Данас се навршава 21 година од страдања војника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, када је хрватска војска, након што су им се предали припадници ЈНА, стријељала команданта касарне и двојицу његових помоћника, а четири дана касније још шесторицу припадника ЈНА. За овај злочин нема осуђујућих пресуда, а истрага је још у току.

29.09.2012. БНТВ вести

“Тројицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је породица једног од убијених официра то затражила још у јулу 1998. године”, саопштено је из Информационо-документационог центра “Веритас”.

Суд у Бјеловару је 2006. године покренуо истрагу против Јуре Шимића, након што је државна телевизија Србије, РТС, објавила снимке злочина и након што им је Хашки суд уступио документацију, али је Шимић, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на којој ужива све почасти најугледнијег грађанина Бјеловара.

За убиство шесторице заробљених припадника ЈНА и покушаја убиства једног цивила, суд у Бјеловару је оптужио четворицу припадника бјеловарске полиције Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због ратног злочина против ратних заробљеника и цивила.

Они су два пута неправоснажно ослобађани, једном осуђени на казне испод законског минимума, док су четвртом правоснажном пресудом пред судом у Загребу 2011. године сви ослобођени оптужбе, јер по измијењеној оптужници „помагање у ратном злочину“ није кривично ђело.

“Веритас“ оцјењује да и ови бјеловарски случајеви указују на већ устаљену и препознатљиву праксу хрватских судова названу “пинг-понг суђења”, односно – када су злочини над Србима и припадницима ЈНА неспорни, починиоци се не могу идентификовати, а ако се и идентификују ослобађају се због недостатка доказа или “погрешног” чињеничног описа и поступања у нужној одбрани.

“Уколико се прогласе кривима, након маратонских суђења, изричу им се минималне казне, често испод законског минимума, што је срамота за хрватско правосуђе, а понижавајуће за жртве”, истиче Веритас.

Хрватске „зенге“ су више дана опсиједале касарну „Божидар Аџија“, гђе је била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА, у чијем саставу су били и млади регрути, а након што су се војници ЈНА предали, предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се заробљени војници и официри ЈНА скину до појаса.

Шимић је потом команданта касарне пуковника ЈНА Рајка Ковачевића и његове помоћнике официре Миљка Васића и Драгишу Јовановића одвео у страну и у

свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мјеста.

Поред тројице ових официра у бјеловарској касарни погинула су још тројица припадника ЈНА, а око 60 старјешина и око 150 војника је заробљено.

Како би спријечио да складиште муниције и експлозива у оближњој шуми Беденик падне хрватским „зенгама“ у руке, мајор ЈНА Милан Тепић га је дигао у ваздух, при чему је погинуо и он и његових седам војника.

Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Шесторица заробљених припадника ЈНА, углавном са подручја Бјеловара, међу којима и двојица Хрвата, су прво затворена у полицијску станицу, а потом су их ноћу 3. октобра стријељала лица у фантомкама у оближњој шуми, а стријељање је преживио један српски цивил из Бјеловара.

У Бјеловару се 29. септембар слави као Дан града.

Шиптарске власти општине Ђенерал Јанковић одлучиле да јој промене назив у Елез Хан, пишу косовски медији. Генерал Јанковић је био командант Треће српске армије у време балканских ратова. Његове трупе су ослободиле простор Косова и Метохије 1912. године.

29.09.2012. srbin.info

Локалне власти најјужније косовске општине Ђенерал Јанковић одлучиле су да јој и званично промене назив у Елез Хан, преноси приштински лист Коха диторе.

У тексту под насловом “Укинут назив Ђенерал Јанковић”, лист наводи да је председник општине Руфки Сума, преименовањем “добио битку” са српским ђенералом, Божидаром Јанковићем.

“Законом се укида званичан назив на српском, Ђенерал Јанковић”, изјавио је листу Башким Сопа, портпарол општине.

Општину под именом Ђенерал Јанковић формирала је администрација УН на Косову 2005. године, издвајањем из општине Качаник.

Председник општине, Руфки Сума рекао је да ће званичан назив општине и на српском али и на енглеском језику, убудуће бити “Елез Хан”. Сума сматра да је “ово најбоље урађен посао ове године за ову општину”.

“Ово је најбоља вест у овој години славља за нашу нацију. Ове године се чак и обележава 100 година од масакра мештана Дремјака, од стране Јанковићевих војника”, додао је Сума.

Из општине Ђенерал Јанковић, после напада НАТО на СРЈ 1999. године, протерани су сви Срби и сада у њој нема ниједног српског житеља.

