КАД НЕПРИЈАТЕЉ УМАРШИРА

Рајица Марковић

Кад непријатељ окупира
Важне мете циљно бира
С копна, мора, из свемира
Сирена опасност свира.

Док мостове бомбардира
И касарне демолира
Људска тела масакрира
Квислинг отпор саботира.

Кад одбрану демонтира
Зле легије замаскира
И цивилно умаршира
Своју владу инсталира.

Паром чојство девалвира
И јунаштво девастира
Свуд изроде експонира
Од плаћених својих жбира.

У школство упарадира
Ђачке главе окупира
Мозгове им програмира
Да свуд неум доминира.

+++

БРАТСКА СЛОГА

Рајица Марковић

Ми смо Божја Православна чеда
Кроз срца нам Бог вечити гледа
Ал сатани ово није право
Вражду, мржњу међ нас баци ђаво.

Бог љубављу братска срца греје
А сатана ледну вражду сеје
Да брат брата подводи под злога
Да царује завист и неслога.

Кад се србска посвађамо браћа
Под теретом сатанских недаћа
Владари нам лако загосподе
Уздигну се и од нас одроде.

Заводе нас по личном добитку
Под топове и под сабљу бритку
То Бог сетве иште Божје жетве
Да нас жање срповима клетве.

Све ћутећи Бог нас погледује
Где мрзитељ мрзостима трује
Ал кад дара све мере преврши
Он се јави Србиновој души.

Па му каже е мој блудни сине
Назад оцу несрећни Србине
Док ти блудиш за обманом злога
Темеље ти помера неслога.

Стење душа под теретом меса
Бич тирански уједа телеса
Кроз облаке народ тражи Бога
Он кроз срца шапће братска слога

Кад опколи смрт нас и безнађе
Манемо се међусобне свађе
Брату братску опростимо рану
Па заједно рушимо сатану.

ПОРАТНИ МИР

Марковић Рајица

Или сам ја постао немушт или су људи оглувели, углавном све моје приче остају без одјека. Због речи без еха почех да пишем и опет исти тајац. Да ли је мук у коме данашња Србија живи последица окупације или је окупација последица мука на свакоме је да размисли.

Ако погледамо ко по Србији прича, без проблема ћемо закључити да је баш тај требао да ћути. Па ко га је онда поставио да прича ако је требао да ћути. Ко то стоји иза кулиса и поставља њих који причају. Иза кулиса је режисер, неприкосновени господар рата и поратног мира.

Поратни мир је друго име за рат другим средствима а рат другим средствима је рат против душе. У рату против душе непријатељ се сатеривањем у непрекидни низ бездушних ситуација слама психички и физички. Бездушне ситуације постају свакодневна људска сапутница од колевке па до гроба. Дакле живи се у рату а сања о миру који никако не стиже. Свакодневно преплитање живота и сна у третираном субјекту изазива конфузију и пометеност у тој мери да сан и јава неприметно замене места. Кад се из јаве пређе у пределе снова све постане лакше, уместо живота почиње његова замена глумом, што је куд и камо лакше. Глумци могу да буду награђени запаженијом улогом у позоришту поратног мира. И тако дођосмо до оних који причају а који су требали да ћуте.

Поратни мир свој тајни рат против душе води преко мозга и зато прво окупира мозак. Једном окупирани мозгови тешко се враћају себи јер пут до себе тежак је и далек. Такви се лако прикључују окупаторској сили и постају њени верни сарадници не баш идеалисти али поуздани плаћеници. За плату они друге одвраћају од себе самих окупирајући њихове мозгове и удаљавајући их од правилног расуђивања.

Кад се једном поруши граница између добра и зла све постаје дозвољено. Ово ни по чему не би било страшно да се дешава колико толико са слободном могућношћу избора третираног субјекта. Имао избор полакомио се и молим, одриче се себе због неке њему знане рачунице.

Не – ово постаје обавезни програм образовања и васпитања који поставља пут за оне који тек полазе на пут према себи и добру и злу у себи и свету.

Да ли ће неко од тих полазника икад или никад стићи до себе Богу хвала још увек зависи и од других фактора који се засад још могу одупрети окупацији.

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ФБР- ИНТЕРВЈУ СА ПРЕВАРЕНИМ АКЦИОНАРИМА СОКО ШТАРКА..

18СЕП2012, СРБски ФБРепортер

РЕДАКЦИЈА

1. Како је и када приватизован Соко Штарк?

Соко Штарк није приватизован, он је отет. Прича из тог времена је просто невероватна. Наиме, 2005 године у лето на превару и у сарадњи са тадашњим Досистичким режимом Соко Штарк је наводно купио господин Слободан Вучићевић, син трржишног инспектора са Новог Београда и власник пржионице кафе.

2. Када кажете Соко Штарк је отет, на шта конкретно мислите?

