Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (8)

Дан када је поново ослобађана Србија

Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

мој сестрић у Београду

Србија, четвртак, 26. октобар 2000. године

Александар Аца, мој сестрић, студент ветерине у Београду, није био на митингу 5. октобра, али је видео нека дешавања у граду, па ми исприча:

Имао сам неке обавезе у граду и из куће сам изашао у 3 сата. Ишао сам пешке и негде око пола четири, баш када сам прелазио аутопут зачух сирене. Одмах потом угледах у даљини велику колону аутобуса, камиона, аутомобила. Биле су то Нишлије, познао сам их по регистарским таблицама.

То није баш та група коју је Аца видео

Негде између пет и пола шест протрча једна мања група демонстраната. Излетели су из Краља Милутина. То је прва улица од Славије када се иде ка центру града. Нико их није јурио. Држали су марамице на устима и по томе се видело да је бачен сузавац. Но нису далеко одмакли, па стадоше и вратише се назад.

Кад сам се враћао кући, негде око пола седам, људи су већ ишли улицом Српских владара. А неки су седели по пивницама око Славије, док је сама Славија била блокирана тролејбусима и контејнерима. Неко викн’о: “Ено војске!” Окренуо сам се, али ја нисам нигде никог видео, ни тамо према Београдској улици одакле рекоше да иде војска. Наставио сам даље, кад код мог факултета поред мене прође џип. Окретох се и видех колону од 20-так џипова и транспортера маскирно офарбаних. У возилима је био одред за антитерористичка дејства. Сви из одреда су били у маскирним униформама. Носили су српске заставе и поздрављали су народ с три прста. Народ им је исто тако отпоздрављао. Једна жена је плакала.

Ни овог специјалца мој сестрић сигурно није вид’о, ал’ је отприлике тако било

Нисам никог на улици хтео да питам шта се догодило. Покушао сам преко мобилног да неког позовем, али није било сигнала. Дојурио сам до стана и све сазнао.

из данашње штампе

Србија, четвртак, 26. октобар 2000. године.

СТИГЛЕ ПРВЕ КОЛИЧИНЕ ГАСА ИЗ МАЂАРСКЕ ЗА ГРЕЈАЊЕ

ИСКЉУЧЕЊА ЈОШ 10 ДАНА

Топлане данас пале котлове, али се настављају рестрикције по две групе потрошача

НЕФОРМАЛНИ САМИТ ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА ЗЕМАЉА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ У СКОПЉУ

БАЛКАН ОПЕТ ЗАЈЕДНО

Сменом власти у Београду за читав регион су отворене нове могућности на свим пољима – општа је оцена. Југословенски председник Војислав Коштуница “главна звезда” скупа

ЧЛАНОВИ ПРЕЛАЗНЕ РЕПУБЛИЧКЕ ВЛАДЕ КОД ПРЕДСЕДНИКА МИЛУТИНОВИЋА

РАСПУШТЕНА СКУПШТИНА

ИЗБОРИ 23. ДЕЦЕМБРА

Завршио посо

ДОГОВОРИ ДОС И СНП ПРИВОДЕ СЕ КРАЈУ

НОВА ВЛАДА У УТОРАК

Премијер Зоран Жижић формираће кабинет од 16 чланова – два потпредседника и 14 министара.

ВЕЋЕ ГРАЂАНА

МИЋУНОВИЋ ПРЕДСЕДНИК

САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА ЦРНЕ ГОРЕ МИОДРАГ ВУКОВИЋ О БУДУЋНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ПОТРОШЕНО ИМЕ

Ова Југославија је за нас нелегитимна, каже Вуковић. Ми још чекамо на демократску Србију

ШТА ЈЕ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ 5. И 6. ОКТОБРА, ЗА ВРЕМЕ ДЕМОНСТРАЦИЈА У БЕОГРАДУ, НАРЕЂИВАО ГЕНЕРАЛУ НЕБОЈШИ ПАВКОВИЋУ

ШАЉИ ВОЈСКУ, ШТА ЧЕКАШ!

Милошевић је начелнику Генералштаба ВЈ издао пет наредби тражећи да пошаље војску пред Скупштину, јер се “руши држава”, да упути тенкове у Абердареву, јер је нападнута зграда РТС, да баци експлозив из хеликоптера и уништи предајнике ослобођеног Студија Б, да заустави нову РТС и похапси 50 грађана, међу којима је била и већина лидера ДОС

Зашто генерал Павковић није извршио ни једно од наређења

ГЕНЕРАЛ НЕБОЈША ПАВКОВИЋ

НАРОД НИЈЕ РУШИО ДРЖАВУ

Генерали на висини задатка

ФЕЉТОН – СЛОМ МОНАРХА СА ДЕДИЊА – 15.

Анатомија владавине Слободана Милошевића

ПРЕ РОКА – ОДМАХ!

Милошевићева острашћена политика која је рокове за решавање и најтежих системских проблема Србије и Југославије, за које нису постојали никакви осмишљени пројекти, са година скраћивали на дане, сате на минуте, изазивајући одијум у другим деловима Југославије

САМО ВАС ГЛЕДАМО

ОТПОР – БАГЕР

У нашој Србији има 5.675 регистрованих багера и више милиона потенцијалних багериста. Сваки од њих спреман је да одбрани народну вољу, ако затреба. После 12 година чекања стрпљење нам на измаку

још неки наслов и поднаслов

Србија, петак, 27. октобар 2000. године.

ДАНАС ЈЕ СВЕТА ПЕТКА

Поводом великог православног празника Света Петка (Параскева), патријарх Павле служио је јутрос у три сата у Патријаршијској капели.

Српска светитељка, за чије се име везују чудотворне моћи оздрављења, рођена је у турском граду Епивату (између Силинаврије и Цариграда). По смрти родитеља, који су били имућни и побожни хришћани, девица Петка – кажу црквене књиге – напусти родитељски дом и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу јорданску, где је живела испоснички до старости.

Упокојила се у 11. столећу, а њене чудотворне мошти сељене су током векова у разна места: у Цариград, Трново, опет Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу.

У београдском храму Свете Петке налази се чудотворна вода која, по предању, лечи болести.

ШТА ЈУГОСЛАВИЈА МОЖЕ ДА ОЧЕКУЈЕ ОД ПРИСТУПАЊА ПАКТУ

БЕКСТВО ИЗ “ЦРНЕ РУПЕ”

Отворен простор за довођење приватних инвестиција и банака. Уместо заобилажења, Србија је поново на важним линијама повезивања

КОЈИМ ЋЕ ТЕМПОМ ПРИСТИЗАТИ “ФИНАНСИЈСКЕ ИЊЕКЦИЈЕ” ЈУГОСЛАВИЈИ ИЗ СВЕТА

ПОМОЋ СТИЖЕ – ЛАГАНО

Уз 200 милиона евра из ЕУ, Италија је прва одвојила 300 милијарди лира, Јапанци десет милиона долара, САД најавила пола милијарде

ФЕЉТОН – СЛОМ МОНАРХА СА ДЕДИЊА – 16.

Анатомија владавине Слободана Милошевића

ВЕЋИ ОД ЦАРА ЛАЗАРА

Због неколико запаљивих говора Милошевића, присталице су свог идола проглашавале већом личношћу од цара Лазара, па су диригованим митинзима по Србији одјекивали поклици: “Царе Лазо ниси им’о среће да се Слобо поред тебе шеће”

утисци

Аустралија, понедељак, 30. октобар 2000. године

Морам ти се захвалити за твоје, рекао бих, документаристичке приче. Мени изгледају јако животне. Из оне – о несташици струје – више сам сазнао него из неколико наших новина. Сликари би рекли: добар смисао за детаљ. Док сам био млађи одушевљавао ме је Чехов, стари мајстор детаља, као и кратке приче уопште. Чак сам помишљао да нешто и сам пишем. Али, брзо сам увидео да ми недостаје енергије за то (вероватно и мотива и ко зна шта још). Срећом по нас удаљене, код тебе то није случај.

Посланици ДСС упитали су данас Министарство унутрашњих послова Србије, поводом недавног хапшења Славољуба Јовића, да ли ће убудуће на Косову и Метохији хапсити и друге осим Срба.

У делу седнице у коме посланици сваког уторка и четвртка имају право да од представника власти затраже одређене информације, посланик ДСС Марко Јакшић упитао је МУП Србије да ли ће српска полиција и даље „да долази на Косово и хапси и друге, а не само Србе и да ли ће на пример ухапсити Хашима Тачија, за којим је одавно расписана потерница“.

Наводећи да је Славољуб Јовић ухапшен од стране српске полиције у кругу болнице у Косовској Митровици, а да је потом одведен у затвор у Краљево, Јакшић је навео да „долазак српске полиције и изостанак реакције косовске полиције и Еулекса јасно и гласно говори да је направљен договор између МУП-а Србије и косовско-полицијских снага у Приштини“.

Више јавно тужилаштво у Краљеву затражило је од суда да спроведе истрагу против Славољуба Јовића званог Гаги, због сумње да је 1. јуна 2012. у месту Рударе у општини Звечан, код моста на реци Ибар, покушао да убије припаднике Кфора који су се ту налазили.

Он је из непосредне близине испалио више пројектила на припаднике Кфора од којих је двојицу ранио, док је животе осталих довео у опасност, наводи се у саопштењу Републичког јавног тужилаштва.

Јовићу се на терет ставља кривчно дело тешко убиство у покушају, као и недозвољено држање оружја и експолозивних материја.

аутор: ДјО    извор: Тањуг

http://www.novimagazin.rs/vesti/dss-da-li-ce-mup-srbije-na-kosovu-hapsiti-i-druge-osim-srba#.UJJkyUQXsnR.facebook

ФБ страница: Глас Косова и Метохије

01.08.2012.

Косовска Митровица – после потпуно безумног јутра, када је (србска) жандармерија ухапсила Пагија јер је бранио свој народ од Кфорових напада, одржао се протест због хапшења Ивана Радуловића и самог Пагија, на тргу Шумадија у центру града.

Народ је био видно узнемирен, разочаран и потрешен. Навикнути да их хапси и малтретира РОСУ, КПС и ЕУЛЕКС, не могу и да се бране од мајке Србије.

Ако су јуче хапсили Пагија, ко нам гарантује да неће и сваког од нас понаособ, јер смо сви бар по једном били на одбрани моста или на барикадама. Жене такође.

Шта ће бити ако наша љубљена домовина, то јест власти на њеном челу, почну да добијају инструкције из Брисела и Њујорка, да нас све хапсе, јер је Приштина „небезбедна због нас“. Ја сам био убеђен да је нама сврха овде да се Приштина осећа небезбедно… али изгледа Дачић и Николић имају другачије виђење. 

Па ипак живот се наставио… Славио се свети Лука, ко и сваке године… иако је за славском трпезом главна тема био Паги, Дачић, Николић и лепотице Јахјага, Клинтон и Ештон.
У ретро пабу млади су уживали у рок ен ролу. Група Гипс из прилужја пружила је одличан провод од 4 сата обрада познатих хитова.

У Криму је био маскемабал поводом Ноћи Вештица, мало болесно с обзиром на нашу хришћанску традицију, али су се млади потрудили да им костими буду врло реални, одрађени попут маски најбољих филмских студија.
А јутрос вести о спаљеним возилима неког непослушног Србина…

И редови неких бивших Косоваца, који су отишли још 60-их година да раде у фабрикама Ц. Србије – долазе да покупе у банци 40 Тачијевих евра каљајући нам образ. Дође ти да их бијеш… али нека их… имају по сто година и сами ће умрети са својих 40 евра у џепу… Свака им част!

Српска жандармерија би требало да брани свој народ, или можда грешимо???
Кликните на слику па видите на шта су се заклели!!!