Генерал Божидар Јанковић је био командант Треће српске армије у време балканских ратова. Трупе под његовом командом су ослободиле простор Косова и Метохије у јесен 1912. године.

У првом светском рату био је начелник штаба црногорске Врховне команде – до јуна 1915. године и делегат српске Врховне команде код црногорске Врховне команде. Из револта због заузимања Скадра, исте године, напушта Црну Гору.

У новонасталој Краљевини СХС носио је чин генерала и био је заповедник Савске дивизијске области и IV армијске области.

Генерал Јанковић је после дуге и тешке болести преминуо у Новом Саду, 7. јула 1920. године.

Током целе 2012. године Руси поносни на своје славне претке, уздигнуте главе прослављају двестогодишњицу победе над Наполеоном и његово протеривање из Русије.¹ У слављу учествује цела држава. Са друге стране иако се у октобру навршава сто година од ослобођења Косова и Метохије, власт у Србији ћути. Више од тога, симболично, кршећи Устав, републичка влада и председник Републике под покровитељством Вашингтона и Брисела повлаче потезе који воде ка коначном признању независности јужне српске покрајине и то баш у октобру, на стогодишњицу његовог ослобођења! Најутицајнији медији у Србији под снажним утицајем Запада и извршне власти вешто цензуришу информације о славној српској годишњици. Оно што је започела Демократска странка, приводе крају Николић, Дачић и Вучић.

29.09.2012. ауторска колумна Борис Алексић, Фонд стратешке културе

Најпре су јавност Србије последња два месеца засули порукама из САД и ЕУ према којим Србија мора да призна независност Косова и Метохије. У последњем налету нови амбасадор САД у Београду, Мајкл Кирби, тек што је распаковао кофере, поручује ауторитарно како „Србија мора да има нормалне односе са Косовом“.² Његов колега и имењак из Енглеске, амбасадор Мајкл Девенпорт подучава републичку власт како само испуњавањем свих критеријума по питању Косова и Метохије може да добије датум почетка преговора са ЕУ.³ Пре иступања у јавности они су дали инструкције републичкој влади и председнику Републике. ЕУ од Београда отворено тражи преко Кетрин Ештон да потпише и међународни споразум са Приштином.⁴ Такође, како потврђују званичници Брисела, све време траје паралелни процес придруживања Косова и Метохије Европској унији.⁵

Како се републичка влада у предвечерје стогодишњице ослобођења Косова и Метохије брани? Она повлачи четири потеза.

Прво, премијер Ивица Дачић као и Демократска странка пре њега, у покушају да замагли сраман чин на који се спрема његов кабинет, предлаже промену граница Србије и поделу јужне српске покрајине.⁶ Иако је Борис Тадић интензивно радио на подели јужне покрајине Запад му никад није дао сагласност за такав потез и Дачић то добро зна. Овај противуставни потез премијера поред тога што је супротан основним националним интересима представља и пуцањ у празно. Запад је у Београду обезбедио политичаре који ће бити послушни до краја, и не мора да им дозволи чак ни „смоквин лист“ у јавности.

Други корак републичке владе је још „храбрији“. Николић, Дачић и Вучић из канцеларија владе извлаче анонимног Дејана Павићевића и „неустрашиво“ га овлашћују за потписивање споразума са Тачијеви терористима, наркодилерима и трговцима људским органима.⁷ Као овлашћено лице републичке владе Павићевић потписује документ којим се омогућава „интегрисано управљање границом“ чиме се угрожава српски правни поредак!

Као треће, Александар Вучић који је на бине напредњака у предизборној кампањи излетао праћен песмом „Eye of the Tiger“ из америчког филма „Роки“, на све ово каже да се није бавио Косовом (и Метохијом) и да не зна шта је потписано.⁸ „Нови српски Елиот Нес“ се бавио корупцијом и криминалом, док му краду целу јужну покрајину.

Све ће кулминирати четвртим кораком – наступом Томислава Николића на Генералној скупштини Уједињених нација. У свом говору Николић без резерве подржава преговоре са Шиптарима на највишем нивоу, али о Косову и Метохији говори кратко на крају, бавећи се претходно екологијом и климатским променама, глобалном кризом и хипотекама, као и братством и јединством!⁹ Николић у свом говору уопште не помиње Русију и Кину као савезнике Србије, нити Савет безбедности као место решавања косовског проблема. Он понавља како Србија мора да поштује све споразуме договорене од стране претходне владе, без обзира што су они противуставни. Томислав Николић изјављује саучешће својим налогодавцима из САД због погибије америчког амбасадора у Либији. Побијене Либијце и масакрираног Гадафија који није хтео да призна независност Приштине, чак ни формално, зарад људскости, не наводи.