У првом реду мислимо на то, да је то било добра смишљена и организована превара која је и изведена уз помоћ тадашњег руководства Штарка, министра за приватизацију, лично, и људи директно из Демократске Странке, и њихових помагача. Ствари су се одвијале овим редом:
– Руководство фирме без изласка на берзу, а што им је била законска обавеза, уз предходни договор, разматра понуду Гранд Кафе власништво господина Вучићевића. Пазите једна једина понуда…?
– Пошто је у питању и државни део од 40% акција на сцену ступа Досистички министар Предраг Бубало и јавно на РТС-у каже да ако најмање 20% радника не депонује акције држава неће депоновати својих 40%, и понуда би пропала. Пошто је понуда била бедна (900 динара за једну акцију) радници депонују само 15-ак% акција, а поменути министар Бубало око 18-19х, значи у време када агенција и не ради депонује државни део и г. Вучићевић преузима контролни пакет (40% + 15%) и улази у фирму. Сутрадан незадовољни радници и пензионери, значи акционари, одлазе пред владу Србије, али наравно џаба, јер је у комплетну превару било укључено доста људи из тадашњег ДОС-а а неки и из саме владе као рецимо министар Бубало.
– Вучићевић са својом свитом, али буквално, заузима Штарк, доводи г. Срђана Радовановића из Демократске Странке и задужује га за људске ресурсе. Касније је поменути господин као кадар Демократске Странке био директор ЈАТ-а, па су га после многобројних малверзација једва отерали са те функције.

3. Ко је још од јавних личности био по вашем сазнању укључен у све то?

Укључени су били многи из самог режима и људи који су им били блиски. Рецимо, била је ту као директор финансија бивша минстарка Марија Рашета Вукосављевић, затим поменути Срђан Радовановић из ДС, затим транзицијски шпекулант Синиша Мали који је пре Штарка радио у агенцији за приватизацију, у Дилоит Тушу и ко зна где већ. Било је ту укључено још доста “Досиста“, ми вам само причамо о онима који су званично били укључени у превару звану Штарк и били на платном списку Штарка.

4. Како то да је пржионица кафе (Гранд Кафа) купила далеко већу и моћнију компанију од себе саме?

Просто и на превару наравно. У време када је Гранд Кафа купила Штарк на пословном рачуну је имала мање од 20, 000 евра…? Чим су ушли у фирму, задужили су је максимално, па су прве године приказали енормне губитке,какве Штарк у историји свог пословања не памти па чак и у време велике инфлације 90-их година. Што значи да је г. Вучићевић купио Штарк из текућег пословања истог, заједно са социјалним програмом који су спровели он и поменути ДС-овац Срђан Радовановић, који је отворено претио запосленим акционарима. Уз не знамо ни сами колико понуда за преузимање, претње и притиске, преузимају углавном од радника акције и стичу 94,2% акција Штарка. Остатак од 5,8% задржава нас око 600 малих акционара и то се није променило до данас.

5. Колико смо ми из покрета Двери Српских упознати било је ту и неког спорног дела самог капитала Штарка?

Да, то су такозване “акције из 90-их“, које су запосленима одбијане од плате, процентуално, тако да чак постоји и списак: Коме од запослених је колико одбијано, колико акција ко поседује, итд, итд. Радници су због тога и подносили тужбу али је то у време ДОС-а била немогућа мисија. Ништа се није променило ни у каснијим владама, јер су се странке смењивале а људи су остајали исти.
Међутим 22-23% акција нас поново враћа на почетак приче и питање како је једна пржионица кафе што Гранд Кафа и јесте купила овакав кондиторски гигант чији су брендови попут: Смокија, Бананица, Најлепших жеља, Прима штапића, и других познатих, не само на Балкану и не само у Европи. Г. Вучићевић је у целој причи био само “играч“ који је Словенцима у Србији обезбеђивао логистичку подршку и контакте са тадашњим режимом ДОС-а (посебно са ДС). Наима Словеначка Дрога Колинска чији је већински власник био Истрабенц на челу са Игором Бавчаром , је већ била дубоко заинтересована за купоима Штарка али не наравно по тржишним условима. Ту склапају дил са г. Вучићевићем и креће цела превара. Акције које је купио преко Гранд Кафе (70,63%) врло брзо продаје Дрога Колинској заједно са Гранд Кафом, а онај спорни део (акције из 90-их) од тачно 23,5% који је још био у поступку пред Трговинским судом пребацује на фантомску фирму Тобесс Доо Београд регистровану на његово име и само за ове потребе.

6. Шта је сада са Тобесс-ом?

Тобесс је посебна прича, можда чак и кључна, видећемо кад за то дође време. Иначе та фирма постоји и сада, фиктивно, адреса јој је на адреси Штарка- Кумодрашка 249, не ради ништа, само чува 23,5% капитала Штарка. Има и свог представника на скупштини акционара који је сада и председник. Ради се о Живораду Иконовићу једном од влансника адвокатске канцеларије Исаиловић-Иконовић-Симеуновић, иначе пајтосу Срђана Радовановића из ДС и једно време блиског сарадника и пословног партера.

7. У чијем је сада Тобесс власништву?