***

Бог нам помого и нико нам ништа не мого, драга браћо и сестре! Кишно јутро у КМ, а још кишније у душама нашим. Појачајмо молитву да нам Бог са светима својим помогне. Од Србије, мајке ил маћехе, нема вајде…

Изгледа нас за лепе кредите продала, па сад мора да ћути и ради шта јој се каже.
А каже јој се „Не могу се мењати границе у Европи. Косова је независна држава“ и они ћуте. То наравно није важило за Србију и њене границе, али чак и дете од 4 године би боље водило ову земљу. Јер дете није издајник и дете би знало за част и шта је његово, да се туђе не дира, а своје не даје! Благослов светог кнеза Лазара на све вас, шаљемо са свете српске земље!

***

Ово је порука свим Србима на северу покрајине да сада када се буде кренуло са спровођењем у дело Боркових споразума и када логично ми Срби са севера будемо кренули у отпор окупатору и домаћим издајницима, да ће србска жандармерија кренути да упада на север покрајне и једног по једног нас хапсити како би наш отпор био ослабљен и у потпуности угушен…

 ***

Здраво Срби… пре него што почнем са осталим чудесима у србији прво морам да се захвалим министру полиције Дачићу и овој изгледа ми проданој влади за данашње хапшење на северу Косова и Метохије – то је као по Резолуцији 1244 повратак 1000 војника и полицајаца на КиМ!

Зашто је данас ухапшен Србин са севера, Јовић?

Дошле госпође вештице у Београд К. Ештон и вештица No-1 Kлинтонова. Запретиле Дачићу и влади да „нема ЕУ док се не одрекнете Косова и Метохије“. Да тако је рекла – „не лажите овај народ више и да се похапсе сви Срби који су учествовали на барикадама од септембра прошле године а по мом сазнању на том списку је близу 5 000 Срба са севера КиМ“. Да добро сте прочитали – на ЕУЛЕКС-овом списку се налази 5 000 Срба. Тачно тако а то је исељавање срба са КиМ (барем на север мислим пошто се за оне јужно од Ибра и не говори више – рачунају да је то нова нација у педерској ЕУ: „косовари“).

Дакле министар Дачић, да поновим, је послао српску полицију да хапси на северу Косова! Лепо министре, свака част, петица за тебе а на следећим изборима нећеш ни цензус да прођеш то ти гарантујем, има да се растуриш као жути ДС и горе. Послао је одприлике 5 жандара да ухапсе Јовића и то у сред Митровице – тобож пуцао на немачке нацистичке војнике у Рудару на барикадама када су ти исти војници пуцали на Србе и ранили 2 Србина то као гуменим мецима калибра 5,56 и муницијим забрањеном у свету т.ј муницијом за дивље свиње (пошто нас и третирају да смо стока, педери нацистички)

(Монтажа, ФБРепортер)

А шта је са Србима који су страдали од НАТО фашиста након доласка истих – то ником ништа. Преко 1000 Срба је убијено што од стране НАТО фашиста што од шиптара.
Пазите сада – наша власт ради са ЕУЛЕКСом да када су Срби у питању ЕУЛЕКС сарађује и Срби се хапсе као данас а када је реч о шиптарима они се праве блесави.

Договор је пао са ЕУЛЕКС полицијом – пошто ми не можемо да хапсимо Србе на северу зато што су људи решили да остану на својим огњиштима и зато што не желе да се интегришу у шиптарске институције е то хапшење ће извести садашња влада а налог за хапшење ће издати министар Дачић! Хвала Дачићу – па похапсите све! Можда и уђете у педерску унију некада 2105 год! Или никада!

Шта је циљ педерске ЕУ – да помоћу садашње владе уништи север а као за узврат добије улазак Србије у педерску унију. То је циљ али шта ће бити од тога појма немам. Покушај (то смо данас видели) да се застраше Срби и уништи север српски север пошто је Хашим Таћи дао дебеле паре вештицама Хилари и Ештон е сада ће да јашу редом а те паре су од трговине органима, шверца дроге, трговине белим робљем итд. то наш министар боље зна…

И још једном да се захвалим Дачићу за ово данас т.ј 31.10.2012. године у Кос. Митровици Решио Дачић да направи веееееееелику Албанију – њега боли уво набио се у фотељу шта га брига за Косово и Метохију он је далеко… хвала министру и влади Србије – лепу помоћ смо данас добили! Па похапсите и остале који сметају и коче Србију ка педерској унији…

Саша Касаловић

Људи моји, браћо и сестре…

Да не знам да је 31.10.2012 године, помислио бих да је сасвим сигурно први април ове, текуће године и онда би некако успео да као шаљиве разумем све догађаје и информације које сам данас чуо и доживео. Међутим, управо сада, вечерас на дневнику 2-РТС-а сам чуо следеће, да је ухапшени Јовић кога су данас у Косовској Митровици ухапсили припадници жандармерије Србије у акцији киднаповања пред очима стотина људи, ухапшен јер је у одбрани барикаде у месту Рударе код Звечана испалио рафал на припаднике КФОР-а и том приликом ранио два војника и угрозио животе осталих… па му се по законима Србије ставља на терет учињено дело и одређен му је притвор.

НЕВЕРОВТНО…. Значи да ће од сада Србија судити по србским законима свим Србима који у самоодбрани покушају да спрече окупатора да им угрози безбедност породица.

НЕВЕРОВАТНО… Србија ће од сада судити Србима “криминалцима“ који по захтеву КФОР-а буду сматрани кривима јер је србски народ на северу криминалан и екстреман а КФОР је пријатељска мисија западних Дачићевих партнера…

НЕВЕРОВАТНО… Ово је порука свим Србима на северу покрајне да сада када се буде кренуло са спровођењем у дело Боркових споразума и када логично ми Срби са севера будемо кренули у отпор окупатору и домаћим издајницима, да ће србска жандармерија кренути да упада на север покрајне и једног по једног нас хапсити како би наш отпор био ослабљен и у потпуности угушен…

НЕВЕРОВАТНО… на какве је бедне поступке спала србска држава… да застрашује свој народ који достојанствено брани колевку њеног настанка…

НЕВЕРОВАТНО на какве су се све издајничке услуге окупатору приклонили и какви издајници воде земљу Србију…

СТИДИМ СЕ ШТО СЕ НЕКИ ЉУДИ У СРБИЈИ ЗОВУ СРБИМА…

Изјава Тома Зорића, портпарола Републичког јавног тужилаштва за дневник РТС-а, а у вези хапшења Славољуба Јовића од стране жандармерије.

***

СРБски ФБРепортер – редакцијски коментар:

Погледајте видео снимак са јучерашњег протеста – Срби са севера су одржали овај скуп протествујући против хапшења двојице суграђана НЕ ЗНАЈУЋИ праву информацију да је Славољуба Јовића ухапсила СРПСКА ЖАНДАРМЕРИЈА!!!

Погледајте ДАНАС овај снимак, знајући све те информације, погледајте Србе на северу Косова и Метохије који зову у помоћ државу Србију (!!) захтевају да она не дозволи хапшења Срба на северу, да не дозволи предају катастарских података шиптарима, да не дозволи спровођење Боркових споразума – а она (мајка или маћеха???) шаље своји жандармерију да хапси српске родољубе!!! Има ли већег греха?

Погледајте перфидну игру „српске власти“ како по договору са непријатељима, покушава да завади ово мало Срба на северу Косова и Метохије који одбијају да прихвате терористичку „државу“ Косово!

Славољуб Јовић је ухапшен испред болнице, која је симбол српског отпора, у хапшењу је коришћено возило хитне помоћи(!) како би се очевидцима сугерисало да руководство болнице учествује у овој перфидној игри! Погледајте снимак – народ гласно коментарише, и један од говорника је морао да прекине свој говор и да каже да возило хитне помоћи које је коришћено у хапшењу НЕ ПРИПАДА болници из Косовске Митровице!!!

ДА ПОДСЕТИМО НА ТАЈ 1.ЈУН: ДЕО ИЗЈАВЕ МИЛАНА ИВАНОВИЋА – СНВ СЕВЕРНА МИТРОВИЦА

Милан Ивановић: „Данашњом оружаном акцијом против Срба у Рудару код Звечана, који барикадама и својим телима бране север Косова од утапања у албански, антисрпски, сепаратистички и парадржавни систем, америчка и немачка војска настоје да доврше прогон српских православаца с Косова и Метохије, који је 1941. започео Адолф Хитлер, а 1999. још безобзирније поновио Бил Клинтон у садејству с европским и другим чланицама НАТО савеза…“

Српска жандармерија стављена под Тачијеву команду, а Николић и Дачић под Хиларину сукњу!? Поводом полицијске интервенције Жандармерије на Северу КиМ…

Не постоји реч која би описала овакав степен издаје!

***

У организацији друштва српско-словенске солидарности, данас је у Косовској Митровици одржан протест Срба са Косова и Метохије, а поводом хапшења Срба са КиМ. Са бине у Косовској Митровици се обратило више говорника, а порука свих је готово иста: сва хапшења су мотивисана мржњом према српском народу, а поготову према онима који држе до свог националног достојанства и у случају хапшења Ивана Радуловића, радника управног округа Косовске Митровице и у случају хапшења Славољуба Јовића, радника болнице.

У наставку погледајте видео запис са данашњг протеста.

 

Уредништво „Срби на окуп“

 

“САД и ЕУ не траже од Србије да призна Косово” – тим речима се домаћим и страним новинарима обратила Државни секретар САД Хилари Клинтон. Та њена изјава се чула после сусрета са руководством земље и због тога се може сматрати главним резултатом одржаних разговора. Премијер Србије Ивица Дачић није скривао своје одушевљење. Он је изразио спремност владе Србије да настави преговоре са Косовом и изразио је наду да ће они “бити повезани са убрзањем процеса наших европских интеграција”.

01.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Петар Искендеров

Присуство Кетрин Ештон, Високог Комесара ЕУ за спољне послове и безбедност, на овим преговорима, био је више декоративног карактера. “Независно Косово” је амерички пројекат и ЕУ у њему нема одлучујућу улогу.

Заслуге госпође Ештон на овим преговорима, свеле су се на усаглашавање датума следећег сусрета премијера Србије и Космета, Ивице Дачића и Хашима Тачија. Тај сусрет ће се одржати већ у новембру.¹

Због чега је репрезентативни западни десант одустао од презентовања Београду већ припремљеног нацрта свеобухватног споразума, који је по уверењу Вашингтона требало ускоро да потпишу Београд и Приштина, на нивоу Председника? Познати српски аналитичар Огњен Прибићевић није неосновано назвао “помало чудном” намеру Хилари Клинтон да посети Балкан, када се дани до избора у САД могу на прсте избројати.² Осећање чуђења нестало би да је 30. октобра у Београду горепоменути споразум био презентован.

Међутим, то се није десило и – по сада расположивим информацијама – узрок томе уопште није била жеља Клинтон да не узнемирава господина Дачића. Главни разлог огледа се у томе, што се у последњем тренутку са америчке стране појавила сумња на рачун успеха горепоменутог плана. Као што је већ познато, традиција америчког политичког естаблишмента искључује демонстрацију сумње поводом већ донете одлуке. Међутим, за случај споразума лидера Космета и Србије, Бела кућа има још времена у резерви – и изгледа да се администрација Б. Обаме уплашила опасности “false start”-а³, имајући у виду предстојеће изборе.

