратак увод био је неопходан да се, у потпуности, разуме на који начин посматрамо дешавања на српској политичкој сцени која прете да измене читаву међународну сцену НА ДУЖЕ! Можда ми грешимо, можда је наш угао помало измештен, али једно је сигурно ту процену нико од нас савременика не може да да! Тај суд припада времену, и оно ће одредити ко је има за право а ко не.

Тако, Косово и Метохија нису само српски већ и светски проблем! Српска политичка елита није само српска, већ и међународна. На који начин се она односи(ла) према националним и државним горућим проблемима предмет је нашег фокуса. На Вама, драги читаоци остаје да ли ћете принципијелну и објективну анализу успети да прихватите без емотивне задршке. Сасвим сигурно би и код нас емоција била спиритус мовенсделања, само да се нисмо определили за бележење стварности без субјективних склоности. С обзиром, да је наша одлука таква онда и немамо права на своје личне симпатије већ САМО И ЈЕДИНО на објективно перципирање догађаја који прете да српски народ испишу из светске популације!

С тим у вези, неопходно је рећи да се у овим последњим данима разоткрива сама суштина закулисних радњи породица и групација које диктирају законе престројавања на међународној политичкој сцени. Посета државне секретарке САД Хилари Клинтон Београду и Приштини потврдила је основане сумње свих оних који су годинама писали о томе на који начин функционише тзв. међународна заједница; какве су њене перспективе, и због тога били брендирани као „теоретичари завере“ кадгод је протагонистима интереса „великих“ било по вољи.

Изјава Клинтонове, пред сам крај њеног мандата, дата у Приштини да је Косово „за мене, моју породицу и за моје америчке суграђане…више од спољнополитичког питања. То је ЛИЧНО питање“ (1) више него јасно скинула је толике медијске спинове и открила саму суштину Новог поретка ствари у свету. Што ће рећи да разумемо да су неке породице одредиле своја ЛИЧНА питања и на њих добила и колективне одговоре. У нашем, српском, случају ти одговори су плаћени: санкцијама, изолацијом, уништењем привреде, сиромаштвом, агресијом, грађанским ратовима, порастом процента оболелих од најтежих болести, огромним бројем пострадалих цивила…

Признаћете, превисока цена пира породица које су окупирале не само Србију већ добар део света! Питање је сада ко ће том пиру стати на пут, јер неко мора. Уосталом, то и историја бележи-када једна светска идеологија прети да овлада планетом тада се и бележи почетак њеног краја. Она почиње да бива хистерична, непрецизна али управо због тога и врло опасна: као пацов кога сатерате у угао…остатак, верујемо знате.

Међутим, још важније питање јесте како је могуће да народи (чијој је природи иманентно морално разликовање између добра и зла) прихватају вешто замаскирану тоталитарну идеологију-и да тако, између два зла на својим „демократским“ изборима бирају мање. Не схватајући притом да опет бирају зло! Или, опет: те моћне породице које владају тзв. међународном заједницом држе светску популацију у фази хипнотичко сна, с једне стране; Док са друге стране, за све оне који се пробуде (ту, превасходно мислимо на Блиски, Далеки и наш Исток) имају већ опробану формулу „терором до усађивања страха!“ Па, иако се деси да се неко отргне из Матрикса, зна се шта му следује! Уколико, се дрзнемо (а све су прилике да хоћемо) да поредимо фашистичку Немачку из периода Другог светског рата и начине којима је Хитлер са својим најближим сарадницима руководио машинеријом зла-реците, суштински, шта се променило?

Осим, унапређених техника, скоро ништа! Окупирани свет, па тако и Србија, постају концетрациони логор. Чини се да Други светски рат није завршен! Макар за неке!

Не верујете?

Једно писмо, за које су се „моћни“ потрудили да „нестане“ са глобалне мреже, (2) двехиљадите године, такође, је попут секретарке Клинтон, разоткрило саму суштину и намере „великих“ а ми ћемо овде (опет, дрско-јер како истина у мору лажи, иначе, може да звучи) да подсетимо на њега. Потписник писма-извештаја, је Вили Вимер, тада не само гласноговорник ЦДУ (конзервативне немачке хришћанско демократске уније), већ и потпредседник парламентарне Скупштине Организације за европску сарадњу (3). Извештај је био упућен тадашњем немачком Канцелару Шредеру а повод је био конференција у Братислави, коју су организовали Стејт департмент САД и Спољно политички институт америчке републиканске странке. С обзиром да су овој конференцији присуствовали највиши политички званичници земаља од Балтика до Анадолије, од председника држава до министара иностраних послова и послова из области одбране и безбедности, Вимер скреће пажњу на неколико тачака, међу којима је за ову прилику значајно издвојити неколико:

-организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово;

-европски правни поредак представља сметњу за провођење планова НАТО-а. У том смислу знатно је погоднији амерички поредак за примену у Европи;

-рат против савезне Републике Југославије вођен је да би се исправиле грешке генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945;

– европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, де факто, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а;

– не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају,

-ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство;

-због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. СРБИЈА (ВЕРОВАТНО ЗБОГ ОБЕЗБЕЂИВАЊА НЕСМЕТАНОГ ВОЈНОГ ПРИСУСТВА САД) ТРАЈНО МОРА ДА БУДЕ ИСКЉУЧЕНА ИЗ ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору;

-северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору;

У сваком процесу права народа на самоопредељење треба дати предности над свим другим одредбама или правилима међународног права (4)!

Уколико томе придодамо да САД имају огроман утицај на руководство УН, онда би требало имати на памети да када се слично дешавало с Друштвом народа: када нације нису успевале да се окупе око заједничког циља а јесте очување мира и стабилности у свету: светски рат био је у најави!