Када је г. Вучићевић видео или чак “избоксовао“ да Трговински суд донесе одлуку да су радници условно речено изгубили спор, он Тобесс продаје Словенцима илити Дрога Колинској за:
– 40 милиона евра
– 5% акција Дрога Колинске
– и место председника управног одбора Дрога Колинске.
Ово су све званични подаци са Словеначке берзе и мишљења ревизора Дрога Колинске. Тако су власништво Штарка “затворили“ један наш и један Словеначки назови “бизнисмен“. О томе какав је бизнисмен г. Вучићевић већ знамо, медији о њему овде нису смели да напишу ништа, а знали су све. О г. Бавчару у Словенији су новинари (Петра Совдат) и поједини економисти писали књиге, читаве књиге. Изгубио је све, све су му фирме пропале, а суђења су му у току па га вероватно чека и затвор. Овај наш је овде колико видимо домаћин, човек ужива у милионима, има своје језеро, шири бизнис по Хрватској.Ко не зна одакле му у ствари паре рекао би способан човек.

8. Како сада изгледа власничка структура Штарка?

Власничка структура Штарка и сада изгледа као и кад су је затворили г. Вучићевић и г. Бавчар.
– Гранд Кафа 70,63%
– Тобесс доо 23,5%
– мањински акционари 5,87%.
С тим што су и Гранд Кафа и Тобесс у 100% власништву Дрога Колинске.

9. Коме су Словенци и како продали Штарк?

Када је у Словенији г. Бавчар који је у то време имао невероватан политички утицај јер је био првоборац оцепљења Словеније од бивше СФРЈ, преко својих фирми пробао да преузме већински део Истрабенца на чијем је челу био,заиграо се па је исти задужио за невероватних 800-900 милиона евра. Није могао да враћа кредите, па су банке почеле да узимају и продају поједине његове делове, па како је и то било недовољно једино што им је преостало је било да продају Дрога Колинску и спасу што се спасти може. Како је већ увелико почела СЕКА а Дрога Колинска је била и сама високо задужена компанија купаца за њу и није било пуно. Многи економски аналитичари су сматрали у то време да би више пара добили да могу Дрога Колинску да продају у деловима при чему су посебно истицали овај наш Српски део, где су у њоховом власништву били Штарк, Гранд Кафа и Паланачки Кисељак. Међутим банке којима је Дрога Колинска била дужна то нису дозвољавале. Кад се то све тако намести дође се до тога да најбољу понуду за куповину Дрога Колинске да Хрватска фирма Атлантик група. Као у случају Штарка сада Дрога Колинску купује Хрватска фирма неколико пута мања и неколико пута мање вредна. Купује је за 382 милиона евра. Уз помоћ корумпираних службеника ЕБРД-а, кредита Рајффеисен Банке,Раиффеисен Зентралбанке ,Уницредит банке,Загребачке Банке и неке сиће Атлантик групе и њихових акционара (докапитализацијиом), Атлантик исплаћује суму од 382 милиона евра умањену за кредите којима је била оптерећена. Комплетну имовину Дрога Колинске полажу банкама као хипотеку. То у ствари значи да су највећи влансици Дрога Колинске банке, па ако Атлантик не успе да врати кредите Дрога Колинска ће са комплетном својом имовином, заједно са Штарком, отићи банкама. Ово намерно подвлачимо јер је веома битно и у вези је са овим како се Атлатник понаша према мањинским акционарима и држави Србији.

10. Ко је власник Хрватске Атлантик Групе?

Већински власник Атлантик Групе из Загреба је г. Емил Тедеши, контроверзни Хрватски тајкун, мада га у Сињу прозивају и за ратно профитерство. Наводно је у време рата 90-их од општине Сињ узео 3 милиона ондашњих марака намењених за набавку оружја и рат против Срба у Крајини. Покојног оца му на саслушањима врло често помиње и г. Санадер за неке “послове“ и шверц разноразних роба у Русију, мајку му прозивају такође за неке малверзације са становима…Скоро су му запалили комби у Сплиту… Све у свему, изгледа, још један “фин господин“ и “домаћин“, јер у ово лудо време транзиције и нису могли да дођу до изражаја паметни и стварно способни људи ни у Србији ни у Хрватској. То је најбоље објаснио Иво Андрић једном реченицом која гласи:
Дође тако време кад паметан заћути, будала проговори а фукара се обогати!

11. Какво је понашање новог власника из Хрватске према мањинским акционарима?

Понашање новог власника је у потпиности исто као и понашање старог, ми као мањински акционари за њих као и да не постојимо, као да нас нема, као да су они једини власници. Када су и званично преузели Штарк упутили су нам понуду за преузимање (што су и били обавезни по закону) на 1050 динара. Наравно нису добили ни једну акцију, јер је понуда била не ниска него понижавајућа. Онда је наш економски консултант пробао да са њима ступи у контакт и проба цивилизовано са њима да преговара. Нажалост безуспешно. Стално су претили да ће нас преузети на силу, докапитализацијом, скезе аутом, чуди ме да нису помињали да ће нас и протерати из Србије, јер у веселој Србији је све могуће. Замислите само да је неки наш Србин, ратни профитер, купио рецимо Краш и овако се понаша. Хрвати би га не протерали него појели. Овде у Србији је то другачије. Очигледно је да је г. Тедеши наставио да “ради“ са истим људима као и г.Вучићевић. Они му обезбеђују контакте са Демократама, они су и даље председници скупштине, у управном одбору су, туже мале акционаре, заплашују их… Адвокатска канцеларија Исаиловић-Иконовић-Симеуновић и њихов саветник Срђан Радовановић су чудо. Они могу све и са свима. Ишли би они и на прославу “олује“ у Хрватску али је г. Тедеши изгледа заборавио да их позове.