А повод за сличне сумње јесте не баш повољан развој политичке сцене у Србији и на Космету, у вези са плановима и интересима САД. Последња истраживања јавног мнења у Србији показују спремност грађана да одустану од евроинтеграција, уколико цена за то буде одустајање од Космета. Очигледно се опирући на те резултате, знатно је пооштрио свој став и Председник Србије Томислав Николић, изјавивши да у случају наметања од стране ЕУ избора “ЕУ или Космет”, Србија ће “одустати од европског пута”.⁴

Други фактор, који је последње недеље попримио за Запад опасан карактер, јесте раст напрегнутости на политичкој сцени Космета. Косметска опозиција је појачала притисак на Демократску партију Косова и лично Хашима Тачија, оптуживши га за вођење закулисних преговора са САД и ЕУ. По њиховом мишљењу, споразум који се припрема за потписивање, супротан је ранијим изјавама владе и садржи одредбе које захтевају појашњења. По сликовитом приказу лидера радикалног покрета “Самоопредељење” Аљбина Куртија “потпуно је очигледно да је Тачију неопходна Србија. Он не може да преживи без Србије, јер само на тај начин он може остати на власти и сачувати привлачност за међународну заједницу”. А читав процес данашњих консултација око Бриселских преговора, Курти је назвао “трговином” и “злочиначким деловањем”.⁵ Како је с тим у вези написала газета “Зери”, влада Х. Тачија је својим деловањем “већ прешла црвену линију” ставивши под сумњу све претходне споразуме и лична обећања, о дневном реду преговора са Београдом.⁶

Када би постизање споразума између Београда и Приштине била лична ствар Хилари Клинтон и Хашима Тачија – нема сумње да се америчка гошћа не би колебала са постављањем ултиматума Томиславу Николићу и Ивици Дачићу. Међутим, администрација Барака Обаме је принуђена да рачуна како на нарастајућу неизвесност по питању реизбора свог председника, тако и на реалну претњу “прекомпоновања” косовске политичке сцене. То може не само да лиши власти њихове политичке миљенике, у лицу премијера Хашима Тачија и председника Атифете Јахтјаге, него и да додатно закомпликује односе између албанских радикала и западних миротвораца.

А то већ може прерасти у европски или северноатлантски проблем. Управо у тренутку преговора Х. Клинтон и К. Ештон у Београду, Европски ревизорски суд ЕУ са седиштем у Луксембургу је најавио веома искрен извештај о активностима мисије ЕУЛЕКС на Космету. Њени стручњаци су изјавили да мисија није била у стању да стави под контролу злочине на Космету. Иако је за период од 2007 до 2011. године, ЕУ на те потребе издвојила 680 милиона евра, резултат инвестирања показао се “скромним” – “ниво организованог криминала и даље је висок” – изјавио је Европски суд ревизора.⁷ Није тешко досетити се да ће те цифре бити још један доказ, благо речено сумњивог деловања ЕУ на Космету, у условима финансијске кризе. Можда је и то породило додатне сумње Запада на рачун “Косовског пројекта”?

 

1 AFP 301918 GMT OCT 12

2 Вечерње новости, 26.10.2012

3 Буквалан превод је “Неправилан старт”, као нпр. у атлетици или пливању. (прим. прев.)

4 AFP 160839 GMT OCT 12

5 Koha Ditore, 29.10.2012

6 Zëri, 24.10.2012

7 REUTERS 1944 301012 GMT

****************

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“

СРБИЈА – ЗЕМЉА ГАДАРИНСКА

А кад изиђе он на земљу Гадаринску, срете га један човек из града у коме бијаху ђаволи од много година… Исус заповеди духу нечистоме да изађе из човјека… Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крдо с бријега у језеро, и утопи се… И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих. А он уђе у лађу и отиде натраг. (Лк. 8, 26-39)

31.10.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

* * *

Нико, па чак ни они највећи песимисти, несрећници и злослутници, нису могли ни наслутити, колике ће размере захватити колективна несрећа и удес српскога народа. Сматрало се и веровало, да смо дотакли само дно нашег посрнућа и пада. А оно из дана у дан испод нас се отварају све дубљи подруми и сутерени, амбиси и провалије нашег пада. Сваки наш дан има своје дно које се јутром отвара и у коме дан по дан нестајемо.

Срби су данас, у то више нема сумње, најнесрећнији народ на свету. Не само зато што живи у опустошеној земљи чије обале запљускују таласи крви и суза ратног безумља; не само зато што смо изложени подсмеху и порузи целога света – ама баш целога – без остатка; не само због тога што нам се догађа оно што се  нигде догађало није – већ пре свега зато што смо доживели Хирошиму и Чернобил српске свенародне свести, колективне памети, достојанства и људскости и постали крдо без компромиса, без орјентације, без смисла за живот и што је најопасније – без изгледа и наде да се из овога пакла може изаћи.

Има ли иједног Србина данас, најзад, има ли иједног разумног људског бића на планети, који уме дефинисати ову драму у којој се српски народ данас налази? Да успостави озбиљну дијагнозу и измери све димензије општенародне несреће и трагедије. Несреће и трагедије чије чељусти злокобно цвокоћу у похлепи за новим жртвама.

Србија је земља у којој је атмосфера до те мере наелектрисана да је само питање када ће неко неопрезан и неразуман изазвати трагичан спој, који ће изазвати апокалиптичку експлозију у којој ће нестати и народ и држава. Србија је буре барута око чијег фитиља се крајње неодговорно и хазардерски играју ватрм тобожње српске националне и политичке вође. А само мала несмотреност, мала варница може изазвати катастрофу, која се може проширити на целу планету.

Изгунљена је свака мера, нестао је сваки ауторитет. Настало је бесудно доба – трагично међувреме. Једна реч, само једна довољно неизмерена реч, може изазвати ужас. А потежу се тешке речи. Витла се њима као са распаљеним буктињама у барутани. Људима понестало савести, нема најелементарније одговорности и бриге над народном судбином. Нестала је свест о светињи људског живота. Згажена је светиња права на егзистенцију. Све нечастиве силе испод неба као да су се населиле у земљу народа Светога Саве. Легион легиона се увукао у најситније поре народног, породичног и личног живота, и споља и изнутра раскива и растаче, гризе и руши све оно што је вековима грађено, зидано и назиђивано. Све војске зла су ту, међу нама, у пуном ратном замаху и налету, харају и односе највеће светиње које овај народ има – српску народну душу и православну веру.

ИЛИ, ИЛИ ЛАМА САВАХТТАНИ! – узвикнуо је Спаситељ са крста – БОЖЕ, БОЖЕ МОЈ, ЗАШТО СИ МЕ ОСТАВИО?! Тај вапај се чује и данас из срца и душа многих Срба. Да ли нас је Бог оставио? Да ли се над нама, као над ловћенским очајником, небо затворило па не чује и не прима плача ни молитве? Да ли Христос отишао из Србије? Да ли Србија постала земља Гадаринска?

Ваистину јесте! Зашто? Не зато што је Бог из неког свог пика решио да казни и уништи један народ, већ, авај, због тога и само једино због тога, што смо ми као некада безумни Јевреји и Гадаринци, Њега протерали најпре из наших срца, из наших душа, а потом из наших домова, наших школа и универзитета, наших судова и скупштина, наших цркава и манастира, коначно – из целе наше земље бесомучно гонили и протерали. И, Он је окренуо своја леђа Србији, окренуо своје лице и своје благе очи пуне суза и бола у жалости за будућим нараштајима нашег народа. Због неверства нашег, због тешког греха нашег – оцеубиства, кумоубиства, небројеног чедоморства, злобе, мржње, зависти, обмане, лажи, богоборства, сујете, гордости, лажне самодовољности … Смрад греха загадио је целу српску земљу. Спаситељ је само једном сишао у пакао да ослободи старозаветне праведнике. У српски пакао неће више крочити Његове чисте и свете ноге. Из тога пакла морамо изаћи ми сами. Он са радошћу чека наш повратак.

Досадисмо и Богу и народу и Светом Сави причом – како смо народ Светог Саве. У сличној прилици Христос је плануо гневом на фарисеје који су исто тако говорили и заклињали се у свога праоца Аврама. Бог и од камења може направити децу Авраму – укорио их је Спаситељ. Неће Свети Сава остати без деце, Бог ће му их од камења направити. Тај цинизам и дрскост позивања и заклињања у Светога Саву и у све свете претке наше, нема сумње, изазива гнев и револт у Небеској Србији. И српски светитељи на челу са Светим Савом због те наше дрскости постају наши тужиоци пред Богом.

Постали смо народ празне приче. Највише личимо на Христове савременике, Његове највеће непријатеље, који су га осудили и распели – фарисеје и садукеје јеврејске. Споља окречени гробови а изнутра пуни смрада и костију. Та шминка пред очима света је пала. Али, што је најгоре, очи нашег духовног вида нису још у стању да се отворе и да сагледају сву ругобу, коју је на српском бићу оставила вековна оргија порока и безбожја. Ваистину, нигде није било толиког и таквог сировог, вулгарног, простачког, српски дрипачког богоборства, као на просторима где Срби живе. Из простог разлога, што нико под небеском капом, не може бити толико упоран и истрајан у богоборству као Србин. Не, није у питању никакво претеривање. Нађите једну земљу или један народ где се толико име Божије псује и омаловажава као у Србији, и као у српском народу. Срешћете људе у Србији на сваком кораку коме је узречица, свака друга реч, баш буквално свака друга реч – псовка имена Божијег. У највишим и у најнижим слојевима друштва. Да не набрајамо даље.

Оглувесмо слушајући позиве, апеле, вапаје на слогу. О потреби слоге причају сви – од најмањег до највећег, од неуког до најученијега. Чак смо и оцила на нашем грбу прогласили за иницијале позива на слогу. Слога, слога, слога … На све стране прича о слози. А нико не говори око чега треба да се сложимо. Шта је то што ће бити предмет наше слоге. Који је то врховни ауторитет, који ће одредити око чега се морамо сложити. Не само свака политичка партија, научна или културна институција, него сваки појединачни Србин сматра и заценуто тврди да баш он поседује кључеве општенародног спаса и да он има једини спасавајући програм, који су дужни нсви да прихвате. Уколико то сви остали неће – он ће игнорисати и бојкотовати сваки други програм. Дакле, Срби још увек не знају око чега се треба данас сложити. Лако би било успоставити слогу, кад би се имао заједнички програм и циљ. Србија је земља без националног програма. А то значи земља без компаса, без орјентације, без циља. Земља очаја, несреће и агоније. Једини циљ који се у пакленом мраку Србије може назрети је највулгарнија борба за власт и превласт над другима, над својима у кући, над ближњима у комшилуку, селу, граду, општини … Та сатанска пожуда је уништила и искидала изнутра васцело духовно-национално биће српског народа и српске државе. Кад год је до тога, у нашој историји долазило, Срби су доживљавали страшне националне и државне катаклизме. Сетимо се доба после смрти цара Душана, затим после доба Првог и Другог српског устанка, Другог светског рата, па све до дана данашњег.

Где је онда врховно мерило, и шта може бити највиши ауторитет и најпоузданији стожер око кога се сви морамо окупити? Ваистину, нема другога до онога око чега су се окупљали свети преци наши у свим бурама и недаћама кроз историју. Врховна вредност и врховно мерило била је света вера Православна и Српска православна црква. Не само по себи и од себе, владике и попови у њој, како то неко мисли. Не то! Већ као чуварка и носилац највеће светиње у свим Божјим световима – Јеванђеља Спасова и Његове етике, живота по Богу и, најзад, самога Бога – Христа Спаситеља који је сишао у овај свет да људима постане компас и орјентација, смисао и циљ живота. Без Њега све је царство смрти, греха и порока сваке врсте. Са Њим сваки трен људског живота добија свој пуни смисао и све недаће и горчине у овом суровом животу претварају се у светињу и сладост живота и живљења.

Време је да поново скупљамо делиће и да склапамо мозаик. Небудемо ли успели да поново васпоставимо тај разбијени светосавски мозаик, нема сумње, нестаћемо као и многи неразумни народи пре нас. Око васпостављања тог прволика, српског, народног, светосавског – у Цркви и кроз Цркву – са Христом и за Христа морамо постићи највећи могући степен јединства и слоге. А онда све долази само по себи. Онда ћемо поново бити народ кога свет поштује и којему се диви.

Није остало много времена за то. Живимо дане који ће бити уписани у историју. Каквим словима – то зависи од нас самих.

Извор: Часопис ГЛАС ЦРКВЕ, Епархија ваљевска, 1993.

ИстиноЉубље свима вама!