Зачуђујуће, Николић је на крају говора изабрао да цитира америчког генерала Ајзенхауера: „Не може бити мира без закона, а закона не може бити ако једно правило међународног понашања примењујемо на оне што нам се супротстављају, а друго на наше пријатеље“.¹⁰ Али за Србе који страдају и даље значајнији је цитат Ајзенхауера: „Рат је раздобље када се међусобно убијају људи који се не познају, и то по заповијести оних који се међусобно веома добро познају, али се ипак не убијају.“

У свом говору Николић је и поред декларативног залагања за то да Србија никад не призна независност Косова и Метохије, наговештава своју јасну спремност за фактичко признање независности. Он позива на преговоре и изјављује да је спреман да их води (на највишем нивоу) у име Србије!¹¹ Председник државе би морао да има потпуна сазнања о томе да међународно право такве потезе дефинише као давање легитимитета „приштинским властима.“

По међународном праву признање држава може бити De jure (врши се путем изричитог формалног акта) и De facto (настаје када држава ступа у односе са непризнатом државом или владом без претходног изричитог акта).¹²Економски споразуми појединих држава са СССР-ом између 1921. до 1924. године сматрају се фактичким признањем Совјетског савеза. Фактичко признање је и посета на „највишем нивоу“председника САД Никсона почетком 1972. године Кини, која до тада није била призната од стране Вашингтона!¹³

Устав Републике Србије изричито забрањује угрожавање територијалног интегритета и одрицање од Косова и Метохије, као и Кривични законик који угрожавање територијалне целине превиђа као тешко кривично дело.¹⁴

Републичка влада се креће отворено ка фактичком признању Косова и Метохије. Симболично тај чин би могао да се деси у октобру ове године када би Србија требала да прослави стогодишњицу ослобођења јужне покрајине. Као што је Запад инсистирао да се Слободан Милошевић изручи на Видовдан, дан Косовског боја, а Кумановски споразум потпише на месту величанствене победе Српске војске (Осветника Косова) у Првом балканском рату, и овај потез представља испољавање мржње Вашингтона и Брисела према Србији и њихову жељу да пониште саму бит српске нације. Док у Београду буду столовали прозападни политичари попут демокpaта или напредњака Србија ће бити територијално угрожена, а након Косова и Метохије отвориће се нова жаришта у Војводини и Рашкој области. Поучен историјским искуством Запад неће оставити јединствену српску државу на Балкану пре него што отворено крене у нови Поход на Исток. Једини излазак из ове кризе је сарадња са све моћнијом Русијом, али да би то учинили у Београду морају да седе Срби – искрени патриоти, а не марионете САД и ЕУ.

 

 

 

1 http://ruskarec.ru/articles/2012/08/30/1812_godina_vreme_rata_i_mira_16539.html

2 http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/26/maikl-kirbi-srbiia-mora-da-ima-normalne-odnose-sa-kosovom.html

3 http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/26/devenport-ispuniavaniem-kriteriiuma-do-datuma.html

4 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/344449/Plan-Ketrin-Eston-Srbija-da-potpise-sporazum-sa-Kosovom

5 http://www.kurir-info.rs/ek-studija-izvodljivosti-za-kosovo-10-oktobra-clanak-431922

6http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=21&nav_category=640&nav_id=645100

7 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/344386/Pavicevic-Srbija-prihvata-sporazum-o-upravljanju-administrativnim-prelazima

8 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/344359/Vucic-Danas-se-nisam-bavio-Kosovom-nego-korupcijom

9http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/

10 Исто.

11 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:398740-Nikolic-se-sastaje-sa-Ketrin-Eston

12 Међународно јавно право, Смиља Аврамов, Миленко Крећа, Савремена администрација, Београд, 1997 године, стр, 73 – 78.

13 Исто, стр. 73.