12. Прошле године сте ви одржавали неке протесте испред компаније Штарк, шта је то у ствари било?

После неуспешних покушаја да са новим газдама из Хрватске цивилизовано ступимо у контак и пробамо о свему да се договоримо, одлучили смо да одржимо протесте и на тај начин јавности Србије, државним институцијама, медијима а и тадашњем режиму скренемо пажњи на бахато понашање Хрватског тајкуна и његових домаћих помагача. Другог дана протеста нас је позвао г. Срећко Накић иначе главни Тедешијев човек у Атлантику. Изнели смо му наше захтеве, изразили сумњу да новац из нераспоређене добити уопште постоји, да је испумпан у Хрватску, да га Тедеши користи за своје “пословне комбинације“ и отплату кредита које је узимао када је куповао Дрога Колинску. Добили смо обећање да ћемо врло брзо бити обавештени о свему, а ево и дан данас нема никаквог обавештења. Уместо обавештења Хрватске газде су на нас акционаре извели приватно обезбеђење, момке у црним униформама и реј бан наочарима, иако смо за сваки минут проведен у протестима имали уредне дозволе МУП-а и стално присуство јединице полиције. Полиција је била нон-стоп присутна да би спречила физички контакт између нас и приватног обезбеђења мада су протести били мирни и цивилизовани и без иједног инцидента. То је трајало више од 2 месеца, сваки дан по 4 или 6 сати. пошто се ближио и дан скупштине, а у материјалу смо добили предлог одлуке где се добит и даље кумулира са добитима из предходних година и иде у нераспоређену добит, одлучили смо да опструишемо рад скупштине и не дозволимо њено одржавање, а све у циљу привлачења медијске пажње и алармирања државних институција.

13. Шта се дешавало на самој скупштини акционара?

На скупштину акционара је отишло нас стотинак, “наоружаних“ пиштаљкама. Дошли су председник скупштине поменути господин Живорад Иконовић и секретар друштва иначе правник из Штарка. Замислите сцену кад 100 људи дува у пиштаљке а председник скупштине чита и прави се као да је све у најбољем реду, чита предлоге, доноси закључке, гласа, изгласава, закључује… Да све буде још чудније све то снима видео и аудио, приватна фирма из Сурчина. Зашто? После завршетка ове циркуске скупштине ми одлучујемо да останемо у просторијама друштва тј у ресторану где се скупштина и одржавала. Зовемо све новинске редакције, наш адвокат излази и јавља нам да је кренула екипа РТС-а ка Штарку али нам врло брзо након тога јавља да је иста враћена са пола пута. Страшно! Тада Хрватске газде наређују да нам се закључају тоалети, како би нас приморали да напустимо просторије друштва. Ми не одустајемо, онда менаџер обезбеђења са момцима у црним униформама упада у ресторан, и са све столицама вуку и носе по ресторану старије људе и жене. Долазе до нас неколико млађих и јачих, пробавају, али врло брзо одустају. Јасно им је да смо одлучни, да их се не бојимо, да бранимо своје, и да нам не могу ништа. Због старијих људи који не могу да издрже без тоалета а и да се ствар не би отргла контроли, јер су живци већ били на измаку а било је већ око 20х ми позивамо полицију којој смо већ били најавили могуће инциденте и који су чекали испред Штарка. Полиција улази у ресторан, избацује напоље приватно обезбеђење, а нас на наш захтев извлачи напоље. У нашој држави, нашем граду, из наше компаније, наша полиција, нас Србе, спасава од Хрватског ратног профитера…? Да није жалосно било би смешно.

14. Шта се дешавало наклон тога?

После ове циркуске скупштине наставили смо са протесима, све до половине августа када су почели годишњи одмори. После годишњих одмора почели смо да добијамо судске позиве, тужили су једног по једног акционара. Наиме поменута адвокатска канцеларија Исаиловћ-Иконовић-Симеуновић је помоћу адвокатских трикова хтела да нама најупорнијим акционарима забрани прилаз Штарку. Тужили су нас као грађане који им ометају посед и не дозвољавају им да се баве својом делатношћу. И успели су у томе, наравно, суд је доносио привремене мера забране приласка Штарку док спор траје. Онда су та суђења опструисали како би спор трајао што дуже и како би били сигурни да нећемо више протествовати. Суђења још трају и ево после годину дана, нека су додуше и завршена ослобађајућим пресудама, јер ми за ниих нисмо само грађани. Ми смо као и они власници Штарка, додуше мањински, али смо власници. Ако они трпе штету због протеста и блокаде транспортне капије- трпимо и ми, ако се тиме нарушава углед компанији- погођени смо и ми тиме и то сигурно више од Хрватског ратног профитера, јер ту компанију смо стварали наши родитељи и ми а поменути домаћин из Загреба је ту само да из ње извуче што се извући може, пребаци у Хрватску и отплаћује кредите у које је ушао да би лечио своје болесне амбиције.