+++

Дневни извештаји из Архангелове Грачанице

Среда 31.10.2012: Данашња слава Светог Луке и Светог Петра нам је прва слава ове године у миру Божијем и без стресова – јер дрских археолога нема више да срамоте Светињу Божију Грачаницу. Данас, нема никаквих дешавања код Грачанице, па чак ни службе (јер није “конкретно” црвено слово, те су монаси грачанички збуњени да ли да уопште улазе у Цркву)

 

Већег искушења од овогодишњег похода археолога на Грачаницу нико од нас у животу своме није имао. Гледати срамоћење и понижење своје драге Светиње а не моћи Јој, због полиције, икако помоћи…

 

Вође скрнављења Булић и Арсић – напокон, ОДОШЕ…

Ако има иоле разумних међу онима који лакомислено и „ноншалантно“ скрнавише по Светињи Божијој, морају се бар, на крају сложити са нама у следећем:

– Прво, археологија је погазила древне обичаје Православне Цркве и насилно нам наметнула своју стручну праксу скрнавећи гробове и Светињу, и то, без добровољног пристанка надлежног епископа, а камо ли предањског благослова Светих Отаца у сагласју Воље Божије…

– Друго, као незнабошци се нису освртали на предочаване им чињенице да, ако немају осећаја да је роварење по гробљу – скрнављење, оно бар да буду свесни чињенице да се православни сахрањују не са златом и сребром, нити са „записима“, већ, светим чином опела ограђени, са надом на васкрсење и живот вечни… Ех, да су се само уздржали од комплетног преоравања Грачаничке Цркве и порте, да су узимали само узорке костију, да су обнављали заборављене гробове… А овако, само охолост и светогрђе…

– Треће, иако ништа спектакуларно нису пронашли да удовоље својој стручној сујети, а имајући у виду чињеницу да је Светост невидљива за духовне слепце, ипак, су нашли древне гробове за које се претпоставља, по начину сахрањивања, да су из првог миленијума, пронашли су и темеље конака из 15. века (које су брже боље затрпали)… али, хајде сада да видимо, хоће ли уопште, где и како ће то обзнанити православној јавности… где им је сада конференција за новинаре, да ли ће игде смети то нелажљиво  објавити… јер, они су овде били само, по духу и делу, неправославни најамници хидро-мафије која их је плаћала и ништа друго…

– Четврто, на самом отпочињању радова нису ни мислили ништа враћати у првобитно стање, а када су на то јавношћу опоменути и принуђени… ово како су на крају уредили скрнављену Светињу Божију, више личи на уређивање крајпутног паркинга, не само по мизерно уложеним средствима, већ и бахатошћу изведених санирајућих (земетајућих трагове злочина) “археолошких радова”…

Нека им Бог не врати по делима њиним, али нека бар сад схвате да су их дела њина управо довела до ивице духовне провалије и да и најмањи будући искорак у истом смеру може лако бити последњи суд њима и ближњима њиховим… Нека то схвате бар по садашњем олакшању унутарњег духовног притиска у њима самима – сада на крају овог свог скрнавног ангажовања…

Никада нису сви хришћани били на истом духовном нивоу да би схватали величину својих грехова, али да је дошло време да мораш крштене људе убеђивати да је самовољно, немолитвено, насилно прекопавање гробова и чудотворних Светиња велики грех, е, то је стварно знак последњих времена…

Стога, и није ни чудо што је допуштено да нас трују генетски-модификованом храном, гасовима из кејмтрејлс авиона, зрачењем харп антена, хемијски беживотном водом, богохулним промоцијама геј разврата, проституције, наркоманије… ђачком изложбом препарираних људских лешева…

Није ли нам рат – шок терапија, и није ли нам глад – лек, када смо се већ, у миру и слободи, ево, определили за погибао душама својим…

Пратићемо и даље свакодневно збивања код Грачанице наше, иако се свим срцем надамо да ће искушења све више сплашњавати како се ближи крај године. А идуће године ако се не покајемо због грехова својих и свенародних, непријатељи ће нам узети и Светиње и душе наше…

Наредних дана неће можда бити неких већих дешавања око Грачанице, јер не знамо када се у офанзиву на Светињу спремају комунално предузеће „Видрак“, или секција Завода за истраживање фресака у Светињи… Биће и вести са бројних судских поступака који се воде око Грачанице…

Међутим, ко је овај сајт посећивао због занимљивости – нека одмах одустане, а ко је забринут за будућност Светиња наших, и непосредно, душа наших, тај ће бити ревностан и убудуће у тражењу и ширењу истине о дешавањима у овој Чудотворној а нападаној Светињи Божијој.

Иначе, пратећи дешавања у Грачаници, на „малом“ узорку, се може предвиђати и будућност Србије, јер, замислите, каква је то будућност Србије у којој нам неће бити потребна Велика Чудотворна Светиња Божија!?

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Уторак 30.10.2012: Затрпали све ровове опустошених рака по порти и све вратили у привидно уређено стање. Начули смо да археолози, за сада, неће настављати никакве даље радове. Такође смо чули да треба да ускоро наступе стручњаци за испитивање фресака под малтером Грачанице. Међутим, тренутно највећа опасност прети од комуналне фирме “Видрак” из Ваљева која је се погодила са “Колубаром-Ровни” да раскопа и “евакуише” целокупно древно гробље около Грчанице, оне гробове нешто даље од Цркве који археолозима нису били занимљиви…

Одлазе “педантни” археолози – а спремају се рутински гробо-копачи из “Видрака”!? 

Директно смо контактирали директора фирме “Видрак” и опоменули га као човека хришћанина да се не упушта у тај велики грех пред Богом, а такође да се може десити и да одговара и пред земаљским судом уколико се 9.11.2012 донесе судска пресуда забране било каквих радова на Светињи Грачаници коју је покренула наша сестра Стана Ђекић – адвокатица из Ваљева.

+++

Избор из већ објављених текстова на СРБском ФБРепортеру:
СРПСКИ АРМАГЕДОН – ВАЉЕВО, ГРАД КОЈИ ЋЕ БИТИ ЗБРИСАН СА ЛИЦА ЗЕМЉЕ
ПОВОДОМ ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ ОГЛАСИО СЕ И ЕПИСКОП МИЛУТИН САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Поводом манастира Ваљевске Грачанице

Марк Дол, потпредседник немачке партије „Слобода“ и оснивач обновљеног покрета „Бела ружа“

Црни облаци над Европом

 

У Немачкој постоји само једна партија састављена од пет крила, која се тобоже међусобно боре за интересе земље, како би се створио утисак да грађанин има широк избор. У стварности је настао забетонирани систем за богаћење одређене елите, и овде све партије вуку подједнако на једном конопцу, од ЦДУ до левичара. Те партије и њихови савезници у медијима, научници и невладине организације, користе немачку прошлост као оружје против сопственог народа.

Разговор водио и превео: Милан Старчевић

 Саговорник Геополитике је немачки политичар Марк Дол, потпредседник и портпарол немачке партије „Слобода“, који је још задужен за питања унутрашње безбедности, интеграција и ислама. Овај успешни млади човек (рођен 1977), по професији наставник, заједно са својим партијским колегама није миљеник немачких мејнстрим медија и левичарских организација, јер их оптужују за ксенофобичну екстремну десницу, приписујући им да својим ставовима и политичким акцијама желе изазвати дестабилизацију државе. Првобитно је Дол, од 2007. до 2010, био функционер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), обављајућу посао референта за безбедносне политичке теме и интеграције. Изашао је из партије 10. септембра 2010, превасходно због неслагања са одлуком да се из органа странке искључи парламентарац и високи функционер Рене Штадкевиц (данас председник партије „Слобода“), и због цензурисања одређених политичких тема од стране врха партије. Неколико недеља касније, тачније, 28. октобра, у Берлину је одржана оснивачка скупштина партије „Слобода“. Ова релативно млада политичка организација, због свог програма о многим забрањеним темама, придобија све више чланова и симпатизера, па се нада добрим изборним резултатима на предстојећим свеопштим парламентарним изборима, заказаним за јесен 2013.

Господине Дол, Ви сте један од оснивача партије „Слобода“, која је нова политичка снага на већ устаљеном политичком небу Немачке. Представите нам Вашу партију, који су њени су циљеви, и шта може ново донети немачком народу.

– „Слобода“ је настала зато што у Немачкој постоји знатно незадовољство оним што политичке партије нуде бирачима. Зато је наш главни захтев увођење директне демократије. Грађанин је суверен у демократији и стога треба да одлучи о стварима које утичу значајно на његов живот. Поред тога, посвећени смо очувању наше културе и вредности које су развијене током векова, а елиминисане су за само неколико година кроз разне лево-зелене мултикултурне експерименте. У демографском смислу, ако се настави овај тренд негативног наталитета, Немци као народ неће преживети наредни век. Ми одбацујемо тоталитарне идеологије попут ислама, али и социјализма, климатских превара, или сумњивих школских уџбеника у некада добром немачком образовном систему. Све ове тачке и још много тога не виде постојеће партије, те из тог разлога ми можемо да понудимо алтернативну политику скоро у свакој области.

Претходно сте три године обављали фунције у Хришћанско-демократској унији. Зашто сте приступили овој партији и шта је разлог напуштања?

– Првобитно сам се придружио јер сам желео да урадим нешто за своју земљу, која је мојој породици и мени омогућила да живимо безбедно и просперитетно. Брзо сам схватио да се ова странка руководи сасвим другим, сопственим, интересима, односно личним богаћењем њених функционера на јавном трошку. Особе које немају никакво сопствено мишљење и раде све што им препостављени кажу брзо ће изградити своју политичку каријеру, док се остали, који размишљају својом главом, гурају у запeћак. Све партије у Немачкој раде по овом рецепту, али ја се нисам могао сложити са својом савешћу да учествујем у игри.

Како оцењујете немачку политичку сцену? Многи су мишљења да је Немачка скоро једина држава у Европи која нема јаку десницу, да је већина партије леве оријентације.

– У Немачкој постоји само једна партија састављена од пет крила, која се тобоже међусобно боре за интересе земље, како би се створио утисак да грађанин има широк избор. У стварности је настао забетонирани систем за богаћење одређене елите и овде све партије вуку подједнако на једном конопцу, од ЦДУ до левичара. Те партије и њихови савезници у медијима, научници и невладине организације, користе немачку прошлост као оружје против сопственог народа.

Кад говорите о прошлости, мислите ли на владавину Адолфа Хитлера?

– Да, између осталог. Постојеће партије у Немачкој желе да убеде становништво, чак и оне који су рођени после владавине нациста, да су одговорни за тај мрачни период немачке историје, и, нажалост, у томе имају успеха. Све ово служи самоочувању моћне елите. Парадокс је да они који заступају ову тезу, мислим на левичаре, не говоре народу Немачке да је Хитлер био вођа Национал-социјалистичке радничке партије, односно изричито левичарског покрета. Хитлер је говорио да своје идеје црпи од Маркса, Гебелс да је бољи од идола Лењина, и сви искрени историчари ово могу потврдити. Нацисти су из изборних тактичних разлога, који су им на крају донели резултате, у свој политички програм уврстили разне компонетне, па чак и националне, злоупотребљавајући немачки народ, стављајући га на прво место, ширећи идеју да је германска раса супериорна над другим расама. То што су они после свега ушли у фронт са комунистима и прогонили их, не значи да нису били по убеђењу левичари. У осталом, опште је познато да су комунисти између себе правили чистке.

Постоји ли опасност да се због све већ економске кризе, сличној оној која се догодила после Првог светског рата, у Немачкој поново изроди нека нова тоталитарна партија, слична Хитлеровој?

– Претња од нациста уопште не постоји. Национал-демократска партија, која важи за следбеницу Хитлерове партије, на изборима не добија више од два одсто гласова, и никада неће добити више. Много већа опасност за слободу овдашњих људи је партијска диктатура.

Разговарајмо о садашњости, или, боље рећи, о будућности Европске уније. Свакодневно се може чути и прочитати од еминентних економиста и аналитичара да Европи због велике дужничке кризе прети колапс и хаос невиђених размера. Слажете ли се са овом констатацијом?