14 Члан 307 Кривични законик Републике Србије (Сл. гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009 и 111/2009)

29.09.2012. ФБР аутори: Миша Матић и Весна Веизовић

Стање у комe се нашлa просвета у Србији је више него очајно. Ако такво стање са образовањем нових генерација једног народа потраје, онда ће се и тај народ, неминовно наћи у стању очаја.
Први министар српске просвете био је Доситеј Обрадовић, Србин из Чакова у Банату, православни монах из тада Аустроугарске, а данас то место припада Румунији. У Чакову је такође рођен и монах Митрофан Матић, игуман манастира Чокешина, песник и мученик, коме 4.  августа 1941. комунисти извадише очи и убише га, на прагу манастира којим је руководио и у коме почива.
Какву је просвету за собом оставио Доситеј, знамо. Дуже од једног века века србска просвета се развијала по устројствима које је зацртао попечитељ Карађорђевог Совијета.  Срби су се тада школовали у Европи коју су чиниле европске нације, враћали се са знањем и дипломама и стварали националне просветне институције. Тако створене и утемељене институције производиле су нацији нове нараштаје образовиних и стручних људи, који су својим делом подизали углед свога народа.
Тај пут стварања институција од општег народног значаја прекинут је када је 1945. министар просвете у влади ДФЈ постао Владислав С. Рибникар и  1946. министарка истог ресора у влади ФНРЈ Митра Митровић Ђилас, као представница победничке Комунистичке партије. Није та партија победила на изборима, већ мешетарањем Комитерне и Черчила, који су јој и дотурили ону пушку, којом убише Митрофана Матића и онај нож којим му ископаше очи. Тада почињу нови трендови који, вођени негативном селекцијом, ставарају оне кадрове, чији продукти данас управљају Србијом.
Склони сталном чишћењу кадрова и реформисању партије, а сматрајући Србију, па и српску просвету својом прћијом, комунистички кадрови крећу у реформисање образовног система у Србији, на први поглед као у хаосу, а заправо то раде врло систематично. Правећи се да измишљају „рупу на саксији“, после увођења Кардељевог самоуправљања, којим обесмишљавају и привреду и институције, и након увођења антисрпског устава 1974., у пакету стиже и секретар за културу Републике Хрватске др Стипе Шувар, да реформише образовање. Попут својих комунистичких предходника, Шувар уз помоћ партијских послушника једним потезом уништава све оно што је век и по стварано, а не признаје чак ни цивилизацијска достигнућа попут гимназије, коју и даље користе у својим образовним системима све развијене света, па чак и оне неразвијене. Једино је Шувар био напреднији и паметнији од целог света, а једино наша деца његови опитни кунићи. Скоро као и у Јасеновцу. Једина разлика је у томе што су његов злочин спроводили и „наши“ комунисти.

Скоро 40 година после Шуварица, некима није доста реформи. Кроз владе под режимом Слободана Милошевића најдуже је министровао просветом Данило Ж. Марковић. Не правећи велике кораке, и не одударајући од система негативне селекције и комплетне политичке слике, успостављеном пола века раније, Марковић остаје у сећању као аутор дела чији наслов најбоље осликава то раздобље просвете: „Транзиција и образовање“. У доба његовог министровања универзитети губе контакте са светским образовним институцијама, а Шиптари на Косову и Метохији стварају свој образовни систем, који се није налазио под ингеренцијом власти Слободана Милошевића, али је упркос томе функционисао и издавао дипломе.

Обећана помоћ и сарадња значајних светских образовних центара након 5. октобра 2000. давала је наду да је најгоре прошло, али напротив, најгоре тек долази. Под управом премијера Зорана Ђинђића, највећи противник православља Гашо Кнежевић бива приморан да врати веронауку, као факултативни премет у образовне институције Србије. Да овај потез не остане до краја као ретка светла тачка премијера Ђинђића, већ као резултат притиска верских организација, он уводи и предмет који назива „грађанско васпитање“. Очигледно да је деци оних сишлих са брда у градове, после пљачки од 45. па на овамо,  било потребно да се грађански васпитају, јер су убивши Бога, а оставши у свом каратеру трибално настројени, остали грађански неваспитани.

Преко 50 година рањаваној српској просвети, већ навикнутој на разне егзибиције племенских главара и сердара, неиживљених партизанки и пресалдумљених усташа, уместо повратка на здраве основе, међународна заједница шаље Болоњску конвенцију. То је као да болесног човека, коме је потребно лечење, шаљу у спортску арену на такмичење. Прихватиће га једино у случају победе. Уместо истеривања корупције настале још у време Броза, дос-овску просвету потресају нове корупционашке афере, а све већи број људи са фалсификованим дипломама постају чиновници и носиоци извршне власти.
Како је кренула корупција и непотизам? Још је у сећању једна епизода из живота комунистичког џелата Бранка Стојановића, званог Бранко Крвави   (одсекао главу и леву руку четничком војводи Радивоју Керовићу и учествовао у ликвидацији већег броја цивила немачке националности у Банату 1945. по сопственом признању) који дршком пиштоља бије по столу директора зрењанинске школе када неки несмотрени професор да слабу оцену његовом детету. Са накаченим ордењем о ревер сакоа, Бранко Крвави још узвикује: „Нисам је за ово борио, да моја деца имају јединице у школи!“ Корупција је почела тако, а довела је до тога да потомци тадашњих носиоца власти, на тај начин стичући дипломе, сада кроје капу онима који су били осуђени на њихове марифетлуке и егзибиције у образовању. Преко ноћи доводити „Болоњу“ пред Бранка Крвавог и његове идолошке потомке, може само изазвати нови злочин и катастрофу.