15. Да ли сте предузимали након тога неке конкретне акције?

Наравно да јесмо, написали смо им кривичне пријаве и насловили на 1. Финансијску полицију, 2. МУП Републике Србије, 3. Јавно тужилаштво, обратили се Агенцији за борбу против корупције покојне Верице Бараћ тако да су и они упутили кривичну пријаву Јавном тужилаштву. И ништа. Никад нико није дошао у Штарк да провери: на шта ми то сумњамо, како то они послују, да ли можда има индиција да поред нас оштећују и државу Србију. Нико, никад, невероватно… Обраћали смо се медијима послали на све могуће редакције стотине дописа и обраћања, обраћали смо се свим политичким партијама… Част изузецима, у првом реду вама Дверима Српским, СНС, људима из УНС и Нину Брајевићу, листу ДАНАС, за остале су Штарк и његов Хрватски газда били забрањена тема. Поједини млади новинари су додуше били заинтересовани за комплетну причу, интервјуисали нас, слушали, али се то све завршавало на томе, јер уредници то нису дозвољавали. Неки су нам то отворено и рекли у смисли: Ова прича јесте занимљива, то се у Србији стварно дешава, јесте оштећени и ви и држава али о томе шта ће се објавити одлучује уредник. Јасно је нама, не љутимо се ми на те младе људе јер знамо да су уредници или из редова “жутих“ или су некако другачије контролисани од њих. Тотални медијски мрак, пише се само о ономе што одговара ДС и Борису Тадићу, о ономе што они одобре,а господа из Хрватске очигледно уживају њухову заштиту као и г. Вучићевић пре њих. Иста банда нема шта.

16. Шта ви конкретно тражите од (новог) Хрватског власника

Од новог власника Штарка тражимо да нам ту “исфризирану“ чисту добит нагомилану све ове године покаже, да знамо да је у компанији, да није испумпана у Хрватску, да је не користи, на шта и нема права без одлуке скупштине, а таква одлука не постоји.Знамо да не мора да дели дивиденде, да га закон на то не обавезује али исто тако знамо да ни већински власник не сме да је користи без одлуке скупштине. Знамо такође да озбиљне компаније и озбиљни власници то не раде, то раде само транзицијски шпекуланти, а Штарк је имао ту “срећу“ да преживљава три таква већинска власника: једног Србина, једног Словенца и сад једног Хрвата. Када смо поменули “исфризирана добит“ да вам то мало појаснимо: Штарк је пре приватизације запошљавао око 2400 радника, сада запошљава једва око 900. Стално се излази у јавност и хвале се да су: повећали производњу, да су повећали продају, да су рационализовали пословање а плате су мање више остале исте. За 2011 годину су исказали чисту добит од око 5,5 мил.евра. Не треба бити нешто посебно паметан па сабрати два и два. Значи овако: Штарк је после приватизације на овај или онај начин напустило 1500 људи (2400-900), нека је просечна плата 300е+65% доприноси и порез држави је 495е. Толико компанију кошта један радник, 495евра x 1500 радника x 12 месеци је 8.910.000евра. Значи 8.910.000евра је само оно што су “уштедели“ одпуштањем 1500 људи, а приказали су 5,5мил.евра. Где је остатак, где је то повећана производња, како је то повечана продаја, како је то рационализовано пословање…? Знамо да је математика егзактна наука да је један и један увек два, знамо да је Штарк у време када је имао 2400 запошљених исплаћивао све те плате, и то редовно, спонзорисао све и свашта, делио пакете за нову годину и запосленима и пензионерима, давао радницима кредите, станове и јос свашта нешто. Шта су они то унапредили или ако јесу, где су паре. Знамо и то да се у Србији ако си близак са владајућим режимом за чисту добит пријављује само оно што никако другачије не може да се сакрије и опере. То значи ако су пријавили добит 5.5мил.евра она је неколико пута већа, само што то у Србији никог не занима, то нико не сме да дира, то је страни инвеститор…? А уствари због таквих страви инвеститори и заобилазе Србију. И поред свега што све знамо и што нам је све јасно поново позивамо господу из Загреба, господо покажите нам где су паре из нераспоређене добити, где се налазе, знамо да је то књиговодствена категорија али то не значи да је непостојећа, то не може да буде магла, та вредност негде мора да постоји и мора да буде у Штарку а никако у Загребу и у Атлантику.

17. Да ли компанија објављује финансијске извештаје и да ли ради ревизију пословања?