– Колапс евра је математички незаустављив, једино је питање колико ће штете још проузроковати. Тренутно политичари бацају милијарде евра кроз прозор, само да задрже постојећи систем неколико година дуже у управљању, надајући се да за време њиховог мандата неће доћи до банкарског колапса, а то што ће сами грађани на крају морати из својих џепова све да накоднаде, елиту не занима. Европска унија је диктатура слична моделу Совјетског Савеза. Ниједна од њихових наводно демократских институција нема било какву значајну моћ. Апарат се састоји углавном од ЕУ комисије, у којој седе на изборима неизабрани комунисти. Њихов циљ је европска супер-држава са распадом националних држава, и из тог разлога ови људи раде све што је могуће да униште европске културе. Али ће Европској унији, као и свим диктатурама до сада, морати доћи крај; само је питање колико ће патњи још произвести.

Какво је Ваше мишљење о немачкој канцеларки Ангели Меркел? У грчким новинама се све чешће појављују њене слике са кукастим крстом, а у другим државама пљуште оптужбе на њену политику, сматрајући је најодговорнијом за тренутну ситуацију у Европској унији.

– Меркелова је закључила Европски стабилизациони механизам и тако предала немачки суверенитет и финансијску аутономију у руке неизабране јавне агенције Европске уније, што је недвосмислено противуставно, и, по мом мишљењу, чак је и издаја. И поред критика у медијима, где као ретко до сада није било цензуре, канцеларка је игнорисала свачији став. Ова жена има нешто на уму, али свакако не добробит свог народа. Такозвани спасоносни евро-пакет је најбољи пример како Европска унија уништава некада добре односе међу Европљанима. Због тог пакета Грци сада не воле Немце, а Немци Грке. Исто важи и за Шпанце, Италијане и све друге који су учествовали у спасавању евра. Европска унија ће уништити идеју о Европи, па стога мора бити укинута.

Ако дође до слома Европске уније, зар тада не би дошло до свеопштег незадовољства међу становништвом, до грађанског рата, националних и верских сукоба? Из табора десних партија све се громогласније чују повици да старом континенту прети исламизација. Државе попут Француске, Италије, Енглеске, Холандије све више имају проблема са мигрантима Мухамедове вере.

– Ислам је претња за читаво човечанство. Он је тоталитаран, јер и по цену смртне казне прописује људима како би требало живети. Он је фашистички, јер користи насиље као легитимно средство за постизање својих циљева. То је нехумано. До данас је по налогу Курана усмрћено око 270 милиона људи, и свакодневно се даље убијају. Ко жели да изађе из ислама мора бити убијен. Ко не жели да припада исламу мора бити убијен или заробљен. А четвртина човечанства зависи од ове религије. Дакле, цео свет је у опасности. Као што је исламизирана цела Северна Африка и хришћанска Византија, тако ће бити поробљена и цела Европа: помоћу много више стопе наталитета, коришћењем имиграционих прописа, и уз велику помоћ левичарских партија и организација, које желе да културно и етнички униште свој народ. Ако Европа падне, пашће врло брзо после ње и остатак света.

Какво је по овом питању стање у Немачкој?

– Немачка има најнижи раст наталитета у Европи. Статистика говори да ће око 2050. године ислам бити најача религија у земљи, док би Немци око 2090. године практично изумрли као народ. Садашњи властодршци не чине ништа да промене црну прогнозу; напротив, увек се тражи намет више за породицу, како се нико више не би могао усудити да има још деце. С друге стране, муслимани бивају уз погрешну социјалну политику богатији, и имају веома често петоро, десеторо, петнаесторо деце (једна породица у Берлину има чак деветнесторо деце) и свако може да се венча са једноверним партнером из иностранства, а онда га легално доведе у Немачку. У џамијама имами проповедају да муслиманке имају онолико деце колико је могуће, и да се у сврху преваге на религиозној тацни удају за муслимане из иностранства. Овај концепт се у исламу зове „Al-Hijra“, и то је често употребљена тактика за исламизацију једне земље.

Балкански народи, нарочито Срби, вековима грчевито воде борбу за свој национални опстанак и ослобођење од окупатора. Косово и Метохија су у раљама западних моћника и Албанаца, на овој територији ничу као печурке џамије и негује се исламска култура. Зар се Косовско питање не тиче и осталих Европљана?

– Да, требало би да се тиче, јер се на Косову дешава управо оно о чему сам малопре говорио. Косово је некада било насељено србским становништвем, које је за само сто година постало потпуно муслиманска земља. Тамо где су муслимани у већини, они ће уграбити власт. И у остатку Србије, за дуже време, нема мира на видику. То је поглед у будућност Европе.

Србски народ је више пута у прошлости, али и садашњости, на своју штету, био окружен немачким стратешким интересима. Та политика „Дранг нах остен“ (продор ка Истоку) донела је Србији у прошлом веку, од 1914. до 1999, ратна разарања и патње, а нови миленијум је почео признавањем вештачке творевине Косово од стране Владе у Берлину. У сусрету са србским колегама немачки политичари често понављају тезу „Не можете бити чланица Европске уније док не признате косовску независност“. Где је камен спотицања у односима Немачке и Србије?

– Оно што се десило у прошлости је трагично и погрешно. Сви смо људи и требало би да свакоме пружимо прилику да има своју имовину, без насилног отимања и разарања. У случају 1999. и 2007. замолио бих Вас да не мешате немачки народ са владајућом класом. Последњи имају своје планове, а први немају моћ. Да се народ питао, никада не би дошло до напада на Србију и не би се постављали такви бесмислени услови. Дозволите ми још да узгред препоручим Србији да не буде чланица Европске уније, пошто ће цена бити губљење слободе, као у нашем случају.

Недавно је у Немачкој, захваљујући Вама, поново основан покрет „Бела ружа“. Нашим читаоцима смо представили њен рад и чланове који су главама платити своју борбу против Хитлеровог режима. Шта Вас је подстакло да реогранизујете покрет?

– То што изгледа да се исти систем, као и 1933, ствара у Немачкој. Имамо свемоћну, неконтролисану владавину партија, распростањену у свим главним полугама власти, и она је уперена против сваког грађанина који се успротиви њиховим намерама. Нови Трећи рајх неће се звати Немачка, него Европска унија, а наши политичари раде свакодневно на остварењу тог циља. По узору на некадашњи Хитлеров „Штурмабтајлунг“ (јуришни одред), вребају нови неофашисти пред вратима грађана, прете породицама или послодавцима. Прошлог месеца је била покренута кампања финансирана из државног буџета да се све неподобне новине са киоска заплене, тако што је прећено власницима – исто као некада пред Кристалну ноћ. У току одигравања недавних Олимпијских игара у Лондону наша такмичарка у веслању, Надја Дригала, насилно је враћена кући јер јој је момак некада био члан Национал-демократске партије. Постоје многи слични догађаји који показују каква је Немачка држава у 2012. Због тога је „Бела ружа“ поново устала: да би створила снажан отпор свим пошастима у друштву.

Шта би се догодило да је овај покрет основан десет година раније, негде 1922, значи пре доласка Хитлера на власт? Да ли је уопште било могуће спречити стварање Трећег рајха?

– Можда би широка едукативна кампања допринела да Хитлер добије неколико процената мање на изборима и самим тим не постане канцелар. Тих десет година би многим људима отворило видике и чула. У сваком случају, ми се боримо да не направимо опет исту грешку, па стога објашњавамо народу шта га чека, све док нас не баце у тамницу. А чак и тада се нећемо предавати!

За крај бих Вас упитао о можда најзначајнијем геостратешком питању за Вашу земљу, а реч је о односима са Руском федерацијом. Да ли је заборављена ратоборна прошлост у односима ових великих држава? Може ли се смоћи снаге да се заједно крене у одбрану вредности европске цивилизације, правде и слободе?

– Да, прошлост је дефинитвно иза нас. Русија је данас за већину Немаца нормалан и љубазни сусед, од кога више нико не мора страховати. Баш као што Немци у ДДР ништа нису криви за њихову ситуацију, многи Руси су, такође, жртве система социјализма. Сматрам за ароганцију када госпођа Меркел или други немачки политичари, који тлаче и продају свој народ, имају морално право да суде о руској политици. Ја се лично радујем сваком Русу који долази у Немачку, јер се они не стиде своје земље само зато што су имали лошу прошлост. Нека се Немци науче од њих.

Геополитика бр. 55, септембар 2012.

Сатанизам у школама и обдаништима: Српска деца данас организовано славила Ноћ вештица!

Уместо да славе Светог Луку, српска деца данас су широм Београда „прославила“ пагански празник са сатанистичком кореографијом и ритуалима – Ноћ вештица!

Редакцији Србин.инфо јавило се више родитеља који су се пожалили да су се у многим основним школама и обдаништима данас организовале прославе овог америчког „празника“, односно да су учитељи и васпитачице терале децу да купе и донесу маске ђавола, вештица, демона…

 Када су родитељи који су нас контактирали упитали просветне раднике због чега се слави Ноћ вештица, добили су одговор да је то у наставном програму! Редакција Србин.инфо зато позива Министарство просвете да објасни како је оваква манифестација уврштена у наставу и васпитање.

 Да све буде још горе, поједини васпитачи и учитељи су деци претходних дана помагали да направе маске и костиме, а оној деци која су костиме куповала, препоручивали су да маске буду „што страшније“.

Како смо сазнали, у дечијим бутицима у Београду, планули су готово сви костими и маске.Најтраженији су били они у облику ђавола, који су чак прављени и у величини деце од годину дана!

 До ове године, маскенбал за Ноћ вештица је био само одраз помодарства у појединим ноћним клубовима, који су промовисали америчке „вредности“, али по свему судећи, српској деци су почели да намећу прославу још једног комерцијалног, лажног, америчког „празника“.

Алексеј Димитријевић
___________
http://srbin.info/2012/10/satanizam-u-skolama-i-obdanistima-srpska-deca-danas-organizovano-slavila-noc-vestica/

У ЗЕМЉОПИСУ КЊИЖЕВНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ИЗ 1895. године, којег су сва деца трећег разреда основне школе морала да науче пише и ово: „У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо СВИ СРПСКОГА ПОРИЈЕКЛА СРПСКЕ НАРОДНОСТИ“. Овај уџбеник за основце ваљао би данас докторима наука на Цетињу.

31.10.2012. за ФБР приредила уредник Биљана Диковић

ЦРНА ГОРА ЗА ПОЧЕТНИКЕ

(сајт: Српско Наслеђе, Пише: Ђуро Поповић и Јован Рогановић)

Људи живе у кућама. Гдје се више кућа налази у близини, зове се село или варош. Од више села постаје племе. Неколико племена састављају нахију, а више нахија државу.

Ми живимо у држави која се зове Књажевина Црна Гора и то је наша домовина, којом влада књаз. Њу састављају десет нахија.

Око свакога села или вароши налази се: или брдо, или ријека, или равница, а тако исто и у племену и у нахији; а све што се налази у њима, то се налази и у држави, јер се држава из њих саставља.

Свако село, племе и нахија има своју границу, да се зна колико обухвата земљиште и гдје се налази. Па тако и наша домовина Књажевина Црна Гора има границе свога земљишта.

Сви људи који живе у нашој домовини јесу Срби, и већином су православне вјере, а има их неколико римокатоличке и мухамеданске.

Осим нас у Црној Гори има још Срба који живе по другим српским земљама. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.

Сваки Србин у Црној Гори треба да искрено и свесрдно љуби своју слободну домовину – Црну Гору и свога књаза, који се очински стара о њој и о нама; па зато треба сваки да је научи и позна, и да је сваки од непријатеља чува више него свој живот.

Тако исто Србин у Црној Гори дужан је љубити и познати своју цјелокупну домовину – све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот ни имање за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, ма које вјере био, јер тешко брату без брата.

Катунска нахија

Границе. Ова нахија заузима доста велики дио земљишта на западној страни Црне Горе, а граничи: са сјевера никшићском нахијом, са истока брдском, љешанском и ријечком; са југа љешанском и ријечком нахијом и Боком Которско, а са запада Боком Которском и Херцеговином.