Дванаест година после Вимеровог извештаја, чули смо (коначно) и од државне секретарке САД, да Србија јесте ЛИЧНО ПИТАЊЕ породице Клинтон! Истини за вољу, она је рекла Косово уместо Србије, али пошто КОСОВО ЈЕСТЕ СРБИЈА ми не можемо другачије да разумемо ову изјаву. Из овог угла посматрано, све је јасније и то што Србија међу политичарима и политичком елитом нема државника; то што Србијом управљају, најблаже речено; врло упитни „кадрови“; и то што сами поједини представници власти, а почесто смо цитирали Првог министра и Председника Србије, имају некакав унутрашњи сукоб, па једно говоре за домаће бирачко тело а друго после посета „великих и моћних“-када је Србији судбина одређена многопре него што смо то почели јавно да уочавамо.

Коначно, ваља подсетити српску политичку елиту, да какогод да покушају да објасне (необјашњиво) потребу дијалога с Приштином (?!) у циљу нормализације односа то у својој суштини јесте фактичко признање НАТО ентитета који (пре)познајемо као тзв. Косово. Када ЕУропски пут преведемо језиком Брисела а јесте захтев за фактичким признањем чињеница да је тзв. Косово за њих независно (и то не значи само Метохију већ и север Косова) и томе додамо упорно понављање српске власти да остаје доследна ЕУропском путу-морамо такође да подсетимо да то када се преведе на српски правни језик значи УДАР на уставни поредак Србије који каже да је КиМ саставни део Србије, и у ширем смислу речи значи чин ВЕЛЕИЗДАЈЕ српских националних интереса!

На самом крају, да се вратимо на почетак овог текста а јесте даполитичке генерације које долазе морају да знају како су се њихови претходници понашали, чије су интересе заступали и какве су темеље саградили. Судећи према последњим догађајима, а један од њих је посета Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, у једној реченици закључак би био следећи: имајући у виду само слике сусрета из Београда и Приштине, тужна је судбина покореног народа који својим духом никада није био у Унији, (већ делићем у Европи и већим делом на Истоку) и због тога трпи последице ампутације духа од стране наметнуте му политичке елите!

Тужно, али како нас време прошло учи: не и КОНАЧНО!

Богу хвала, на томе!

 

 

 

Извори

1. http://www.pressonline.rs/info/politika/klinton-kosovo-je-za-moju-porodicu-i-mene-licno-pitanje

2. http://www.scribd.com/doc/40299919/Pismo-Vilija-Vimera-kancelaru-Gerhardu-Shrederu-02-05-2000

3.http://www.zcommunications.org/eisenhowers-mistake-a-tale-of-an-astonishing-letter-to-the-former-german-chancellor-by-andrej-grubacic

4. http://www.medienanalyse-international.de/wimmer.html

Пише: Миодраг Новаковић

4.     КУКЕШ- ДР ЈУРИШЕВИЋ СВЕДОЧИ О САХРАЊИВАЊУ „ДРУГИХ“ У МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, ЗАЈЕДНО СА КОСОВСКИМ ИЗБЕГЛИЦАМА- КО СУ БИЛИ ТИ „ДРУГИ“!?

Према информацијама из више извора, Крег Јуришевић је боравио на Албанско-Југословенском ратишту у периоду између 27. априла и 15. јуна 1999. Према неким албанским изворима (ОВК) он се у Албанији појавио 27. марта, а не 27. априла, како је навео у својој аутобиографској књизи „Крв на мојим рукама“?

У сваком случају, он борави у овој зони у време најжешћих окршаја на ратишту – где добровољно учествује борећи се на страни терористичке ОВК (и према властитом признању: у улози извиђача и „локатора циљева“ у оквиру Америчких специјалних снага) против Војске Југославије; И као што ћемо касније документовати у овом тексту- он такође борави и на две кључне локације везане за истрагу о киднапованим Србима и „трговину органима“- Кукешу у североисточној Албанији, и Кахану, на планини Паштрик у рејону Албанско-Југословенске границе.

 ——————————————————-

Према званичној биографији др Јуришевића он је формални војни тренинг стекао тек неколико година након повратка са косовског ратишта, и то у оквиру Аустралијске резервне војске (да би потом служио као аустралијски војни хирург у Источном Тимору 2006. и у Афганистану 2008. године).

Међутим, неки извори које сам пронашао на разним интернет „војним форумима“ (на којима др Јуришевић „радо“ учествује- што покушавајући да уновчи своје „ратовање“ продајом књиге, што из „его-центричних“ побуда да себе прикаже као „хероја и борца за правду“ по узора на деду Франца?) тврде да је др Јуришевић војно трениран од стране Израелске армије, у оквиру које је добровољно служио као „војни парамедик“- током 1992. и 1993., у време „Интифаде“ у Палестини и Гази.

Суочен са могућношћу кривичног гоњења због свог „злочињења“ на „косовском ратишту“, др Јуришевић од недавно покушава да заташка и гурне у други план своју „ратничку“ прошлост (коју је доскора „глорификовао“), и истакне своју „лекарску улогу“ у овом горњем инкриминисаном периоду.

 —————————————————–

Др Јуришевић стиже 27. априла 1999. у Кукеш, у оквиру (и о трошку) једне хуманитарне лекарске организације из Калифорније. Тамо добија улогу лекара-координатора у локалној (избегличкој) болници, на чијем челу је био Албански доктор Бајрам Цена. Према властитом сведочанству ту се одмах „повезује“ са једним командантом ОВК, такође лекарем по струци. Не наводи име тог ОВК команданта, али према извештају Дика Мартија у то време у Кукешу је често боравио др Шаип Муја (лекар), блиски Тачијев сарадник и водећи ОВК командант, који је између осталог био „задужен“ и за логоре у којима су били заточени отети Срби, којима су потом насилно вађени органи.

Унмиков извештај CKX103 документује да први отети Срби, али и „други“ који су пали у немилост ОВК, допремани у овај део Албаније још од почетка 1999. (према неким изворима и раније). Ако узмемо у обзир да једна тако сложена операција, као што је организована отмица, транспорт, заточеништво и и сабсеквентна медицинска „црна трансплантологија“ захтевала једну дужу временску припрему и компликовану логистику- онда постаје јасно да је др Јуришевић боравећи у два стратешка ОВК кампа Кукеш и Кахан (према неким ОВК изворима овде се ради о логору „Хелсан-Кукшу“, али ми ћемо се овде држати термина Д. Мартија- „Кахан“), који су истовремено били заточенички логори за киднаповане не-албанце, у најмању руку био сведок (ако не и учесник) у једном од најмонструознијих злочина у модерној људској историји…

 ————————————————–

Он даље наводи да су косовски избеглице (албанци) који су дакле масовно умирали услед  намерног лекарског ускраћивања помоћи, бацани у масовне гробнице заједно са ДРУГИМА (ово су наводи у његовој књизи „Крв на мојим рукама“, четврта глава, страница 53).