Да, компанија редовно објављује финансијске резултате и мишљења ревизора, раде они све на шта их закон обавезује а да ли неко то сме да проверава је уствари право питање. Изнећемо вам неке податке из завршног рачуна за 2011год:
– Књиговодствена вредност компаније 1.961.296.000рсд – око 16,5 мил.евра
– Нераспоређена добит 2.680.000.000рсд – око 22,5 мил.евра
– Краткорочна потраживања,залихе 3.587.000.000рсд – око 30мил.евра
– Резерве друштва 32.217рсд – око 270евра
Овде просто боду очи многе контрадикторности па да кренемо редом:
1. Како то да нешто што вреди 16,5мил.евра има 22.5мил.евра нераспоређене добити и зашто се та добит не распоређује?
2. Ко то некоме ко вреди 16.5мил.евра дугује чак 30мил.евра, скоро двоструко од његове вредности?
3. Како то да компанија која вреди 16.5мил.евра, има 22.5мил.евра нераспоређене добити, има 30мил.евра краткоролних потраживања а на резервама друштва има само 270евра…? Како је то могуће?
Зар ово није довољно да неко из државних институција уђе у компанију, прочешља папире, провери о чему се ту ради? Ко је овде луд? Када смо код нераспоређене добити она је прошле године у еврима износила око 21.5мил.евра, сада је са прошлогодишњих 5.5мил.евра изашла на 22.5мил.евра, значи скоком евра изгубило се 4.5милиона, па уместо да буде 27милиона она је 22,5. Наравно Тедеши није на губитку, он те паре користи, он са њима зарађује, прави пословне комбинације, обрће их… И не само њих него и далеко, далеко више пара којих у завршном рачуну и нема. Што се ревизора тиче Хрвати имају неког свог ревизора, који им уствари прештелује то што им они доставе ушминка мало и да мишљење. Код Словенаца и Вучићевића ревизију је радила “КПМГ“, иста ревизорска кућа која је радила и ревизију Агробанке, па видимо шта се у тој банци радило. Ово што транзицијски шпекуланти, и овај наш Србн, и Словенац и сада овај Хрватски ратни профитер раде са Штарком и државом Србијом није за ревизора, ово је за полицију, за јавног тужиоца и то за организовани криминал, за детаљно чешљање и провере, за затвор…

18. Хрватска Атлантик Група је поводом ваших захтева излазила у јавност са неким изјавама, како то коментаришете?

Да, излазили су са неким демагошким изјавама, заменама теза, и да не будем прост обичним будалаштинама и небулозама. Пошто су њима медији били доступни, могли су да изјављују све и свашта а наше демантије и саопштења, наша објашњења није хтео да објави скоро нико па јавност стиче погрешну слику како су уствари они у праву и како раде све по закону:
1. Питали су се зашто сада од Атлантика тражимо исплату дивиденди а нисмо тражили од бившег власника? Како је упитно да ли је Дрога Колинска имала пара за исплату дивиденди јер је и сама била у проблемима и високозадужена и још неке глупости.
Ово је чиста замена теза: ми не тражимо ништа од Атлантика, ми не тражимо од Дрога Колинске, ми нисмо акционари ни Атлантика, ни Дрога Колинске, они нас не интересују. Ми тражимо дивиденду и да нам се покаже где је новац из нераспоређене добити компаније Соко Нада Штарк чији смо акционари, и ништа висе…
2. Скоро су изјавили да су у развој Штарка, унапређење пословања, развој брендова, уложили 3мил.евра а да планирају да у наредних 5година уложе јос 8мил.евра.
Чисте небулозе, не може се из нераспоређене добити ни инвестирари ни реинвестирати без одлуке скупштине акционара, а таква одлука не постоји. Што се наредних 5година тиче, питање је где ће они бити за 5година, питање је када ће банке ставити шапу на оно што је под хипотеком, чега су и они свесни па сад свим силама дрпају и настоје да што дуже опстану. Шта ће бити са њима ако овде заживи правна држава, па се неко из државних иституција осмели и уђе у Штарк, погледа преконтролише провери њих а посебно такозвана “повезана лица“ новац је лако пратити, он увек оставља јасан траг, само треба воље и хтења, а Србија очигледно је, не може овако јос дуго. Може да се деси да ни за 5месеци не буду овде-какве 5године, о чему они причају, и баш ме чуди да још нису чули да су њихови заштитници из ДС и Борис Тадић отишли у историју. Надам се заувек.

19. Рекли сте да поред вас мањинских акционара Хрватски тајкун оштећује и државу Србију?

Самим тим штелованим завршним рачунима, испумпавањем пара из компаније на разно разне начине оштећује државу Србију директно. Држава Србија под бившим режимом не да није хтела то да види него је преко корумпираних скотова из ДС забрањивала државним институцијама и органима да изврше било какву проверу. Знамо то, обраћали смо се свима и нико никад није ушао у Штарк, што би се рекло: Све државе имају мафију, само у Србији, мафија има државу.

20. Тврдите да и код нераспоређене добити оштећују државу Србију, како?

Тако што они уствари сав тај новац користе, на једној страни он девалвира а на другој страни није опорезован. Може то и легално да се уради али рачуница онда изгледа овако: На почетку године нераспоређена добит је била 27мил.евра. Они донесу одлуку на скупштини и поделе дивиденде: њима 94,2% или 25.43мил.евра, нама 5,8% или 1.56мил.евра. На те износе и они и ми платимо порез 10%, значи држава Србија инкасира у ионако празан буџет 2.7мил.евра. Они те паре слободно могу да користе за шта год хоће, али се поставља питање зашто би то радили кад овако могу да користе свих 27мил.евра. Шта их брига и за нас и за Србију. Да ли мислите да је овако нешто могуће у Хрватској? Па наравно да није, они држе до себе, не дају своје фирме Србима. Видимо како је прошао г.Вучићевић у Хрватској са Турбо лимачом и Магмом, како је прошао посао са лавандом. Да подсетим: фирма из Хрватске је хтела од наше фирме мислим из Смедеревске Паланке да купи саднице лаванде, увезе у Хрватску и засади. Њихова јавност, разно разни домољуби, бранитељи су претили да ће га убити ако увезе Српску лаванду, не треба им ништа што је Српско, и посао је пропао. Наш бивши газда Вучићевић кука у Хрватској, каже пре неки дан доста му је и Магме и Хрватске бирократије. Додуше није ми га баш нешто жао, требало је да зна да је он тамо само обичан Србин и ништа више, а бити Србин у Хрватској није баш лако, бити газда није могуће никако.

21. Да ли сада предузимате нешто, да ли можете нешто од тога да нам откријете?

Предузимамо наравно, акција ће ићи у више праваца. Не можемо баш о свему да причамо, чекамо да се неке коцкице уклопе. Ићи ћемо до краја, нећемо стати, ствари у Србији морају да се мењају, не може висе овако, очигледно је. О свему ћете ви из Двери Српских бити обавештени, а очекујемо и вашу помоћ, ви сте патриотски покрет, васа помоћ би нам добро дошла. Имамо доста контаката, оптимистичких обећања, има ту доста материјала јер пљачка Штарка траје дуго (7година). Уплетени су многи, не само Вучићевић, не само Тедеши, има их још доста ван ових које сам помињао. У осталом биће ту још афера сличних Агробанци , „пашће“ и неко ко је учествовао у пљачки Штарка има ту: политичара, бизнисмена, разно разних шпекуланата, бивших министара, политичких лидера. Штарк је моћна компанија-прави рудник пара, многи су га музли и чешали се о њега. Ако држава буде имала воље лако ће то утврдити, ми ћемо им помоћи, стојимо им на располагању, усмерићемо их у сигурном правцу. Помно пратимо сва дешавања од 2005г. до данас, знамо све. Има ту и неких ствари које такође знамо али сада не можемо да причамо о томе, није још време.

22.Имате ли још несто да додате на крају ?

Прокоментарисали бисмо изјаву генералног директора Штарка г.Матјажа Водопивеца од пре неки дан у дневним новинама Пресс. Поменути господин је у мини интервју дао себи за право да по ко зна који пут изнесе не гомилу лажи, него гомилу глупости. Али може му се, његове изјаве и изјаве његових газда се преносе и објављују кад год они хоће и како год они хоће. Наиме, одмах након што је Пресс објавио ову небулозну изјаву звали смо новинарку која је то радила. Рекли смо да то није истина и да смо хтели то да демантујемо како јавност Србије не би стекла погрешну слику, а што им је у ствари циљ. Речено нам је да то није могуће, да ће ето, питати уредника, па ће се јавити. Није се јавила, а и не очекујемо. Како је могуће да и кад објаве нешто од наших обраћања извуку пар реченица из контекса, напишу, а онда зову Хрвате да они прокоментаришу то, објаве њихове небулозе и читава прича изгуби смисао. Зар није задатак објективног новинарства да саслуша обе стране, објави, па да јавност процени шта је истина. Интересује ли истина иког у овој држави. Чему служе новине? Чему служе новинари? Да се вратимо на поменутог господина директора који каже како је наше право и интерес да тражимо исплату дивиденди, а да они брину о развоју компаније, и да су у Штарк уложили чак 23. мил. евра. Невероватно. Директорка из Загреба г. Габријела Касаповић каже уложили су у Штарк 3 мил. евра, г. директор каже уложили су 23. мил. евра? Аман људи, договорите се јел 3 или 23? Да ли је могуће да сте толико охоли и да се осећате толико заштићеним у овој јадној Србији, па да више и не водите рачуна шта лупетате. Стварно безобразно. Господине директоре ви јесте уложили моћда чак и више од 23 мил. евра али не у Штарк него у Дрога Колинску или Атлантик. То и ми тврдимо, а ви сте изгледа побркали ствар. Штаркове паре се користе за враћање кредита Дрога Колинске и Атлантика али то се не зове “ инвестиције „, то се зове прање и испумпавање пара. Позабавиће се врло брзо ова држава тиме, нема се више куд, догорело је… Мораће ако мисли да икад изађе из колонијалног ропства. Доста нам је више и Словенаца и Хрвата имамо ми у Србији довољно таквих бизнисмена и газда, не требају нам увозни.

———————————————————————————-

…РАЗГОВОР ЈЕ ВОЂЕН СА ПРЕДСТАВНИЦИМА МАЊИНСКИХ АКЦИОНАРА- СИНИШОМ ЗЛАТКОВИЋЕМ И СЛАВИШОМ МАТОВИЋЕМ…

Злочини у име вере!

Драган Симовић

Најгрознији злочини, кроз векове и светове,

 чињени су у име вере!

У име бога!

Највећи мрак настањен је у душама и умовима дивљих, непросвећених и неосвешћених верника!

Верско лудило јесте најстрашније и најгрозније лудило, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима!

На стотине милиона словесних људи, стављано је на најсуровије муке, убијано на начине који превазилазе све ужасне слике Пакла, све замисли наше, сву машту нашу, а све је то чињено у име вере, у име бога!

Србски је народ највећа жртва свеколике верске мржње, свеколиких верских ратова!

Срби у свом Бићу и Битију имају светлосни запис свих ужаса, свих грозота, верске мржње и верских ратова!

Срби су највећи мученик, највећи страдалник, како од мухамеданаца тако и од кршћана!

Ко може да преброји, колико је милиона Срба, на најсуровији начин, уморено кроз векове минуле, у име вере, у име бога!

Двадесети век јесте најмрачнији, најсуровији век за Србе!

Просто су се наши усудбени суседи утркивали у злочинима над Србима!

Србски се Усуд огледа у томе, што Срби имају за суседе оне који носе праискону зверску мржњу према Србима!

А та мржња према Србима јесте мржња у име вере, у име бога!

И, на концу свега, ово мало, после свих вековних погрома, претеклих Срба, неко жели да братими и сестрими са највећим србским крволоцима!

Да братими и сестрими србску цркву са кршћанском црквом, са црквом ножа и србосека, чији темељи почивају на србским костурницама!

Само бесловесни Срби, и сумасишавши Срби, могу то да прихвате!

Језичка разјасница.

У овој сам Песми, словесно и освешћено, именицу бог писао малим словом!

А ви ћете схватити зашто!

Сви ти злочини нису чињени у име Бога Створитеља, већ у име бога мрака, мржње и зла!

Маринковић: Ђилас је прави власник „Бус плуса“

17СЕП2012 СНП НАШИ за СРБски ФБРепортер

Удружење „Народ против Бус плуса“ оптужило је градоначелника Београда и подпредседника ДС Драгана Ђиласа да је прави власник фирме „Апекс“ која је на противзаконитом тендеру добила од Града Београда посао контроле карата у градском превозу чиме је  оштећен ГСП. Говорећи на конференцији за штаму „Истина о ГСП“ представник удружења „Народ против Бус плуса“ Игор Маринковић најавио је да ће грађани поред досадашњих захтева тражити и смену корумпираног градоначелника.

– Бар смо сазнали ко је прави власник Бус плуса, а то је градоначелник Ђилас. Ђилас се сам недавно открио. Бус плус је провео неколико месеци убеђујући београђане да треба да се валидирају, вођене су читаве кампање, укидане поједине линије, стајалишта и смањиван број атуобуса на неким линијама ако се довољно путника није валидирало. Онда је Ђилас у једном интервју рекао да мисли да можда треба укинути валидирање и већ сутрадан су контролори Бус плуса прекинули да кажњавају људе који се не валидирају. Тиме нам је градоначелник Ђилас јасно дао до знања да је он власник „Апекса“ и да он стоји иза овог криминала – рекао је Маринковић који је и члан Управног одбора СНП Наши.

Он је истакао да град још увек није испунио ни један од захтева који су грађани изнели на протестима у јуну и јулу а који се односе на раскид уговора са „Апексом“, истрагу и кажњавање одговорних за склапање тог штетног уговора, смањење цене карата и укидање тачкасте контроле.

– Једино што је град урадио су маркетиншки потези па су сад почетком септембра, знајући да ће бити веће гужве, олабавили мало ту контролу. Међутим и даље је велика напетост у аутобусима, и даље су људи незадовољни и ценом карте и начином контроле – рекао је Мариновић и најавио нове протесте.

Маринковић је најавио да ће „Народ против Бус плуса“ сарађани са радницима ГСП у наредним протестима.

На конференцији за штампу „Истина о ГСП“ говорили су  и председник Синдиката возача ГСП-а Београд Небојша Митровић, председник Синдиката „Еуро возач“ Јован Маљевић, представник Синдикат Солидарност Србије Драго Јовић, Димитрије Радичевић из Удружење пензионера ГСП-а и Ђорђе Перовић из организације 99%. Конференцији за штампу присуствовао је и други представник иницијативе  „Народ против Бус плуса“ и један од лидера Покрета Канон Небојша Ранђеловић.

Видео: http://www.mc.rs/mc-web-televizija.1498.html

Информативна служба СНП Наши