Племена. У овој су нахији једанаест племена: Цетиње, Његуши, Ђеклићи, Бјелице, Пуце, Озринићи, Рубине, Грахово, Пјешивци, Загарач и Комани.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Ловћен, који се налази на западној страни Цетиња. Највиши су му врхови Штировник, који је висок 1723 метра и Језерски врх, који је добио име од малога језера које се под њим налази. На Ловћену је црквица у којој је гроб највећега српскога пјесника владике Рада господара Црне Горе. Ставор, Пусти лисац, Чевски лисац и Гарач.

Равнице. У овој су нахији само три омања поља: Цетињско, Његушко и Граховско.

Воде. Ова нахија има двије мале ријеке: Заслапску и Граховску.

Путеви. У овој нахији има колски пут, који се спаја са Боком Которском и Ријечком нахијом а иде преко Његуша и Цетиња. Има још два коњаничка пута: један, што спаја Катунску нахију са Никшићком и други од Цетиња до Грахова преко Ћеклића и Цуца.

Знатна мјеста. Гливно је мјесто у овој нахији Цетиње са 2000 становника, које се налази на Цетињскоме пољу. Цетиње је престолница Црне Горе и средиште цијеле земаљске управе. Цетињске су знаменитости: манастир под Орловим Кршом, којега је сазидао владика Данило Петровић, у којему се налази свето тијело владика Петра И, Гробови: књаза Данила I и његова брата великога војводе Мирка, оца књаза Николе I; црква Свете Госпође задужбина књаза Николе I подигнута на развалине манастира Ивана Црнојевића; Влашка старинска црква; Зетски дом, који је подигнут добровољним прилозима у славу и спомен ослобођења Зете и за просвјетне цијељи; Болница – задужбина књаза Данила I; Обзовица водовод, задужбина велике руске књагиње Милице рођене Петровић Његош. На Цетињу се налази: књажев двор, насљедников дворац, државни савјет, министарства, митрополија, велики суд, варошка управа, државна штампарија, општина, основна мушка и женска школа, полугимназија, богословско-учитељска школа и виша женска школа. Цетиње је два пут спаљивано од Турака, али су га прибјегли Срби у Црној Гори изнова подизали.

На Цетињу се налазе и посланства страних држава.

У овој се нахији још налази мала варошица Хумац у граховскоме племену, са основном школом и телеграфом.

Још су знаменита мјеста: Његуши, одакле је поријеклом владајућа породица Петровић Његош; основатељ ње је владика Данило, по наредби којега је извршен догађај по цијелој држави 1702. године на Бадњи дан ноћу и тијем очувана српска државна самосталност. Његуши имају основну школу и телеграф; Трњине, село у цуцкоме племену у коме су Срби страшно побили Турке из два пута 1706. и 1716. године. У другоме боју заробљено је седамдесет и пет ага и бегова. Бојице, село у врху цетињскога поља са лијепом црквом и основном школом. Ово је мјесто познато из догађаја 1702. године; Чево, које се налази у Оз-ринићком племану, знатно је због тога што је ту владика Василије, господар Црне Горе, трећи владар из данашње владајуће породице Петровић Његош потукао Турке 1756. године са малом војском; и што је родно мјесто наше владарке књегиње Милене; Граховац, који се налази више Граховскога поља, знатан је што је ту велики војовда Мирко одржао побједу над Турцима 1858. године. Близу варошице Хумца налази се Челин-ски Поток у коме је погинуло једанаест Петровића у боју.

Поднебље. У овој је нахији поднебље зими студено, а љети је умјерено топло. У њој добро успијевају од усјева: кукуруз, пшеница, раж, кртола као и нека поврћа. Од шумскога дрвећа расте: дуб, јасен, бор, буква и друга. Од домаћих животиња особито се гаје: козе, овце, говеда, коњчад; а од дивљих, по горама може се наћи: вукова, лисица, зечева и других.

Становништво. У овој се нахији народ занима понајвише сточарством и земљораднјом и нешто трговином. У њој се производи добар сир, а особито је на гласу његушки. Како је земљиште у овој нахији врло кршевито и планинско, то је народу овдје тешко живљење, а занатима се не занима. Народ је здрав и врло снажан, а домаће уређење могло би бити много боље.

Ријечка нахија

Границе. Ријечка се нахија налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Љешанском нахијом, са истока Љешанском и Зетском и у неколико Скадарским језером; са југа Црмничком, са запада Катунском и нешто мало Боком Которском.

Племена. У овој нахији има четири племена: Цеклин са Цеклинском жупом и Косијерићима. Добарско село са Добарском жупом, Љуботин и Гра-ђани.

Планине. У овој нахији нема планина и највећа су брда: Цеклинштак, Костадин, Бобија, Добрштак, Виран, Дебељак и Вртијељка на којој је била битка 1690. године у доба кад су Црном Гором владали митрополити из разних племена.

Равнице. У овој нахији налази се Ријечка равница на сјеверној страни Скадарскога језера.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Црнојевића, која извире из Ободске пећине и увире у Скадарско језеро, на којој се налази фабрика за оружје и ободски млинови. По истој плове и мали параброди. Мала Морача и Каратуна. Овој нахији припада у неколико сјеверни дио Скадарскога језера.
Путеви. Ову нахију спаја са Катунском колским пут од Цетиња до Ријеке, а са Зетском од Ријеке до Подгорице преко Љешанске нахије. Коњанички пут иде до Данилова Града. Водом се може пловити по ријеци Црнојевића и по Скадарском језеру до Вира, Скадра и Плавнице.

Знатна мјеста. Једина варош у овој нахији јест Ријека, која се налази под брдом Костадином с лијеве стране ријеке Црнојевића, а има око 500 становника. Љети је у њој велика врућина, а зими је доста топло. Овдје је књаз подигао зимски дворац Њесковац. На ријеци постоји управа вароши, општина и телеграф. У близини на супрот вароши Ријеке, на десној обали ријеке Црнојевића уздиже се брдашце Обод, на коме је некадашњи владар Црне Горе Иван Црнојевић сазидао био град 1482. године. Овдје је данас основна школа и црква. Град Обод још је стога знатан, што је ту била прва српско-словенска књига штампана 1493. године. Царев лаз, који се налази између Љешанске и ријечке нахије гдје је владика Данило са малом војском побједио шездесет хиљада Турака, од којих је око двадесет хиљада пало мртвијех на бојишту. Жабљак, је знатан јер је био негда престолница Зете. Њега је сазидао Стеван Црнојевић. Данас је тврђава. Око њега је племе Цеклин и Љуботин много крви пролило. Добрско село знатно је због тога, што је у њему манастир, у коме је владика Данило учио школу и постао владар Црне Горе. Овај је манастир из доба кад су Црном Гором управљали владике из разнијех племена. У њему је још тада живио владика Саво Очинић. За Костадином на Мрацељу и Метеризима биле су жестоке и крваве битке 1862. године са Турцима. Острво Врањина у Скадарскоме језеру знатно је јер је на њему био манастир из старога доба у којему је била митрополија зетска, док је још Зета била држава. Наново га је подигао књаз Никола И. Острво Ком у Скадарскоме језеру; на њему је гроб Стевана Црнојевића, некадашњега владара Зете. Острово Лесендро у Скадарскоме језеру са тврђавом. Око овијех острова у Скадарскоме језеру племе Цеклин и Љуботин много су крви пролили, због чега су изашли на глас као први јунаци на води. Каруч, Ђурђево око, Рањ, Базагур и Плоча чувени су риболови. На Каручу је била битка 1862. године.

Поднебље. У овој је нахији поднебље угодно. У њој успијевају добро сви наши домаћи усјеви и сваковрсно воће: смоква, мурва, лоза, шипак и други. Горе су обрасле: дубом, јасеном, рујевином, зановети и другим дрвећем. Домаће животиње има мало усљед тога што немају гдје пасти, а од дивљачи има највише зечева, лисица и куница.

Становништво. У овој се нахији народ занима, осим земљораднјом и сточарством, риболовом и трговином. Из исте нахије извози се на продају разна риба, а највише суха укљева и руј.

Народ је здрав, носи се и држи врло чисто, а и домаће уређење боље им је него по другим нахијама.

Црмничка нахија

Граница. Ова нахија налази се јужно од Ријечке, а граничи: са сјевера Ријечком нахијом, са истока Скадарским језером; са југа Приморском нахијом а са запада Боком Которском.

Племена. У овој су нахији племена: Подвор, Бучеле, Сотонићи, Дупило, Глухи до, Бољевићи, Лимљани, Сеоце, Шестани и Крајина.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Суторман, Острик, Созина, Тројица и Расоватац.

Равнице. Средином ове нахије пружа се раван Црмничко поље.

Воде. Овој нахији, у колико је дотиче, припада Скадарско језеро; а кроз Црмничко поље теку ријеке Црмница и Ораоштица, које се састају у близини варошице Вира и утичу у Скадарско језеро под именом ријека Вирштица.

Путеви. Кроз ову нахију начињен је колски пут преко Сутормана од Вира до Бара, који је спаја са приморском нахијом и Јадранскијем морем; а водени пут је спаја са Ријечком нахијом од Вира до Ријеке.

Знатна мјеста. Једина варошица у овој нахији јест Вир, који се налази на утоку ријеке Вирштице у Скадарско језеро. Има своју варошку управу; телеграф, пошту и тврђаву, коју је сазидао владика Раде. Свакога петка је на њему жива трговина. У близини варошице налази се брдашце Бесац, на коме је у догађају 1702. године на Баднји дан ноћу погинуло седамдесет Срба на Дупила. У овој нахији још су знатна мјеста: Крњице, гдје је наша војска у рату 1860. године заробила шест стотина Турака; Каручи, гдје је Иван Црнојевић, некадашњи владар Црне Горе петнаест хиљада Турака потукао; Бољевићи, у њима се родио владика Рувим, који је племе Куче обратио у православну вјеру; Брчеле, гдје су понекад становали зетски владари Балшићи. У Брчелима је манастир у коме је живио и умро „Лажни цар Шћепан Мали“. Бољевићи, Брчеле, Сотонићи, Годиње и Крајина знатни су јер тамо рађа добро грожђе, од кога се добива чувено црмничко вино. Чувени су риболови: Модра ока, Јесен, Радуш и Лука Крњичка.

Поднебље. У овој нахији је поднебље благо и умјерено, успијева свако воће а особито смоква. Земљиште је врло плодно. Сију се познати домаћи усјеви а горе су обрасле дубом, јасеном, цером и другим дрвећем. Од дивљачи се налази лисица, зечева, куница и других. А од домаћих животиња гаје се овце, козе, говеда и коњчад.

Становништво. Највише се народ у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, трговином вина и риболовом. Из ове нахије већином иду људи по свијету, да штогод зараде. Народ је побожан, радан, доброга здравља а чисто се носи.

Приморска нахија

Граница. Ова нахија заузима најјужнији дио Црне Горе и граничи: са сјевера Црмничком нахијом, са истока Скадарским језером; са југа ријеком Бојаном, која је раздваја од Албаније, а са запада Јадранскијем морам.

Племена. Ова се нахија не дијели на племена, као остале нахије, већ на два округа: Улцињски округ од ријеке Бојане до планине Можуре и Борски округ од Можуре до Сутормана.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Румија, која је висока 1594 метра, Лисањ, Суторман и Можура; а брда су Бривска гора и Бијела гора.

Равнице. У овој нахији највеће су равнице: Улцињско поље, које се налази уз ријеку Бојану; Барско и Мркојевићско.

Воде. Ову нахију обухвата са западне стране Јадранско море а са источне Скадарско језеро. Ријеке су јој: Бојана, која извире из Скадарскога језера, а увире у Јадранско море; Међуреч, извире испод Лисина, протиче кроз језеро Шас и увире у ријеку Бојану; Бунар извире испод Румије а тече испод Бара и Жељезница извире испод Сутормана а обије утичу у Јадранско море. Језера су Зогај и Шас. Како је Улцињско поље подводно, то је од Улцињскога блата до мора начињен канал којим вода отиче, те се поље унеколико исушује.

Пристаништа. Ова нахија има на мору четири пристаништа: Бар, Улцињ, Валдинос и Свети Никола.