Ни новонастали универзитети са приватним капиталом у својој основи неће донети бољитак продуктима образовања у Србији. Римски назив Београда (Сингидунум), голема тенденција (Мегатренд), јединство (Унион), или покојни  деда Јанићије (БК универзитет Јанићије Карић) можда и спроводе Болоњску конвенцију, али уз неколико семинарских радова и студијских вишемесечних путовања за богату и мало глупљу децу (она паметнија иду и даље на државне универзитете о трошку државе или родитеља, на приватним су већином они испод задње црте, који не могу на државни факултет ни за паре) нећемо добити стручњаке који ће моћи да знањем и умећем парирају школованим битангама које нам као саветнике шаље међународна заједница. Од Франтишека Фрање Заха и Џорџа Лојда Хоџеса све до Јелка Кацина и Венсана Дежера. Бранко Крвави би се можда и борио са њима, али они такве нису дирали, они су из истог људског миљеа или боље рећи талога.

Дођосмо тако до очајног стања из кога нас у свом другом мандату вади или дубље уваљује министар који је, као и први српски попечитељ просвете, рођен ван Србије и носи исто презиме као и он. За разлику од завичаја првог Обрадовића у српској просвети, завичај данашњег Обрадовића неће уз Србију, нити већина његовог становништва не желе да имају везе са Србијом, сем кад је једнострана корист или пљачка у питању. Становништво у банатском месту Чаково у данашњој Румунији и данас већином чине Срби, али са становништвом Берана више није тако.

Док је овај град носио име комунисте Ивана Милутиновића (у биографији му је записано да се удавио у Дунаву са 43 године, као студент права и непливач) овај град је имао 88 у њему рођених  доктора наука и ниједну производњу која позитивно послује. Такорећи – фабрика диплома. А на стан и храну у Београд, код краве музаре.
Са земљаком Борисом Тадићем, у време штрајка студената због нових виших цена школарине, о трошку српског буџета школује прве године 90, а друге 110 студената из афричких, несврстаних земаља. Процене трошкова за прву групу студената је око 5.000.000 евра, а тачан извештај о трошковима Обрадовићево министарство никада није доставило јавности. Учешће у тањењу буџета Србије је понуђено и студентима из Велике Британије, али с обиром на кадровско стање на универзитетима, британски студенти су одбили школовање на њима. Док је председник Србије био Тадић, а главни просветар Обрадовић (Жарко, наравно не Доситеј) студентима, нама суседне Црне Горе, допуштено је да конкуришу за студије и домове о трошку Републике Србије. Студентима из нама суседне Румуније, из Чакова у коме су Срби већина, то није омогућено. Право на студентски дом немају чак ни ако плате. Без обзира на добро организовану заједницу Срба, која је пре пола века страдала у прогону комунистичког диктатора Георги Георгију Дежа, када је за ноћ у пустињу Бараган спроведено преко 30.000 Срба и возовима одведену у пустињу Бараган. Од тада се преживели из тог логора на голој ледини називају Барагански Срби.

Исти тај министар врши и дискриминацију домицилног становништва, тако што припадницима једне мањине, циганске, законом даје право уписа на факултет о трошку буџета, без полагања пријемног испита, спуштајући испод црте уписа онолико студената који су положили неопходне тестове, за број припадника мањине. Овима што су пали испод црте, ко је крив кад нису Цигани. Постали су маргинализовани од државе и закона. Тако изгледа кад Црногорци спроводе инклузију Цигана у Србији. Патриотизам према антисрпској Спарти мери се, према званичном извештају из Црне Горе, тиме да се данас у Србији на разним факултетима где се изучавају пословне студије школује 4.000 студената из Црне Горе, свакако о трошку грађана Републике Србије и свакако без реципроцитета. Држављани Србије немају права на школовање о трошку Црне Горе.