Ова реч „другима“ је по мени кључна, пошто др Јуришевић не наводи прецизније о којим „другима“ се овде ради. Ако су косовски избеглице (албанци) који су подлегли ранама или болести (или као што видимо овде ликвидирани намерном лекарском „небригом“, и то од стране своје „Албанске браће“) сахрањивани у „масовне гробнице“, онда је сувишно да се то додатно појашњава додатним прилогом „други“, осим ако у те „друге“ не убраја отете Србе, „друге“ не-албанце, или „друге обичне албанце“- који су пали у немилост терористичке ОВК.

 ———————————————————————

Из строго цензурисаног Унмик извештаја CKX103 (скоро пола садржаја је цензурисано- прецртано црним маркером), и Специјалног извештаја СЕ, од стране Д. Мартија, можемо да сазнамо да су у периоду и на локацијама, на којима је боравио др Јуришевић, већ стизале прве испоруке киднапованих не-албанаца (углавном Срба), као и да су се тамо одиграле и њихове прве ликвидације, и то пре свега у главном ОВК логору у Кукешу (озлоглашеној „металној фабрици“) и у Кахану, који је био и један од главних „иследничких“ центара терористичке ОВК. Др Јуришевић и описује у својој књизи да је тамо лично присуствовао ликвидацијама заробљених Срба (које је по властитом признању он сам одобравао!).

Дик Марти је (то илуструје у свом извештају) конкретно „ухватио у лажи“ Албанску владу- која је иначе званично негирала постојање таквих логора, транспорт и заточеништво киднапованих особа, а нарочито њихову физичку ликвидацију (и сабсеквентну црну трансплантологију) на територији Албаније- на случају киднапованог косовског албанца (католика) Антона Бисакуа, који је још током маја 1999. допремљен у логор Кукеш, где је био зверски мучен, ликвидиран 4. јуна 1999., и потом бачен у заједничку гробницу на локалном гробљу у Кукешу.

 ————————————————————-

Што се тиче улоге, или бар својства материјалног сведока, у „трговини органима“ и киднаповањима Срба и „других“- мислим да би др Јуришевић морао да појасни карактер своје везе са мистериозним „ОВК командантом- доктором“, јер по мени присуство сваког „водећег“ припадника ОВК, а нарочито лекара, на локацијама озлоглашених „конц-логора“ за Србе- којих је управо и било највише на потезу Кукеш- Бурел- Паштрик- би требало да буде од посебног значаја за истрагу о „трговини органима“. Ми знамо из Унмиковог извештаја и Мартијевог  реферата, да је на том потезу, и у време, када је тамо био присутан др Јуришевић документовано присуство више лекара, у тим ОВК „конц-логорима“.

 ———————————————————————

 

Наставиће се…

 

——————————————–

ПОВЕЗАНИ ДЕЛОВИ…

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729

http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands

http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781

http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic

http://www.linkedin.com/profile/view?authType=name&goback=%2Enpv_157917851_*1_*1_name_iIQ3_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1&locale=en_US&id=157917851&authToken=iIQ3

http://prishtinapress.info/kirurgu-australian-craig-jurisevic-duhet-te-reflektoje-ne-ndergjegjen-e-tij/

http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/

http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html

https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597

http://www.ukalbanians.net/an-interview-with-craig-jurisevic-the-author-of-blood-on-my-hands-a-book-about-1999-kosovo-war/

http://floripress.blogspot.ca/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html#!/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html

harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics

http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/

http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

Surgeon at arms

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http:// http://www.peshkupauje.com/2010/02/nje-film-ne-hollywood-kushtuar-uchttp://en.wikipedia.org/wiki/Combat_medickmondediplo.com/2011/04/12kosovo

http://dcswift.com/military/bioethics/Medical%20Ethics%202/Ethics-ch-23.pdf

https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime

http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87

http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html

https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10

http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html

http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm

http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290

http://www.youtube.com/watch?v=UuwgHQ5WKcU

http://www.youtube.com/watch?v=mihTLZjUYwU

 

ТРЕБА ЛИ ДА ЗНАТЕ! НАРАВНО ДА ТРЕБА!
НАРОДНА ВОЉА ЈЕ БИЛА ДА И НИКОЛИЋ БУДЕ ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ И ДАЧИЋ ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ СРБИЈЕ, А ОНИ СЕ ПОНАШАЈУ ГОРЕ НЕГО НЕВАСПИТАНА ДЕЦА И ЕВИДЕНТНО ЈЕ ЕВО РАДЕ ПРОТИВ ТЕ ИСТЕ СРБИЈЕ! ДОШЛЕ ТЕТКЕ ИЗ АМЕРИКЕ И ЕВРОПЕ И ОБЕЋАЛЕ НЕКАД ДА ЋЕ ИХ ПОЗВАТИ ДА ВИДЕ СВЕТЛА ВЕЛИКОГ ЕУРОПСКОГ ГРАДА ИЛИ МОСТ У АМЕРИЦИ, ДАЛИ ИМ ДВЕ-ТРИ БОМБОНЕ И ПАР ЕВРА, АЛИ ДА УРАДЕ НЕШТО ЗА ЊИХ, ОНИ ОБЕЋАЛИ И ЕВО ИСПУЊАВАЈУ!

02.11.2012. фбр уредник Биљана Диковић

СРБИ ПОЧЕЛИ ДА ХАПСЕ СРБЕ НА КОСМЕТУ – САД ОДЈЕДНОМ ИМАЈУ НАДЛЕЖНОСТ – А ШТО НЕ ПРОДУЖИШЕ ТИ СПЕЦИЈАЛЦИ И НЕ УХАПСИШЕ ТАЧИЈА – ОН ЈЕ НА СВИМ МОГУЋИМ ОПТУЖНИЦАМА – КАД СУ ВЕЋ БИЛИ У КОМШИЛУКУ?!