Путеви. Ову нахију веже са Црмничком колски пут од Бара до Вира, а водом се преко мора може пловити од Бара до Улциња. Јадранско море спаја Црну Гору са осталим свијетом.

Знатна мјеста. Највећа варош у овој нахији јест Улцињ у Улцињском округу, налази се на обали Јадранскога мора и има око пет хиљада становника. У њему су становали најстарији српски владари жупани, а послије њих Немањићи и Балшићи. У Улцињу се налази Књажев дворац Ратислава, двије православне цркве, једна је задужбина књаза Николе I, подигнута за спомен погинулим Србима у рату 1879. године; једна римокатоличка, девет џамија са сједиштем муфтије, управа цијеле нахије, окружни суд, варошки суд, општина, поморска управа, основна школа, мејтеп – вјерска мухамеданска школа, пошта и телеграф и најзгодније купатило на обали Јадранскога мора.

Друга је варош у овој нахији Бар, који се налази у барскоме округу, близу мора на ријеци Бунару испод планине Румије са тврђавом. Има око четири хиљаде становника. На самој морској обали налази се књажев дворац Тополица и то близу ријеке Жељезнице. У Бару има неколико православних цркава, yамија и римокатолички манастир са надбискупом, основна школа мушка и женска, мејтеп, окружни суд, варошка управа, општина, поморска управа, пошта и телеграф. Недалеко од Бара у селу Зубце налази се мушка основна школа. У овој нахији знатна су још мјеста: Волујица близу Бара, са које је наша војска, коју је предводио књаз Никола I, одбила велико турско ратно бродовље са Јадранскога мора приликом освојења Бара 1877. године. Салч, близу Улциња, знатан је, јер је у њему љетовао понекад велики и славни српски владар цар Душан, Мркојевићи, у којима су Срби мухамеданске вјере сачували од старог доба крст кога, заједно са православном и римокатоличком браћом Србима, носе сваке године на Румију о Тројичину дану. Овдје постоји и основна школа.

Поднебље. У овој је нахији поднебље сасвим благо и топло, снијега мало кад пада, само што понекад дувају са запада јаки вјетрови с мора. Гаје се све домаће животиње. У планинама од дивљачи има: вукова, зечева, куница и других, а од пернатих животиња: грлица, дивљих кокошака, патака и препелица. Горе су обрасле разним шумским дрвећем, а од усјева се већином сију: пшеница и кукуруз, а сади се кртола и разно поврће. Воћа се сваковрсног може наћи а највише има маслина, од којих се добија много уља; а то и јесте главни производ ове нахије у трговини.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљорадњом, трговином, сточарством, риболовом, морепловством а, унеколико, и занатима. Становништву би било сасвим олакшано живљење, пошто имају све добре услове поднебља и земљишта, да се тиме умију користити како треба, и више труда да полажу. Становници ове нахије по народности су Срби од три вјере: неки су православне, неки римокатоличке, а неки мухамеданске.

Љешанска нахија

Границе. Љешанска нахија се налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Катунском нахијом, са истока ријеком Ситницом, која је раздваја од Зетске нахије; са југа Ријечком а са запада Катунском и Ријечком.

Племена. У овој су нахији три племена Градац, Штитари и Дражевина.
Планине. У овој нахији нема планина а највећа су брда Веља гора, која има на врху стародревну црквицу посвећену Светоме Илији и Бусовник, више Круса.

Равнице. Ова нахија заузима од равница Бери и Зеленику.

Воде. Овој нахији припада пола Горњега језера, а са источне је стране додирује ријека Ситница.

Путеви. Кроз ову нахију иде колски пут за Ријеку и Подгорицу преко Кокота и коњанички за Ријеку и Данилов-град преко Граца.

Знатна мјеста. Знатна су мјеста у овој нахији: Крусе, гдје је Петар I разбио силну турску војску и гдје је погинуо скадарски везир Махмут – паша Бушатлија 1796; Корнет, родно мјесто владике Мардарија, гдје се налазе развалине старога манастира у коме је Мардарије живио. Близу колскога пута налази се велика кућа за прах, која се зове Миркова барутана; Фармаци су знатни , јер се у њима налазе развалине старога Тиран града, којега је зидао Стеван Црнојевић; Облун, гдје је био бој 1862. године; Бери су знатне, јер у њима рађа добро грожђе од којега се добива чувено берско вино; Градац, у њему је старинска црква и основна школа; Шиптари, у близини којих се налазе развалине града Сокола, кога су градили Црнојевићи.

Поднебље. У овој нахији поднебље је умјерено. У њој рађа разно воће: лоза, смоква, шљива, мурва, шипак, дуња, јабука, трешња и друго, а и разни усјеви и поврћа. У њој успијева чувени љешански дуван. Горе су обрасле разним шумским дрвећем. Гаје се, уопште, све домаће животиње, а особито свиње; а од дивљачи има: вукова, зечева, куница и лисица.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљорадњом и сточарством, а нешто и трговином домаће стоке, вина, дувана и руја. Становници ове нахије су имућни и вриједни људи у раду, али им куће нијесу уређене, нити се држе чисто како би могло.

Зетска нахија

Границе. Зетска нахија се налази на сјеверу од Скадарскога језера и граничи: са сјевера Брдском, Морачком и Васојевићском нахијом; са истока Васојевићском и Албанијом; са југа опет Албанијом и Скадарским језером, а са запада Ријечком и Љешанском нахијом.

Племена. Ову нахију састављају племена: Зета, Кучи и Братоножићи.

Планине. У овој су нахији највеће планине: Ком, који је при врху го, а иначе је обрастао густом шумом; заузима велики простор, а висина му износи 2442 метра; Курлај, Жијово, Хум ораховски, Црна Планина и Маглић.

Равнице. Кроз ову нахију пружа се велика Зетска равница.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Морача, која навире испод Јаворја, тече кроз Морачку и Зетску нахију, а увире у Скадарско језеро. Притоке су јој: са лијеве стране Цијевна, Ривница и Мала ријека, а са десне Цијевна, Рибница и Мала ријека, а са десне Ситница. Језера су: Горње, Рикавац, Бокумирско и Скадарско.

Скадарско језеро је највеће у Црној Гори. Дужина му је од Врањине до Скадра 40 километара, ширина на неким мјестима 14, а дубина од 4 до 6 м, а све даље што се иде ка западноме бријегу још је већа. Према годишњим временима мијења величину, а воде прима из много ријека. Отиче ријеком Бојаном у Јадранско море.

На овоме језеру дувају вјетрови: даник или источњак са источне стране, и ноћник са сјеверне или сјеверозападне: мурлин са југозападне, а јужњак са јужне; сви су силни, или је најјачи упор или смута, који удара изненада и чини велике вихорове, те је врло опасан за лађе и лађаре кад их на води затече.

У језеру живи доста разних риба: пастрва, јегуља, крап или шаран, клијен, скобаљ и укљева, којом се води тргује и изван земље. Риба се обично лови: притиском, ошћима, удицама, кошевима и грибом. Најзнатнији су риболови: Базагур, Рањ и Плоча, а има и помањих.

Осим лађа по овоме језеру још плове и помањи пароброди, а парабродске станице су: Плавница, Вир и Скадар.

Ово језеро припада двјема државама – пола Црној Гори а пола Турској. Црногорско Скадарско језеро припада трима нашим нахијама: Зетској, Ријечкој и Црмничкој.

У њему су острова: Вранина, Лесендро, Грможур, Ком, Одрињска гора, Плаћ, Морачник и Топал.

Путеви. Кроз ову нахију пролази колски пут, који спаја Подгорицу с Ријеком, Спужом, Даниловим Градом и Плавницом. Водом се може пловити по Скадарскоме језеру, које спаја ову нахију са Скадром, Виром и Ријеком Црнојевића, још се може пловити по ријеци Зети и Морачи; а коњанички пут је везује с Васојевићском нахијом.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији Подгорица, која се налази на утоку ријеке Рибнице у Морачу. Оно је највећа варош у Црној Гори. Има око 6.000 становника. Новосаграђени дио Подгорице зове се Миркова варош, у којој је начињен споменик великоме војводи Мирку Петровићу. У Подгорици су двије православне цркве и једна римокатоличка, неколико џамија, земљодјелска школа, основна мушка и женска школа, мејтеп, окружни и варошки суд, општине, пошта, телеграф и читаоница. Ово је по трговини прво мјесто у држави. Ослобођено је испод Турака 1879. године. Овдје се родио велики српски владар Немања.

Близу Подгорице налази се књажев дворац Крушевац на десној обали ријеке Мораче. На Морачи је чувени Везиров мост. На утоку ријеке Зете у Морачу налазе се развалине старога града Дукље.

Још су знатна мјеста: Љешкопоље, гдје је била битка између Ђорђа и Станише, браће Црнојевића: Српска, гдје су Турци ухватили владику Данила, кад је Зећанима освештавао цркву 1702. године; Медун, град у племену Кучима, којега је освојила наша војска 1876. године; Фундина, близу Медуна, гдје је наша војска потукла турску 1876. године; Убли и Затријебач у Кучима, Голубовци у Зети, Пелевбријег и Брскут у Братоножићима имају основне школе; Дуга, стари манастир у Братоножићима.

Поднебље. У овој нахији је поднебље различито; по планинама је хладније, а у равницама топлије – кад нема сјевернога вјетра. У њој успијевају разни усјеви, поврћа и воћа. У ријекама се налази чувена пастрва, а у планинама разна дивљач; од домаћих животиња гаје се: говеда, коњчад, овце и козе. Горе су обрасле разним шумским дрвећем.

Становништво. У овој нахији становници су све Срби, понајвише православне вјере, а има их нешто римокатоличке и мухамеданске.

Занима се обично земљорадњом и сточарством а, поред тога, трговином дувана, вина и стоке; баве се и риболовом. Становници имају сасвим подесне и добре услове за живот, које још не умију употријебити на своју корист, али се сваким даном све више и више усавршавају. Према другим нахијама становници ове нахије највише љубе занате, који и јесу највеће богатство за народ.

Брдска нахија

Границе. Ова се нахија налази сјеверно од Зетске а у средини Црне Горе: граничи се са сјевера Никшићском нахијом, са истока Морачком и Зетском; са југа зетском и Катунском и са запада опет Катунском.

Племена. Ова се нахија дијели на два велика племена: Бјелопавлићи и Пипери.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Лебршник, Прекорница, Маганик, Каменик и Броћник, а брда су: Веље и Мало брдо, гдје су биле многе битке са Турцима.

Равнице. Овом се нахијом пружа дугачка Бјелопавлићска равница као и омање Радовче и Копиље.

Воде. Кроз Бјелопавлићску равницу тече ријека Зета, која извире испод брда Планинице, а постаје у околини Никшића; с десне стране има притоку ријеку Сушицу. Зета утиче код развалина града Дукље у Морачу.

Путеви. Кроз ову нахију начињен је колски пут, који је спаја са Зетском и Никшићском нахијом; има и коњанички, којим се иде у манастир Острог и други преко племена Загарача и Љешанске нахије за Ријеку.

Знатна мјеста. Главно мјесто ове нахије јесте Даниловград, који се налази на десној обали ријеке Зете, преко које је начињен велики Мирков мост. У вароши је основна школа, општинска управа, телеграф и пошта. Друга је мала варошица Служ, у коме се налази главна оружница, основна. школа и црква.

Још су знатна мјеста у овој нахији: Острог, гдје се налазе два манастира: горњи и доњи. У горњем се налазе мошти светога Василија, који је тај манастир сазидао. Острог је свето мјесто, гдје се особито о Тројичину дану скупља много поклоника од све три вјероисповиједи српске. У Ос4трогу се био затворио велики војвода Мирко Петровић са двјеста јунака 1852. године од навале турске, која је била одбијена. Од Острога до Спужа било је много бојева 1877. године, који се зову Девет крвавих дана. Ждребаoник је манастир кога су сазидали Немањићи. Ћелија Пиперска исто манастир, кога је сазидао калуђер свети Стеван, гдје му се и сад мошти налазе. Мартинићи, гдје је под управом владике Петра I однијета велика побједа над Махмут-пашом Бушатлиом 1796. г.; Маљат у Мартинићима, гдје је био бој са Турцима 1876. г.; Рогами у Пиперима, гдје је наша војска побједила турску 1876. год.; Веље брдо, Коловоз и Расина Главица знатни су због тога што су се на овим мјестима догађали многи бојеви са Турцима. На Орјој Луци налази се књажев дворац.