Једна од светлијих тачака послератне просвете, проф.др. Љиљана Чолић, била је принуђена да медијском хајком обе комунистичке фракције (Стамболић – Милошевић екв. ДС – СПС) поднесе оставку због тога што је у програму 8. разреда тражила избацивање лекција о Дарвиновој теорији, која се учи у 6. разреду, а која није избачена. Толики је био утицај на рад и слободу медија премијера Коштунице, да свог члана владе, поштујући медијску слободу, препусти медијској хајци. Ти исти медији, али са другим обликом слободе и аутоцензуре не желе да узнемире министра просвете, за чијег је министровања у уџбенике унесен следећи пасус везан за досељавање Словена на Балкан:

„Међутим, староседеоци који су живели заједно и чија су насеља груписана у веће скупине, нису словенизирани. Обичаје, језик и друга народна обележја, сачували су Албанци. Део досељених Словена примио је језик и обичаје Албанаца и стопио се са њима.“ Да је у прилици, вероватно би и за свог земљака, али Србина, Његоша, написао да је његово највеће дело „Горски Вијенац“ продукт геноцидне појаве код српског владике, који је желео да истрагом потурица учини геноцид над комшијама Бошњацима.

Негдашњи декан, а сад због сукоба интереса и мањка слободног времена, ванредни професор универзитета „Голема тенденција“ (Мегатренд – прев. аут), министар Жарко Обрадовић борећи се против неколицине српски интелектуалаца да спрече одлив памети из Србије, учествује у раду тог приватног универзитета и њихове кампање „заврши факс и пали одавде“. Врхуњење деловања подпрдседника СПС (и то је Жарко Обрадовић) је његова подршка  некаквој паради. Министар у Дачићевој влади даје пуну подршку одржавање ове манифестације.
Иако се јавно не зна за његове сексуалне склоности, упорно подржава организаторе међу којима је и његов партијски колега Борис Милићевић, да параду коју су прво планирали за 7. октобар, помере и одрже 6.октобра, када је заказан пренос посмртних остатака кнеза регента Павла Карађорђевића, његове супруге, кнегиње Олге и њиховог сина кнежевића Николе. Да ли је преовладала србофобија и мржња према српској династији или је у памђењу Обрадовића и Милићевића и даље податак да је њихова партија ове људе, које мртве преносе у своју земљу и своју гробницу, прогласила за народне непријатеље, (а Митрофану Матићу су ископали очи и убили га),  конфискујући им целокупну имовину, која ни дан данас није враћена. Лакше је, изгледа подржати педере, него вратити отето, макар и без казне за пљачку. Пљачка је у цивилизованом свету кривично дело. Не знам какав има статус у племенским законима, а не знам ни којих се закона било писаних, било моралних, држи садашњи министар који задужен за школовање и васпитавање младости Србије.

Било би корисно видети га како спроводи своје науме, пројекте и реформе у Црној Гори, тамо где му је и место. Кад се боље размисли – не дај га Боже ни птици ни риби, а камо ли живом човеку .

Београд, Бачка Паланка 20. септембар 2012.

СНП НАШИ: У ПРАВОСЛАВНОМ БЕОГРАДУ – ГЕЈ ВЕНЧАЊЕ

Саопштења

29. септембар 2012.

Организатори геј прајда 28.09. 2012. организовали су у Кнез Михајловој улици у Београду „геј венчање“. У овој уличној провокацији и перформансу организатори „Београд прајда“ венчали су две лезбејке „Веру и Наду“ чиме су пљунули у лице свих верника, исмевајући истоимене православне светитељке, а од српске престонице начинили нову Содому и Гомору.

СНП НАШИ упозорава министра полиције и премијера Ивицу Дачића да православни верници више неће трпети овакав терор који долази од стране ЛГБТ организација којима је дозвољено да отворено крше устав Републике Србије, и да је крајње време да се огласи и реагује.

Ако премијер није способан да заштити грађане од терора који се спроводи над верницима СПЦ, нека поднесе оставку због неспособности, иначе ће грађани морати сами да крену у заштиту својих права која су уставом загарантована.

Информативна служба
СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9152

****

***

ФБР ДОДАТАК, ТЕКСТ СА САЈТА МОНДО:

 Што играју ове девојке по Кнез Михаиловој?

29. септембар 2012.

Ко се јуче нашао у Кнез Михаиловој улици присуствовао је необичном догађају.

Група девојака се јуче баш разиграла на сред Кнез Михаилове улице и привукла бројне шетаче, а погледајте како је то изгледало: (видео снимак)

Ово је промотивни спот за Belgrade Pride који би требало да се одржи 6. октобра у Београду. Иако је још пре шест месеци најављено када ће бити одржана овогодишња Геј парада ми још не знамо да ли ће ове манифестације бити.

Било Геј параде или не тек група младих људи снимила је спот којим жели да упути поруку да би у Србији тих 960 корака могло да се направи без проблема.

На овај снимак емитован на YouTubu муњевито је реаговала организација СНП Наши. У саопштењу за јавност наводи се да су организатори геј прајда организовали „у Кнез Михајловој улици у Београду геј венчање“.

„У овој уличној провокацији и перформансу организатори „Београд прајда“ венчали су две лезбејке „Веру и Наду“ чиме су пљунули у лице свих верника, исмевајући истоимене православне светитељке, а од српске престонице начинили нову Содому и Гомору.“, саопштено је из ове организације, а остаје нејасно како су из спота сазнали да се ради о „Вери и Нади“.

У саопштењу се наводи и да ова организација „упозорава министра полиције и премијера Ивицу Дачића да православни верници више неће трпети овакав терор који долази од стране ЛГБТ организација којима је дозвољено да отворено крше устав Републике Србије, и да је крајње време да се огласи и реагује.“

Из овог удружења упозоравају да ће „грађани морати сами да крену у заштиту својих права која су уставом загарантована, ако премијер није способан да заштити грађане од терора који се спроводи над верницима СПЦ“.

(МОНДО)

Таман кад помислим: постоји ли нешто што нису урадили да понизе српски народ и Србију, стегне ми грч срце од новог скандала србомрзаца. Мало ли је што геј парада упорно покушава да парадира улицама Београда, мало ли је што доводи у општу опасност и Полицију и противнике параде, него мора да на најгори и најподмуклији начин удари по Православној вери и свему што је Свето за сваког поштеног Србина?

29.09.2012. ФБ профил Dunavski Vuk

Приказивање изложбе фотографија шведске „уметнице“ Елизабет Олсон Валин ,“Ecce Homo“ на којима је Исус Христ у загрљају у штиклама, у друштву транссексуалаца,у најмању руку заслужује психијатријско вешташење и доживотно затварање у Установу за ментално оболеле.

Па добро, геј и лез популацијо, шта ви у ствари желите? Ви свесно навлачите на себе бес народа! Да ли је ово ваша борба за демократију? Да ли је ово демократија? Ви оно најсветије сваком вернику изврћете руглу и при томе очекујете толеранцију и мир?
О којим угроженим вашим правима причате?
ГДЕ СУ НАША ПРАВА, ПРАВА ВЕРНИКА И СРБА У СВОЈОЈ СОПСТВЕНОЈ ДРЖАВИ???

Сви који су другачији од вас не смеју попреко да вас погледају, док ви несметано можете да пљујете и блатите СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО СВЕ ШТО ЈЕ ПРАВОСЛАВНО!!! Запитајте се куда и где вас води тај ваш Пут…. Против државе – јер да имате имало образа не бисте излагали опасности Полицију, Државу и ваше неистомишљенике на улици.
Да имате образа признали бисте да ВИ ПОЗИВАТЕ НА УЛИЧНИ РАТ ОБЈАВЉИВАЊЕМ ОВАКВИХ ИЗЛОЖБИ…
Муслимани за много мање увреде њиховог пророка Мухамеда убијају по амбасадама и улицама.

Шта ви очекујете да постигнете са овим сем бес, револт и општи хаос? Ви свесно изазивате својим поступцима мржњу, изазивате нереде и ВАС ТРЕБА ПОХАПСИТИ ЗБОГ ИЗАЗИВАЊА НЕМИРА У СРБИЈИ!!!

Надам се најискреније да ће неки адвокат, судија, јавни тужилац обратити пажњу на ово и позвати вас на одговорност поводом изазивања немира, тешких провокација упућених на рачун државе, народа, верника и СПЦ.

Бобан Стојановић, један од организатора ове „манифестације“ својим образложењем само изазива још већи револт верника и СПЦ, каже да „Христ показује своју љубав према одбаченима и прогнанима“. Рећи ћу вам нешто: Ви нисте ни прогнани ни одбачени у том смислу. Прогнани и одбачени су данас Срби у Србији, а ви сте јеретици као што је и навео Патријарх Иринеј. Ако Патријарх Српске Православне Цркве Иринеј најоштрије осуди ову вашу изложбу – ви немате право да се позивате на Милост Господњу јер тог истог Бога извргавате сраму и руглу на најгори могући начин. Прекините да нас вређате и понижавате!!! Опозовите ово ђубре од изложбе зарад добробити свих нас. И вас. Иначе, плашим се, изазваћете општу побуну у којој ћете да извучете најдебљи крај.
И није ми вас жао. Жао ми је добрих и поштених људи који могу страдати, а у данашње време хаос, расуло и побуна не могу донети никоме добро.
То је ваш циљ – распад државе. И за ово треба да одговарате и пред Законом и пред Господом.
Ако и побегнете од руке Закона, од руке Господа и Његовог Суда нико није побегао. Размислите…

Од Видовдана до данас, највећа страдања и злочини над србима на Косову и Метохији готово увек су чињени на дан неког православног празника. Немогуће је то не уочити. Неуочљиво је – у ком смо тренутку ми, ти исти Срби, заборавили ове најтеже злочине почињене над нама?

29.09.2012. srpskebarikade.blogspot.com

Бака Анка над ископаним гробићима.

Пише: Иван Максимовић, http://srpskebarikade.blogspot.com/

На археолошком налазишту „Плочник“ пронађена најстарија металургија на свету

Међународни тим археолога који је пре неколико дана започео археолошка истраживања на локалитету Плочник код Прокупља, пронашао је неколико бронзаних предмета старих 7.000 година, што доказује да су племена која су насељавала Балкан 5 000 година пре нове ере, користила оруђа од бакра и других метала много раније него што се то до сада претпостављало.

29.09.2012. извор: 24 сата, аутор: Ј.Бабић, ФОТО: Археолошко налазиште „Плочник“

Бронзана женска фигура са „Плочника“

Бронзана женска фигура и секира који су данас пронађени на археолошком налазишту у близини Прокупља, на самом почетку истраживања у оквиру пројекта „Развој металургије у Евроазији“, потврђују претпоставку да су почеци прераде метала у људској историји баш у Србији, што је и циљ овог пројекта.

Истраживања на „Плочнику“ финансирао је истраживачки савет Велике Британије за уметност и друштвене науке, који је обезбедио пола милиона фунти за археолошко истраживање на укупно три локације у Србији.

Археолошко налазиште „Плочник“

Овај археолошки локалитет винчанске културе у истоименом селу крај обале Топлице, недалеко од Прокупља, значајан је и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА КОРАК СРБИЈЕ, ПО ПИТАЊУ ПАРАДЕ ГЕЈ И ЛЕЗБО ПОПУЛАЦИЈЕ У СРБИЈИ

29.09.2012. ФБ страница Корак Србије

СНП Корак Србије такозвану „параду поноса„ посматра као гест насилног наметања хомосексуалног начина живота становницима Србије, за које је очигледно такав животни стил неприхватљив.

С обзиром да се ради о насилном наметању, сасвим слободно можемо говорити о бруталној агресији наметања система вредности, који није у складу са нашом културом, традицијом, вером и историјом, са нашим моралом.
Овај чин посматрамо као гест агресије, којим се нарушава породица, као основна ћелија друштва и државе, темељ њене стабилности и опстанка.
Посматрамо је као гест агресије, јер су Србија и њезини становници присиљени да се поред низа других проблема, далеко важнијим и пречим за интересе Србије и српског народа, годинама бави питањем такозване параде поноса и као што изгледа мораће се још дуго бавити овим насилно наметнутим проблемом.
Посматрамо је као гест агресије, којим се квари наша младеж, наша будућност.
О материјалним и безбедносним последицама њиховог понашања-оргијања и вређања нације се тек има шта говорити.

Њихова болесна и девијантна жеља да по сваку цену наметну Србији свој стил живота је јасна.

СНП Корак Србије, забрињава реакција и однос власти и државних органа у односу на то питање, где се пренебегава воља већине, где се занемарује породица, где су занемарена деца, омладина, школство, здравство и остали темељи нације и државе, а фаворизује болест и девијација.

Притисци и уцене који се врше од стране владајуће администрације ЕУ, да се такозвана парада поноса одржи у Србији по сваку цену, не вреде и нису достојне нашег одступања од традиционалних вредности нашег народа, културе, традиције и вере.

Морални закон у нама нас зове да заузмемо одлучан став по том питању, тако да се СНП Корак Србије противи организовању параде геј и лезбо популације у Србији. Читава нација се томе противи и не сме нико да остане индиферентан и по страни. Морамо им показати да наметање њихових вредносних система није пожељно.

СНП Корак Србије не позива на агресију већ се одлучно противи њиховој агресији.

Тако нам Бог помогао браћо и сестре, не дозволимо им да парадирају, не дозволимо им да ликују!

Српски народни покрет Корак Србије