ПРОДАТЕ ДУШЕ – СРАМОТА СРБИЈЕ – ИЗЈАВИШЕ ДА ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ РЕШИ ПИТАЊЕ КОСМЕТА – ЈЕСТЕ, ОДАВНО ЈЕ БИЛО ВРЕМЕ ДА СЕ СТАНЕ И КАЖЕ ДА ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА СРБИЈА И ДА СЕ КАЖЕ ДОСТА – СВИМА КОЈИ ДРУГАЧИЈЕ МИСЛЕ, А КАМОЛИ РАДЕ!

ТАМАН СЕ ОБРАДОВАСМО ТИМ РЕЧИМА КАД ОНИ – ХАПСЕ СРБЕ!!!
НЕ ШИПТАРЕ – НЕ САУЧЕСНИКЕ И УЧЕСНИКЕ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У СВИМ ВРЕМЕНИМА ДО САДА (ЊИХ ПРИМАЈУ КАО ДА СУ ИМ РОД НАЈРОЂЕНИЈИ) – ВЕЋ СРБЕ КОЈИ СУ ЈАСНО СТРАДАЛИ СТОЈЕЋИ ИСПРЕД НИШАНА БЕЛОСВЕТСКОГ ШЉАМА ОБУЧЕНОГ У УНИФОРМЕ ОКУПАТОРСКЕ ВОЈСКЕ НА КОСМЕТУ! ОНЕ ИСТЕ ВОЈСКЕ КОЈА ЈЕ БОМБАРДОВАЛА СРБЕ ДА ОТМЕ ТО ИСТО КОСОВО И МЕТОХИЈУ И НА КРАЈУ УСПЕЛА ДА СЕ УЛОГОРИ (БОНДСТИЛ) И НАПРАВИ НАЈВЕЋЕ ЛЕГЛО КРИМИНАЛА НА БАЛКАНУ И ЕВРОПИ – А НИЈЕ ОДГОВАРАЛА ЈЕР СУД ЗА ТАКВЕ НЕ ПОСТОЈИ! ОНИ СУДЕ, ОД СУДА ЉУДСКОГ СУ ИЗУЗЕТИ, ОД СВАКОГ ЗАКОНА, АЛИ ОД БОЖИЈЕГ ПОБЕЋИ НЕЋЕ!

НИКОЛИЋ И ДАЧИЋ ТРЕБА ДА ТРАЖЕ СТАТИСТИКУ ИЗ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА О ТОМЕ КОЛИКО ЈЕ СРБА СТРАДАЛО ДО САДА: ОД ДЕТЕТА ДО НАЈСТАРИЈЕГ, И ОД ЧЕГА! ОД КРИМИНАЛНИХ ПРИВАТИЗАЦИЈА ДО БОМБАРДОВАЊА И СТАЛНОГ СТРЕСА ЗБОГ НЕСИГУРНОГ ЖИВОТА У СРБИЈИ, И ПРЕ ВАН ЊЕ, ДО ДАНАС: ОД ТУМОРА ДО МОРГЕЛОНСА И РАЗНИХ БАКТЕРИЈА И ВИРУСА КОЈИ НИКАДА НИСУ БИЛИ У ОВОЈ КОЛИЧИНИ У СРБИЈИ! ПУНА ЈЕ СРБИЈА УМРЛИЦА БРЕ! О ЖИВОМ СТВАРНОМ ЖИВОТУ СРБИНА МИСЛИТЕ НЕ О ВАШОЈ ФОТЕЉИ ПО СВАКУ ЦЕНУ! ЉУДИ ХЛЕБА НЕМАЈУ ДАНАС, А СУТРА ЋЕ УМРЕТИ ОД ГЛАДИ И БОЛЕСТИ ЗБОГ ВАШЕ ПОЛИТИКЕ КОЈУ ВОДИТЕ ВИШЕ ОД ДЕСЕТ ГОДИНА!

РАЗБОЛЕШЕ И ОБОЛЕСТИШЕ И ТЕЛО И ДУШУ СРБИЈЕ! ОСУДИШЕ И ПРОТЕРАШЕ ВЛАДИКУ ЧАСНОГ АРТЕМИЈА ЈЕР НИЈЕ ДАО БАЈДЕНУ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ – ЈЕР ЈЕ ГОВОРИО ДА ЈЕ НАТО УБИЦА ШТО ЈЕ ИСТИНА, ЈЕР ЈЕ БИО УЗ НАРОД  И ЈАСНО СВИМА НА СВАКОМ МЕСТУ ГОВОРИО ДА ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА СРБИЈА! НАПРАВИШЕ ШИПТАРИ И БЕЛОСВЕТСКИ КРИМИНАЛЦИ СВОЈЕ СРБЕ ИЗДАЈНИКЕ И СВОЈЕ ВЛАДИКЕ ИЗДАЈНИКЕ И СРБЕ ПРОТИВ СРБА ПОСТАВИШЕ, ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА БРАЋИ НАПРАВИШЕ!

ДРУГИ КОРАК ИЗДАЈЕ ЈЕ УВОЂЕЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ МЕРА У СРБСКЕ ОПШТИНЕ НА КОСМЕТУ, КО ИМ ЈЕ ЗА ТО ДАО ДОЗВОЛУ – НАРОД СРБИЈЕ НИЈЕ!

КОМЕ ХОЋЕ ДА ПРЕДАЈУ НА ИЗВОЛТЕ КОСМЕТ И СРБЕ СА КОСМЕТА – ДА ЛИ ЈЕ ТО ЊИХОВА ОЧЕВИНА, ИМАЈУ ЛИ ТАПИЈЕ НА ЛИЧНО ИМЕ И ПРЕЗИМЕ НИКОЛИЋ И ДАЧИЋ ДА НА ЊИМА ПИШЕ ДА СУ ВЛАСНИЦИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ???

КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ НАСЛЕЂЕ СРБСКОГ РОДА, НАСЛЕЂЕ СЕ БРАНИ И ЧУВА, И ОНО ЈЕ НАРОДА СРБСКОГ НЕ НЕКОГ ПОЈЕДИНЦА МА КО ТО БИО !
А НАРОЧИТО СЕ НЕ ПОКЛАЊА  ОНОМ КО ТИ ЈЕ ОЦА И МАЈКУ И СЕСТРУ ЗАКЛАО, ОРГАНЕ ПРОДАВАО, ПРЕТИО, УБИО, МАЛТРЕТИРАО, БОМБАРДОВАО!
И НЕМА НИКО НА ТО ПРАВО, НИ МОРАЛНО, НИ ЉУДСКО, НИКАКВО!
ДА ЛИ ЈЕ МОЖДА КОСМЕТ КРАВАТА У ОРМАРУ ДАЧИЋА ИЛИ ЦИПЕЛЕ НИКОЛИЋА – ПА НИЈЕ – НИКАДА И НЕЋЕ БИТИ – НИ ЈЕДНОГ ПОЈЕДИНЦА, МА ШТА ОН РАДИО У ВЛАСТИ СРБИЈЕ!

ОСТАЋЕ ЗАБЕЛЕЖЕНИ У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ КАО НАЈВЕЋИ ИЗДАЈНИЦИ РОДА СВОГА И ОВИ И ОНИ ПРЕ ЊИХ И СВИ ОНИ КОЈИ СУ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН ИКАДА УРАДИЛИ БИЛО ШТА ДА НАРОД СРБСКИ СТРАДА БИЛО ГДЕ, ПА И У СРБИЈИ – НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ!

АКО ЈЕ ВЕРОВАТИ ИНТЕРНЕТУ ПОЈАВИЛА СЕ (ЈОШ НЕПРОВЕРЕНА СА ТЕРЕНА) ВЕСТ:
– ТЕТКАМА МОРА ДА ПОКАЖЕ ДА СУ ДОБРА ДЕЦА: ДА СЕ РАСПУСТЕ ОПШТИНЕ КОЈИМА ЈЕ ИСТЕКАО МАНДАТ, А ДА СЕ УМЕСТО ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ УВЕДУ ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ, ОДНОСНО ОПШТИНСКА ВЕЋА И ЗА ТЕ СЕ НЕЋЕ РАСПИСИВАТИ ИЗБОРИ!?

ОПШТИНЕ КОЈЕ „ФУНКЦИОНИШУ“ СУ: ЛЕПОСАВИЋ, МИТРОВИЦА, ПЕЋ У ГОРАЖДЕВЦУ, ПРИШТИНА У ГРАЧАНИЦИ И НОВО БРДО.

„Све остале општине ће у складу са Законом о локалној самоуправи практично бити распуштене, а у општинским већима ће уместо досадашњих око 30 одборника бити пет чланова.“
„Од Приштине се очекује да северу да и административну и територијалну аутономију. Север Косова у најмању руку требало би да буде регулисан као регион и дефинисан у географском и правном смислу. Веза институција са севера и Приштине, иако ће постојати, биће лабава.“

И НА КРАЈУ – ОД НИКОЛИЋА И ДАЧИЋА – ТАЧИ И ТЕТКЕ ОЧЕКУЈУ ДА ПРИЗНА ГРАНИЦУ КОЈУ СУ ОНИ СМИСЛИЛИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И КОСМЕТА И ДА ТО СВЕ ОБЕЋАЈУ НА САСТАНКУ 7. НОВЕМБРА!!! КОСОВО И МЕТОХИЈА СУ ПОД ОКУПАЦИЈОМ СТРАНЕ ВОЈСКЕ – НАСИЛНО БОМБАМА НАТЕРАЛИ СРБЕ ДА ПОТПИШУ ДА ГА ПРЕДАЈУ УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА – КОЈЕ СУ ОПЕТ САМО ПРЕЛАЗНО РЕШЕЊЕ ДО ОТИМАЊА КОСМЕТА ОД СРБИЈЕ! УМЕСТО ДА КАО ПРАВА НАРОДНА ВЛАСТ ПРВО ПРОГЛАСЕ ОКУПАЦИЈУ ЈЕДНОГ ДЕЛА СВОЈЕ ТЕРИТОРИЈЕ ОНИ ПОМАЖУ ОКУПАТОРУ ДА ОДУЗМЕ ТУ ТЕРИТОРИЈУ! ИМА ЛИ КРАЈА ОВАКВОМ ПОНАШАЊУ „СРБСКИХ ВЛАСТИ“?

УМЕСТО ДА МИСЛИТЕ О ТОМЕ ДА НЕМАМО РАДНА МЕСТА, ДА СМО СВЕ СИРОМАШНИЈИ – А УВОДИТЕ НАМ ЕВРОПСКЕ ЗАКОНЕ И „УСКЛАЂУЈЕТЕ НАШЕ СА ЊИХОВИМ“ – УВЕДИТЕ НАМ И ЕВРОПСКЕ ПЛАТЕ И СТАНДАРД – ДА МОЖЕМО ДА ПРАТИМО НЕНОРМАЛНЕ ЦЕНЕ ЖИВОТА У СРБИЈИ!
УМЕСТО ДА МИСЛИТЕ О ТОМЕ ДА СЕ НАД НАРОДОМ СВЕТА ВРШИ ГЕНОЦИД ХААРП И КЕМТРЕЈЛС ОРУЖЈЕМ И ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНОМ ХРАНОМ И ДА ТО ЗАУСТАВИТЕ, ТО НАС ДОДАТНО УБИЈА И НЕСТАЋЕМО БРЗО КАО НАРОД АКО НЕШТО НЕ ПОКУШАМО ДА ПРОМЕНИМО!

ДОКЛЕ ЋЕ НА МЕСТА СА КОЈИХ ОДЛУЧУЈУ О СУДБИНИ НАРОДА СРБСКОГ БИТИ ОНИ КОЈИ СЕ СРБИМА НЕ МОГУ НАЗВАТИ?

И ГДЕ МОЖЕМО, МИ ИОЛЕ НОРМАЛНИ СРБИ У ОВОЈ НЕНОРМАЛНОЈ СРБИЈИ ДА КЛИКНЕМО ДА ПРЕСТАНЕ ПРИКАЗИВАЊЕ ОВОГ ЛУДОГ ФИЛМА – „УБИЈАЊЕ СРБСКОГ НАРОДА И ДРЖАВЕ“ И ИМА ЛИ ОВОМ КРАЈА?!

 

Тајминг Дачићевог предлога о историјском споразуму Срба и Албанаца

После првог сусрета са Х. Тачијем, 19. октобра, Србијин премијер И. Дачић је изјавио да „сматра да је време да се постигне историјски договор” Срба и Албанаца.1) Још експлицитнију потврду става да садашња Влада РС жели да пре окончања свог мандата реши српско-албански историјски спор, имамо у изјави премијера Дачића, од уторка 30. октобра, у којој је истакао да „генерације иза нас не заслужују да им оставимо то питање (Косово) да се они њиме баве”.2)

01.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Зоран Чворовић

Како је избор времена за покретање неког политичког питања једна од кључних претпоставки успешне политичке стратегије и тактике, неопходно је осврнути се на геополитичке околности у којима данас Србијини званичници предлажу разрешење овог вишевековног балканског етничког конфликта. Да би, с друге стране, добили целовиту слику данашње геополитичке ситуације, неопходно је да се она историјски контекстуализује.

Историјски оквир. Историјски реверзибилан процес државноправне и етничке фрагментације Балкана, недвосмислених историјских паралела, мотива и циљева, започет деведесетих година прошлог века, а до данас не окончан, јасно указује коме су потребни најављени бриселски преговори Дачић-Тачи.

Интерес евроатлантског савеза на Балкану деведесетих година XX века био је истоветан интересу европског клуба великих из времена Берлинског конгреса – свођење српске државе у минималистичке територијалне оквире преткумановске Србије, који ће од ње направити политичко недоношче под евроатлантским туторством, без икаквих предуслова за самостални и самодрживи политички и економски живот. Тиме се у корену сузбијала могућност да матична држава српског народа у будућности води пијемонтску националну политику. За разлику од преткумановске Краљевине Србије, обновљеној српској држави припремљена је поред спољне и једна унутрашња омча, у форми брозовске политичке творевине – Војводине, изникле из пангерманистичког Фридрих Нојмановог пројекта – Mitteleuropa. Тако је почетком деведесетих година прошлог века поново постала актуелна порука аустро-угарског министра грофа Голуховског, изречена далеке 1903. године, „да се имају створити: једна што је могуће већа Грчка, велика Румунија, велика Бугарска, слаба Србија, мала Црна Гора и најпосле и слободна Албанија”.3) Истоветност циљева европске балканске политике из времена Берлинског конгреса и с почетка југословенске кризе у последњој деценији XX века, била је мотивисана истим геополитичким интересом англосаксонског и германског дела Европе – истискивањем Русије са Балканског полуострва, како би се она одвојила од православних Словена и одсекла од топлих мора. Овим се још једном потврдио пророчки закључак Ивана Иљина, да се ево „већ сто педесет година Запад плаши Русије и великих словенских православних формација”.4)

Не само геополитички циљ, већ је и редослед потеза у балканској политици НАТО-а деведесетих година XX века добрим делом одговарао империјалној балканској агенди европских сила у време Берлинског конгреса. Прву фазу крсташког обрачуна са православним Србима западноевропске државе и САД су обавиле с оне стране, у окултној западњачкој свести живе, мистичне границе западне и источне цивилизације на реци Дрини – геноцидним уништењем РСК и окупацијом, као и 1878. године, српске БиХ. Оваква судбина српске државности у прекодринским српским крајинама, као и у време Берлинског конгреса, омогућена је, између осталог, потпуним руским повлачењем са Балкана, овог пута због злочина издаје гробачовљевско-козирјевске клике. На ред је потом дошао омиљени стопедесетогодишњи специјалитет западноевропске балканске политичке кухиње – подстицање црногорског сепаратизма у циљу одвајање Црне Горе од Србије, како би се матична држава српског народа, као и после Првог балканског рата одбацила што даље од јадранске обале. И најзад, од 1999. године и НАТО агресије на СР Југославију евроатлантски блок ради, као и Аустро-Угарска почетком прошлог века, на отимању Косова и Метохије и на стварању великоалбанске државе.

Геополитички оквир. Међутим, евроатлантски блок се данас суочава са изузетно неугодном чињеницом да балканску неоколонијалну агенду, с обзиром на ситуацију у вези са Косовом и Метохијом, није успео да затвори пре повратка Русије, као једног од одлучујућих и незаобилзаних међународних фактора, на европску и светску спољнополитичку сцену. Ако данашња англосаксонска прекомпозиција Источне Европе, по запажању Н. Нарочницке, „зачуђујуће подсећа на геополитичке конфигурације два покушаја германског Drang nach Osten-а у XX веку”,5) онда недовршено државноправно и територијално сакаћење Србије, којим се постиже ефекат пацификације Југоистока, може као и 1941. године да заустави неко ново напредовање на руском фронту. Отворено косовскометохијско питање у средишту главне евроазијске осовине, не само да прави огромну брешу у позадини блискоисточног и потенцијалног закавкаског НАТО-фронта, већ подиже политичку цену српском, а следствено и савезничком руском фактору у свим будућим преговорима. Истовремено, непрестана Србијина активност на одбрани суверенитета и територијалног интегритета на КиМ, имала би, не само улогу унутарсрпског чиниоца сталне националне политичке мобилизације, која може да пробуди најбоље духовне и карактеролошке црте Срба, већ би могла да постане парадигма успешног отпора глобалној Империји за друге народе широм света. Упорност у одбрани јужних Србијиних граница на Проклетијама и Шар-планини не само да је стратешки и вредносно оправдана, јер спашава српски народ од духовне смрти у логору „америчког начина живота”, већ се ради и о тактички једино исплативој рачуници по српску државу. Наиме, садашњи дијаметрално супротни трендови савезничког руског успона и српског пада моћи, указују да је држава Србија последња којој би у садашњој ситуацији одговарало затварање косовског питања, а октобар 2012. по најмање је историјски повољан тренутак за отпочињање оног што премијер Дачић назива „историјским договором” Срба и Албанаца.

Сви наведени параметри указују да је „тајминг” за преговоре са сепаратистичким руководством у Приштини искључиво одређен у интересу САД и ЕУ. Представници терористичке квази-државе „Косова”, више пута су потврдили да се на њих не врше притисци у вези са отпочињањем разговора, те да се они налазе у сталној комуникацији са покровитељима своје независности – САД и ЕУ 6), што указује на истоветност интереса, па и у погледу избора момента отпочињања бриселских преговора. Што се Србије тиче, једини њен интерес који стоји у вези са „тајмингом” бриселских преговора је стављање у изглед да се у децембру ове године одреди датум почетка преговора са ЕУ, уколико пре тога дође до очекиваног (европодобног) напретка у преговорима са албанским сепаратистима. Реч је о истој шаргарепи која се стављала под нос и ранијим српским Владама, како би се корак по корак одрицале државног суверенитета, како на Косову и Метохији, тако и у хашким отмицама и испоручивањима сопствених држављана и државних тајни. Историја међународне политике, по свој прилици, није забележила мању и бљутавију шаргарепу од ЕУропске перспективе и алавије политичаре од Србијиних у последњих 12 година.

Будући бриселски театар апсурда

Посредници у решавању српско-албанског историјског спора. У вези са најављеним преговорима Србијиног премијера са политичким вођом албанских сепаратиста није спорно само њихово време, већ и избор организације која нуди услуге посредовања странама у конфликту. Пристајање садашње Србијине власти да вишевековни крвави спор са албанским сепаратистима реши уз помоћ „добрих услуга” оних (ЕУ у име и за рачун САД) без чије оружане, финансијске и политичке подршке не би могла да се створи побуњеничка државолика творевина на КиМ, представља својеврсни уникум у светској дипломатској историји.

Као у најнадреалнијем театру апсурда, пуномоћници пуноправног власника узурпиране земље свој спор са узурпатором, који је насилнички ушао у посед и који несавесним одржајем покушава да стекне власништво, износе пред арбитре који су више од сто година подстрекачи и помагачи узурпатора, и у чије име и за чији рачун узурпатор, уосталом, и ради све те године. Да би ситуација у односу на принципе нормалног међународноправног општења била потпуно изокренута, како би се један од преговарача до беспомоћности понизио, посредници у спору уопште и не крију свој став да ће решење овог балканског конфликта донети имајући у виду само интересе једне стране – узурпатора. Прецизније, пуномоћници власника свој спор нуде арбитрима за које унапред знају да неће судити по праву, већ по својој вишевековној склоности да подрже сваку узурпацију, насиље и неправду. Истовремено, пуномоћници власника у потпуности игноришу могућност да спор изнесу пред много ауторитативнију арбитражу – Савет безбедности УН, која би се држала позитивног међународног права и у којој се налазе вековима у назад осведочени пријатељи власника узурпираног земљишта.

Могући садржај бриселског решења српско-албанског спора. После свих Каноса Србијиних званичника од 2000. године, статус садашњих српских преговарача је утолико бољи од некада западу мрских Милошевићевих изасланика из Рамбујеа, што им, по уверавањима из САД и ЕУ, није спремљено готово решење, већ само општи оквир у коме српска страна може да износи своје предлоге. Садржина овог преговарачког оквира, свеједно да ли је реч о плановима К. Ештон или немачких парламентараца, своди се на следеће: предмет будућих преговора не могу бити територијални интегритет Косова, добросуседски односи између Србије и тзв. Косова, спровођење ранијих договора, посебно оних који се тичу интегрисаног управљања границом и укидање тзв. паралелних Србијиних институција на КиМ. Реч је о питањима која су за посреднике решена, јер како је у Београду премијеру Дачићу у очи и пред камерама рекла Х. Клинтон – „Косово јесте независна држава, границе у Европи се неће мењати”.7) Све друго може бити предмет разговора и у том преосталом пољу, датом од „великодушних” евроатлантских посредника, Србија може да нуди решења за српску заједницу на Косову, пре свега, на његовом северу. У изливу своје „наклоњености” српској страни, бивши изасланик ЕУ за преоговоре о статусу КиМ, Штефан Лене, ставио је у изглед Србима северно од Ибра добијање већег степена аутономије од оног који им је понуђен Ахтисаријевим планом.8) Да се ради о координираној политици наводног повећаног разумевања за легитимне српске интересе, говори и изјава саветника A. Јахјаге, Рамуша Тахирија, у којој се признаје легитимитет тзв. паралелних институција на северу Косова.9) Прихватање у будућим бриселским преговорима оваквих евро-албанских „великодушних” планова обезбедило би садашњој Влади, сасвим извесно, снажну стратешку подршку Чедомира Јовановића и ЛДП-а. Овакво евроједноумље у Србијином парламенту, уз смештање косметских Срба у „реалистичке” оквире Тачијеве аутономије, било би најбољи гарант сигурног Србијиног ЕУропског пута.

Политичка стварност после бриселских преговора

Губитници и добитници после окончања бриселских преговора. Иако из угла сваке озбиљне државотворне политике будући бриселски преговори Дачић – Тачи делују надреално, њихови ефекти ће бити итекако стварни, а већ сада су предвидиви и мерљиви.

Губитник таквих „преговора” била би држава Србија, јер би се вољом њених представника ефективно заокружио суверенитет сепаратистичке државолике творевине на целом простору од Качаника до Лепосавића. На овакву врсту помоћи јасно указује изјава И. Дачића, по којој ћемо „учинити све да нормализујемо односе с Приштином ради заједничке интеграције у ЕУ”.10) Следствено, на основу досадашњих изјава које су давали поједини амерички и европски званичници, али и сам премијер Дачић, садржина много пута понављаног стандард о „успостављању видљивих и одрживих односа Београда и Приштине” требала би најмање да обухвати следеће: потпуну примену договора Стефановић-Тахири, посебно ону о интегрисаном управљању границом; потом, предаја албанским сепаратистичким властима Србијине електроенергетске и телекомуникационе мреже на КиМ; трансформисање републичких установа у области здравства, образовања, културе на северу КиМ у установе локалних самоуправа, како би се постепено трансформисале у органе српске аутономије предвиђене Ахтисаријевим планом и тако безболно интегрисале у Тачијеву терористичку државу; и најзад, укидање измештених органа, установа и служби АП Косова и Метохије и РС са подручја КиМ. У почетној фази прекидање правних веза између државе Србије и њених институција на КиМ, вероватно неће бити праћено истим таквим прекидом финансијских веза између републичког буџета и српских институција на КиМ. Наиме, новац за исплату плата служиће српској Влади као опипљив аргумент против оптужби да се одрекла КиМ, док ће за ЕУ финансирање из буџета Србије институција Ахтисаријеве српске самоуправе бити економски и политички одрживије решење него из приштинског буџета. Истовремено, финансијска зависност од Београда српских институција на Косову, служиће представницима ЕУ као ефикасан инструмент за политичко дисциплиновање Срба са севера посредством њиховог сервилног финансијера.11)

Овакав исход будућих бриселских преговора Дачић-Тачи, ставио би државу Србију у позицију потпуног политичког вазала према евроатлантском блоку. То би је свакако спречило да заузме било какву активну национално-одговорну позицију у будућем, стално најављиваном, европодобном уставном преконпоновању БиХ. Стога је кратковида политика која у косовскометохијском губитку види могућност прекодринске компезације са Републиком Српском. Још илузорније је очекивати да би Србија која одустане од одбране суверенитета и територијалног интегритета на КиМ могла да има довољно спољног и унуташњег политичког ауторитета да се пијемонтски стара о Српству у Црној Гори.

Како су САД и ЕУ, после свих застоја и препрека, постале нестрпљиве у затварању балканске неоколонијалне агенде, саучесници у овом послу очекују да буду награђени политичком подршком која би им и поред непопуларности, изазване капитулантском политиком и даљим лихварским задуживањем код међународних монетарних институција, осигурала власт у следећих четири године. На то је јасно указао премијер Дачића у изјави датој 30. октобра пред Х. Клинтон и К. Ештон, у којој је решење свих отворених питања око Косова везао за период до краја мандата Владе на чијем је челу. Склоност глобалне Империје да до краја искористи и потом најсуровије „шутне” своје балканске политичке лакеје, вероватно је подстакла И. Дачића да пре отпочињања новог циклуса разговора јавно подсети Х. Клинтон и К. Ештон на цену „политичког ризика” који је садашња владајућа гарнитура преузела када је у питању Косово.12) Оваква спољна подршка је једино средство за одржавање једне непопуларне Владе, а она се по правилу испољава у добијању зеленог светла за обрачун са политичким противницима. Ту се и крије почетак краја сваке непопуларне (ненародне) власти, којој је страна подршка најпре услов опстанка, а онда и узрок пропасти. Неравнотежа између спољне и унутрашње бирачке политичке подршке на крају се редовно решава непосредним преузимањем мандата од стране самог народ као изворног носиоца суверености.

Могуће понављање историје или 1881. година у 2012. години

Овакво вођење политике под потпуним европским, прецизније пангерманским туторством не би представљало оригиналну творевину данашње Србијине владајуће гарнитуре. У томе би они били само бледа копија политике краља Милана и напредњака, која је Србију после Берлинског конгреса, путем Тајне конвенције и Трговинског споразума, учинила пуким политичким и привредним вазалом Аустро-Угарске. У том случају два члана Тајне конвенција од 1881. године, могла би да буду преписана од савремених напредњака и њихових коалиционих партнера. Члан 2: „Србија неће никако трпети политичка, верска или друга сплеткарења која би, полазећи с њеног земљишта, ишла против Аустро-Угарске Монархије, подразумевајући ту и Босну, Херцеговину и Новопазарски Санџак”; и члан 4: „Без претходног споразума с Аустро-Угарском Србија неће преговарати ни закључивати политички уговор с другом којом владом”.13)

Најпрецизнију политичку оцену напредњачко-милановске аустрофилске политике дао је још двадесетих година прошлог века један од првака Ристићевих либерала, државни саветник и министар Живан Живановић, чији је јединац син као добровољац погинуо ослобађајући Косово 1912. године. Пишући о Тајној конвенцији од 1881., Живановић вели следеће: „Јер, ни замишљени узроци за ту конвенцију ни сама она, нису служили на част својим ауторима. Ако би се као узроци могли узети споља отпад од Русије, а унутра одбрана од нових политичких струјања, а то ће рећи од свог народа, обоје је зло и наопако. Кад владалац и влада слободу закључења уговора своје земље дају у руке признатом противнику државне независности Српске; и кад владалац себе и династију ставља у заштиту томе истоме противнику, онда је то доиста и жалосно и наопако, управо издајнички…”.14) Живановићева оцена проистекла је дубине етоса српског народа, па може да се примени на све режиме свих фела и времена који политичку слободу државе Србије и српског народа подјармљују било којој страној држави.

 

1) www.prva.rs/…/U+Briselu+susret+Dačića+sa…;

2) www.politika.rs/index.php?lid…;

3) В. Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, Београд, 1992, стр. 18;

4) Н. Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Београд, 2008, стр. 507;

5) Н. Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, стр. 505;

6)www.slobodnaevropa.org/…/24736292.htm…;

7) www.politika.rs/index.php?lid…;

8) www.b92.net/…/index.php?…;

9) www.slobodnaevropa.org/…/24736292.htm…;

10) www.politika.rs/index.php?lid…;

11)www.fes.rs/…/SRBIJA%20iznedju%20Kosova%2…;

12) www.politika.rs/index.php?lid…;

13) В. Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, стр. 18;

14) Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, књ. II, Београд, 1924, стр. 380-381.