Поднебље. У овој нахији поднебље је по планинама хладно, а у равници је доста топло. Земља је добра за обрађивање и сијање свију усјева, поврћа и воћа. Гаје се све врсте домаћих животиња. По планинама, које су обрасле густом шумом има доста дивљачи, а у ријекама има доста риба.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, а при томе и риболовом. Трговином и занатима бави се врло мало, јер људи још нијесу схватили њихову важност. Начин је им живљења неудесан и прост, али постепено се – усавршава и побољшава.

Васојевићка нахија

Границе. Ова нахија заузима источни дио земљишта Црне Горе, а граничи: са сјевера Морачком нахијом и Старом Србијом; са југа Албанијом и Зетском нахијом и са запада Зетском и Морачком.

Племена. Сва васојевићска нахија броји се као једно велико племе Васојевићи, које се ослободило испод Турака за вријеме владе књаза Данила I. 1854. године; дијели се по земљишту на ИЛијеву Ријеку, Нахију и Полимље.

Планине. У овој нахији највеће су планине: Ком, који неким дијелом припада и овој нахији као и Зетској, Сјекирица, Мокра планина и Зелетим.
Равнице. У овој нахији нема равница, али јој земљиште није кршевито већ је обрасло густим шумама и травом.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке Тара и Лим, које имају повише приточица.

Путеви. Ову нахију веже с Подгорицом коњанички пут, којим се иде од Полимља преко Андријевице уз ријеку Тару, па преко Вјетрника.

Знатна мјеста. У овој нахији знатна мјеста су: Андријевица, варош на утоку ријеке Злорјечице у Лим; овдје је окружни суд, варошка управа, црква, основна школа, телеграф и пошта. Бојишта су: Букова Пољана, гдје је била битка 1877. године. Полимље, овдје су биле још знатније битке 1862. и 1879. године; Превија и Бијели Поток знатни су због бојева у години 1877.

Поднебље. У овој нахији је поднебље негдје хладно а негдје топло. Земљиште је сасвијем плодно и већијем дијелом може се топити у вријеме суше. Сва поврћа и усјеви добро рађају. Од воћа има највише јабука и шљива. Од домаћих животиња гаје се: говеда, коњи, добре овце и козе. У шумама има доста међеда и срна а има и друге дивљачи. Земљиште је обрасло добро разним шумским дрвећем.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, а трговина и занати не напредују како би могли. Домаће уређење требало би да је много боље.

Морачка нахија

Границе. Морачка нахија лежи сјеверозападно од васојевићске и граничи: са сјевера Никшићском нахијом и Херцеговином, са истока Старом Србијом и Васојевићском нахијом; са југа Васојевићком, Зетском и Брдском, а са запада Брдском и Никшићком.

Племена. У овој су нахији племена, Доња Морача, Горња Морача, Ровци и Колашин, који чини засебни колашински округ.

Планине. Највеће планине у овој нахији су: Сињавина, најпространија планина у Црној Гори, која се протеже од Дурмитора до извора Таре. У њој су најбоља овчија пасишта и највећи јој је вис Јабланов врх од 2.168 метара. Бјеласица, Сомина планина и Лола.

Равнице. У овој нахији је равница: Колашинска висораван. Има још омањих равница, али су врло мале па се не могу ни сврстати у равнице.

Воде. Кроз ову нахију теку ове ријеке: Морача, која навире испод Јаворја планине; Тара, која навире испод Кома. Обије ове ријеке имају више притока. језера су: Биоградско и Капетаново.

Путеви. Ову нахију само коњанички путови спајају са другим. Најглавнији је од Колашина, који иде на Матушево, те је спаја с Андријевицом и Подгорицом.

Знатна мјеста. У овој нахији главно је мјесто Колашин, трговачка варош, која се налази на утоку ријеке Свињаче у Тару. Овдје се налази основна школа, црква, окружни суд, варошка управа, пошта и телеграф.

У Доњој Морачи налази се манастир Морача, којега је сазидао Стеван Вукан Немања 1248. године. У њему се налази основна школа. Изнад манастира истиче извор, који са педесет метара висине пада у Морачу. Ово је најљепши водопад у Црној Гори. Око манастира било је много бојева с Турцима. Знатан је био бој 1877. године, у ком су Турци били страшно потучени. Горња Морача, знатна је што је у њој била битка 1820. године с Турцима, гдје су непријатељи били потучени. Поље, село у Горњој Морачи с црквом и основном школом. Поља, у колашинском округу, гдје се налази црква и школа. Липово исто у колашинском округу, гдје је била битка 1872. године.

Поднебље. У овој је нахији поднебље по планинама врло студено, а око ријеке Мораче топлије и блаже. Планине су обрасле: бором, јасеном, дубом и другим дрвећем. Гаји се много домаћих животиња. Од дивљачи има: срна, дивокоза, међеда, дивљих вепрова, вукова и других. Од воћа успијева јабука, шљива, орах и крушка. Сију се разни усјеви и поврћа.

Становништво. Народ се у овој нахији занима највише сточарством и земљорадњом, а понешто и трговином. Као и по другим неким нахијама тако и у овој људи живе неуређено, премда имају добре услове за живљење. Кад би ова нахија имала добре занатлије, а особито дрводјеље, народ би се много користио, пошто има изобиља шуме.

Никшићка нахија

Границе. Ова нахија захвата сјеверни дио Црне Горе, а граничи: са сјевера Херцеговином; са истока Брдском и Морачком нахијом; са југа Брдском и Катунском, а са запада Херцеговином.

Племена. У овој су нахији племена: Никшићка жупа, Луково, Дробњаци, Ускоци, Језера, Шаранци, Пива, Бањани, Рудине, Голија и Трепча.

Планине. У овој су нахији највише планине: Дурмитор, највиша између свију црногорских планина, а заузима велики дио простора између Пиве и Таре. Највиши му је врх Боботов кук висок 2485 метара; Пирлитор, Сињавина, Јаворје, Голија, Сомина, Његош, Дуга, Војник и Волујак.

Равнице. Најглавнија су равнице у овој нахији: Никшићко и Жупско поље. Висоравни су: Језеро, Горанско, Пивске планине, Брезна, Црквице, Сињавина и Лукавица.

Воде. Кроз ову нахију тече ријека Пива, која постаје од Тушине, Буковице и Комарнице; Зета, која тече кроз Никшићко поље, понире више, а извире ниже Планинице, а језера су: Црно, Рибље, Зелено, Крупац и Трновско. Пива и Тара се састављају код Шћепан-поља и чине ријеку Дрину, која почиње од наше границе тећи.

Путеви. Ова је нахија спојена – од Никшића – колским путем с Брдском нахијом; коњаничка пута: има и три: један иде преко Грахова, други преко Лукова, Дробњака, Језера, покрај Пирлитора за Тару и трећи уз Дугу за Гацко.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији варош Никшић, који се зове и Оногошт. У њему је управа цијеле нахије, окружи суд, варошка управа, црква, основна мушка и женска школа, читаоница, пошта и телеграф. У горњем никшићком пољу налази се пилара за израђивање дасака а у доњем – Царев мост на ријеци Зети посвећен рускоме цару Александру III. Никшић је ослобођен испод Турака 1877. године. У овој су нахији још двије мале варошице: Шавник покрај ријеке Шавника, и Жабљак у Језерима – – имају основне школе. Горанско, Црквице и Велимје – имају такођер основне школе.

У овој су нахији пет манастира: Косијерево, манастир у коме се налазе мошти светога Арсенија; Пивски; Добриловина у Шаранцима, кога су градили Немањићи; Бијела и Подмалинско у Дробњацима.

Дуга, велики кланац, у коме су се много пута тукли Срби са Турцима; у њој су биле јаке турске тврђаве. Вучи до у племену Бањанима, најзнатније бојиште у овој нахији, гдје су Турци били страшно потучени 1876. године.

Млетичак у Дробњацима, гдје је погинуо Смаил-ага Ченгић 1836. године. Борова глава близу Млетичка, гдје је био жестоки бој са Турцима.

Поднебље. У овој нахији је поднебље врло хладно. Од усјева сије се: пшеница, раж, јечам, елда, кукуруз и дуги. Воћа има само у топлијим крајевима ове нахије. Планине су обрасле разним дрвећем, у којима се може наћи: међеда, дивљих вепрова, вукова, срна и дивокоза; а од домаћих су на гласу: овце, говеда и коњи.

Становништво. Народ се у овој нахији занима особито сточарством и земљораднјом, а понешто и трговином домаћим животињама, вуном и дуваном. Људи су развијени и здрави, али им није начин живота још уређен како би требало и колико би могли.

Кратки преглед Књажевине Црне Горе

Границе. Видјели смо, да свака нахија има своје границе, које је дијеле од других нахија; тако исто и наша домовина Црна Гора има своје границе, које је дијеле од других српских покрајина. Са сјевера граничи ријеком Таром, која је раздваја од Херцеговине; са истока Старом Србијом; са југа: Албанијом, Јадранским морем и Боком Которском и са запада Херцеговином, Боком Которском и Јадранским морем.

Дужина границе, свуда унаоколо цијеле државе, износи око 600 километара; а величина државе око 10.000 квадратних километара.

Подјела. Црна Гора се дијели на десет нахија, које се зову: Котунска, Ријечка, Црмничка, Приморска, Љешанска, Зетска, Брдска, Васојевићска, Морачка и Никшићска. Нахије се дијеле на племена, а племена на братства. Ова племенска подјела између свију Словена, још се задржава, само код нас Срба у Црној Гори.

Поднебље. У Црној Гори је поднебље двојако. По планинским мјестима на сјеверу зими је сасвим хладно, а на југу покрај Јадранскога мора, Скадарскога језера и неких ријека доста је топло и умјерено поднебље. Љети је по планинама пријатно хладно, а покрај мора и неких ријека сувише вруће. У Црној Гори дувају разни вјетрови: грбин са запада, горњак са сјевера, источњак и јужњак. Земљиште је доста кршевито, али има и равница, у којима могу успијевати сви усјеви, воћа и поврћа. Неке су планине и предјели обрасли густом шумом а има их доста који су сасвим голи. Гаји се позната домаћа стока. У шуми има разне дивљачи а у ријекама и језерима разне рибе.

Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности. Народ се обично занима земљораднјом и сточарством а понешто риболовом, трговином и занатима сасвим мало, који су као најважнији услови за живљење и извори за нарпедак и благостање.

Школе. У Црној Гори мора свако дијете, ма које вјере било, свршити основну школу, која се учи четири голдине. Осим основних школа, мушких и женских има у држави још: полугимназија, земљодјелска школа, богословско-учитељска и виша женска школа.

Војска. У Црној Гори је војска народна, а главни јој је заповједник књаз. Сваки наш држављанин мора бити војник, да брани своју домовину кад буде потреба и кад рече владар. Ништа није љепше него бити војник – бранич своје миле домовине.

Управа. Црном Гором влада и управља књаз Никола I, из славне српске породице Петровић Његош. Помоћници су му: државни савјет и министри. Министарства има пет: Унутрашњих дјела, Просвјете, Правде, Спољашњих дјела, Војно и Финансије. Под министарство унутрашњих дјела спадају још Управа Поморства и Управа Грађевина.

Да би се народу дијелила правда како треба, установљени су судови свуда по држави: по селима кметови, по племенима капетани, а по неким већим мјестима окружни судови, и велики суд на Цетињу.

Православном црквом управља – Митрополит; римокатоличком – прабискуп, а мухамеданском – муфтија. Сва три управљају у договору са владом црногорском.

Цијелом државном управом руководи и управља књаз-господар.

Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.

Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата.